Изложба “Ужичка република“

muzej-uzice-autor-postavke-uzicka-republika-radivoje-papic-kraj-izlozenih-uniformi-foto-s-jovicic

muzej-uzice-autor-postavke-uzicka-republika-radivoje-papic-kraj-izlozenih-uniformi-foto-s-jovicic

Када се поставка више не буде звала “Ужичка република“, већ рецимо “Злочини комуниста током такозване Ужичке републике“ – знаћемо да је у Србији извршена дебољшевизација

Пише: Милослав Самарџић
У Народном музеју у Ужицу за 8. октобар је заказано отварање нове поставке под нази­вом “Ужичка република“. Ова поставка спрема се већ годинама и тре­ба да замени стару, која је класична комунистичка.
Међутим, ко је мислио да нова пос­тавка неће бити комунистичка – преварио се. То видимо по изја­ва­ма директора и кустоса музеја. Исто тако, видимо и како функционише систем (нео)комунисти­ч­ке бирокртатије, укључујући и би­­рократију у културним установама.
Наиме, у дословце последњим ре­ченицама новинских чланака, директор музеја каже како Ужице па­мти и неколико стотина невиних жртава “Ужичке републике“. Претрагом на Гуглу видимо да у већини најава изложбе такве напомене не­ма ни у последњој реченици.
Потписник ових редова завршио је две новинарске школе и у обема је понављан основни новинарски при­н­цип: најважнија вест су људски животи. Тако се учи у новинарским шко­лама широм света и зато као “бреј­кинг њуз“ најчешће видимо не­што о страдању људи, без обзира да ли је то страдање последица саобраћајних несрећа, земљотреса, урагана, цунамија или ратова.
Још памтим речи професора на часу новинарства како се овај принцип примењује у Енглеској: за енглеске новине вест је када погине један Енглез, када погине 10 Француза, 100 Кинеза, итд. Исти принцип важи за сваку земљу, а када се узму у обзир и локални медији, и за сваки град.
Како смо, онда, дошли до ситу­а­ције да бесмислена Титова изјава о “Ужичкој републици“, дата пре пола века, буде негде у првом делу чланка, а да податак о стотинама жр­тава Титове “Ужичке републике“ буде у последњој реченици?
Логика директора и кустоса музеја је следећа: у претходној пос­та­вци жртве комуниста нису ни помињане, а ми их сада помињемо; ни од куда дошле су на зачеље коло­не, а онда ће ићи напред, према вр­ху; дакле, ми радимо добру ствар.
Претходна поставка трајала је преко пола века. Ова свакако неће толико, али трајаће дуго. У следећој поставци, Титове жртве попе­ће се на једну лествицу више. Па после неколико деценија још за јед­ну, итд.
А тек када дођу у прву реченицу, када се у ствари поставка више не буде звала “Ужичка република“, већ рецимо “Злочини комуниста током такозване Ужичке републике“ – знаћемо да је у Србији извршена дебољшевизација.

(“Српске новине“, гласило Организације српских четника “Равна Гора“, бр. 694, Чикаго, октобар 2016. године)

Затворено за коментаре.