И вуци сити, и овце на броју

222
222

Фото: Википедија

Људи који данас воде Србију су у незавидном положају. Јавност од њих очекује да исправе грешке које су други починили. Да би како-тако ублажили незавидни положај а остали на површини, они бирају тактику скривања иза празних речи. У томе виде могућност постизања да ”вукови буду сити а овце на броју”. У овом случају то значи да апетит Запада према Србији буде задовољен а Србијa сачува главу. Временом, такав приступ политичким изазовима постаје мото укупне делатности Српске напредне странке. Како другачије да буде схваћено уступање све већег политичког простора Косову a истовремено уверавања јавности како су Косово и Метохија и даље у Србији.

 

Пошто послови јавних радника, захтевају комуникацију са јавношћу, то су се наши државници нaшли пред нарочитом врстом искушења. Како да оно што раде, говором добије друго значење кад год дође у супротност са очигледним. Тако водеће политичке фигуре у Србији, пре свега они из врха СНС, одавно говоре како раде на очувању територијалног интегритета Србије и приступању Заједници. За то време, Европска Заједница отворено истиче услове постајања њеним чланом. Један од њих управо иде на штету територијалне целовитости Србије. Овај захтев такође подразумева признавање независности Косова и прихватање јединственог става Заједнице према Русији. Укључивање у NATO, коме је Партнерство за мир приступни корак, обавеза је сваке чланице.

 

Председник Републике г. Вучића приликом посетe Аранђеловцу, као и обично остаје херметичан. Са освртом на јавну дебату по питању статуса Покрајине Косова и Метохије и ослањањем на ауторитете из правних наука, закључује како је дошло време да у Србији буде из корена промењено гледање на Косово и Метохију. При томе у помоћ позива бројеве од  два, три или четири процента некаквих прилика. То је Председнику довољно да наслути препреку за постизање националног јединства ставова СНС и јавности. Нејединство не би требало да изазива узнемирење уколико ставови СНС нису у супротности са ставом јавности. Кад Председник захтева доношења обавезујућег правног документа на завршетку нормализацијe односа Србије и Косова, као да намерно испушта из вида судбину Резолуциј 1244, Повеље УН у случају СР Југославије и сијасет одредаба из домена међународног права. Са оваквим иступом само је потврђен јалови стајалиште данашње већине у Скупштини.

 

Са изјавом Председника владе, госпође Брнабић наредног дана у Bruxelles-у, у коме је поновила уверавање домаћина После овога како су за Србију основни циљ и задатак пуноправно чланство у Заједници, што значи чланство по сваку цену, ствари поново постају јасније. После овога човеку може само да се заврти у глави. Када пак Председник позива на бригу о будућности наше деце, за тренутак бива испуштена из вида могућност да данашње државно вођство може такође да почини грешке. Зато, сада је прилика да уместо оволике муке око Косова и Метохије, док нема спора око историјских и правних чињеница, уместо бескрајног увртања, влада и Председник отворено признају да су спремни да продају Косово као цену приступања Европској Заједници. Онда би свима било мало лакше.

 

Док нас споменута народна пословица учи да не могу истовремено вуци да буду сити а овце остану на броју, она такође дефинише природу односа јаких и слабих, али истовремено упозорава кад постоји несклад између речи и дела.

 

 

© Александар Димитријевић, новембар 2017.

Затворено за коментаре.