75-тогодишњица устанка Срба на Тромеђи Лике, Босне и Далмације

Срб, 27. јула 2016. године
Срб, 27. јула 2016. године

Срб, 27. јула 2016. године

Срби са Тромеђе Босне, Лике и Далмације започели су борбу за опстанак 26. јула 1941. године, када су четници Никола Кецман, Симо Бурсаћ Мимо, Бранко Богић и Милан Миљевић из заседе ликвидирали усташког мајора Конрада Фердинанда и његову пратњу, у селу Пасјаку код Дрвара. Фердинанд је био једна од водећих личности у извршењу геноцида над Србима у том крају. Сутрадан, 27. јула, почео је организовани устанак на Тромеђи, под командом четника. До половине августа устаници су ослободили највећи део Тромеђе.

Тако је било пре 75 година.

Данас на Тромеђи хрватски комунисти обелележавају “Дан устанка народа Хрватске“, а хрватски нацисти им “увеличавају“ прославу.

Агенције јављају:

СРБ – У месту Срб у Лици данас се, уз полицијско обезбеђење, обележава 75. годишњица антифашистичког устанка народа Хрватске у Другом светском рату, у организацији Српског народног већа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста (САБА).

Антифашистички скуп код Споменика устанку почео је око поднева полагањем венаца, а предвиђено је обраћање бившег председника Хрватске Стјепана Месића и председника СНВ Милорада Пуповца. На скупу су и представници Амбасаде Србије.

Као и ранијих година, у Србу се истовремено одржава и контраскуп ванпарламентарне десничарске Аутохтоне хрватске странке права (АХСП) која сматра да је скуп СНВ „историјски фалсификат“ и да се обележава „четнички злочин“.

АХСП је недавно постављањем шатора код Споменика устанку у Србу покушала да спречи данашњи скуп, али је то јавно окупљање накнадно забрањено, па је полиција уклонила спорни шатор и привела неколико припадника те странке. Због ремећења јавног реда и мира председнику АХСП Дражену Келеминцу изречена је шестомесечна забрана доласка у Срб.

Регионална Н1 телевизија јавила је да полиција контролише сва возила на улазу у Срб и да је пропустила три аутобуса и неколико десетина аутомобила у којима су се налазили учесници контрамитинга.

СНВ и САБА традиционално обележавају дан када је, после више седмица усташке репресије, становништво личког краја подигло устанак. У позиву на обележавање 75. годишњице устанка, СНВ је навео да су партизани били главна снага устанка који је био једини излаз за српско становништво Лике, јер му је претило потпуно физичко уништење.

Наводи се и да је било осветничких акција, али да би их било и више да се већина српског становништва није определила за партизане, а не за четнике. „У противном, хрватско и муслиманско становништво би већ у току рата било изложено знатно ширим реперкусијама које су заговарали велики делови четничког покрета“, наводи се у саопштењу.

Истиче се да се упркос неспорним злочинима које су починиле четничке формације и део партизанских снага, не може оспорити чињеница да је устанак у Србу поставио темеље антифашистичке борбе у Хрватској. „Четири године након почетка устанка братство и јединство Срба, Хрвата и других народа је тој борби донело победу“, закључује се у саопштењу.

До рата 90-тих у Хрватској се 27. јул обележавао као Дан устанка. У самосталној Хрватској као Дан антифашистичке борбе обележава се 22. јун, дан када је 1941. основан Први сисачки партизански одред.

(Танјуг-Бета-Н1)

Затворено за коментаре.