Биографија

Београд, Студио ''Синемон'', 31. јула 2013. Интервју за документарни филм о Дражи.

Београд, Студио “Синемон“, 31. јула 2013. Интервју за документарни филм о Дражи.

Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровацу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У “Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. “Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у “Погледима“ постаје уредник рубрике “Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.

У уводнику из фебруарског броја “Погледа“ 1988. Самарџић је објавио коменатар о вишепартијском систему, што је био први чланак у коме се вишестраначје код нас помиње у позитивном контексту од 1944. године. У уводнику мајског броја 1989. објавио је “Предлог за укидање закона о заштити имена и лика Ј. Б. Тита“ – први предлог те врсте у земљи. У новембарском броју 1989. године објавио је први афирмативни чланак о ђенералу Дражи Михаиловићу, а на насловној страни била је до тада скривана немачка потерница за ђенералом на 100.000 рајхсмарака у злату.

Крајем те 1989. године почиње оснивање опозиционих странака у Србији, којима “Погледи“ уступају простор и тако постају прво опозиционо гласило.

Маја 1990. године Самарџић објављује први интервју престолонаследника Александра Карађорђевића српским новинама.

Под његовим руководством лист постаје врло читан, а у јуну 1990. достиже тираж од 200.000 примерака. “Погледи“ су тада били најтиражнији и најчитанији друштвено-политички часопис у земљи. Ујесен 1990. године “Погледи“ први покрећу тему о ратним и поратним злочинима комуниста. Због ове теме, а и неких других критичких чланака, Самарџић се нашао на суду преко 100 пута. Био је оптуживан за вербални деликт и клевету путем штампе, али ни једном није осуђен. Од 1986. до 1993. позиван је на више стотина тзв. информативних разговора у тајну полицију. Полицијски досије, који је видео после 2000. године, састоји се од око 600 страница извештаја о прислушкивању телефона, праћењу рада и кретања. У досијеу се налазе и транскрипти прислушкиваних разговора са војводом Момчилом Ђујићем и другим истакнутим личностима српске емиграције.

“Погледи“  су иступили са универзитета и постали друштвено предузеће крајем 1990. године. Наредне године Самарџић их откупљује, без имовине, а у замену за право коришћења назива листа преузима обавезу да финансијски и стручно помаже штампање новог студентског листа, ФАКК.

У “Погледима“, као и у десетак новина и часописа у којима је сарађивао и још сарађује, објавио је преко 1.000 чланака.

Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра. Зато на пољу историје исказује најплоднији рад и данас је један од наших најбољих познавалаца проблематике Другог светског рата. Његово највеће научно стваралаштво јесте петотома књига о генералу Михаиловићу и четничком покрету, која важи за најобимнију и најдокументованију историју Другог светског рата код нас, са око 3000 страница и око 8000 фуснота.

Као уредник издавачког сектора “Погледа“, објавио је у Србији петнаестак знаменитих књига српске четничке емиграције.

У међувремену, Самарџић показује занимање за лингвистику и књижевност: године 1995. појавило се прво издање његове обимне студије “Тајне ‘Вукове реформе“’, а 2007. први роман “Борачки крш“. Те године постао је члан Удружења књижевника Србије.

Објавио је следећа дела:

– “Ђаци на Голом отоку“ (1989),

– “Краљ је наш“ (1992),

– “Две Србије“ (1993),

– “Тајне Вукове реформе“ (1995. и 1997),

– “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“ (прво издање 1996, друго 1997, први том трећег измењеног и допуњеног издања 2004, други том 2005, трећи 2006, четврти 2007, пети 2010; ова књига је објављена и у меком повезу, мањег обима и формата, у 16 томова),

– “Забрањени очеви у исповестима своје деце“ (прво издање 1998, друго допуњено 2003),

– “Истина о Калабићу“ (прво издање 1999, друго 2003, треће измењено и допуњено 2007),

– „Борбе четника против Немаца и усташа (1941-1945), Књиге 1– 2“ (2006, друго дигитално издање 2013),

– „Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима (2006)“,

– „Борачи крш“ (2007),

– “Војвода Момчило Ђујић и Динарска четничка дивизија“ (2008, друго дигитално издање 2013),

– „Ђенерал Дража – Војвода Ђујић, ратна преписка“ (2009),

– “Фалсификати комунистичке историје“ (2010),

– “Крвави Васкрс 1944, савезничка бомбардовања српских градова“ (2011, друго дигитално издање 2013),

– “Срби против Вермахта – непозната немачка документа“ (2011, друго дигитално издање 2013),

– “Разговори са равногорцима“ (први том 2011, други 2012, трећи 2013),

– “Прави и лажни Калабић – са налазом судског вештака“ (2012),

– “Како је Словенија изгубила Истру“ (2013, дигитално издање),

– “Америчке мисије на Балкану“ (2013, дигитално издање),

– “Истина о Титовим партизанима“ (2013, дигитално издање),

– “Фалсификати ТВ серије Равна Гора“ (2014),

– “Мајор Палошевић“ (2014).

Илустрована историографска дела:

– „Албум српских четника ђенерала Драже Михаиловића у 1.000 слика“ (први том 1998, други 2000, трећи 2002, четврти 2012),

– „Албум ђенерала Драже“ (2008),

– „Албум Николе Калабића и Горске краљеве гарде“ (2009),

– “Албум Динарске четничке дивизије у 1.000 слика“ (2012).

Документарни филмови и ТВ серије:

– „Равногорска читанка“ (2000), сарадник,

– „Више од пола века – Кент“ (2002), сарадник,

– „Записи из Равногорског покрета“ (2007), сарадник,

– ‘’Краљевина Југославија у Другом светском рату (2014, 2015), сценариста и аутор.

Новине и часописи

Писао је за више новина и часописа (“Вечерње новости“, НОН, НИН, “Српска борба“, “Светлост“…). Сада је уредник “Српских новина“ (Чикаго), дописник “Слободе“ (Чикаго) и француског часописа “Magazinе 39/45“ (Париз).

Преведена дела

Самарџићеве књиге тренутно се преводе на енглески (САД) и руски језик. На словеначком је објављена његова књига “Sodelovanje partizanov z okupatorjem“ (2012. прво издање, 2013. друго), а 2013. на енглеском и француском (двојезично издање) илустрована историја “The Kingdom of Yugoslavia in World War II“, odnosno “Le Royaume de Yougoslavie dans la Seconde Guerre mondiale“.

Награде:

– Награда за остварење од посебног историографског подухвата за епизоду “Краљ Петар, Черчил и Рузвелт“ документарца “Краљевина Југославија у Другом светском рату“, на 18. фестивалу европског и независног филма у Новом Саду 2014.

– Гранд при за документарац “Краљевина Југославија у Другом светском рату“, на 10. међународном фестивалу “Златна буклија“ у Великој Плани 2015, у категорији “Уметност – историја“

Контакт

 Адреса, телефон, мејл.