Једно сећање: Како је Београд одликован Легијом части

1111

 1111

„Политика“ је 11. јануара 1921. године, на првој страни, објавила неочекивану, велику и дивну вест из Париза, она је високо подигла понос  целог Српског народа који је само две године раније, после страшног светског сукоба, ослободио своју Отаџбину и победоносно завршио Велики рат заједно са Француском и на страни Антанте:

ОДЛИКОВАЊЕ БЕОГРАДА

Београд, 10. јан. 1921.

                        Председник Француске Републике одликовао је Витешким Крстом Легије Части град Београд, са овом мотивацијом:

                        „Једна од првих и најславнијих жртава у овом великом рату, чије становништво под непријатељским бомбардовањем и окупацијом није престало давати доказа своје непоколебљиве храбрости, био је  величанствен симбол отпора, а после и симбол победе херојског народа решеног да не умре.“

                        Предају ордена извршиће свечано у Београду генерал Франше Д`Епере, пређашњи   Врховни Командант Савезничке Источне Војске.

Орденом Легије Части одликован је до сада, сем Београда, само још град Лијеж.

 

Француски орден Легије Части увео је Наполеон 1802. год. Овај орден је највеће одликовање које се додељује за изузетне заслуге, војне или цивилне, како у Француској тако и у свету. Неизмерно су поносни носиоци овог Ордена и свако од њих њега истиче на првом месту међу својим одликовањима. Француска додељује овај Орден и градовима  који су се истакли нарочитим примерима храбрости против непријатеља или мучеништвом и витештвом својих грађана. До сада су одликовани ови  градови:

ЛИЈЕЖ (1914.), БЕОГРАД (1921.), ЛУКСЕМБУРГ (1957.), ВОЛГОГРАД (1984.), и град АЛЖИР (2004.)

 

„Политика“ је овај догађај одмах и са великом радошћу објавила целом Српском народу на првој страни свог наредног броја. „Политика“ ће пратити опширно и предано овај велики празник за Српски народ све до повратка генерала Д`Епереа у Француску. Генерал, сада као Почасни Војвода Српске Војске, отпутоваће из наше земље 10. фебруара о.г.

Генерал Франше Д`Епере, са својим сином капетаном Д`Епереом и мањом свитом, стигао је експресним возом  28. јан. и преноћио у Земуну. У Београд је прешао спец. возом 29. јан. где му је био приређен државнички дочек. На уласку воза у станицу свирана је „Марсељеза“, била је ту и  војна музика и почасна чета, Регентов ађутант, изасланик министра војног, Посланик француски у Београду дипломатски и официрски кор, представници Владе и Београдске општине, много одушевљеног света… Генерал је прво учинио посету Престолонаследнику, председнику Владе, министру војном и председнику општине… Истог дана на гробовима палих хероја у Одбрани Београда одржан је свечани помен, затим је Генерал посетио амбасаду Француске, а увече је био ручак у Двору. Регент је произвео Генерала у Почасног Војводу наше војске, Општина му је доделила диплому почасног грађанина Београда, Позоришна улица је преименована у Француску улицу, свуда се испољавала љубав и поштовање према Француској…

Генерал и свита добили су смештај у хотелу „Москва“.

 

На велики дан – 30 јан. 1921. год, у препуној сали Уставотворне Скупштине, у празничном расположењу, на великој свечаности, ђенерал Франше Д`Епере уручио је председнику Београдске општине високо одликовање које нам шаље Француска. Ђенерал је одржао пригодан говор и изговорио много речи ласкавих и пуних поштовања: “Француска је поносна што је кроз дуге месеце најстрашнијег од свих ратова била уз херојску Србију… за годинама страдања дошла је тако скупо заслужена Победа. После мучеништва Србија је упознала Тријумф… Овај Француски Крст који предајем вароши Београду освештава успомене на отпорност Србије инвазији и на херојске борбе за ослобођење. Као сведочанство нашег дивљења Орден одликује истовремено вашу Престоницу и вашу Отаџбину, ваше војсковође, ваше војнике, ваше грађане, све оне који су полагали наде у вашу Отаџбину, све оне који су се борили, све оне који су пали за Отаџбину“…

После опроштајне вечере у хотелу „Москва“ ђенерал Д`Епере је испраћен синоћ, 31. јануара, са свим почастима.

Следећег дана Почасни Војвода Српске војске, заједно са француским послаником, отпутовао је преко Скопља на Косово, где су у цркви Грачаници присуствовали свечаном помену изгинулим јунацима у ратовима. Ђенерал је био гост и у Сарајеву, затим је отпутовао у Француску.

 

„Политика“ је 10. фебруара на стр. 3, објавила и ову лепу и значајну вест: „У  спомен заједничких напора француско-српске војске при заузећу Кајмакчалана француска влада је наредила да се изради једна спомен – плоча са овим натписом: Славним српским војницима који су се братски борили са француском војском и пали у данима победе на Кајмакчалану у септембру месецу 1916. године.

                                                Влада Француске Републике у знак дивљења и захвалности“

 

Ова спомен-плоча лежала је дуго у Солуну и тек сада је њу француски посланик на нашем Двору, г. виконт Фонтнеј предао Регенту Александру на чување и „да је Он постави где Он за потребно нађе“…

 

Сав наш народ, у Србији и у Расејању, треба да зна за ова висока признања велике и славне Француске нације, да се поноси и да то говори младим поколењима.

Можда ће неко наше поколење направити, у име народног поноса, споменик Ордену легије Части који је Београд  добио 1921. године од Француске Републике…

 

Владимир Лепојевић,

дипл.руд.инж.

Београд

Затворено за коментаре.