Четници из Јужне Србије

На питање о којим четницима се најмање зна, одговор је лак: то су четници из Јужне Србије.  Ових 50-так фотографија из Народног музеја у Лесковцу, Народног музеја у Нишу, као и из приватних колекција, су мали корак у исправљању те неправде.

Испод галерије погледајте формацију четника из Јужне Србије.

Топлички корпус – Горски штаб 33

Командант: потпуковник Милутин Радојевић (шифра “Георги“) до октобра 1943, затим капетан Милан Стојановић (шифра “Емил“) и пуковник Стеван Јововић

Обавештајни официр: капетан 1 кл. Вујичић Вукадин
Шеф обавештајне службе у корпусу: монах Кнежевић Митрофан-Лаца
Радио-телеграфиста: студент Илић Жика

Срезови: Косанички, Прокупачки, Добрички и Јабланички

Бригаде:

– 1. топличка (ком. капетан Ратомир Ратко Сотировић, затим потпуковник Стеван Јововић и мајор Милорад Ђурковић)

– 2. топличка (ком. ком мајор Милија Јовановић, затим мајор Божа Ивановић из с. Житни Поток; бригада је називана и “Јастребачка“)

– 3. топличка (ком. мајор Преслав Јулинац, Рус, стрељан у Нишу крајем 1944.)

– 1. косаничка (ком. мајор Милош Нићифоровић)

– 2. косаничка (ваздухопловни п. пор. Миливоје Радевић, начелник штаба п. пор. Јован Копривица)

– 1. добричка

– 2. добричка (ком. капетан Димитрије Костић)

Бројно стање: 1.000-1.500 бораца.

 

Чегарски (Нишки) корпус – Горски штаб 64

Командант: мајор Милован Поповић (шифра “Херберт“), затим капетан Мирко Ћирковић из Пирота

Начелник штаба: поручник Михајло Благојевић

Члан штаба: др Милан Шијачки

Срез: Нишки

Бригаде:

СВРЉИШКА БРИГАДА

Команднт: поручник Мирко Ћирковић (шифра “Милер“)

Обавештајни официр и командант Сврљига: п. пор. Владимир Новаковић

Војни и политички инструктор: учитељ Владимир Ђорђевић

Командант војне полиције и среске команде: учитељ Љубомир Живановић из с. Бучум

Официри у штабу бригаде: капетан Петар Зрнић, Миша “Књажевчанин“ и поручник Ђурић

– 1. батаљон: ком. учитељ Рајко Куновер, затим Антанасије Миладиновић; заменик ком. Милан Кртолица, батаљонски мобилни официр Светомир Костић из с. Лалинац

– 2. батаљон: ком. учитељ Владимир Ђорђевић, затим наредник Војислав Стојановић; батаљонски идеолог ђак Живко Здравковић из с. Плужине

– 3. батаљон: ком. наредник Славко Минић Џогрдан из Нишевца

– 4. батаљон: ком. Антанасије Миаладиновић

БЕЛОПАЛАНАЧКА БРИГАДА

Командант: капетан Сава Поповић

1. НИШКА БРИГАДА

Командант: поручник Петар Беговић, затим поручник Ратко Несторовић

– 1. батаљон: ком. ваздухопловни п. пор. Душан Поповић из Житорађе

–  2. батаљон: ком. наредник Петар Голубовић

–  3. батаљон: ком. наредник Милошевић

НИШАВСКА (СУВОПЛАНИНСКА, ЗАПЛАЊСКА) БРИГАДА

Командант: поручник Мирко Ћирковић, затим поручник Радован Поповић

Заменик команданта: поручник Миладин Петковић

– 1. батаљон: ком. поручник Радован Поповић, затим Младен Марјановић из с. Чукљеник

