Србија у раљама комунистичке партије (6)

ФОТО: Зоран ПЕТРОВИЋ
ФОТО: Зоран ПЕТРОВИЋ

ФОТО: Зоран ПЕТРОВИЋ

Нема тв емисија на ову тему. Такође нема ни филмова ( о некаквој серији да и не говоримо ) . Улога комунистичке партије у разарању српског народа обавијена је тамом. Све власти, од пада С. Милошевића па надаље, потпуно одане светој комунистичкој партији, труде се да се о улози комунистичке партије у разарању српског народа не сазна ништа. Ако се некада на ту тему нешто и проговори, лаже се и петља а кривци се траже у другима ( Ватикан, Америка, Туђман, Немачка итд.)

 

Спољнополитићка позиција Србије у тренутку пада Милошевића била је катастрофална. Србија је била политички изолована, без правог савезника. Ствари су се у међувремену помериле напред, али због одијума изазивача рата деведесетих на тлу Југославије, српски захтеви се, углавном, не уважавају. На приговоре српских власти у вези шиканирања Срба у другим републикама, гледа се, углавном, попреко и без уважавања. Против Србије се подносе тужбе за геноцид и тд.

Људи одговорни за катастрофу српског народа не брину никакве бриге, нити их ко шта пита. Ретке критике досежу до Милошевића, али никада се не каже да је Милошевић испливао “као спасилац српског народа” након што су српски комунистички руководиоци довели српски народ у катастофално стање.

  1. Неспособност српског народа да се расветли улога КПЈ у разарању српског народа
    Иако је од пада социјализма (Милошевића ) прошло скоро две деценије, показало се да је српски народ неспособан да расветли деловање комунистичке партије и да се суочи са свим последицама деловања КПЈ по српски народ. Улога комунистичке партије у разарању српског народа ( сем у стручној литератури) се нигде не спомиње. Нема тв емисија на ову тему. Такође нема ни филмова ( о некаквој серији да и не говоримо ) . Улога комунистичке партије у разарању српског народа обавијена је тамом. Све власти, од пада С. Милошевића па надаље, потпуно одане светој комунистичкој партији, труде се да се о улози комунистичке партије у разарању српског народа не сазна ништа. Ако се некада на ту тему нешто и проговори, лаже се и петља а кривци се траже у другима ( Ватикан, Америка, Туђман, Немачка и тд. )
    Србија је једина земља у Европи у којој још увек нису отворене архиве разних тајних и полутајних комунистичких служби ОЗНА, УДБА и сл. Злочини разних служби КПЈ још увек су прекривени велом тајни. О некаквој телевизијској серији, која би за тему имала злочине КПЈ према српском народу, Србија је удаљена светлосним годинама. Такође је светлосне године деле од подизања споменика жртвама комунистичког терора. У Русији, где је комунизам и бољшевизам измишљен, постоје споменици жртвама комунистичког терора. У Србији тога нема ( ваљда из захвалности комунистичким руководиоцима који су разорили српски народ ). Нема ни споменика Диани Будисављевић, девојачко Обексер, Аустријанки која је у време НДХ живела у Загребу. Диана Будисављевић је за време другог светског рата спасила преко 15.000 српске деце из логора смрти у Независној Држави Хрватској. Додуше, имала је и једну “ману” – није била члан КПЈ. Али су зато враћени називи свих улица по генералима Совјетске војске, која је устоличила комунизам у Југославији.

Нема никакве јвне дискусије о томе – колико су зла комунистички руководиоци нанели српском народу пристајући на Устав из 1974. год. Све чињенице о деловању Комунистичке партије се сакривају од јавности, или и ако се нешто проговопри на ту тему, онда се лаже. Оданост свих властодржаца, од 2000 год. надаље према светој КПЈ је просто невероватна. Ако неко се нешто и критички каже о деловању комунистиче партије, апологогети КПЈ одмах наводе да је КПЈ била носилац борбе против фашизма. Као да је та чињеница, сама по себи, довољна да Комунистичку партији амнестистира од одговорности за пропаст српског народа у XX веку.
Иако га је владавина комунистичке партије, дакако, и неспособност потоњих власти, довела у катастрофално стање, нема незадовољства према комунистичким руководиоцима. Нити постоји било каква намера да се деловање комунистичке партије расветли.
Критика комунистичког наслеђа досеже само до Милошевића, али се строго пази да се не спомињу творци уникатног устава из 1974. год ( каквог у свету није било ) који је у себи садржао превару српског народа и који је, у крајњем, довео до рата и распада Југославије, са свим последицама које је рат донео српском и другим народима бивше Југославије. Такође се потпуно заташкава стање привреде Југославије крајем осамдесетих до 1991. год., што је такође био један од узрочника распада Југославије ( све републике су сматрале да је узрок њихове привредне пропасти онај други ). Такође се заташкава терор после Другог светског рата, релативно заостајање Југославије ( у периоду после другог светског рата ) за земљама Медитерана, испред који је била до избијања Дргог светског рата. Заташкава се и општа бежанија из Југославије нагон Дргог светског рата и шездесетих година прошлог века.

