Амерички војни пилот заљубљен у Србију

Kapelo ispred skole_1000x0

ЏОН КАПЕЛО ОСНОВАО ФОНДАЦИЈУ ХАЛИЈАРД Амерички војни пилот заљубљен у Србију

Аутор: Ана Ћешић

Потпуковник Џон Капело, амерички војни пилот, бивши војни аташе у Амбасади САД у Београду сада на служби у Израелу, толико је заволео Србију и српски народ да нам се и даље враћа.

Џон Капело испред школе у Прањанима
Џон Капело испред школе у Прањанима, Фото: Приватна архива
Капелова љубав према Србији „разбуктала“ се када је спознао нашу храброст и пожртвованост. Решио је да се одужи српском народу који је помогао америчким пилотима у евакуацији из Србије у време Другог светског рата и основао је Фондацију Халијард. Сада он помаже потомцима оних који су ризиковали своје животе да би спасли америчке војнике 1944. године.

Џон Капело за Ало! прича како је уопште сазнао за овај историјски догађај:

– О акцији Халијард сазнао сам када су двојица Срба, Данијел Шунтер и Бојан Драгићевић, дошли код мене да им помогнем у снимању документарног филма. Био им је потребан материјал из Другог светског рата. Тада су ми објаснили како су Срби спасли 500 америчких пилота и војника. Био сам фасциниран причом, нарочито јер сам и сам пилот и знам шта значи када вам оборе летелицу, а ви останете негде дубоко у непријатељској територији. Био сам свестан шта значи жртва локалног становништва, њихово ризиковање живота да вас спасу, крију и помогну вам да побегнете у таквим условима. Замолио сам моје београдске пријатеље да ме одведу у село у коме се све то догодило – прича Џон који и данас емотивно проживљава своју прву посету Прањанима.

Халијард – Ваздушни мост

Операција у Србији позната као „Ваздушни мост“, а у САД као „Халијард“, највећа је операција спасавања савезничких снага иза непријатељских линија. Акцију је извела америчка авијација у сарадњи са војском генерала Драже Михаиловића. Тада је са импровизованог аеродрома крај села Прањани евакуисано више од 500 америчких пилота и војника.

– Никада нећу заборавити дан када сам први пут дошао у Прањане. Било је то почетком октобра 2007. године. Очекивао сам да ће ме одвести до поља одакле су амерички пилоти спасавани и да ћу упознати неколико мештана. Када само стигли, на пољу нас је чекало 30 људи са српском и америчком заставом. Било је потресно. Имао сам ту част да упознам двојицу преживелих мештана који су учествовали у спасавању – Светозара Папића и Драгана Видаковића. Они су ми причали како су крили и евакуисали наше пилоте.

О овој акцији, каже, није знао ништа пре доласка у Србију.

Српски војници крај спомен табле
Српски војници крај спомен табле, Фото: Приватна архива
– Обожавам историју и знао сам понешто о улози Србије у Првом и Другом светском рату. Много више о свему сам научио током боравка у Београду. О операцији Халијард сам после прве посете Прањанима пуно истраживао па сам открио многа документа у Националној архиви у Вашингтону и у Библиотеци ваздухопловних војних снага САД. Али има још толико тога да се истражи…

Како каже, после прве посете, стално се враћао Прањанима.

– После тако величанственог дочека, схватио сам да је то прича којој треба посветити посебну пажњу. Заједно са Шунтером и Драгићевићем приредио сам изложбу са старим фотографијама о мисији. Путовали смо широм Србије и држали предавања. Био сам дирнут колико је ваш народ ценио то што им о српском херојству прича службеник америчке амбасаде. Посебно су били импресионирани причом колико је српски народ задужио амерички током Другог светског рата.

Маринци на Галовића пољу
Са маринцима, Шунтером и Драгићевићем на Галовића пољу , Фото: Приватна архива
Џон мисију шири и међу америчким народом и војском:

– Бројне америчке делегације довели смо у Прањане: представнике Националне гарде Охаја, Америчке европске команде, Америчке војне авијације у Европи… Маринци из амбасаде САД приредили су посебан догађај пре неколико година у школи Иво Андрић у Прањанима, којој је Амбасада сазидала спортску модерну салу. Сви они били су импресионирани оним што се догодило у том селу, али и културом ваше земље, вашим народом.

