Да
би задржали своје повластице и код нових власти СУБНОР-овци доносе
своју Програмску декларацију. Она је објављена у Гласнику 3 из 2003,
штампано у Подгорици, информативни билтен СУБНОР-а. Ево неких цитата:
Стр.
100 "Независна, демократска и међународно призната држава Црна
Гора за борце НОР-а Црне Горе је основно опредељење, јер проистиче
из основне суштине Тринаестојулског устанка, НОБ-а и авнојевских одлука.
Свако друго рјешење за борце НОР-а, антифашисте, било би неприхватљиво.
Црна Гора је стара
држава. Она има своју територију, свој народ, своје градјане, своје
психофизичке, националне и друге особености и стару и богату државну
традицију.
Стр.101 Јачање црногорске националне свијести је од изузетног значаја
за будућност Црне Горе и црногорске државе. Борци и њихове организације
подржаваће све мјере које томе доприносе. У вези с тим подржавамо
захтјеве да Црногорска православна црква има исти третман као и друге
вјерске заједнице у Црној Гори, као и
да се ЦПЦ врати имовина коју је посједовала, прије насилног уједињења
1918. године. Придружујемо се бројним захтјевима да се језик којим
се говори у Црној Гори зове црногорски.
На истој страници у вези са насртајима на споменике и друга обиљежја
НОР-а стоји: Познато је да то највише подстиче СПЦ и њени челници,
који негирају постојање Црногорске државе и црногорске нације уз обилату
материјалну и другу подршку и помоћ просрпских опозиционих партија
у Црној Гори и политичких елита из
Србије.
Драгољуб
Дража Михаиловић (1893-1946) Први герилац поробљене Европе, легендарни
командант ЈВУО. Заробљен од комуниста и осуђен на смрт на стаљинистичком
процесу. Мучки убијен у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године. У ноћи
између 16. и 17. јула 1917. године убијен је руски Цар мученик Николај
Романов од Јуровског и комунистичке банде.
Потпуковник Павле Ђуришић. У априлском рату са 46. пуком
стигао до Скадра. У тринаестојулском устанку са својим јединицама ослободио
Беране. Водио прву делегацију Црногораца на Равну Гору, ујесен 1941.
Командант Лимско-санџачких четничких одреда. Командант Црне Горе послије
погибије потпуковника Лашића. Убијен од усташа у Јасеновцу, са још око 200
војних и политичких првака из Црне Горе.
Радован Дубак барјактар војводе Павла
Ђуришића
Генерал
Блажо Ђукановић, учесник 1. и 2. Балканског рата и Првог свјетског рата,
пуковник Бајо Станишић командант пука у Комском одреду у априлском рату и
мајор Ђорђије Лашић
С лијева
на десно стоје: капетан Милорад Поповић, командант Невесињског корпуса,
мајор Петар Баћовић, командант источне Босне и Херцеговине, мајор Алекса
Драшковић, командант Дринског корпуса, поручник Добрица Ђукић, командант
Рогатичке бригаде Романијског корпуса, непознат, Иван Нино Свилокос,
командант Дубровачке бригаде Требињског корпуса (емигрирао живио у
Детроиту, САД), непознат и последњи Милорад Видачић, командант Требињског
корпуса. Сиједе с лијева на десно: Мито Кекић, Виђен Ковачевић и непознат.
Жандармеријски
поручник Вук Калаитовић (Калајт), организатор устанка у Санџаку, говори у
Пријепољу 1943. године ослобођеном од Њемаца. Убијен од комуниста 1947.
Споменик
војводи Павлу И. Ђуришићу у манастиру у Либертвилу, САД.
