Погледи

[СО!!!]

22.02.2012
Пише Иван Нинић
Безбедносно-информативна агенција (БИА) купила је у децембру прошле године намештај за опремање својих просторија од предузећа Нитеа д.о.о. Београд. Без обзира што је укупна вредност купљеног намештаја 7.232.301 динар БИА није расписала јавни позив који прописује Закон о јавним набавкама, правдајући то као поверљиву набавку, показују подаци до којих је дошла Пиштаљка. Да проблем буде већи, сувласник и директор предузећа за трговину канцеларијским намештајем Нитеа је Весна Јечменица, вереница доскорашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића.

Пиштаљка је дошла до званичног документа Управе за трезор Министарства финансија који показује да је БИА са свог буџетског рачуна на рачун предузећа Нитеа извршила пет појединачних уплата. Прва уплата од 6.080528,79 динара извршена је 8. децембра, да би потом износ од 461.970 динара БИА уплатила 13. децембра, затим износ од 20.978,23 динара 16. децембра, а већ 14. децембра извршене су две уплате од 567.904,74 динара и 100.919,38 динара. Коначан збир свих уплата које је БИА извршила у корист предузећа Нитеа д.о.о. износи 7.232.301 динар и то указује да је у питању тзв. набавка велике вредности.
Све набавке чија вредност премашује 2,9 милиона динара, према Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину, представљале су набавке велике вредности за које је наручилац у обавези да распише јавни позив. БИА спорну набавку нигде није огласила па се поставља питање да ли је и на који начин је примењем Закон о јавним набавкама? Позивајући се на право из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја сарадник Пиштаљке се писменим захтевом обратио надлежнима у БИА. Затражио је копије извештаја о оцењивању тендерских понуда, уговора о набавци између БИА и предузећа Нитеа и фактуре које је Нитеа испоставила, а БИА платила. Међутим, све што је тражено БИА је одбила да достави.

„Тиме би се учиниле доступним информације и документа која су прописима, односно службеним актом заснованим на закону, одређени да се чувају као тајна и доступни су само одређеном кругу лица, а због чијег би одавања могле наступити тешке последице по интересе заштићене законом“, наводи се између осталог у одговору из кабинета директора БИА, али се не објашњава на које се то „тешке последице“ мисли. Надлежни у БИА признају да због „поверљивости“ та институција није спровела редован поступак јавне набавке путем отвореног позива за све заинтересоване продавце намештаја.
„У питању је поступак јавне набавке који је изузет из редовног поступка јавних набавки због поверљивости – набавка средстава за посебне намене које морају бити праћене посебним мерама контраобавештајне и безбедносне заштите тајних података, на основу члана 7. тачка 4. Закона о јавним набавкама“, наводи се у одговору. Из кабинета директора БИА објашњавају да је набавка спроведена у складу са Уредбом о одређивању средстава за посебне намене за потребе БИА („Сл.гласник РС“, број 21/09) и интерним актом БИА о начину спровођења набавки средстава за посебне намене, а на основу одлуке о покретању поступка поверљиве набавке коју је донело овлашћено лице.

До тајне набавке преко уредбе Владе

Према објашњењу добијеном у БИА, набавка је спроведена у складу са Планом набавке за 2011. годину, тако што су позиви са документацијом за достављање понуде „упућени на адресе шест реномираних добављача“, а све под контролом комисије која је формирана у ту сврху. Приликом отварања понуда присуствовали су овлашћени представници понуђача, извршена је стручна оцена понуда, донета је одлука о избору најповољније понуде и након тога је закључен купопродајни уговор. Намеће се питање зашто надлежни у БИА сматрају да документација која се односи на набавку намештаја од предузећа Нитеа д.о.о. не треба да буде доступна јавности? Како веровати да је управо Нитеа доставила најповољнију понуду? Зашто је и на основу којих критеријума је БИА извршила ужи избор шест предузећа од којих ће затражити понуде? Таква процедура је својствена управо за набавке мале вредности, а не за набавку чија је вредност 7,2 милиона динара.

Којим разлозима су се надлежни у БИА руководили када су одлучили да набавку намештаја изврше на овако нетранспарентан начин?
„Разлог за одлуку о покретању поступка поверљиве набавке у конкретном случају је заштита података о конкретним спецификацијама предмета набавке – средстава намењених опремању службених просторија, рестриктивних простора које Агенција користи за извршавање својих задатака“, наводи се у одговору који је сарадник Пиштаљке добио од БИА и додаје да је упориште за овакав поступак члан 7. став 4. Закона о јавним набавкама и члан 5. став 1. тачка 10. Уредбе о одређивању средстава за посебне намене БИА.