После свега основао је Халијард фондацију, иако више нисје на служби у Србији.

– Основни циљ моје Фондације је да шири знање и чува сећање на Халијард мисију, на спасавање више од 500 америчких војника током Другог светског рата и кључну улогу српског народа у тој акцији. Надам се да ћу тиме учврстити историјске везе између српског и америчког народа које спајају исте вредности – љубав према слободи и демократији. Делимо врло важне моменте историје и то је прича која не сме да се заборави и мора бити испричана.

Са Паићем и Видаковићем у Прањанима
Са Паићем и Видаковићем у Прањанима, Фото: Приватна архива
Како каже, у Фондацији имају три основна циља која желе да испуне до следећег септембра, када ће одржати трећи меморијални скуп на Галовића пољани крај Прањана одакле су полетали авиони са војницима. Претходна два скупа одржана су захваљујући помоћи Амбасаде САД, Министарства одбране Србије и Председништва Србије.

– Желимо да око Прањана поставимо посебне табле и обележја која путницима указују шта се догодило на том историјском месту. У преговорима смо са власником земљишта на Галовића пољани, како бисмо подигли спомен обележје о операцији Халијард. У Прањанима смо основали посебно удружење које ради заједно са Фондацијом Халијард. Управо зато сам пре две недеље боравио у Србији и састао се са њима. Мислим да је изузетно важно да локална заједница буде укључена у наше пројекте, али и ваше државне институције које су већ исказале велико интересовање.

Џон Капело обожава целу Србију и зато нам се радо враћа:

– У Србију сам први пут дошао у пролеће 2007. године и остао до јесени 2010. Живео сам у Далматинској улици у Београду, у дивном крају. Сваки дан сам шетао до посла,а у слободно време лутао сам градом и упознавао га, његову архитектуру, места за изласке, упознавао народ. Србија је дивна земља, пуна различитости и о томе стално свима причам, где год да сам. Због положаја на раскршћу царстава и култура, Србија има и невероватно занимљиву историју. Сматрам да сам имао велику срећу да живим овде и упознам све те утицаје који и даље постоје.

Он објашњава за Ало! како је постао амерички војни пилот и напредовао до војног аташеа.

– Када сам први пут сео у авион пожелео сам да будем пилот. Имао сам око 10-11 година. Тада сам одлучио да ће то бити мој позив. Када сам завршио средњу школу уписао сам се на Ваздухопловну војну академију САД, која траје четири године. Ту сам постао официр Америчких ваздушних снага и ускоро сам послат на посебну обуку. Летео сам око 12 година,углавном на стелт бомбардерима Б2, да би потом прешао у војну дипломатију.
Прво сам био распоређен у европску команду америчких снага, у Штутгарту, у Немачкој, што је главни штаб свих снага САД за Европу. Ту сам се први пут бавио војним проблемима на Балкану. Доста времена провео сам у Бугарској, Румунији, Хрватској, Албанији, Македонији и Словенији. Пошто сам три године радио у овој области, послат сам у Београд, у амбасаду САД као војни аташе ваздухопловних снага. После око годину и по постао сам аташе министарства одбране и у Београду сам остао три и по године.

Потпуковник Џон Капело тренутно је у служби као војни аташе у амбасади САД у Тел Авиву у Израелу и ради на противракетној одбрани.

Гуча, Еxит, Роки и ракија

Путовао сам по целој Србији и не бих знао шта бих вам од свега што ме је одушевило издвојио. Посета Житишту је нешто што ми се урезало у памћење. Невероватно сам поносан што тамо постоји споменик Рокију. Тако дивне успомене и искуства носим, од Новог Пазара на југу до Суботице на северу. Сматрам да сам имао срећу да одем на Еxит у Новом Саду, на Фестивал трубе у Гучи… Да не причам о храни и пићу. Како су вам добри вино и ракија! О ракији сам готово све научио, и сада, на новој служби у Тел Авиву, увек имам једну флашу са собом.

Ало

Затворено за коментаре.