60-тогодишњица СНО у Канади

КАНАДА

ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈИ

У Хамилтону је обележена 60-тогодишњица Српске народне одбране у Канади и 50-тогодишњица листа „Канадски србобран“. Преносимо поздравни говор председника СНО, Чедомира Ашанина

 

Историјат Српске народне одбране у Канади је саставни дио српске историје и њена основа и разлози постојања леже у одбрани Српства када је оно нападнуто и угрожено.

Та наша матица, СНО у Отаџбини, духовно је припремила Србе у Јужној Србији преко четничке акције, пропагандом и националним буђењем Србе у аустро-мађарској држави и цео српски народ на подвиге дотле невиђене у историји: рушење две царевине и уједињење целокупног Српства у једну, српску, државу Србију, а не Југославију, која је постала место и почетна тачка растурања српског народа.

Српска народна одбрана у Канади основана је 20. децембра 1941 године, када је Српство у Отаџбини поново дошло у опасност да буде биолошки истребљено од окупатора, а још више од једног народића који је под заштитом окупаторских бајонета показао своју урођену патолошку крволочност.

 

ПРОТИВ НАЦИЗМА И КОМУНИЗМА

Овим хрватским убицама „у име Бога“ придружили су се и безбожници и убице у име српа и чекића, богоборци и борци против слободе и човека као свесног бића.

Дакле, циљ оснивања СНО у Канади био је да свим могућим средствима помогне борбу српског народа у Другом светском рату, под командом највећег сина, хероја и мученика Драгољуба Драже Михаиловића.

Та четворогодишња борба српскога народа против фашизма и комунизма била је витешка и мученичка, са огромним људским и материјалним жртвама. Упркос свега овога, Дража је са српским народом на крају рата доживео трагичну судбину – комунистичко ропство.

Захваљујући капитулантској и издајничкој политици Черчила и Рузвелта пред комунистичким тираном Стаљином, у Београду је совјетским тенковима устоличена морална наказа и криминалац Јосип Броз. Прво што је он урадио било је убиство наде Српства ђенерала Михаиловића, и окивање у ропство српског народа – што је све трајало до 5. октобра 2000. године.

Многи данас мисле да стара српска емиграција још увек води битке из Другог светског рата. Наш одговор на то је: да се та борба завршила у корист Српства, данас би ми сви били у Отаџбини и радили тамо за њено добро.

СНО у Канади, доласком нове, послератне српске емиграције, бројно је ојачала и добила борбено искуство и проширила свој национално политички и борбени рад, да би могла бранити интересе тада поробљеног српског народа од канадских власти и међу самим народом.

Да би српска и светска јавност била што истинитије и потпуније обавештена о јуначкој борби српског народа у прошлости, а нарочито у току Другог светског рата, као и о ропском животу нашег народа под комунистичком влашћу – СНО је почела да издаје свој недељни лист: „Канадски Србобран“ 1. септембра 1951. године. Први уредник био је предратни судија, четнички првак Вукашин Церовић, а потом је дуго година лист уређивао мајор Лазар Стојшић. „Канадски Србобран“ био је читалачко оружје за борбу против непријатеља српског народа.

„Србобран“ је храбрио старије и челичио млађе да преброде све тешкоће емигрантског живота, а посебно на утицај других култура и вера. У том раду „Канадски Србобран“ постаје нова снага Српства ван Отаџбине.

СНО у Канади, са својим листом „Канадским Србобраном“, постала је гранитна стена о коју су се сви непријатељски напади разбијали, као што рече велики Његош:

„Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал’ зубе поломи“.

Драга браћо и сестре,

Морамо увек бити спремни да помогнемо свом народу, не само у нашој моћи него и више. Ми смо, као Српска народна одбрана, то чинили све време нашег постојања и учествовали у томе отвореног срца, знајући да је то наша дужност и обавеза. Видели смо сви како наши бивши савезници поступају према српском народу и његовим вјековним тековинама. Захваљујући њима постали смо избјеглице и бескућници. Надамо се да то не може трајати дуго и да ће наредно време показати да су Срби били ти којима је требало помоћи да преброде велика искушења која су им постављена.

 

ГДЕ ЈА СТАДОХ…

У закључку, желим да истакнем да почетком овог новог века ми сумирамо резултате оног претходног у чијем је скоро 100-годишњем трајању постојала и Српска народна одбрана.

Наслеђе, традиција, историјска прошлост, херојство за част и достојанство наших предака и Отаџбине, одбрана српства, љубав и добровољна жртва – то су резултати низа генерација који су довели име Српске народне одбране до данашњег дана.

Ми смо данас на једној раскрсници у којој предајемо ту буктињу новој генерацији младих и високо образованих да је даље води, са новом визијом, са истом љубављу за Отаџбину, а у нади да су наши резултати довољни да буду чврст темељ за њихов будући рад.

Сматрам да свака генерација носи своје бреме и, исто тако, сматрам да смо ми старији своје обавезе и дужности извршили према српском народу.

А сада – вама, драга наша омладино, младим српским синовима и кћерима, рођеним у Отаџбини и у Канади (а данас вас овде видимо у великом броју) остављамо да и даље високо носите српски барјак слободе и части, да никада не устукнете када нам је Отаџбина и Српство угрожено, и да помогнете у вашој најбољој моћи да нам Српство увек блиста најлепшим сјајем.

Све то најбоље говоре стихови Змаја Јове Јовановића:

„Где ја стадох – ти продужи!

Што не могах – ти ћеш моћи!

Што ја почех – ти продужи!

Што смо дужни – ти одужи!“

Живио српски народ!

Живела Србија!

Живела Српска народна одбрана, безгранично одана српском народу!

 

(Мај-јун 2002)

ИСТОРИЈАТ СНО

У Београду, с почета двадесетог века, 1908, дан после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, основана је Народна одбрана, српска национална и патриотска организација, која је окупила народ у невиђеном броју поводом идеје заштите Српства и српских националних интереса. Првога дана постојања организације, у Народну Одбрану уписано је 100.000 чланова, а њен први председник био је чувени ђенерал Божидар Божа Јанковић.

Следило је оснивање Српске народне одбране у Америци 1914. године, где је народ у том духу, одмах по почетку Првог светског рата, био толико солидаран са својом браћом у Отаџбини да је прво одлучио да створи организацију и једино како ју је могао назвати било је Српска народна одбрана. Њен први председник био је велики научник светског гласа др Михаило Пупин, а касније ју је обновио највећи српски песник новијег доба Јован Дучић.

СНО у Канади је основана 20. децембра 1941. у Вал Д’ Ору у Квебеку. Председници су били Саво Марковић, Вујо Јакшић и Милутин Бајчетић.

 

(Мај-јун 2002)

 

Share and Enjoy