Обзиром да је пд комунистичком влашћу у источној Европи живело је око 100 милона људи ( без Совјетског Савеза ) морамо се осврнути на њихово деловање у тренутку када је комунизам почео да се руши у Источној Европи. Сви они су једва дочекали да, почетком деведесетих година, ратосиљају комунистичке владавине. Комунисти су негде најурени моткама, у другим државама им је деловање забрањено законима и прописима и тд. У свим земљама источне Европе отворене су комунистиче архиве, обеладањени су поступци и деловање тајних полиција, неки од руководиоца, који су учествовали у реплесалијама над људима су изведени пред суд, другима је забрањено деловање у јавном животу и тд.

Једино су у Србији комунисти ( преобучени као социјалист, ЈУЛ и сл. ) наставили да делују и када се комунизам рушио у целој источној Европи и то уз благослов народа коме су нанели толике патње. Све власти у Србији од пада Милошевића, строго су пазиле да се у држави не предузима ништа, што би бацило неку мрљу на свети комунистички ред.

Треба рећи и то, да ни једна комунистичка партија у источној Европи није учинила таква зла према народима у земљама у којима су били на власасти, као што је КПЈ учинила према српском народу. Ни једна од источноевропских комунистичкихпартија није се бавила разарањем народа, нити је тако нешто постојало у њиховим програмима. Све једно, сви народи источне Европе су једва дочекали да им виде леђа. Једино српски народ (већина ) није показао способност да се ствари са том идеологијом истерају на чистину. Тиме је српски народ послао јасну поруку будућим властодршцима да могу да раде шта хоће. Наравно, владавину треба зачинити са доста демагогије и месијанства. Неће им фалити ни длака са главе, без обзира на пљачку, корупцију, празна обећања, и тд. Потпуно је логично да, уколико српски народ није смогао снаге да се обрачуна са партијом која га потпуно је разорила, још мање је вероватно да ће смоћи снаге да се супростави плачки и корупцији коју спроводе све власти од деведесетих па надаље.

