“Рушење Републике Српске”: књига која и даље изазива бес

rusenje-rs

rusenje-rs

Пре шест година, у марту 2014, у јеку превратничких припрема, објављена је књига “Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата.“ Коаутори су Пјотр Иљченков, Џон Локланд, Ирина Лебедева, Џонатан Моват, Небојша Малић и (приређивач) Стефан Каргановић. Објављивање ове књиге временски се поклопило са најжешћом фазом делатности плаћеничких лажних “невладиних” организација у Републици Српској, финансираних и усмераваних од стране западних обавештајних служби. Њихов оперативни задатак је био да искористе свеобухватну унутрашњу кризу у Републици Српској и очигледну неспособност обезглављене власти да процени природу опасности и изабере делотворне противмере.  Задати циљ им је био да за рачун својих страних наредбодаваца, као у СР Југославији у октобру 2000, на превару уграбе власт било изборном обманом или изазивањем уличних нереда, у складу са директивама америчког обавештајца Џина Шарпа за извођење “обојених револуција”. Агенда страног фактора и његових локалних пиона била је јасна (и остаје иста до данашњег дана): на власт у Републици Српској довести сервилну клику у потпуности зависну од стране подршке која би Републику Српску повела ка укидању или свођењу на празну љуштуру. У обе варијанте, оно што би од Републике остало лако би се уклопило у пројекат унитарне Босне и Херцеговине, подређене стратешким потребама Запада и НАТО пакта.

Студија “Рушење Републике Српске” се односи на само средиште ове врло озбиљне теме: технологију извођења такозване „обојене револуције“ и улогу лажних „невладиних организација“ у том превратничком процесу. Наочиглед јавности, у тренутку објављивања књиге тај процес се већ увелико захуктавао рушилачким нередима који су се одиграли 6. и 7. фебруара 2014. године, тада још увек на територији Федерације БиХ али са јасним циљем да се преливањем у Републику Српску изазове општи политички хаос пропраћен људским и материјалним губицима. Аутори су зато са хируршком прецизношћу приказали позадину, технику и ток тих кретања.

Управо тај хируршки приступ, и немогућност оспоравања чињеница и аргумената изложених у овој студији, изазвали су трајан патолошки бес разоткривених и идентификованих страних плаћеника, који су себе тада већ видели на власти у министарским фотељама у Бања Луци. Када се узме у обзир да су упркос свим предностима које су уживали, на изборима неколико месеци касније ипак изгубили са танком разликом од око 8,000 гласова, њихов бес је потпуно разумљив и оправдан. Ако су наша књига и посвећеност опстанку Републике Српске убедиле само неколико хиљада бирача — а сигурно је да јесу — да не гласају за превратничку коалицију под диригентском палицом странаца, то је сасвим довољно да ову књигу и њене ауторе намрзну заувек.

Реакције које су уследиле непосредно после објављивања књиге потекле су из извора који недвосмислено указују на то ко су спонзори локалне пете колоне. Прво је одреаговала службеница канцеларије OSCE у БиХ Дуња Мијатовић, када је у саопштењу од 1. марта 2014. покушала да јавност доведе у заблуду тврдњом да наведена књига садржи „листу за одстрел.“ На страницама 14 и 15 књиге заиста се налази списак, али не за „одстрел“ него за стуб срама. Ту се наводе лажне „невладине организације“ које примају логистичку помоћ из иностранства и појединци у Републици Српској који политички делују солидарно са њима. Покушај госпође  Мијатовић да наведене податке лажно прикаже представља груби напад на право коаутора књиге да у јавном дискурсу неометано користе законом заштићен говор. Посебан апсурд је мешање канцеларије „Организације за безбедност и сарадњу у Европи“ (OSCE) у једно чисто издавачко питање. Помислило би се да појава књиге, која се налази у прилогу, представља већу претњу по европску безбедност од догађаја тада у Украјини или сада на Блиском Истоку.

