Ангелина Калабић

Ангелина Калабић

МОЈ БРАТ, НИКОЛА КАЛАБИЋ

Далеко од очију јавности, у Ваљеву је живела, и недавно преминула, рођена сестра команданта Горске краљеве гарде

РАЗГОВАРАО: Горан ВЕЉКОВИЋ

 

Интервју са Николином рођеном сестром Ангелином урађен је уочи напада НАТО пакта на нашу земљу. Онда је наш лист престао да излази, а још док је агресија трајала у Ваљеву су преминуле и Ангелина и Мирјана, Николина ћерка.

Ангелинин живот је протекао мученички. Време среће и благостања, за Калабиће је кратко трајало, од средине тридесетих година до 1941. Способан и амбициозан, Никола је тада брзо напредовао у служби – за кратко време је постао Шеф катастарске управе у Ваљеву, а у тој управи је радила и његова жена Борка. Са две добре плате, Калабићи су лепо живели, али рат је све однео, почев од оног најважнијег, губитка све три мушке главе. После рата, комунисти су се постарали да Калабићи увек спадају у ред најсиромашнијих породица. (На жалост, како се комунистичка власт одуживала, тако су Калабићи бивали у све већем друштву сиромашних.)

Ваљево, 3. јануара 1999. Малена трошна, слабо осветљена соба, давно окречених зидова, испуњена старим и скромним намештајем, на први поглед све говори о животу Николине сестре. Ангелина нас дочекује крај старог шпорета. Обрадована је нашим доласком. То је једна симпатична и добродушна бакица. Стиска нам руке меканим, топлим длановима. На зиду кућни иконостас Христово распеће и васкресење, славска икона Светог Ђорђа, иконе Мајке Божије, Светог Василија Острошког, Белог Анђела и Светог владике Николаја. Фотографија из млађих дана, у старинском раму, показује лепу црнокосу жену. На столу мноштво пожутелих фотографија и новинских чланака, измешаних са кутијама лекова.

Прича нам о свом надасве тешком животу, лагано, често застајкујући. Са муком се присећа детаља. Ратови, логори, злостављања и тежак рад, оставили су јој дубоке ожиљке. Али ипак, живот је од ње исклесао чисту доброту.

– Госпођо Калабић, где сте дочекали почетак рата?

Била сам у Николиној кући, у Ваљеву. Пре тога сам била две године у браку са једним тешким човеком, нисам могла да издржим дуже. После се нисам удавала.

– Брзо су Вас одвели на Бањицу?

На Бањици је било страшно, страшно. Велики број људи је стрељан. Страшно је било слушати штектање митраљеза и јауке народа. Прво су стрељали у авлији. Прозори у нашим ћелијама су били затечени (затворени), а стакло офарбано, а ми јадне прогребемо и виримо кроз рупице. Гледамо стрељање.

У рату су нас стрељали и Немци и комунисти и усташе и љотићевци. Сви су нам они били непријатељи.

– Да ли су стрељани и чланови породице Калабић?

Јашта. Живели смо у кући коју је купио наш деда Никола (у Подновљу, где је Ангелина рођена, и где је отишла по бекству са Бањице – прим. аут), јако способан човек, често је путовао, бавио се трговином. Никола, мој брат, је касније добио име по деди.

Било је свега и свачега. Све оде, све душмани попалише, и кућу, и сено и сламу, страшно је било. Убијали су кога су стигли. Морали смо да трпимо. Једном су упале усташе. На једном оделењу у кући врата су остала отворена, моји су се крили иза врата. Срећом, усташа није погледао иза врата, прошао је иза самих вратију.

– Како Вам је било после рата?

Трпели смо због Николе, били смо по логорима и затворима. Вукле смо се по затворима, са неким јадом који смо носиле у рукама. Шиканирали су нас и малтретирали. Селили нас, измучене, са спрата на спрат. Таман легнемо, а они нас шутирају: „Дижи се, пењи се на трећи спрат!“ И све тако, из дана у дан.

– Да ли сте могли да се запослите?

Никада. Ја и моја мајка прале смо веш по туђим кућама и гледале децу професорима по Ваљеву. Пуних осам година чувале смо децу једном професору. Био је то опасан човек.

Тешко се живело. Нисмо смели ни социјално да уплатимо, јер смо Николини – Калабићи! Када смо те професоре напустили, тек тада смо уплатили социјално. Добијали смо по метар дрва помоћи, и свега и свачега, а сада, у ово време, не можемо ништа да добијемо, ништа. Да вам кажем, никада није било добро. Пре рата, мог мужа је запослио Никола, у катастарску службу. Али, шта вреди кад је он волео да се коцка, да пије, и све што не треба. Морали смо да се разиђемо. Свекрва Перса ме је волела ко очи. Она ме је штитила.

– Какав је човек био Ваш брат Никола?