– 2. батаљон: ком. Мика Златановић из с. Горња Студена

– 3. батаљон: ком. Драгољуб Јовановић из с. Банцарево

3. НИШКА БРИГАДА

Командант: поручник  Алекса Поповић из с. Велико Вртиште

– 1. батаљон: ком. Влада Анђелковић из околине Мрамора

– 2. батаљон: ком. Петар Здравковић из Горњег Драговља

– 3. батаљон: ком. Бошко Матић из с. Бежишта

ЖЕЛЕЗНИЧКА БРИГАДА

Бројно стање: око 500 људи под оружјем

Власински корпус – Горски штаб 153

Командант: мајор Милан Роловић (заробљен, стрељан од Немаца), поручник Живојин Матић

Срезови: Власотиначки, Масурички (Сурдулица) и Босиљградски

Бригаде: 1. и 2. власотиначка, Масуричка и Босиљградска (ком. 1. власотиначке бригаде био је Стојан Станисављевић; заробљен је и стрељан од Немаца)

Бројно стање: око 300 људи под оружјем

Нишавски корпус – Горски штаб 45

Командант: мајор Александар Видаковић ( до 17. априла 1944;шифра “Еуген“), па капетан Душан Петровић (шифра “Бороша“)

Начелник штаба: капетан Божидар Миладиновић до новембра 1942, затим капетан Сава Маринковић

Ађутанти: поручник Властимир Живковић и Предраг Стефановић “Бата“

Интендант: учитељ Никола Лечић до 1943, затим Мика Пешић “Газибара“

Корпусни лекар: апотекар Војислав Ранчић

Корпусне судије: Александар Пешић и Петар Пешуновић

Командир корпусне Штапске чете: наредник Стефановић

Енглеска војна мисија: мајор Хок и поручник Бланди

Срезови: Белопаланачки, Царибродски (Димитровградски), Нишавски (Пирот) и Лужнички (Бабушница)

Бригаде:

– Лужничка (ком. капетан Мика Туфегџић, шифра “Рудолф“; ком. 1. батаљона наредник, касније поручник, Милосав Станковић, рођен у Богдановцу, заробљен и стрељан у Босни 1945)

– Нишавска (ком. п. пор. Радиша Петровић “Ланцрат“)

– 1. пиротска (ком. капетан Душан Петровић “Бороша“)

– 2. пиротска

– 3. пиротска

– 1. белопаланачка (ком. поручник Стефановић “Гете“)

– 2. белопаланачка (ком. капетан Петровић “Леополд“)

– Царибродска (ком. п. пор. Милисав Ђорђевић “Крум“)

– Летећа (ком. наредник Петар Цветковић)

Бројно стање: 460 бораца

Делиградски корпус – Горски штаб 61

Командант: капетан Јован Јовановић “Деда“ (до септембра 1943), капетан Брана Петровић (до јула 1944) и капетан Властимир Весић

Шеф пропаганде: професор Драгутиновић Војислав
Корпусна болница: капетан 1. кл. Др Стојнић Богомир (управник).
Лични пратилац команданта корпуса: Вукадиновић Коста
Срезови: Ражањски, Алексиначки, Моравски (Житковац) и Сокобањски

Командант Сокобањског среза: Здравко Стојнић

Бригаде:

– 1. сокобањска (ком. поручник Предраг Јовановић, брат капетана Јовановића, п. пор. Драгомир Јовић и поручник Алекса Тодоровић)

– 2. сокобањска (ком. поручник Предраг Јовановић)

– Алексиначка (ком. капетан Јеремија Марјановић “Ујка“ из с. Бачина, заменик команданта учитељ Никодије Аранђеловић)

– Моравска (ком. капетан Дража Петровић из с. Доњи Љубеш, интендант поручник Танасије Димитријевић)

– Ражањска (ком. капетан Властимир Васић)

Бројно стање: око 1.516 људи под оружјем

Јабланички корпус – Горски штаб 169

Командант: потпуковник Стеван Рајчевић (до 1943), затим капетан Јагош Вукановић и п. пор. Сава Миловановић

Начелник штаба: мајор Видо Рогановић
Корпусни свештеник: богослов Радовић Милорад (страдао у Босанској голготи)

Срезови: Јабланички и Гњилански

Бригаде:

– 1. јабланичка (ком. капетан Илија Николић)

– 2. јабланичка

– 3. јабланичка (ком. капетан Ратко Ђуровић)

– 4. јабланичка (ком. капетан Миодраг Ђурковић)

– Гњиланска (ком. капетан Јошко Поповић)

– Арнаутска бригада “Хоџе Зејнела“ (ком. поручник Јован Лабус, помоћник команданта граничарски наредник Ариф Демировић)

– Гајтанска (од почетка 1944).

