Данас 17 година од НАТО агресије

Нови Сад (Фото Латиф Адровић)
Нови Сад (Фото Латиф Адровић)

Нови Сад (Фото Латиф Адровић)

Пре 17 година, 24. марта 1999, авиони НАТО војног савеза почели су да бомбардују СРЈ, а у ваздушним ударима који су трајали наредних 78 дана живот је изгубило између 759 и 4.000 особа.

Према процени званичних државних органа, у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (а према појединим изворима и 4.000) и 1.008 војника и полицајаца, док је рањено више од 12.500 особа, док Фонд за хуманитарно право наводи да је страдало 759 особа.

У својој бази података „Косовска књига памћења” из 2015, у којој потврда сваке забележене смрти има више извора, Фонд за хуманитарно право наводи да је од почетка 1998. до краја 2000. у сукобима на Косову и Метохији погинуло укупно 13.500 људи, од чега око 10.800 Албанаца, 2.200 Срба и око 500 Рома и осталих неалбанаца.

Према последњим подацима те организације, током периода НАТО бомбардовања, на Косову је страдало 484 особа, а у остатку Србије и у Црној Гори 275.

У Србији без Косова и Црној Гори погинуло је 180 цивила, 90 припадника Војске Југославије и пет припадника МУП-а Србије, наводи се у бази података.

На Косову је живот изгубило, како се додаје, 267 цивила, од чега 209 албанских и 58 неалбанских, 171 припадник Војске Југославије, 20 припадника МУП-а Србије и 26 припадника такозване ОВК, од којих је 19 од 26 страдало у НАТО бомбардовању КПЗ Дубрава код Истока.

Процењена штета причињена у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, који су трајали 78 дана, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од чак 100 милијарди долара.

Говорећи о данашњем обележавању годишњице бомбардовања, премијер Србије Александар Вучић раније је рекао да се против српског народа 1999. догодио злочин, али да је потребно окренути се будућности и томе да нема нових жртава.

Полемишући о броју жртава које су тада страдале на Косову, Вучић је рекао да се оне мере хиљадама, а не стотинама.

„За мене не постоји разлика између страдања српског цивила и српског војника, јер су то невине жртве. Ми нисмо отворили паљбу ни на једну НАТО земљу и ничим нисмо изазвали НАТО агресију”, рекао је Вучић и прокоментарисао да би било много да је и двоје људи страдало.

Војна интервенција НАТО алијансе званично је окончана 11. јуна 1999, када је потписан Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије у Куманову, 9. јуна 1999.

Напад на Савезну Републику Југославију, односно на Србију, извршен је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а као разлог НАТО је навео хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и неуспех преговора о будућем статусу покрајине, који су вођени у Рамбујеу и Паризу.

Конкретан повод за почетак бомбардовања било је убиство 45 косовских Албанаца, мештана села Рачак, 15. јануара 1999, за које бројни извештаји тврде да су били цивили, насупрот тврдњама тадашње власти СРЈ да је реч о припадницима „терористичке банде страдалим у оружаним борбама са снагама безбедности”.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 цасова запоцео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.

Наредбу је тадашњем команданту савезницких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Политика

Затворено за коментаре.