Нема компромиса са католицима

dru-krit_620x0

dru-krit_620x0

Шта пише у завршном документу поглавара 10 од 14 православних цркава на Сабору који је у недељу завршио рад на Криту

ПОГЛАВАРИ десет од 14 православних цркава света усвојили су завршни документ Светог и великог сабора православља, који је у недељу завршен на Криту, а који садржи 12 тачака. У њима су изнети ставови о организацији православља, верском фундаментализму, заштити природе, односу према науци и економији, али и католичанству.

У уводном делу закључака, који су пренели верски сајтови у Грчкој, истиче се “једнодушност у раду” и констатује да је остварен главни приоритет “проглашење јединства православних цркава које је потребно ојачати да би донело нове плодове”.

– Православне аутокефалне цркве нису у конфедерацији цркава, већ чине једну Свету општу апостолску цркву, а свака помесна црква представља присуство те опште апостолске цркве – пише у тексту и наводи се да је одлучено да се настави разматрање питања деловања цркве међу православном дијаспором широм света.

У тачки 2. поруке Сабора се говори о потреби ширења православне вере “у савременом лаицистичком друштву”, а у тачки 3. се констатује “велики значај дијалога, пре свега са другачије славећим хришћанима”, што “никада не значи компромис о питањима вере”.

Тачка 4. поруке је о “експлозији фундаментализма” који је, како се указује, приметан у оквиру разних вероисповести као израз болесне религиозности.

– Поглавари православних цркава у вези с тим указују да светски међуверски дијалог значајно доприноси јачању узајамног поверења, мира и склада. Верски живот треба да лечи ране, а не да разгорева пожаре ратних сукоба – стоји у закључку.

Са Сабора је упућен и позив светској заједници за заштиту помесних православних и других хришћана, који, како је наведено, имају неотуђиво право да остану у својој домовини као равноправни грађани.

Говорећи о браку, у тачки 6, сабор је потврдио да Православна црква “под браком подразумева заједницу мушкарца и жене, а породицу која произлази из брака једином гаранцијом одгајања деце”.

Сабор се дотакао и “разорне безличне хомогенизације” људи, пред којом, како се оцењује, православље проглашава поштовање самосвести људи и народа и “супротставља се осамостаљивању економије од основних потреба човека и њеном претварању у циљ сам по себи”.

– Напредак људске врсте није повезан само са растом животног стандарда или с напретком привреде на штету духовних вредности – указује Сабор.

На скупу је констатован и предлог да се повремено одржава Свети и велики сабор поглавара православних цркава, какав је сазван на Криту. Није, међутим, наведено каква је одлука о томе.

Делегацију СПЦ предводио је патријарх Иринеј. Сабор, који је требало да окупи вође свих 14 независних православних цркава и да ојача јединство 300 милиона православаца, припреман је 55 година, али учешће су пред сам скуп одбиле Руска, Бугарска и Грузијска црква и Антиохијска патријаршија чије је седиште у Сирији.

МОЛИТВА ЗА ПРИРОДУ

ПРАВОСЛАВНА црква са скупа на Криту саопштила је и да будуће генерације имају право на природна богатства. Зато је, како се наводи, 1. септембар проглашен Даном молитве за заштиту природне околине.

НЕ МЕШАМО СЕ У ПОЛИТИКУ– ПРАВОСЛАВНА црква се не меша у политику – пише, поред осталог, у порукама Сабора. – Данас су људска права у центру политике, као одговор на савремене друштвене и политичке кризе, у погледу заштите грађанина од самовоље државе.

Новости

Затворено за коментаре.