Нема никакве сумње да у ближој дудућности власти ( било које ) неће отворити комунистичке архиве, неће ће приступити утврђивању истине у вези са комунистичким злочинима после рата, нити ће приступити утврђивању чињеница у вези са улогом комунистичке партије и најодговорнијих појединаца, коју је ова имала у разбијању српског народа. Властима то одговара, јер тражење одговорности за комунистичке руководиоце, у крајњем, може довести до тога – да се у друштвени живот уведе институт одговорности ( у било којој области живота ). То свакако не би одговарало властима ( било којим ). С тога је сасвим логично да се таква питања не отварају. Ако српски народ стојички гута беду у којој се је нашао услед огромне корупције, плачке, непотизма и тд., потпуно је логично да неће тражити да се расветле догађаји из прошлости и утврди истина о деловању Комунистичке партије на разбијању српског народа.
23. Уместо епилога
Економски положај Србије је данас ( 2017. год ) катастрофалан. Незапосленост, бедне плате, жеља већине младих да побегну из земље су карактеристика садачњег друштвеног тренутка. На ту тему не треба трошити речи.
Спољнополитички положај Србије је, такође, катастрофалан. Од распада Југославије су се ствари у некој мери помериле на боље али не битно. Скоро све суседне земље су у ситуацији да уцењују Србију, да испостављају разне захтеве ( и смислене и бесмислене ) и тд. Српски политичари су принуђени да ходају унаоколо и да се извињавају, посипају пепелом, да не одговарају на провокације и сл. Србија је сатерана у ћошак. Иначе, на овом месту не улазимо у то – да ли је Србија заслужено или незаслужено доспела у такву спољнополитичку ситуацију
Велики број људи у Србији сматра да је ово природна спољнополитичка позиција Србије, односно да је то нешто судбински ( мрзе нас). Да понижавање Србије од стране суседа није никаква “судбина” наводимо један пример из ближе историје који јасно говори да катастрофалан положај Србије није “природно стање”, већ је у то стање доведена пре свега, деловањем комунистичке партије и њихових следбеника из 1990 год.
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века на тлу данашње Македоније, Бугарске и северне Грчке деловала је ВМРО ( Внатрешна македоска револуционарна организација ). Поред политичког деловања ова организација је деловала и оружано, нападима на органе власти Турске империје, атентатима и тд. Њихови циљеви били су – у зависности о фракције, којих је било у овој организацији – од тога да Македонија добије аутономију у оквиру Турске империје, односно да Македонија буде аутономна област Бугарске ( друга фракција ) односна да Македонија буде независна држава ( трећа фракција ) и тд. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, данашња Македонија је ушла у састав ове државе. Политичко и оружано деловање ВМРО на тлу тадашње Краљевине СХС је сузбијено. Овде треба знати да се је према пописима из тог времена становништво Краљевине СХС и касније Југославије становништо се је преко 60% изјашњавало као Срби. ВМРО се је пребацила у Бугарску, где им је Бугарска влада омогућила организовање, наоружавање, финансирање, кампове за обуку ( уз границу са Краљевином СХС ) и тд. ВМРО је из својих база у Бугарској пребацивала своје оружане чете у Краљевину СХС, вршила нападе на органе власти, атентате, паљевине и тд. Када је деловање ове организације дозлогрдило тадашњим властиам, почетком 1923. год. упутили су Бугарској влади упозорење ( претњу ) – да уколико хитно не престану са организовањем, наоружавањем, обуком и тд. припадника ВМРО у Бугарској – да ће Краљевина СХС окупирати делове Бугарске у којима се налазе кампови за обуку чета ВМРО, и разоружати ове чете. Након преговора између влада Краљевине СХС и Бугарске, дана 23. марта 1923. год. потписан је тзв. Нишки споразум(18). Овим споразумом омогућено је војсци Краљевине СХС да улази на територију Бугарске и да се бори и разоружава оружане припаднике ВМРО.
Данас је тако нешто потпуно незамисливо. Спољнополитички положај Србије је такав да српски политичари не смеју у озбиљнијој форми да затраже ( на пример ) од Хрватске или Шиптара са Косова да прекине са шикањирењем Срба. Другим речима спољополитички положај Србије ( у поређењу са спољнополитичким положајем Краљевине СХС ( и касније Краљевине Југославије ) је само дно. Дотле је Србију и српски народ дотерала слепа оданост према комунистичкој партији. Свакако на сполно политички положај Србуије је од утицаја била и политика након 2000., неспособна да изврши радикалан заокрет у односу на своје комунистичке предходнике, чији су поштоваоци били. Али то је посебна тема којом се овај текст не бави.
И на крају поставља се следеће питање – може ли Србија у друштвеном, привредном и сваком другом погледу искорачити напред. Одговор је потврдан. Али неопходан услов за то је – нестанак са животне сцене генарација које су остале одане светом комунистичком реду.
Драгољуб Ђорђевић
Извори
(1) Коста Чавошки: Како су комунисти уништили државу српског народа – сајт “Интермагазин”; Борисав Јовић- Како су Срби изгубили век, ( издавач Службени гласник) ; Четврти конгрес КПЈ — сајт Википедија, слободна енциклопедија; (2)Бечки ( трећи ) конгрес КПЈ – сајт Википедија, слободна енциклопедија; (3) Иван Миладиновић, Комунисти помагали усташки устанак Новости.рс – 21.јуни 2015. год.
(4) Споразум о сарадњи комунистичке партије и усташког покрета налази се у Војно историјском институту ЈНА
(5) Гојко Николиш, Мемоари, корјен, стабло, паветина – СН Либер, Загреб
(6) Исак Дојчер – Стаљин, плитичка биографија- Глобус, Загреб
(7) Писцу овог текста су сведочили људи коју су избегли заробљавање у априлском рату 1941. год., да су их Немци заједно са комунистима тражили по кућама.
(8) Исак Дојчер – Стаљин, плитичка биографија – Глобус, Загреб
(9) Перо Симић, Тито, тајна века, друго издање- Новости а.д., Београд;
(10) Зоран Стевановић, Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1861), Војводство Србија и Тамишки Банат- сајт Википедија, слободна енциклопедија;
(11) Перо Симић,Тито, тајна века, друго издање -Новости а.д., Београд;
(12) Концентрациони логор на Бањицј – сајт – БГ.Инфо.орг.
(13) Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији -Сајт сцрибд.цом.
(14) Јован Кнежевић, Вечерње новости, 01. мај 2011.
(15) др.Предраг Рајшић,Економија Титове Југославије:одлагање неминовног краха-сајт Каталаксија
(16) Перо Симић,Тито, тајна века, друго издање; Новости а.д., Београд
(17) Упоредни показатељи развоја Југославије и других земаља – Сајт знаци.нет/00001/120
(18) Нишки споразум, Википедија, слободна енциклопедија
Индекс имена

