ПОГЛЕДИ
Дискусије су закључане и архивиране, због застарелог софтвера. Садржај је доступан за читање, а позивамо Вас да се прикључите новом форуму ''Погледа'', кликом на линк ФОРУМ у врху ове странице
 
 FAQFAQ   SearchSearch   MemberlistMemberlist   UsergroupsUsergroups   RegisterRegister 
 ProfileProfile   Login to check your private messagesLogin to check your private messages   LoginLogin 

ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ
Goto page 1, 2  Next
 
This forum is locked you cannot post, reply to or edit topics   This topic is locked you cannot edit posts or make replies    ПОГЛЕДИ Forum Index -> Четнички покрет
View previous topic :: View next topic  
Author Message
Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 4:14 pm    Post subject: ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ Reply with quote

Први део:

VIP blog
ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (1)
2009-09-13 11:54:39.0 Милослав Самарџић

Изгледа да краћи чланци, без навођења извора, не остављају Бог зна какав утисак на читаоце који су се суочавали само са једностраним виђењем Другог светског рата. Зато сам спремио неколико дужих чланака, који обухватају временски период од неколико месеци - можда и кључних - а засновани су на документима свих учесника догађаја: четника, партизана, Немаца, Британаца, итд.

ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (1)

Општа Дражина наредба за јединице Источне Босне, Херцеговине, Старог Раса и Црне Горе, гласила је:

''Наши велики и моћни савезници Енглези, Американци и Руси у току прошле 1942. године, сломили су нападни елан немачких, италијанских и јапанских снага у толикој мери да сада њихове армије стално одступају, гоњене од надмоћнијих савезничких снага. Ове године наши савезници намеравају да својим огромним расположивим снагама дефинитивно потуку снаге Сила осовине и тиме донесу толико драгу слободу целој поробљеној и намученој Европи...

У овом општем неуспеху армија Сила осовине, изгледа као највероватније да је немачка Врховна команда одлучила да на руском војишту скрати свој фронт, а да делом својих снага и италијанским дивизијама појача своје снаге у нашој земљи, те да се тако ојачаним снагама брани јужни део наше земље од савезничког искрцавања.

Стога, да не би дошли у тежак положај, који би неминовно наступио доласком Немаца у наше јужне крајеве, решио сам, у договору са нашим савезницима, да непријатеља предухитримо, па сам намеран да италијанске снаге у Црној Гори, Херцеговини и Санџаку нападнем, да их разоружам, да се њиховим оружјем наоружамо и да потом образујемо непрекидни фронт према Немцима, стварајући на тај начин добру и слободну основицу за дефинитивно ослобођење целе наше Отаџбине и за почетак другог фронта на Балкану.

Наши велики и моћни савезници обећали су своју помоћ у свему, као и садејство своје флоте и ваздухопловства. Наше снаге у Херцеговини, Санџаку и Црној Гори биће довољне за извршење овог великог и историјског задатка... Војницима на један час пре почетка напада на поједине италијанске гарнизоне објаснити да се диже, по наређењу Њ. В. Краља, општи народни устанак у свим Српским земљама и да је садашња наша борба пут ка дефинитивном ослобођењу окупиране Отаџбине...''1

За Немце, далеко опасније противнике, Дражин план је имао четири посебне целине:

1. Стићи до италијанских гарнизона у пределима очекиване инвазије пре Немаца. Били су то гарнизони пет италијанских дивизија: ''Венеција'', ''Емилија'' и ''Тауринезе'', са штабовима у Беранама, Котору и Никшићу, као и ''Марке'' и ''Мурђе'' у области Дубровника.

2. Немачке гарнизоне, као и Немцима важне комуникације и привредне објекте, појачано узнемиравати на свим српским земљама; циљ ове акције био је спречавање концентрације немачких јединица према просторији главне акције.

3. Немачке јединице које ће бити доведене са стране да заузму бившу италијанску окупациону зону требало је диверзијама успорити у покретима и најзад, у тренутку савезничког искрцавања, задржати непрекидним фронтом на линији ушће Лима - Јахорина, док савезничке трупе не стигну са јадранске обале.

4. У тренутку савезничког искрцавања почиње општи устанак против Немаца у свим српским земљама.

ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПЛАНОВА

Слабост Дражиних планова представљала је чињеница - која тада нити њему, нити било коме на Балкану, није била позната - да Западни савезници уопште не намеравају да се искрцају на Јадранско море. Они то нису хтели да кажу Дражиној Врховној команди, па чак нису хтели да јој саопште ни вест о капитулацији Италије, 3. септембра.

Тако је Дражи остало да се управља према ситуацији и подацима које је имао. Он је, наравно, уочио чудно понашање Велике Британије. Лондон се већ скоро годину дана мешао у унутрашње ствари Краљевине Југославије, грубо кршећи норме међународног права. Уместо да, као што је то у дипломатији уобичајено, општи само са државним органима, Велика Британија је повукла један до тада незабележени потез: ступила је у везу са нелегитимним формацијама, основаним од стране забрањене Комунистичке партије Југославије. Ове паравојне формације су изазивале грађански рат, вршиле терор над цивилима и слабиле отпорну снагу народа стално нападајући легалну војску, уместо непријатеља, а већ су биле јавно истакле борбу за власт као свој ратни циљ. Па ипак, Велика Британија је у претходном периоду почела да им шаље официре за везу, оружје и ратну спрему, притом их стално хвалећи ширењем лажних вести преко својих радио станица.

На основу свега тога, упркос обећањима британске војне мисије у свом штабу, да ће ускоро уследити озбиљна војна помоћ четницима, Дража је сумњао у намере Лондона и поводом предстојеће капитулације Италије. Уочивши покрет једне комунистичке јединице (2. пролетерске дивизије) према зони очекиваног савезничког искрцавања, он закључује да је време за акцију: до италијанских гарнизона и њиховог оружја мора се доћи пре партизана, а савезничке снаге на сектору река Бојана - Дубровник може дочекати само легална Југословенска војска.

Зато Дража током августа расписује потпуну мобилизацију јединица Источне Босне, Херцеговине, Старог Раса и Црне Горе. Ове јединице добијају наредбе да одмах савладају и разоружају мање италијанске и италијанско-домобранске посаде. Тако су пре 3. септембра четници ослободили Фочу, Чајниче, Устиколину, Нову Варош, Рудо и Миоч.2

Веће четничке снаге стигле су у зону очекиване савезничке инвазије знатно пре комуниста, али не и пре Немаца. Такође очекујући инвазију, Немци су нашли начин да концентришу три дивизије у саму италијанску окупациону зону, дакле испод линије ушће Лима - Јахорина, на којој је Дража планирао да их заустави. Ловачку 118. дивизију Немци су формално ставили под команду Италијана и тако њене јединице распоредили у долини реке Лим, са штабом у Бродареву. Седма брдска СС дивизија ''Принц Еуген'' већ се налазила у долини Неретве, наводно као појачање Италијанима за обезбеђење рудника боксита. Најзад, своју 297. пешадијску дивизију Немци су довели на Косово и Метохију, где се налазила заједно са Италијанима.

Сем ове три, Немци су још једну дивизију прекомандовали у непосредну близину италијанске окупационе зоне, а делимично и унутар те зоне. Била је то 369. хрватска (легионарска) дивизија, ојачана додатним немачким људством. Ова дивизија држала је положаје од средишњег тока Неретве до Сарајева и на исток до Вишеграда.

Дакле, и Немци су очекивали савезничко искрцавање на истом месту где и четници и зато су ту извршили највећу концентрацију својих снага.

За четнике су најкритичнији били положаји 118. ловачке дивизије. Међутим, на вест о капитулацији Италије она није ни покушала да разоружа италијанску дивизију ''Венеција'', већ је са главнином снага само прошла поред ње, журећи ка дивизији ''Емилија'' на јадранској обали. Али, до ''Емилије'' су већ били стигли херцеговачки и бококоторски четници.

Тако, са капитулацијом Италије четници крећу у офанзиву против Немаца на четири сектора:

- против мањих делова 118. ловачке дивизије остављених у долини Лима, који су покушавали да разоружају италијанску дивизију ''Венеција'',

- против главнине 118. ловачке дивизије, заједно са Италијанима, у залеђу Боке Которске, као и у самом заливу,

- против осовинских посада у долини Дрине,

- против 369. дивизије и усташа у правцу Сарајева.