Био је у стању да све згази, само да остане веран заклетви. Његова је, малте не, свака трећа реч била: „Мајко, заклео сам се краљу и Отаxбини“. И према породици је био строг до крајњих граница. И наш отац Милан је био страшно строг, очајно строг. Волео је друштво, кафану, био је за све, само за кућу није био. Није се опијао али је волео друштво. Породицу, ипак, није малтретирао.

– У филмовима Николу представљају као пушача. Да ли је пушио?

Лажу, никада није пушио. Никада. Наш је Никола био златан.

– Да ли су га жене волеле?

Јашта су. Још како. Жао ми је слика што су пропале. Попалили их љотићевци и Немци. Видели би какав је то човек био.

-На чијој би страни данас био Никола?

На истој на којој је и био. Није хтео ни да чује за партизане. Пречи су Николи били краљ и Отаxбина него рођена деца, жена, мајка и породица.

– Како је Никола погинуо?

Чула сам да је умро од последица рањавања, од једног партизана који је учествовао у потери. Он је то рекао на самрти, а људи пред смрт неће да лажу.

– Када Вам је било теже између два рата, после рата или сада?

Тежак је био сав живот. Када сам ишла у женску стручну школу, имала сам две учитељице. Биле су оштре, оштре. Мој отац је имао малу плату и ја сам морала да радим да би платила собу. Све ми се смучи, пуне ми груди јада кад се сетим. Код Швабице, код које сам становала, морала сам да устајем у четири сата, ако се меси хлеб, да умесим, метем у оне швапске корпе и салвете, доручак цео да им спремим, да их чека кад се пробуде, затим да нахраним два кера вучјака. Шта све нисам морала да радим, сређивала сам целу кућу. Писала сам оцу да не могу да издржим, а отац оговара: „Ако не можеш да издржиш, ту је Укрина, па скочи у Укрину“. Тако је тешко било. По пет одељења на дан ја изрибам.

Било је момака који су се интересовали за мене. Један је често долазио. Писао је, најавио се да ће да дође на нашу славу Светог Ђорђа. Тај младић је дошао на капију. Никола је одмах истрчао, увео га у кућу и послуживао. Борка је увек била против, против. Није никако волела да се удам, требала јој је служавка. Ја сам у кући све радила. Ја сам ту и децу гајила.

После се тај момак јављао још, после много времена, а ја сам целога живота само радила као сивоња.

– Како Вам је данас, да ли се нешто променило?

Данас је наопако, ништа боље него после рата. Нико нам не помаже. Једно време долазили су из манастира Ћелије и помагали, било је помоћи и од других људи никада док су имали више, док су могли, сада је све то престало. Социјално смо угрожени. Сада је наопако време.

 

(ДЕЦЕМБАР 1999)

28 мишљења на „Ангелина Калабић

  1. Oh my goodness! a tremendous article dude. Thank you However I’m experiencing problem with ur rss . Don’t know why Unable to subscribe to it. Is there anybody getting similar rss drawback? Anybody who is aware of kindly respond. Thnkx

  2. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

  3. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So nice to find any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for beginning this up. this website is something that is wanted on the internet, someone with a little originality. useful job for bringing one thing new to the internet!

  4. There are some interesting points in time in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There’s some validity but I will take maintain opinion till I look into it further. Good article , thanks and we would like more! Added to FeedBurner as nicely

  5. There are some interesting points in time in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There’s some validity but I will take maintain opinion till I look into it further. Good article , thanks and we would like more! Added to FeedBurner as nicely

  6. There are some attention-grabbing cut-off dates in this article however I don’t know if I see all of them heart to heart. There may be some validity however I will take maintain opinion until I look into it further. Good article , thanks and we would like extra! Added to FeedBurner as well

  7. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

  8. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

  9. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So nice to find any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for beginning this up. this website is something that is wanted on the internet, someone with a little originality. useful job for bringing one thing new to the internet!

  10. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So good to seek out any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for starting this up. this web site is one thing that’s wanted on the web, somebody with a little originality. helpful job for bringing something new to the web!

  11. A formidable share, I simply given this onto a colleague who was doing just a little analysis on this. And he in reality bought me breakfast as a result of I discovered it for him.. smile. So let me reword that: Thnx for the treat! However yeah Thnkx for spending the time to debate this, I feel strongly about it and love studying extra on this topic. If possible, as you develop into expertise, would you mind updating your blog with more particulars? It’s extremely helpful for me. Large thumb up for this blog publish!

  12. Youre so cool! I dont suppose Ive read anything like this before. So good to seek out any individual with some authentic ideas on this subject. realy thank you for starting this up. this web site is one thing that’s wanted on the web, somebody with a little originality. helpful job for bringing something new to the web!

  13. The 2018 recipients of this University of Washington’s prestigious teaching awards may be from fields ranging from social work to surgery, but one thing they have in common 3 week diet is their ability to inspire students. thanks for the information here. also find information regarding 3 week diet.

Оставите одговор на laffaz Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *