Годишњица убиства руских монаха у Манастиру Дужи код Требиња

cof

cof

Починиоци овог, као и многих других злочина које су починили комунисти над Српским народом и СПЦ никада нису одговарали за своје злочине ни праведно кажњени, напротив, они су у титовој Југославији на својим злочинима изградили каријере и добили привилегије у тадашњем друштву, што Српски народ осјећа до данас.
Након италијанске реокупације, усташки злочини се заустављају. Тада се у Херцеговини активирају комунисти – партизани и настављају са убијањем истакнутих Срба и представника СПЦ. Комунисти овдје користе исте методе као и усташе, често убиства врше хладним оружјем, моткама, бацају Србе у јаме. Данас видимо, да су тада и усташе и комунисти – партизани, имали истог, заједничког „непријатеља“ а то су: Српски народ и Српска Православна црква

Данас је у требињском манастиру Дужи у организацији удружења ЈВуО Требиње и СПЦ – ЕЗХиП организован помен калуђерима манатира Дужи – Русима које су требињски комунисти – партизани убили 23.12.1941. године. Након свете литургије, обављен је помен у манастирској цркви и на гробу убијених калуђера – мученика. Парастосу је присуствовало више десетина Требињаца. Од свирепог убиства калуђера манастира Дужи прошло је 78. година. Починиоци овог, као и многих других злочина које су починили комунисти над Српским народом и СПЦ никада нису одговарали за своје злочине ни праведно кажњени, напротив, они су у титовој Југославији на својим злочинима изградили каријере и добили привилегије у тадашњем друштву, што Српски народ осјећа до данас. Након парастоса у манастирској цркви, вјерни народ је са свјештеницима отишао је до заједничког гроба на гробљу села Дужи, гдје су тројица руских – душких калуђера сахрањена. Убијене калуђере су са мјеста на коме су убијени пренијели у сеоско гробље четници и народ из оближњих села и ту сахранили. Прије неколико година Епархија им је подигла  на заједничком гробу камени крст са именима тројице калуђера: Евгеније, Лукијан, Максим. Иако је цијели дан била велика киша и вјетар, приликом одласка на гроб мученика у гробље села Дужи, небо над гробљем се разведрило и тако било све до завршетка помена.
За представнике Удружења ЈВуО Требиње након помена душким мученицима, свештенство манастира Дужи организовало је пријем, на коме су представници удружења и СПЦ договорили будућу сарадњу.

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИН – УБИСТВО РУСКИХ КАЛУЂЕРА У МАНАСТИРУ ДУЖИ КОД ТРЕБИЊА, 23. 12. 1941. ГОДИНЕ

Када се злочини над Српским народом посматрају хронолошки, треба напоменути да сe комунистички – партизански злочини с краја 1941. и до љета 1942. године дешавају одмах након масовних усташких злочина над Српским народом, од јуна 1941. до јесени 1941. године. У Херцеговини је тада од усташких злочинаца убијено више хиљада Срба. Након италијанске реокупације, усташки злочини се заустављају. Тада се у Херцеговини активирају комунисти – партизани и настављају са убијањем истакнутих Срба и представника СПЦ. Комунисти овдје користе исте методе као и усташе, често убиства врше хладним оружјем, моткама, бацају Србе у јаме. Данас видимо, да су тада и усташе и комунисти – партизани, имали истог, заједничког „непријатеља“ а то су: Српски народ и Српска Православна црква. Иако мањи по броју убијених Срба у Херцеговини у том периоду, комунистички злочини имају већу тежину, јер се дешавају као наставак усташких злочина, не обазирући се што су до тада у Херцеговини усташе убиле више хиљада Срба.

Руски калуђери дошли су у Краљевину СХС послије крваве „Октобарске револуције“. 1928 године долазе у требињски манастир Дужи, гдје живе до 1941. Они су у том периоду обновили и уредили манастир. Локални комунисти након Априлког рата долазе често у манастир, узнемиравају калуђере, одузимају ствари из манастира, траже да се угосте, да једу, пију…

23.12.1941. касно увече, комунисти – партизани поново долазе у манастир и траже да вечерају.Тек након вечере откривају своје намјере. По смјерницама Саве Ковачевића и његовог тзв. „Оперативног штаба за Херцеговину“ локални комунисти одводе из манастира Дужи калуђере – Русе, који су тада већ били немоћни старци, и недалеко од манастира, у шуми, убијају их моткама. Комунисти – партизани убиство су починили ударајући калуђере свуда по тијелу и на крају су немоћним калуђерима моткама разбили главе. Након убиства, комунисти – партизани уништавају, пале и разносе велику манастирку библиотеку, која је засигурно била једна од богатијих у Херцеговини. Тада уништавају и црквене књиге рођених и умрлих, историјске документе важне за српску историју требињског краја, јер је манастир Дужи био центар отпора турској окупаторској власти, сједиште српских устаника током цијелог 19. вијека. Манастир је средином 19. вијека имао једну од првих школа у требињском крају, на жалост многи документи о српској просвјети уништени су тада у комунистичком терору и затирању српства. Комунисти су осим убиства калуђера, пљачкања и паљења манастира Дужи, оскрнавили и манастирску цркву и гробове око ње. На десетине коњских товара манастирских добара отјерали су послије злочина са собом. Подстицали су мјештане да се укључе у разношење манастирских добара. Ред се успоставља тек након формирања четничких одреда – ЈВуО у Требињу, у љето 1942. године. Одлучено је да се у манастир Дужи, у манастирске зграде смјести Требињска четничка бригада, на челу са поручником Владом Милојевићем, командантом бригаде. Ту бригада остаје до октобра 1944. године. Убиство калуђера манастира Дужи код Требиња, један је од првих комунистичких злочина у требињском крају, крајем 1941. године. Након тога комунисти – партизани крећу са масовним убијањем истакнутих требињских Срба.

Инструкције локалним комунистима – партизанима за овај сатанистички злочин дошао је од Саве Ковачевића и његовог „штаба“, док је он добијао инструкције од комунистичког руководства из Црне Горе. Комунисти су за свој иницијални злочин изабрали немоћне старце – калуђере, јер су они одласком из своје отаџбине Русије и доласком у Краљевину Југолавију, изразили свој став неслагања са крвавом совјетском тиранијом, што је Брозовим сатанистима било довољно да остваре још од раније планирани злочин.

 

НЕКА ЈЕ ВЈЕЧНА СЛАВА ДУШКИМ КАЛУЂЕРИМА – РУСИМА МУЧЕНИЦИМА!

 

 

С ВЈЕРОМ  У  БОГА  ЗА  КРАЉА  И  ОТАЏБИНУ

 

 

УДРУЖЕЊЕ  ЈВуО  ТРЕБИЊЕ

Затворено за коментаре.