Амерички притисак из Константинопоља

SNP Izbor je nas

SNP Izbor je nas

Да је геополитички пројекат усмјерен на разбијање јединства Православне Цркве, био већ одавно осмишљен и креиран у режији САД, постало је очигледно онога тренутка када је Васељенски Патријарх нарушавајући све норме и канонске одредбе Православне вјере, одлучио да украјинским расколницима поклони Томос о самосталности.  И ако су многи аналитичари и експерти тврдили да је у питању само још једна у низу политичких одлука Константинопоља, која би задовољила властите амбиције Вартоломеја, ипак данас је и више него јaсно да је Васељенски Патријарх само обична фигура којом активно управља Вашингтон у циљу остварења својих намјера

Да САД не крију своје отворено мешање у црквени живот Православне Цркве и да то уплитање у унутрашња црквена питања нема никакве везе са заштитом људских права или демократијом, већ да има за циљ постизање конкретних, прагматичних политичких резултата, свједочи и новонастала ситуација не само у Црној Гори, због усвајања скандалозног закона о слободи вјероисповјести, него и црквена ситуација у Сјеверној Македонији.

Током државне посете Северној Македонији 4. октобра 2019. године, државни секретар САД Мајк Помпеоje посетио Охрид, где се састао са „поглаваром“ неканонске македонске православне цркве „архиепископом“ Охрида и Македоније, Стефаном Вељановским.

Помпео је том приликом посетио цркву Богородице Перивлепте, саграђене 1295. године, која је недавно била обновљена средствима која су обезбеђена у оквиру програма USAID (Агенција САД за међународни развој).

Посета државног секретара САД била је у медијима окарактерисана као подршка црквеним и културним вредности ове земље и постизању напретка по питању аутокефалности МПЦ.

Да је посјета и сусрет државног секретара САД са непризнатим и самопроглашеним званичницима македонске цркве, саставни дио пројекта усмјереног против јединства Православне Цркве, постало је јасно после званичног пријема који је Васељенски Патријарх Вартоломеј организовао за државни врх Македоније на челу са бившим премијером Зораном Заевим у Инстамбулу почетком ове године, на којем је изражена спремност да се црквено питање о овој земљи стави на дневни ред.

У светлу америчких политичких амбиција које имају искључиво један циљ – да ослабе позиције Српске и Руске Православне Цркве у својим канонским територијама, намјере Цариградског патријарха Вартоломеја да додели аутокефалност расколничкој црквеној структури у Македонији, Украјини, свједоче о томе да Канстантинопољ спроводи не политику заштите интереса канонских Помјесних Православних Цркава, него политику америчких агресивних амбиција.

Евентуално признање црногорских и македонских расколника зависиће од позиције коју ће Српска Црква у својој спољној политици заузети у односу према одлукама Васељенске Патријаршије. Будући да Цариградска патријаршија претендује на право да додели аутокефалност готово свим црквеним структурама, без обзира чијој надлежности припадале, не може се искључити могућност да прије или касније Вартоломеј може признати и македонске и црногорске расколнике уколико Српска Црква остане доследна својим досадашњим одлукама које су апсолутно исправне и у канонском и црквено-правном погледу. Да је такав сценарио апсолутно могућ свједочи нам чињеница, да је Патријарх Вартоломеј у прошлости много пута жестоко осуђивао расколнике у Украјини, да би затим  само неколико година касније, под притиском Америке, у свјетлу грађанскога рата у овој православној земљи, изазваног управо Вашингтоном одлучио да им поклони самосталност. ,,Шуровање“ са расколницима у Македонији и Црној Гори од стране Вартоломеја има само један циљ, а то је да изврши допунски притисак на СПЦ да промјени своју одлуку по питању неканонске црквене структуре у Украјини и изврши њено евентуално признање

Патријарх Вартоломеј, који се позиционирао као духовни вођа православног света и који наводно делује у интересу свих Помесних православних цркава, није учинио ништа да помогне Српској цркви у ситуацији у којој се она нашла у вези са усвајањем од стране црногорских власти дискриминаторног закона о верској слободи, иако је имао такве могућности. Исто тако званичан пријем државног врха Македоније и срамне изјаве ,,о спремности за поновним успостављањем регуларности цркве у Македонији“ још више су само  отежале и онако тешку позицију СПЦ у овој земљи.

Мора се нагласити да су деловања Цариграда усмерена на утврђивање властитих интереса, а то није само питање неке врсте спора о надлежности, не само о неким засебним неканонским деловањима патријарха Вартоломеја, то је планирана стратегија САД, усмерена на разбијање Српске и Руске Правослaвне Цркве које су међу својим народом окоснице очувања националног идентитета и територијaлног суверенитета својих држава.

Аутор текста је свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања

СРБСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ – ИЗБОР ЈЕ НАШ
В. Степе Степановића 62, 78 000 Бања Лука, Република Српска
Телефон 065 492 529, www.plebiscitrs.org,info@plebiscitrs.org