После рата у Србији стрељано преко 60.000 цивила

179812_streljanje_f

179812_streljanje_f

Научни сарадник Института за савремену историју и секретар Државне комисије за тајне гробнице у оставци Срђан Цветковић изјавио да је дошао до закључка да је у овом периоду у Србији стрељано између 60 и 70 хиљада цивила.

„Именом и презименом је доказано стрељање преко 52.000 цивила, али тај број наравно није коначан. Један део грађе тајне полиције недостаје, али, у сваком случају, сматрам, на основу обимног изворног материјала, да је после септембра 1944. на територији Србије страдало између 60 и 70.000 људи„, рекао је Цветковић Тањугу.

Он је додао да се, ако се узму у обзир и стрељања извршена на територији целе некадашње СФРЈ, тај број може проценити на основу истраживања у Хрватској и Словенији и да се долази до бројке од невероватних 150.000 жртава.

„Посебно је интересантан податак да су те ликвидације обављене у периоду од септембра 1944. до марта 1945. године, значи у свега неколико месеци након ослобођења, а огромна већина тих жртава били су цивили, нарочито у случају наше земље. Међу њима, наравно да има оних којима је требало судити за колаборацију или ратне злочине, али је и побијено много невиног света, о чему пише и Милован Ђилас у својим мемоарима„, каже Цветковић.

Посебно је интересантан случај Пирота, где се о стрељанима водила и прецизна евиденција у књизи на којој је писало „Књига стрељања„.

„У пиротском крају најпознатији је својеврсни Дуги марш око три стотине младића, углавном из околине Лесковца, Власотинца и Грделице, који су стрељани током октобра и почетком новембра 1944. године на локацији Барје код Костиног моста у Пироту„, додао је он.

Цветковић је навео да су подаци о стрељању ових младића уредно забележени у „Књизи стрељаних“ за Пирот и околину.

„Изненађује прецизност и педантност у вођењу ових књига смрти од стране ОЗНА-е, с обзиром да се годинама претпостављало да је све рађено на реч„, казе Цветковић.

Извор: Тањуг

Затворено за коментаре.