Још у марту 2009. године Влада Србије усвојила је проблематичну уредбу којом се утврђују поверљиве набавке за потреба БИА мимо редовне процедуре коју прописује Закон о јавним набавкама. „На набавку средстава за посебне намене не примењују се прописи којима се уређују јавне набавке“, наводи се у члану 1 уредбе. Чланом 2 уредбе прописано је да средства посебне намене „јесу непокретности и покретне ствари у својини Републике Србије, које Агенција користи за обављање послова из свог делокруга“. Иначе, под поверљиве набавке уредбом се подводи најшири могући спектар робе, односно добара који БИА користи у свом раду, укључујући и набавке превозних средстава, средстава за поремање просторија, али и опреме, алата, прибора, делова, ситног инвентара и потрошног материјала за израду, одржавање и експлоатацију покретних ствари за посебне намене.
НВО Транспарентност Србија је одмах након усвајања спорне уредбе позвала Владу Србије да хитно измени овај подзаконски акт, упозоравајући да се њиме праве изузетци које не допушта Закон о јавним набавкама. Према наводима из саопштења те организације, закон налаже да се „у сваком конкретном случају, пре одређивања поверљивости, утврди да ли би сазнање неовлашћених лица да се такве набавке спроводе, или сазнање да предмети набавке имају одређене спецификације или да се врше од одређеног понуђача, угрозило безбедност државе и грађана“. Такође, Транспарентност Србија је у септембру 2009. године поднела Уставном суду Србије иницијативу за оцену законитости ове уредбе.
На који начин јавно обелодањивање података о набавци канцеларијског намештаја за потребе опремања просторија БИА може да угрози безбедност државе и грађана није познато. А још мање су познати аргументи којима су се надлежни у БИА руководили када су одлучили да не расписују јавни тендер на који би се јавили сви заинтересовани продавци квалитетног намешатаја у Србији. Према јавним подацима Агенције за привредне регистре директор предузећа Нитеа д.о.о. Весна Јечменица која уједно у том предузећу има 50 одсто власничког удела, док је Веселин Јечменица власник преосталих 50 удела.

Нитеа продаје намештај државним органима

Поред Безбедносно-информативне агенције у задњих пед година (2007-2011) предузеће Нитеа д.о.о. из Београда опремало је канцеларијским намештајем неколицину државних органа, агенција и установа и на том послу је инкасирало преко 40 милиона динара, показују подаци до којих је дошла Пиштаљка. Само током 2010. и 2011. године Нитеа је од сарадње са државним органима зарадила нешто више од 33 милиона динара. Од овог предузећа намештај су куповали Агенција за контролу летења СЦГ, Агенција за лекове, Управа за заједничке послове републичких органа, Фонд за ПИО, Општина Савски венац, Акредитационо тело Србије, Дом омладине Београда, Звездара театар, САНУ, ЈКП Топлана Ваљево...

ПРИЛОЗИ:

Преглед налога за плаћање предузећу Нитеа д.о.о. из Управе за трезор Министарства финансија:

страна 1, страна 2


Одговор Безбедносно-информативне агенције на питање о куповини намештаја по тајном поступку:

страна 1, страна 2

http://pistaljka.rs/home/read/195
_________________
СМРТ ТИТОВОЈ РЕПУБЛИЦИ, ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!

[СО!!!]

Послови Ђелићеве веренице (2): Тендер скројен по мери
22.02.2012
Пише Иван Нинић
Директном погодбом и без расписивања јавног позива, Фонд за подршку инвестицијама у Војводини (Vojvodina Investment Promotion-VIP) купио је у јуну прошле године по цени од 5,7 милиона динара канцеларијски намештај од фирме Нитеа д.о.о. из Београда, чији је директор и сувласник вереница тадашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића Весна Јечменица, сазнаје Пиштаљка. Претходно је Фонд расписао отворени јавни позив који је Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки поништила у целини, зато што су критеријуми из тендерске документације, укључујући називе произвођача, димензије и тежину намештаја, били постављени тако да на тендеру може да победи искључиво Нитеа д.о.о. Уместо да отклони уочене неправилности и поново распише тендер, Фонд је кроз преговарачки поступак набавку поверио фирми Нитеа, правдајући то „хитношћу“.

Фонд за подршку инвестицијама у Војводини објавио је у Службеном гласнику 18.2.2011. године јавни позив за набавку канцеларијског намештаја оквирне вредности од 5 милиона динара без ПДВ-а. Пре него што је истекао рок за подношење понуда у затвореним ковертама, предузеће Ктитор д.о.о. из Београда Фонду је уложило тзв. захтев за заштиту права, указујући да конкурсна документација, односно услови за учешће на тендеру нису израђени у складу са Законом о јавним набавкама. Фонд је решењем од 28.3.2011. године одбио све жалбене наводе Ктитора као неосноване, да би потом Ктитор упутио нову жалбу Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки.
У образложењу свог захтева за заштиту права, надлежни у Ктитору су истакли да је Фонд у јавном позиву за набавку намештаја израдио техничке спецификације тако да „одговарајући намештај може понудити искључиво ексклузивни заступник ино-произвођача управо оног намештаја чији је опис дат у конкурсној документацији, тј. Нитеа из Београда“.

