Четници са “шмајсерима“

“Шмајсер“ је најпопуларнији, али не и најбољи аутомат Другог светског рата. Популарност је стекао после рата, захваљујући филмичности. Имао је доста мана, од којих је највећа што се приликом дејства предњом руком држао за оквир. Зато Немци своје падобранце нису наоружавали “шмајсерима“, већ италијанским “беретама“.

Четници су долазили до “шмајсера“ ратним пленом од Немаца, формација НДХ и партизана. Нису их имали много и углавном су их носили команданти и командири. У четничким јединицама било је више пушкомитраљеза типа “збројовка“ (“зорка“), него “шмајсера“, а најбоље наоружане јединице су у просеку имале једно аутоматско оруђе – било које – на 25 људи.
Немци су га звали “машински пиштољ“, јер је, технички гледано, спадао у пиштоље, а не у аутоматске пушке. Конструисали су га инжењери Волмер и Гајпел. Носио је ознаке МП38 и МП40 (МП – машински пиштољ, тј. Maschinenpistole). Познати конструктор Хуго Шмајсер конструисао је само модел МП41. Тај модел има дрвени кундак, уместо металног на расклапање, као и дрвени поткундак, за који се држао приликом дејства. Имао је и нека друга побољшања.
Модел МП38 био је први аутомат са кундаком на расклапање.
Техничке карактеристике аутомата МП38 и МП40:
Калибар: 9х19 мм парабалом (пиштољска муниција, тзв. дуга деветка).
Дужина цеви: 248 мм.
Дужина са склопљеним кундаком: 629 мм.
Дужина са отвореним кундаком: 832 мм.
Почетна брзина зрна: 381 метар у секунди.
Теоретска брзина гађања: 500 метака у минуту.
Паљба: само рафална.
Оквир: 32 метка.
Тежина са празним оквиром: 3,97 кг.

Четници са “шмајсерима“:

Једно мишљење на „Четници са “шмајсерима“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *