У поређењу БДП-а Србије и Немачке крије се тужна истина о нашој економској пропасти

totalitarizam1

totalitarizam1

Кад Вучић говори о БДП-у, изгледа да ни сами нисмо свесни колико смо богати. Зато се свим грађанима Србија то мора понављати по неколико пута на дан путем свих режимских испостава. Јер, сто пута поновљена лаж, постаје истина. Међутим, овде је у питању вређање нормалног расуђивања. Ево, о чему се заправо ради.

Кад економисти говоре о БДП-у, они анализирају углавном три важна аспекта.

Први је реални износ бруто друштвеног производа (БДП-р). Он показује укупну вредност робе и услуга произведених у привреди државе у току једне године, без обзира на власништво. То подразумева да (БДП-р) укључује вредност продукције и страних лица (компанија) у земљи.
Реални бруто друштвени производ (БДП-р) представља укупно створен домаћи доходак. Преко реалног друштвеног производа мери се богатство једне земље. Реални бруто друштвени производ Немачке у 2015. години износио је 3.357 милијарде долара. У 2015. години реални бруто друштвени производ Србије износио је 36,51 милијарду долара, што је 97 пута мање од Немачке. Посматрајући само по овом параметру више је него очигледно да је потпуно смешно и бесмислено поредити Немачку и Србију.

Други битан аспект је бруто друштвени производ по глави становника (БДП-ппц).

Он се добија када се износ реалног бруто домаћег производа (БДП-р) подели са бројем становника (ц). Он показује величину богатства сваког становника једне државе. У 2015. години бруто друштвени производ по глави становника (БДП-ппц) Немачке износио је 45.270 долара, док је бруто друштвени производ по глави становника Србије износио 5.659 долара, односно мањи је за 8 пута.

Са друге стране, поређења ради, хајде да погледамо и регион! Бруто друштвени производ по главни становника Словеније износио је 22.700 еура, Хрватске 13.500 еура, Црне Горе 7.000 еура, Србије 5.100 еура, Македоније 4.900 еура и БИХ 4.500 еура. Ови односи показују где се по овом основу налази сваки становник Србије у односу на немачког грађанина, али и у односу на грађане бивших република СФРЈ. Очигледно, посматрано по овом параметру нема говора о било каквим економским успесима, нити постојању економског тигра. У Србији се може говорити само о врло опасном покушају манипулисању широким масама.

Трећи аспект је годишњи раст бруто домаћег производа (БДП-г) о коме говори Вучић.

Овај параметар показује да је привреда Србије прошле године расла по стопи од 0.8 %, односно, њен је реални бруто домаћи производ (БДП-р) био у 2015. години већи за 0.8% него у 2014 години. Планирани бруто домаћи производ (БДП-р) за 2016. годину требало би да буде већи за 2.5% него у 2015. години, и апсолутно ништа више од тога. Планирани раст бруто домаћег производа Немачке за 2016. години је 1.8% што значи да планирани раст бруто домаћег производа Србије од 2.5% није 2.5 пута већи од Немачке, али је ово упоређење недоследно и из следећих разлога.

На основу информација које даје база података ММФ-а дат је следећи распоред кретања раста БДП-а држава из окружења Србије.

На првом месту у региону је Црна Гора са растом БДП-а од 4,7% и она се налази се на 48 месту у свету. За њом следи Македонија са стопом рата БДП-а од 3,8%, и она се налази на 71 месту у свету; затим следи Косово и Метохија које се налази на 85 месту са стопом раста БДП-а од 3,3%. Албанија се налази на 97 месту са стопом од 3.0%, Мађарска и Румунија имају раст од 2,7%, и налазе се на на 114 и 115 месту. Босна и Херцеговина има раст (БДП) од 2,3%, и налази се на 131 месту. Словенија има раст од 2,0% и налази се на 136 месту. Бугарска има стопу раста од 1,2%, и налази се на 157 месту. Хрватска је на 171 месту, са стопом раста (БДП) од 0,45% за 2014 годину, а Србија (без КиМ) налази се на високом 176 месту са стопом раста (БДП) од 0,8% за 2015. годину. Посматрано и по овом основу Србија је у најгорем положају.

Мало више о немачкој економији…

Немачка привреда, највећа у Европи, одупрла се и грчкој кризи, и успоравању раста у Кини и геополитичким неизвесностима, и у 2015. години бележи раст БДП за 1,7%, премашивши по први пута у историји, вредност од 3.000 милијарди евра, досегнувши 3.356 милијарде евра. Истовремено, Немачка је остварила вишак у државном буџету од 16,4 милијарди евра, што одговара отприлике 0,5% БДП. То је друга година заредом да су немачке јавне финансије у плусу. Економска ситуација у Немачкој била је у 2015. години обележена чврстим и доследним растом и готово сви индустријски сектори су забележили раст.

Врло је значајно да повећање привредне активности пре свега било подстакнуте домаћом потражњом. Потрошња је била најважнији мотор раста у немачкој економији. Улагања и спољна трговина такође су помогли одржању позитивног тренда, али у много мањој мери. Лична потрошња порасла је у прошлој години за 1,9%, а државна за 2,8%. Улагања у машине и опрему порасла су за 3,6%, док је извоз порастао 5,4%, а увоз 5,7%. У прошлој је години укупно било више од 43 милиона запослених, што је највиши ниво од уједињења 1990. године.

Немачка економија, упркос многим неповољним кретањима, као што су грчка криза, успоравање на тржиштима у настајању и Кини и повећање геополитичких неизвесности, превазишла сва очекивања и да за то највише заслуга има важност личне потрошње која је постала важан покретач раста БДП.

И сада оно што делује помало невероватно за наше поимање економије. Они у 2016. години очекују даље јачање немачке економије, а да ће томе значајан подстицај дати потрошња од рекордног прилива избеглица, барем у кратком року. Истовремено би раст економије требале подржати ниске каматне стопе, ниска инфлација и висока запосленост.

Генерални закључак струке је да ће поновно домаћа потражња бити главни мотор раста.

Из свега овога ми би смо могли извући неке закључке. Они се пре свега тичу постављања правилне стратегије везане за управљање ресурсима. Потребно је применити оно што најбољи већ примењују. Економију морају подржати ниске каматне стопе, ниска инфлација и висока запосленост и поврх свега, домаћа потрошња. Купујмо домаће, док још и то имамо. То није само мото из патриотских разлога, то је потребно пре свега због економских момената.

РЕЗИМЕ:

Реални бруто друштвени производ Србије је мањи 97 пута од Немачке!

Бруто друштвени производ по глави становника Србије је мањи за 8 пута од Немачке!

Планирани раст бруто домаћег производа Немачке за 2016. години је 1.8% што значи да планирани раст бруто домаћег производа Србије од 2.5% није 2.5 пута већи од Немачке.

Србија је међу најгорим државама у свом окружењу по свим кључним економским параметрима!

Мр Данијела Ружичић

Затворено за коментаре.