Бројно стање: непознато

Јужноморавски корпус – Горски штаб 165

Командант: капетан Јован Стефановић (до јануара 1944), па мајор Ранко Стошић и капетан Боривоје Манић из Врања (шифра “Луиђи“)

Срезови: Лесковачки, Пољанички (Владичин Хан) и Пчињски (Врање)

Цивилни командант Лесковца: Новак Јововић (ухапшен и стрељан од Немаца)

Бригаде:

– Моравска (ком. капетан Илија Ристић)

– Пољаничка (ком. поручник Радомир Пешић)

– Лесковачка (ком. Милорад Стојановић, заробљен и одведен у Маутхаузен, где му се губи траг; потом капетан Миодраг Андријевић из Лесковца, стрељан 1945. у Лесковцу после стаљинистичког процеса)

– Врањска (ком. капетан Јово Стефановић, убијен од комуниста 1944; наредник-питомац Никола Стошић из Врања, тешко рањен извршио је самоубиство код Сијеринске бање)

Бројно стање: око 1.000 људи под оружјем

Први вардарски корпус (Козјачки корпус), Горски штаб 157

Командант: капетан Стојан Крстић из Скопља (погинуо 28. маја 1944. у борби против комуниста код села Липовице у околини Врања), поручник Александар Ђорђевић

Ађутант: Станојевић Бранислав
Обавештајни официр: п.поручник Новаковић Владимир
Територија корпуса: Прешевски, Кривопаланачки, Жеглиговски (Кумановски), Овчепољски и Скопски срез, као и део територије на левој обали Вардара према Штипу и Струмици
Време формирања: јун 1943.
Бригаде:
– Жеглиговска (ком. поручник Драгољуб Крстић 1942. године, потом ваздухопловни поручник Миша Анастасијевић, па капетан друге класе Милан Ј. Додић и поручник Никола Јанићијевић, који је тешко је рањен када је погинуо капетан Крстић)
– Прешевска (ком. резервни потпоручник Владимир Јовановић до 1943, затим поручник Александар Ђорђевић, рођен 1919. у с. Доњи Старац код Кленика, Жеглиговски срез, умро од тифуса 1945. код Добоја)
– Кривопаланачка (ком. потпоручник Анђел Манасијевић током 1942, затим поручник Ђорђе Поповић, који гине од Бугара, па наредник Петруш Д. Стефановић)
– Ристовачка (ком. потпоручник Жарко Крстић из Ристовца, погинуо 1943. код Куманова)
– Скопска (ком. капетан прве класе Софроније Златић од оснивања септембра 1942, потом резервни официр учитељ Никодин Урдаревић). Ова бригада је до септембра 1944. остала на свом терену, када се предала комунистима, који су је мобилисали у своје редове; тада је имала 500 бораца.
Позадинска организација:
– Командант Прешевског среза: 1942. рез. потпоручник Милутин Ковачевић, а касније рез. поручник Стојадин Томић
– Командант Кривопаланачког среза: рез. наредник Петруш Миленковић
– Командант Жеглиговског среза: инж. капетан друге класе Милан Ј. Додић
– Командант Овчепољског среза: капетан Јован Штеријевић
– Командант Скопског среза: рез. капетан Душан Карамитровић (“Капетан вардарски“)
Бројно стање: почетком 1944. око 1.000 бораца

Напомена: На овом терену 1941. су постојали Козјачки четнички одред под командом капетана и војводе Јордана Кимића, сина Алексе, унука војводе Киме, као и одред учитеља Никодина Урдаревића, сина војводе Лазара, у Скопској Црној Гори. Почетком 1942. један одред оснива наредник Петруш Д. Стефановић из Козјег Дола. Најкасније лета 1942. године, учитељ Милутин Шћепановић, Димитрије Станковић и Урош Ковачевић основали су 12 јуришних батаљона под оружјем и још осам у резерви. Те године основане су бригаде.

