Иницијатива за пораз РЕКОМ-а – зауставити производњу лажне историје

22222222222222222

22222222222222222

Борба за историјску истину на Балкану, барем у оном делу који се односи на контроверзне сукобе деведесетих година прошлога века, у озбиљној је фази. Инспиратори тог сукоба сада користе своје локалне сараднике за производњу лажног тумачења догађаја којим ће бити апсолвирани од огромне кривице коју сносе за подстицање и распиривање насиља на Балкану између 1990. и 1995.

Иницијатива за РЕКОМ, коју су пре неколико година лансирали Наташа Кандић и Фонд за хуманитарно право, представља узнемиравајући пример покушаја да се историја прекроји и сабије у уске идеолошке оквире. Тренутно, емотивни мамац за придруживање РЕКОМ-у је наводна посвећеност те иницијативе “пописивању жртава ратова” деведесетих. Скоро све банана државице бивше Југославије подлегле су притиску и потписале су бланко чек иницијативи за РЕКОМ. То значи да су наводним „невладиним организацијама“ које се финансирају из иностранства унапред потписали дозволу да им у складу са својом политичком и идеолошком агендом пишу новију историју. Србија је до недавно у овој игри остала изузетак. Тадићева влада се није  придружила РЕКОМ-у онда када је то од ње било тражено, вероватно у страху од лошег предизборног публицитета, али се може претпоставити да је тај задатак свесно била оставила за касније, уверена (како се испоставило погрешно) да ће на изборима победити.

За Тадићевог наследника Николића и његову владу, убрзо затим дошао је тренутак истине. На њих је био извршен снажан притисак да се изјасне да ли ће прићи РЕКОМ-у, или ће поступити у државном интересу Србије и одбити да то учине. То исто важи и за данашњу владу Србије. Мада није заживела онако брзо и глатко као што су спонзори очекивали, иницијатива за РЕКОМ је и даље на дневном реду.

Из више разлога је неопходно подићи свест државног врха и свих грађана Србије у односу на кобне импликације ове иницијативе. Владе се мењају али свака је под неиздржљивим притиском да стави државни печат на овај негативни пројекат. Освешћени грађани морају помоћи својим политичким представницима да се том притиску успешно одупру и да децидирано одбаце сваки покушај писања лажне историје. Изнећемо неколико аргумената зашто је иницијатива за РЕКОМ лоша за српску државу и за све грађане Србије.

Као прво, важно је нагласити паралелу између методологије писања “договорне историје” ратова деведесетих коју користе Наташа Кандић и њена данашња екипа и вештачких, политички програмираних „историја“ које су биле писане под комунизмом. Сличности су не само еклатантне већ и потпуно разумљиве, када се има у виду комунистичка позадина истих старих кадрова који се сада баве писањем „историје“ по налозима нових наредбодаваца. Прва и основна замерка таквој методологији је да примењује критеријуме политике, а не науке. Ово је за државу и грађане сасвим довољно да овој иницијативи категорички кажу – не!

Друго, не само лажне него и небалансиране историје потенцијално представљају озбиљну претњу по мир. На извесан начин, искуство Немачке после Првог светског рата, када је била политички присиљена да прихвати тумачење догађаја и, следствено томе, кривицу – мада то није одговарало објективном стању – парадигматично је у овом погледу. Немачки народ то није могао да прихвати, а то је довело до познатих и трагичних реакција. То је још један моћан аргуменат против наметања лажираних историјских наратива. И Србији и суседима потребни су мир и сарадња, а то може заживети само на основи узајамно препознате истине, никада договорених лажи. Србији су потребни истина, отвореност и демократија, не провокације и понижавања, што би, као што се догодило у вајмарској Немачкој, могло да резултира несагледиво лошим последицама.

Треће, објективно и свеобухватно сагледавање чињеница везано за зачетак и ток југословенске кризе у највећој је мери политички и морално корисно за српску страну, а у подједнакој мери је морално и правно погубно за остале балканске актере у тим догађајима и њихове иностране помагаче. У превасходном интересу Србије и српског народа у целини јесте да се догађаји деведесетих година истраже и да се чињенице утврде на поштен и објективан начин. Иницијатори и спонзори РЕКОМ-а управо јесу ти који имају да се суоче са чињеницама које им уопште не иду у прилог. Зато, у интересу националне безбедности и препорода, српска држава и Влада имају императивну обавезу да инсистирају на објективној и научној анализи чињеница, што значи да одбаце сваки покушај њиховог тенденциозног политизирања.

Неприхватљиве последице спровођења програма самопостављене Комисије за РЕКОМ су многобројне. Ниједна озбиљна држава важан задатак писања своје историје не поверава приватним организацијама под утицајем странаца, поготово не ако су аутори заинтересовани да се историјска грађа представи на нетачан начин. Једном унапред постављен, бланко „печат“ Србије на иницијативу за РЕКОМ тешко ће се моћи повући са коначног извештаја. Предвидљиви закључци о кривици Србије, Републике Српске и српског народа у целини, „геноцид у Сребреници“ и одговорност српске стране за изазивање сукоба у бившој Југославији, у том извештају ће бити централне тачке.

Циљ „историчара“ РЕКОМ-а није апстрактан. Они не пишу лажну историју из личног задовољства, већ управо зато да би лажну конструкцију операционализовали на политичком плану. Они желе да њихов лажни наратив буде наметнут као нормативан. Уследиће захтеви да се кривотворена верзија РЕКОМ-а предаје у школама и да је се јавни радници и медији морају строго придржавати у својим изјавама и извештајима. Захтеваће се да независно истраживање и разматрање чињеница, мимо оквира који ће бити прописани у закључцима РЕКОМ-а, буде кривично кажњиво. Политички агитатори ућуткаће праве историчаре, под претњом строгих казни, за савесан и професионалан рад.

Треба ли да наставимо даље? Грађани Србије имају могућност да властима Србије кажу шта мисле о РЕКОМ-у.

Историјски пројекат Сребреница саставио је петицију следеће садржине:

Ми, долепотписани грађани Србије, захтевамо од српске Владе да одбију свако учешће званичних државних установа у раду Коалиције за РЕКОМ, који координирају Наташа Кандић и њен Фонд за хуманитарно право. Оцењујемо да то тело није компетентно да се на објективан и професионалан начин бави узроцима, током и последицама ратова на територији бивше СФРЈ деведестих година прошлог века. Подршка државних установа Србије на било који начин пројекту РЕКОМ-а нанело би непроцењиву штету интересима државе и свих њених грађана.“

Грађани који су сагласни са текстом ове петиције упућене државним органима могу је потписати на следећем линку:

http://www.gopetition.com/petitions/peticija-vladi-srbije-protiv-pridru%C5%BEivanja-inicijativi.html

Ваш глас ће се чути. Придружите се Иницијативи за пораз РЕКОМ-а.

 

Затворено за коментаре.