Милослав Самарџић “Забрањена историја“

Zabranjena istorija

Zabranjena istorija

  • Како је монах Калист претворен у комунисту?
  • Како један потомак особе стављене под Слово “З“ описује четнике, а како квислинге (“Лагум“ – Светлана Велмар-Јанковић)?
  • Шта прећуткују британски историчари Џон Крипс и Стеван К. Павловић?
  • Зашто је књига Јозе Томашевића “Четници“ најцитиранија и у свету и на Балкану?
  • Како немачки историчар Холм Зундхаусен описује Србе у Другом светском рату?
  • Зашто “Ратни дневник Вермахта“ у ствари није дневник?
  • Како су љотићевци Карапанџић и Слијепчевић описивали четнике?
  • Каква је разлика између савремених званичних историчара и њихових претходника?
  • Како су у својим делима Вук Драшковић и Војислав Шешељ описивали Дражу?

Меки повез, већи формат (Б-5), илустровано, 222 странице.

ЦЕНА: 800 динара. Поштарина укључена у цену. Плаћање поштару, приликом преузимања књиге.

Препоручујемо неки од пакета са попустима.

ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО ТЕЛЕФОНА 064/1-880-990, НА АДРЕСУ „Погледи“ д.о.о, Немањина 16, 34.000 Крагујевац, или електронском поштом: pogledikg@gmail.com

“Док сам писао књигу `Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета`, пратио сам шта други пишу, а нарочито сам обраћао пажњу на питање откуд толика разлика у историографији, када у основи сви имамо исте податке? Ради објективности, настојао сам да што више цитирам књиге о којима сам овде писао, али, наравно, читаоцима је увек на вољи да их и лично погледају.“

(Из предговора Милослава Самарџића)

“У свету опште манипулације, када чињенице и истина постају роба као и свака друга, која се може продати или купити, са ужасом  констатујемо да је `инжењеринг` људског мишљења у пуном погону.

У том креативном обликовању онога што представља основе човековог расуђивања, пре свега његовог система вредности и поимања о добру и злу, прошлост, као извор наше индивидуалне и колективне свести, има незамењиво место. Било да се прошлост сагледава кроз лично или колективно искуство, или учење као систематизовано знање о прошлости, кључна ствар је да знамо `шта је било` да бисмо могли предвидети `шта ће бити`, а ко има моћ да наметне сопствену перцепцију прошлости као истиниту другима, има велике шансе да овлада `прошлошћу`. Од тога, па до контроле будућности, само је један корак.

Због тога је веома важно да у анализи историјских процеса овладамо методологијом како да се у мору важних и мање важних података, истина, полуистина и лажи, приближимо поузданим чињеницама („истини“). Професор Ентони Сатон (Anthony Sutton) је, разматрајући ово питање, предложио типологију од три нивоа информације који регулишу приближавање поузданим чињеницама. (…)

Милослав Самарџић је (изузев појединих писаца из емиграције) `прва ласта“ трећег нивоа истраживања и трагања за истинитим чињеницама и утврђивања стварне историје онога што се дешавало на просторима Краљевине Југославије у Другом светском рату. Он је први историчар који у потпуности оспорава наратив о народноослободилачкој борби и аутохтоном карактеру `социјалистичке револуције`. Он по први пут јавно повезује мозаик квадратића чињеница, из којих се виде злочиначки карактер комунистичког преврата, инфериорност комунистичког покрета и његових оружаних формација, утицај страних сила на ситуацију на тлу Краљевине Југославије и намера Черчила да делегитимизује југословенске владе и генерала Михаиловића.“

(Из поговора пуковника у пензији мр Драгана Крсмановића)

 

Затворено за коментаре.