Четници и Западни савезници

ПРИРЕДИО: Милослав САМАРЏИЋ

Током Другог светског рата, међу четницима генерала Драже Михаиловића налазило се преко 1.000 официра, подофицира и војника из редова Западних савезника. То су најпре били чланови војних мисија. Британски официри за везу дошли су у Дражин штаб октобра 1941. и ту су остали до маја 1944. године, а њихов задатак је био усклађивање дејства Југословенске војске у Отаџбини са осталим савезничким фронтовима. У међувремену, официрима за везу прикључили су се обавештајци и диверзантске групе и они су распоређени по свим већим јединицама, широм земље. Прва америчка војна мисија дошла је међу четнике септембра 1943. године, а повукла се почетком 1944. године. Септембра 1944. у Дражину Врховну команду долази још једна америчка војна мисија и ту остаје до фебруара 1945. године. Ипак, највећи број савезничког особља на нашем тлу нису чиниле војне мисије, већ посаде авиона оборених од стране немачке противваздушне одбране. Од краја 1943, када је савезничка авијација почела да бомбардује стратешке циљеве у Румунији, па до краја 1944. године, четници су спасили од Немаца око 700 авијатичара. Евакуација са импровизованог аеродрома у селу Прањани августа 1944, где су сакупљени сви до тада оборени авијатичари, представља највећу акцију спасавања иза линија фронта током Другог светског рата. Енглеске и америчке војне мисије биле су сведоци многих борби против окупаторских трупа, а у бројним акцијама учествовали су и њихови диверзанти. Спашени пилоти гледали су како се четници боре за њихове животе против немачких јединица, које су долазиле чим би угледале авион у диму и пламену или отворени падобран. Ни савезнички официри за везу, ни диверзанти, ни пилоти, нису послали ниједан извештај о сарадњи четника са Немцима – која, уосталом, не би ни била могућа пред толико знатижељних очију. Напротив, они су извештавали о ономе што су видели. Извештавали су и да за сваку њихову главу Немци нуде велики новац, али узалуд. Чињеница да су извештаји припадника савезничких снага са лица места скривани из тзв. политичких разлога, и њих саме је доводила до очаја. Мајор Арчи Џек, капетан Мајкл Лиз, капетан Ричард Фелман, поручник Валтер Менсфилд, пуковник Алберт Сајц, пуковник Роберт Мекдауел и многи други часни официри, погођени, па и лично понижени великом неправдом коју су „високе политике“ њихових земаља нанеле Србима, читавог живота борили су се за истину о српском народу. Шта и колико су успели, то је друго питање. Фотографије и документа који следе су историја, а не политика.