Још горе од тога, политички мотивисана интервенција госпође Мијатовић била је класичан пример лицемерја. Канцеларија госпође Мијатовић је ћутала 12. октобра 2012. године када је БиХ портал са прикладним називом „ТРТ Босански“ пренео текст турске новинске агенције „Анатолија“ под провокативним насловом „Ко су највећи негатори геноцида у Сребреници,“ а који би свака разборита особа стварно могла протумачити као „списак за отстрел“:

 https://www.trt.net.tr/bosanski/region/2012/10/12/ko-su-najveci-negatori-genocida-u-srebrenici-8788

На списку агенције „Анатолија“, који преноси наведени БиХ портал „ТРТ“, могу се видети имена низа особа и установа који не прихватају званичну верзију догађаја у Сребреници, укључујући и председника „Историјског пројекта Сребреница“, Стефана Каргановића. Они су врло провокативно наведени, можда у очекивању да ће нека ментално неуравнотежена особа насилно одреаговати на тај подсвесни сигнал. Није познато да је на тај врло сугестиван списак канцеларија OSCE тада поступила слично као приликом објављивања књиге “Рушење Републике Српске.”

Поред ове неодговорне реакције из канцеларије OSCE, објављивање књиге „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“  изазвало и једну комичну реакцију од стране неколико амбасада акредитованих у Босни и Херцеговини. Дотични амбасадори, којима је у Сарајеву викендом очигледно досадно, жртвовали су свој слободан дан да узнемире највише званичнике Републике Српске улагањем протеста поводом објављивања књиге „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“, мада се та материја не налази у оквирима њихове  дипломатске делатности. Уколико заинтересоване стране амбасаде још увек имају недоумица или коментара у вези са књигом „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“ позивају се да сва питања упуте приређивачу или неком од коаутора, који ће им радо изаћи у сусрет.

Искуство са књигом коју у електронском формату шаљемо нашим читаоцима указује на то да се против неупоредиво јачег непријатеља и његове „НВО“ пете колоне Република Српска може борити за опстанак искључиво асиметричним средствима. Главно међу њима је подизање свести јавности о томе са каквом се опасношћу суочава. Зато молимо читаоце да се упознају са садржајем наше књиге и да је проследе свима на њиховом списку. Република Српска је тренутно поново на мети. Свака информисана особа више је једна шанса мање да ће у предстојећим месецима петој колони поћи за руком да на превару освоји и уништи Републику Српску.

Стефан Каргановић

__________________

Са промоције књиге „Рушење Републике Српске,“ 14. марта 2014, на Бања Лука Колеџу:

Стефан Каргановић: Политичка позадина преврата

Сцене из филма „Обојени отпор“ које смо управо видели на сажет и визуелно савршен начин илуструју све главне тезе на којима наша студија „Рушење Републике Српске: теорија и технологија преврата“ почива. Чињеница, коју сте гледајући филм лако могли да опазите, да вам сами теоретичари и протагонисти лажних „народних револуција“ откривају своје карте, убедљиво потврђује кредибилност наше анализе. Ради се – како сте малопре у филму чули – о „рецепту“ за професионално дириговани преврат, не о спонтаном народном бунту.

Издвојићу неколико главних лекција из наше филмске и књижевне презентације.

Прво, оперативци овог специфичног облика геополитичког рата нису сањалице посвећени идеалима правде, братства и демократије који само жуде да омогуће бољи живот свим народима света. Они наступају геополитички циљано, а њихове циљеве одређује политика њихових газда, западних сила. Како је приметио француски аналитичар Тјери Мејсан, неком необјашњивом коинциденцијом (то је француска иронија, наравно) теоретичар „обојених револуција“ Џин Шарп, симпатични чика кога сте упознали у филму, увек се појављује само на местима где је неки амерички интерес у питању.

Документарни филм „Обојени отпор” на Јутјубу:

http://www.youtube.com/watch?v=7O7Oygxey7c

Шарпови ђаци из бившег Отпора, сада Канваса, Срђа Поповић и Иван Маровић, које сте у филму такође имали прилику да видите, од 2000. године свој оперативни штаб држе у Београду, месту свог првог револуционарног „тријумфа.“ Међутим, Мејсанова „коинциденција“ ту опет долази до изражаја јер они не предузимају апсолутно ништа да своја знања и искуства ставе на располагање грађанима Србије данас, када су у очајнијем стању него икада. То је потпуно логично. Они који су Отпор створили и финансирали, и који га већ годинама по потреби користе за рушење других неподобних режима широм света, као што вам је Срђа Поповић у филму рекао, у Србији више немају  разлога да руше систем који су пре деценију и по помоћу Отпора наметнули. Тај систем може да буде неправедан, корумпиран, лош, ауторитаран, све најгоре што се замислити може, али он служи газдама Отпора и режисерима „обојених револуција.“ Зашто би они сада сопствену технологију користили против себе самих?

Друго, поред лицемерја о „демократском идеализму,“ јасно видимо – и аутори то у књизи показују на многим примерима – да је и прича о „ненасиљу“ цинична лаж. Ниједан „обојени“ преврат до сада није био ненасилан. Они се разликују само по интензитету примењеног насиља.

Свако ко свесно или несвесно улази у ову игру са страним плаћеницима мора да рачуна са тиме да ће некоме разбити главу, избити око или смртно повредити. Или ће цинични манипулатори – као што смо чули из уста Ивана Маровића –зарад „виших“ политичких циљева, ту наивну особу врло радо жртвовати и послати на опасно место да се њему или њој то догоди – док се „револуционар“ Маровић брчка у базену и пијуцка мохито.

Да вас само подсетим. Пре неки дан смо сазнали из телефонског разговора између Кетрин Ештон и естонског министра иностраних послова Урмаса Паета, да су на демонстранте и полицајце у Кијеву пуцали  – исти снајперисти.

Треће, на крају професионално манипулисаног преврата нема револуције, нема стварне промене, нема бољитка. Свако од ваших рођака и пријатеља у Србији то ће вам потврдити. Блесави и злоупотребљени млади људи из Србије, које сте видели на почетку филма, вероватније је да су данас на бироу рада него да сваки дан иду на посао. Данас у Украјини, корумпираног Јанушевича смењује екипа још корумпираније Тимошенко, која има око 80 текућих рачуна у банкама широм света на којима држи милијарде опљачканих долара. То је пре неки дан објавила британска рачуноводствена фирма Lawrense Graham. Нове, пучистичке власти у Кијеву на положаје регионалних гувернера не постављају раднике и поштене интелектуалце, него оне тајкуне који су њих подржали да би се докопали власти.

Најзад, четврто, локалне марионете и извођачи радова извршавају наређења, али не одлучују ни о чему. Викторија Нуланд, америчка државна подсекретарка, отворено је изјавила пред групом бизнисмена у Вашингтону 13. децембра прошле године да су САД уложиле пет милијарди долара у своју мрежу „невладиних организација“ у Украјини. Бивши амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери проценио је да је петоооктобарска операција његову земљу коштала око 60 милиона долара. Онај ко прави такве инвестиције очекује да се пита. На крају наше књиге, на страни 221, можете прочитати пресретнути разговор између  Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Кијеву, Џефри Пјата. Све што су се они ту договорили почетком фебруара, пре преврата, сада, после преврата, постало је стварност. Викторијин фаворит, Арсениј Јацењук, постављен је за председника владе и спреман је да извршава налоге.

„Обојена револуција“ је обмана, лажна застава под којом заведени народ доводи на власт будуће колонијалне управнике своје земље који ће служити странцима, а не њему. Сваки од тих преврата одвија се по стандардној матрици, са незнатним варијацијама. Кључна компонента те матрице су лажне невладине организације, формиране у ту сврху и финансиране из иностранства, које делују не у интересу своје земље него у складу са агендом својих налогодаваца.

У закључку, сваки грађанин има одговорност за себе, своју породицу и своју земљу. Сваки позив на поларизацију друштва, насиље и мржњу без размишљања треба да буде одбачен. Операција под називом „обојена револуција“ у нашој књизи се хируршки прецизно анализира, и зато од тренутка изласка из штампарије изазива необуздани бес оних на које се односи. Та операција се састоји из коришћења обмане и насиља да би се заобишао демократски процес и да би се на власт поставила хунта да служи странцима који су је довели.

Од тренутка када схватите игру, нечасни пројекат се урушава као кула од карата. Зато бирајте мир и дијалог, не конфронтацију и насиље.  Укључите се у демократски процес, информишите се о свему, посматрајте пажљиво шта ко говори и ради, подржите странку или удружење грађана које вам највише одговара, и на изборима  – гласајте по савести. То је најбољи, и једини могући начин да будућност преузмете у своје руке и допринесете изградњи бољег и праведнијег друштва у Републици Српској.

Историјски пројекат Сребреница

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site:  http://srebrenica-project.org

Затворено за коментаре.