Đilas, Milovan, od 1940. god. član Politbiroa https://sr.wikipedia.org/wiki/ CK KPJ. Od 1953 do 1954 god. predsednik skupštine FNRJ. zbog serije članaka u kojima je izrazio neslaganje sa politikom tadašnjeg voćstva KPJ i zbog neslaganja sa komunizmom kao sistemom, razrešen svih funkcija, a kasnije više puta bio u zatvoru. Pisac knjige Nova klasa, kojom je razobličio način komunističke vladavine i privilegije.

Marković, Draža,  predsednik Republičkog veća Skupštine Srbije i predsednika Ustavne komisije Srbije Od 1967. do 1969. Od 1969. do 1974. god. bio je predsednik Skupštine SR Srbije, a od 1971. do 1974. god. član prvog Predsedništva SFRJ. Predsednik Predsedništva SR Srbije, od 1974. do 1978. god.

Minić, Miloš, član Saveznog izvršnog veća, od 1953. do 1956. god., predsednik Izvršnog veća NR Srbije, od 1957. do 1962. god., potpredsednik Saveznog izvršnog veća, od 1963. do 1965. god., predsednik Saveznog veća Savezne skupštine SFRJ, od 1966. do 1967. god., potpredsednik Savezne skupštine SFRJ, do 1969. do 1972. godine, savezni sekretar za inostrane poslove, od 1972. do 1978. godine,

Nikezić, Marko,  savezni sekretar inostranih poslova od  aprila 1965. do decembra 1968. god. Godine 1968. postavljen je na funkciju Predsednika Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, koju je obavljao do 26. oktobra 1972. godine, kada je, zajedno sa Latinkom Perović, pod optužbom za „anarho-liberalizam“, smenjen.

Penezić, Slobodan – Krcun, istaknuti član KPJ, u  periodu od juna 1962. do novembra 1964 god. bio predsednik Izvršnog veća Skupštine SRS. Poginuo novembra 1964. god.

Perović,Latinka, sekretara Saveza komunista Srbije od 1968. do 1972. god. 1972 god. smenjana sa funkcije kao “anarho-liberal”.

Konstantin Popović – Koča,  načelnik Generalštaba JNA, u periodu od 1948. do 1953. god. Savezni sekretar inostranih poslova SFRJ od 1953. do 1965. god., a od 1966. do 1967. god. Potpredsednik SFRJ.

 

Ranković, Aleksandar, prvi zamenik maršala Tita.  Od 1944. god.  načelnik OZNE za Jugoslaviju a od 1946. god. ministar unutrašnjih poslova FNRJ. Ovu dužnost je vršio sve do jula 1966. godine, kada je smenjen sa svih funkcija.

 

Stambolic, Petar, predsednik vlade SR Srbije od 1948 do 1953 god, predsednik Savezne narodne skupštine  od1957 do 1963. god. Predsednik Saveznog izvršnog veća od 1963 do 1967 god.       Predsednik Predsedništva SFRJ od 1982 do 1983. god.

Todorović, Mijalko Plavi, istaknuti član KPJ, predsednik  Savezne skupštine Socijalističke Federativne Narodne Republike Jugoslavije u periodu od 1971. do 1974. god.

Vlaškalić, Tihomir član Centralnog komiteta Saveza komunista SrbijeCentralnog komiteta SKJ i član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije 1967. i 1969. godine. Od 26. oktobra1972. do maja 1982. godine bio je predsednik Centralnog komiteta SK Srbije.

Žujović, Sreten, član Politbiroa CK Komunističke partije Jugoslavije. Jula 1948 smenjen sa svih funkcija. zbog izjašnjavanja za rezoluciju IB-a

 

Затворено за коментаре.