Купују столицу од тачно 15 килограма

Указано је да су спецификације намештаја који је предмет набавке описане „у милиметар, центиметар и грам без икаквог могућег, макар минималног, одступања“, као и то да је за сваки комад намештаја тачно назначен „одређени произвођач“. Да проблем буде већи, Фонд је предвидео да са 40 пондера бодује рок испоруке, а да се најповољнија цена бодује са свега 30 пондера. „Дата је предност добављачу чија је роба описана у конкурсној документацији, те који исту има на лагеру или се са ино-произвођачем већ договорио о испоруци“, упозорили су из Ктитора. Ово предузеће у жалби истиче и то да за одређене комаде намештаја (столице) Фонд захтева прилагање сертификата о испуњености EN стандарда, који се у Србији још увек не издају.

Републичка комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки усвојила је 10.4.2011. године жалбени захтев предузећа Ктитор као основан и поступак јавне набавке је поништен, а Фонду је наложено да у року од 15 дана предузећу Ктитор надокнади трошкове поступка у висини од 60.000 динара.
Комисија је прихватила све наводе Ктитора и у образложењу своје одлуке констатовала је да је Фонд за сваки артикал поставио детаљне и изразито прецизне техничке захтеве „који иду од тога које естетске критеријуме тражени комади намештаја морају да задовоље, преко прецизних димензија, материјала од којих морају бити израђени, а за одређене комаде и до тачне тежнине које морају бити (нпр. столица за коју је дефинисано да мора имати тежину од тачно 15 кг)“. Према наводима Комисије, Фонд је за сваки комад намештаја који купује „назначио и назив прозивођача, као и производни програм означеног произвођача којем конкретни комад намештаја припада“, као нпр. „произвођач FREZZA CX Executive или еквивалентно“.

Дакле, оваквим штимовањем тендерских карактеристика Фонд за подршку инвестицијама у Војводини недвосмислено је прекршио члан 39. ставове 3. и 4. Закона о јавним набавкама, што је Републичка комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки и констатовала својом одлуком. „Уколико понови поступак за јавну набавку добара која су била предмет овог поступка јавне набавке, наручилац је дужан да приликом њеног спровођења у свему поступа на начин прописан одредбама Закона о јавним набавкама и одговарајућих подзаконских аката“, наводи се у образложењу решења Комисије.

Уместо да распише нови јавни позив без дискриминаторских услова, Фонд је поновио поступак набавке намештаја, али овог пута директном погодбом кроз тзв. преговарачки поступак. Фонд је 26.5.2011. године одабрао неколицину продаваца намештаја од којих је затражио понуде, након чега је уз директну погодбу посао доделио фирми Нитеа д.о.о. из Београда. У свом обавештењу које је објављено у Службеном гласнику број: 116/08 од 8.72011. године Фонд за подршку инвестицијама у Војводини истиче веома интересантне разлоге због којих је набавка спроведена директном погодбом.

Директна погодба уз изговор „хитности“

„Наручилац је донео одлуку о покретању преговарачког поступка, без објављивања јавног позива из разлога изузетне хитности проузроковане ванредним околностима, чије наступање ни у ком случају не зависи од воље наручиоца, због чега наручилац није могао да поступи у роковима одређеним за отворени или рестриктивни поступак“, пише у образложењу Фонда. Та институција каже да су разлози изузетне хитности проузроковане анексом уговора број: 93-00016/2009, од 30.9.2009. године, између Агенције за европске интеграције и економски развој Савезног министарства финансија Републике Аустрије и Владе АП Војводине. Према том документу наводно се, као рок за завршетак пројекта „Стратешко партнерство при подршци Интегрисаног програма привредног развоја АП Војводине“, где су и обезбеђена средства за реализацију ове набавке, наводи 30.6.2011. године.
„Непотпуна апсорпција и реализација одобрених средстава, до које би дошло неспровођењем ове набавке закључно са 30.6.2011. године, представљала би негативну референцу приликом аплицирања АП Војводине за наредне, пре свега ИПА пројекте и фондове“, пише у образложењу одлуке Фонд за подршку инвестицијама у Војводини. Из те институције наводе да су решење о поништавању првобитно расписаног тендера примили од надлежне Комисије тек 17.5.2011. године, те од тог тренутка није било могућности да изнова покрену отворени нити рестриктивни поступак, имајући у виду Законом о јавним набавкама прописане рокове који се односе на ове поступке.

Дакле, уз овакво образложење Фонд за подршку инвестицијама у Војводини на перфидан начин је избегао спровођење отвореног поступка јавне набавке који је свакако транспарентнији и далеко конкурентнији од преговарачког поступка. Уосталом да је првобитни јавни позив, који је био расписан 18.2.2011. године, био усаглашен са законом, а не са техничким карактеристикама искључиво једног понуђача – фирме Нитеа д.о.о, онда би било сасвим добољно времена да се набавка реализује. С друге стране, не само да по налогу Комисије није спроведен нови тендер, него је набавка вредна 5,7 милиона динара додељена предузећу веренице тадашњег потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, баш како је то било замишљено и планирано, али у први мах није успело.


ПРИЛОГ:

Решење Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки из маја 2011. (pdf)

http://pistaljka.rs/home/read/196
_________________
СМРТ ТИТОВОЈ РЕПУБЛИЦИ, ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!