Масакр Немаца на Рогозни

Zika Markovic, cetnici, Englezi
Zika Markovic, cetnici, Englezi

Мајор Жика Марковић (у средини, бркови) са својим људима и припадницима западних армија

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Новембра месеца 1944. године колоне Немаца повлачиле су се из Грчке, поред осталог и преко територије 2. косовског кор­­пу­са мајора Жике Марковића. Немци су ишли од Косовске Мит­­ро­вице према Новом Пазару, најкраћим друмом, који је во­дио пре­ко планине Рогозне. Четничке извиднице јавиле су ма­јо­ру Мар­ковићу да се ка Рогозни креће колона од 60 до 70 коњ­с­ких ко­ла, на којима је седело по 10 до 12 војника. Извиднице су, та­­ко­ђе, уочиле да Немци са собом воде 30 до 35 ратних за­ро­б­ље­ника, који су пешачили.
Мајор Марковић је наредио да се на најпогоднијем месту пос­­тави заседа, у дужини од једног километра, тако да обухвати целу ко­лону. Четник 2. косовског корпуса, учесник борбе, Мла­ден Мак­симовић, пише:
“Када је колона ушла у заседу напали смо их са свих страна. Нај­­више смо их побили у колима. Ретко ко да је успео из њих да ис­­кочи. Остали су се предали. Ми нисмо имали ни једног мр­т­вог ни­ти рањеног борца. У време напада заробљеници су легли на зем­љу, тако да ни од њих нико није страдао. Међу за­ро­б­ље­ни­цима било је 11 Американаца, три Енглеза, два Руса, неколи­ко Грка и Бугара… У товару ове немачке колоне било је свега и свачега. Оп­љачкале Швабе доста тога, потовариле и мислиле да носе ку­ћи, али ни живу главу нису однели.“119
Један од тројице спашених Енглеза био је Џон Лодвик, који је о овој борби, и потоњим догађајима, 7. јула 1946. године у ча­со­­пису “Спектатор“ објавио следећи чланак:
“У новембру 1944. године, као немачки заробљеник, ос­ло­бођен сам од четника под командом мајора Марковића, близу Ко­совске Ми­т­ровице у Србији. Једног елитнијег британског офи­цира, три војника, 11 америчких ваздухопловаца, 26 Бугара и 380 Руса ос­лободила је иста бригада у истом месецу… Ни је­дан (Немац) није заробљен, већ је непријатељ оставио у тро­не­де­љној борби не мање од 800 мр­твих. Даље, знајући да смо ми Британци ра­зо­р­ни људи, Ма­р­ковић нам је по Ми­хаи­ло­вићевом наређењу дао сло­бо­дне руке на железничкој ли­нији која води на север ка Кра­­ље­ву, и више трупних во­зо­ва је било избачено из ко­ло­сека, а више про­пуста диг­ну­то у ваздух са четничком по­моћи. Стављено нам је на рас­положење две стотине хи­љада Недићевих динара, да са њима допунимо наше већ ионако обилне оброке хране, ово опет по Михаилови­ће­вом наређењу.
У децембру, када су Не­м­ци отишли, ми, такође (Ам­е­риканци и Британци), ре­кли смо да морамо отићи и ух­­ватили везу са Бу­га­рима и били смо пребачени до Софије… О пар­тизанима се ни­кад није чуло у овој области, али усиљеним ма­ршем од Ниша они су је “ослободили“. Тада су они почели на­па­дати Марковића…“120
Мештани села са Рогозне потврђују Лодвикове наводе да Не­­мци нису заробљавани, већ да су сви ликвидирани. То се сма­т­рало као освета за злочине које је Хитлерова солдатеска по­чи­ни­ла прет­ходних година, у злогласним казненим експедицијама и од­ма­з­дама стотину за једнога. Нарочито се препричава случај је­дног Не­мца који је, мислећи да су га заробили партизани, из­ја­вио да је ко­муниста. “Њега стрељајте двапут“, биле су речи ма­јора Мар­ко­вића. Немац је наставио да преклиње, показујући сли­ку жене и тро­је деце, на што га је Марковић подсетио на стре­љање српске де­це у Крагујевцу и Краљеву. Само овај Не­мац је покопан – ле­ше­ве осталих растргле су звери – и то место на Рогозни мештани и данас зову Немцев гроб.121
Извори:
119 М. Максимовић, Четнички одреди и 2. косовски корпус 1941-1944-1946, 61.
120 М. Максимовић, Четнички одреди и 2. косовски корпус 1941-1944-1946, 62. На чланак Џона Лодвика, за кога каже да је писац, позива се и др Иван Авакумовић (Михаиловић према немачким документима, 165)
121 Изјава новинара Ранка Милосављевића, родом из ових крајева, ау­тору.

(Из књиге “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“)