Отворено писмо јавности Републикe Србијe

1212121212121212

1212121212121212

Против православног публицисте, познатог по свом раду и ван граница Србије, угледног доктора филолошких наука и професора Чачанске гимназије, др Владимира Димитријевића, покренут је судски поступак по тужби удружења грађана „Да се зна“, које се бави заштитом права ЛГБТ лица.

Тужилац захтева од суда да утврди да је др Владимир Димитријевић, „текстом У одбрану природне породице објављеним на веб сајту www.vladimirdimitrijevic.com дана 12. 01. 2018. године и текстом Одговор на тужбу ЛГБТ заштитара или Поново As Long There Is One Hundred дана 30. 05. 2018. извршио тежак облик дискриминације – поновљену дискриминацију припадника и припадница ЛГБТ популације по основу сексуалне оријентације.“ Према наводу тужиоца, др Владимир Димитријевић је извршио акт дискриминације тиме што је у јавно публикованим текстовима пренео истраживачке увиде о негативним друштвеним последицама пропаганде политичког хомосексуализма појединих светски познатих аутора из области друштвених наука који су навдени у тужби, од Алана К. Карлсона и Пола Т. Меруа до Слободана Антонића и Наталије Нарочницке. Сходно таквом разумевању права, тужилац тражи од суда да наложи др Владимиру Димитријевићу да са свог веб сајта уклони проскрибоване текстове, те да му забрани да убудуће на било ком место јавно износи сличне вредносне ставове.

Овакав тужбени захтев јасно показује да тужилац има намеру да уз помоћ суда спречи јавно изражавање сваког мишљење које је другачије од мишљења групе коју ону заступа.

Имајући то у виду, указујемо да државни судови само у тоталитарним режимима могу да задиру у област човекове савести и да уз помоћ апарата принуде, који финансирају сви грађани, намећу појединцу „службено мишљење“. У либералној и плуралистичкој демократији не само да је власт државе, оличене у суду, апсолутно протерана из унутрашње сфере човекове савести (forum internum), већ се сваком грађанину гарантује неприкосновено право да слободно саопшти своје мишљење. Зато што су слобода изражавања и право на слободно критичко мишљење уграђени у саме темеље демократског друштва, а из слободе мисли и изражавања изведена су сва друга политичка права.

При том подсећамо, да пракса Европског суда за људска права јасно потврђује да се гарантија слободе изражавања „не примењује само на оне информације или идеје које се примају са одобравањем, зато што се сматрају не нападним, него исто тако и на оне које могу да увреде, запање или узнемире државу или неки део становништва. Такви су захтеви плурализма, толеранције и ширине духа без којих не може бити демократског друштва“ (Handyside v. The United Kingdom од 7. 12. 1976. г).

Насупрот томе, судски поступак покренут против др Владимира Димитријевића злослути на повратак „вербалног деликта“ из времена Брозовог једноумља. Стога, и после тридесет година од обнове политичког плурализма у Србији морамо да подсетимо на опомињуће речи из оснивачког акта знаменитог Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања из далеке 1984. године: „Слобода мишљења и изражавања није власништво, дар и привилегија ниједне класе, друштвене групе, партије и државне власти; та слобода и то право је свељудско, па је њихово остваривање или угрожавање ствар умности и савести свих грађана друштвене заједнице.“

Поступак који је пред једним другим државним органом – Повереником за заштиту равноправности, већ вођен против др Владимира Димитријевића по притужби удружења „Да се зна,“ показао  је, на жалост, да у демократској Србији природно право на слободу мишљења и изражавања не припада свима. Одлуком да је др Владимир Димитријевић писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији, Повереник за заштиту (не)равноправности је јасно поручио да је слобода мисли и изражавања ускраћена огромној већини грађана Србије који деле традиционални поглед на сексуалност, брак и продицу. Њима ће слобода мисли и изражавања, ако судимо по овој одлуци, бити „враћена“ тек укулико буду, као у Орвеловој 1984, усвојили као своје оне ставове Великог брата које заступају прогандисти политичког хомесексуализма.

Управо нас је ова одлука Повереника за заштиту (не)равноправности против једног од најгласнијих и најревноснијих трибуна „тихе“ већине, др Владимира Димитријевића, подстакла да као савест те „тихе“ већине будно пратимо судски поступак који започет против др Димитријевића. Већ сада поручујемо јавности Републике Србије, али и надлежном суду, да поступак у коме се др Димитријевићу суди због написаних вредносних ставова доживљавамо као суђење нашем неотуђивом, од Бога дарованом праву на слободу мисли и изражавања. Као што је Волтер позивао „трибунал јавног мишљења“ да прати суђење Жану Каласу, ми овде потписани позивамо све грађане Републике Србије да помно прате суђење слободи мисли и изражавања једног од нас. Судски поступак против др Владимира Димитријевића показује да је данас итекако актеулно упозорење Алексиса де Токвила, да само од нас, грађана Републике Србије, зависи хоћемо ли имати „републику либералну или тлачитељску, републику која угрожава света права власништва и породице или републику која их признаје и потврђује.“

 

На дан

 

Потписници:

(преко 100)

Затворено за коментаре.