Други вардарски корпус (Поречки корпус)

Командант: капетан прве класе Софроније Златић

Територија корпуса: Битољски, Прилепски и Велешки срез

Време формирања: крајем 1943.

Бригаде:

– Велешка (ком. капетан друге класе Стојан Крстић, затим капетан Војче Воја Трбић, син војводе Василија Велешког; погинуо на планини Бабуни 1945)

– Прилепска (ком. капетан Миливоје Трбић; ова бригада је 19. јуна 1944. спојена са Велешком, а Миливоје Трбић тада одлази на дужност помоћника команданта Вардарске војне области)
– Поречка (ком. потпоручник Марко Миловановић, затим капетан прве класе Љубомир Терзић и капетан Војислав Воја Сајковић из Пореча)
– Друга поречка бригада (ком. резервни поручник Александар Србиновић)
– Битољска (ком. капетан Аушевић; било је наређено оснивање Битољског корпуса, али то није остварено)
Командант Поречког среза: капетан Софроније Златић
Командант Велешког среза: капетан Крум Поп Стефановић
Напомена: од 1941. на овој територији постојали су Поречки четнички одред под командом Воје Трбића и један одред у области Прилепа под командом поручника Врошлија. Бугарски потпуковник Стојан Илијев пише у својим мемоарима “Успомене из Пореча“ (“Спомени за поречието“), да се током 1944. његова јединица борила против око 2.000 четника у овој области (Пореч, Велес, Крушево, Бабуна), којима је командовао “опасан капетан“ Сајковић. Илијев Сајковићеву јединицу погрешно назива Косовском бригадом. Пише да су Сајковића ујесен 1944. стрељали комунисти. Међутим, Сајковић је робијао неко време, па је мобилисан и постављен за команданта партизанске 15. поречке бригаде, коју су чинили четници Поречке бригаде. Умро је у Скопљу 1979, као Војсилав Сајковски.

Горњополошки корпус

Командант: капетан прве класе Душан Стефановић

Заступник команданта: поручник Драган Спасић
Територија: Тетовски, Кичевски и Дебарски срез

Време формирања: почетком 1944.

Бригаде:

– Тетовска (ком. поручник Драган Спасић, затим поручник С. Јашић)

– Гостиварска (ком. резервни поручник Александар Пајевић)

– Кичевска (ком. наредник-водник Јован Крдуц)
Бројно стање: почетком 1944. године 80 бораца, лета 1944. 300 бораца.
Напомена: први организатор покрета на овом терену био је Божидар Видојевић из Гостивара. Према подацима бугарске обавештајне службе, организација је током 1942. године имала централно руководство и седам пододељења: финансијско, војно ударно, полицијско ударно, пропагандно, алармистичко, санитетско и одељење за организацију села. Централно руководство чинили су: Владимир Дмоџовско, Василије Јанићијевић, Марко Рогановић, Живко Митровић, Владимир Перић, бивши управник полиције у Тетову (не наводи се име) и активни официр Драган Божиновић. У јесен 1944. корпус се предао комунистима, који су га мобилисали.
Поред Битољског, било је предвиђено и оснивање Дримколског корпуса, на територији Струшког, Охридског и Подградачког среза. У овим срезовима покрет је још од 1941. године покушавао да организује мајор Војислав Крстић, али колико се зна успео је да створи само један вод од 15-20 бораца, који се ујесен 1944. предао комунистима и био мобилисан у њихове редове.

Затворено за коментаре.