Српска економија

glava novine2 NET

glava novine2 NET

Слободан Петровић, рођени Шумадинац, вратио се 2002. године из Енглеске у Драчу код Крагујевца и направио нову кућу. Градња је ишла брзо и лако, због повољног курса. Тада се једна фунта мењала за око 100 динара, а један џак од 50 килограма цемента коштао је око 160 динара.
Петнаест година касније, са Слободаном седим на веранди његове куће и причамо о пропасти српске економије, прво од када су 1945. године почели да је воде комунисти, па је и он, уз милионе других, морао да напусти земљу, а потом од када су државне дизгине преузела деца комуниста.
Прва генерација комуниста уништавала је српску економију дивље и сурово. Уосталом, многи од њих, на челу са Јосипом Брозом Титом, били су предратни криминалци (Тито је обијао ризницу загребачке катедрале), а дословце нико из врха Комунистичке партије није имао везе са економијом. Пре­д­ратне стопе раста и предратна куповна моћ после никада нису до­стигнути. Уосталом, због тога пре рата није ни било емиграције из Шу­мадије – напротив, из других кра­јева, па и из других земаља, многи су овде долазили да раде.
Друга генерација комуниста уни­штава српску економију перфидније. На пример, они упорно тврде да им је главни циљ привлачење страних инвеститора, док с друге стране воде такву економску политику која одбија не само стране, већ и домаће инвеститоре.
Тако, једна британска фунта данас се у Србији мења за око 130 динара, а један џак од 50 килограма цемента данас кошта око 750 динара. За само 15 година, од 2002. до 2017, услови инвестирања у Србију погоршани су за преко четири пута.
Разлог овоме је што држава систематски води политику тзв. увозног курса. Као што му име каже, тај курс је повољан за све који нешто увозе у Србију. За комунисте и њихово потомство, увоз је увек представљао могућност најлакше зараде, па су све увозне послове љубоморно чували, а очигледно чувају их и данас, за себе.
Извозни курс је онај који поспешује извоз сопствене робе, девалвацијом валуте. Чак и Америка с времена на време обара долар, како би њена роба била конкурентнија у свету. Међутим, све (нео)комунистичке владе држе вештачки јак курс динара, тако што се задужују, па тим позајмљеним девизама купују динаре на београдској берзи. Када сам студирао економију, да је неко на испиту рекао да стране кредите треба користити на тај начин, не да не би положио, него би га професор гађао индексом.
Милослав Самарџић
(“Српске новине“, гласило ОСЧ “Равна Гора“, Чикаго, децембар 2017, број 701.)