У међувремену, против 7. брдске СС дивизије борили су се Италијани у области Дубровника, док 297. пешадијска дивизија делом остаје на Косову и Метохији, очекујући савезнички падобрански десант, а делом одлази на Јадранско море, у правцу Скадра.

Дакле, прилагођавајући се ситуацији, Дража је наредио операције против Осовине и у једној области у којој су Немци примењивали одмазде стотину за једнога: у долини Дрине. Проценио је да је ово неопходно ради обезбеђења залеђа за операције у долини Лима и у правцу Сарајева. Иначе, на територији тзв. Недићеве Србије, на којој су Немци спроводили сурове репресалије, Дража није желео да нареди општи напад на осовинске трупе пре савезничке инвазије.

ОФАНЗИВА ЧЕТНИКА У ДОЛИНИ ЛИМА

Офанзивом у долини Лима командовао је капетан Војислав Лукачевић, командант Старог Раса. Од најбољег људства 1. и 2. милешевског корпуса он је образовао Летећи корпус, који је имао задатак да савлада Немце, разоружа Италијане и у садејству са јединицама Команде Црне Горе продужи према приморју, у сусрет очекиваним савезничким снагама. Дражино наређење гласило је да се поред наоружаног поведе и ненаоружано људство, које би успут добијало оружје. Према капетану Бориславу Тодоровићу из Врховне команде, који се налазио на лицу места, Лукачевић је имао близу 4.000 четника под оружјем и још 6.000 без оружја.3

Први на мети нашао се италијански гарнизон у Прибоју. Међутим, он је био бројан (1.800 војника) и одлично утврђен, а сем тога састављен од фашиста, управо оних који су минулог лета предњачили у акцијама против четника. Како су фашисти одбили да положе оружје, што су четници и очекивали, гарнизон је остављен у блокади, а Лукачевић је продужио према југу. У Пријепољу, следећем месту уз Лим, налазио се гарнизон од 300 Немаца из 118. ловачке дивизије, као и одред муслиманске милиције. Немци су управо разоружали италијанску посаду, о чему је Лукачевић известио Дражу 11. септембра. ''Наредио сам рушење путева од Пријепоља ка Сјеници, Плевљима, Прибоју и Новој Вароши'', пише затим Лукачевић, додајући да ће по извршеном извиђању напасти Немце. Касније истог дана он је упутио још једну депешу:

''Припремамо напад на Пријепоље. Напад ће бити ове ноћи.''4

Радиограм сличне садржине Лукачевић шаље и мајору Захарију Остојићу, команданту Босне, и капетану Јовану Јеловцу, команданту своје најбоље јединице - Пљеваљске бригаде. Њих још обавештава да овим операцијама присуствује шеф британске војне мисије пуковник Вилијем Бејли, као и да се код Прибоја води ''борба између наших и Немаца''.5 То је један одред 118. ловачке дивизије покушавао да разоружа Италијане, али четници су га стално узнемиравали.

У верзији пуковника Бејлија, коју је записао амерички капетан Валтер Менсфилд, бој за Пријепоље, вођен у ноћи између 11. и 12. септембра 1943. године, изгледао је овако:

''11. септембар: Британски пук. В. Бејли са групом од 1.000 четника које му је ђенерал Михаиловић ставио на расположење водио је крваву битку против немачког гарнизона у Пријепољу којом приликом је убијено преко 200 Немаца.''6

Бејли је пред Менсфилдом пренагласио своју улогу, јер он свакако није командовао операцијама. Четнички капетан Борислав Тодоровић забележио је нешто другачију Бејлијеву изјаву:

''Чак сам и ја, - говорио ми је доцније пуковник Бејли, - узео пушку и учествовао у нападу. Можете да мислите како сам се осећао, када три дана већ нисам био ока склопио, а возио сам кола сваке ноћи. Ипак, било је право уживање посматрати ваше људе како, видећи мене са пушком, јуре одушевљено на куће из којих је немачки митраљез или бацач дејствовао свом снагом.7

А сам Бејли је касније писао:

''Један одред снага ђенерала Михаиловића стављен на расположење британским официрима за помоћ приликом спровођења уговора о примирју са Италијанима, односећи се у овом случају на италијанске снаге у долини Лима, напао је и заузео варош Пријепоље, коју је 9. септембра био посео јак одред немачких снага. Немцима су нанети тешки губици а заплењено је много материјала и моторних возила.''8

У ноћи између 11. и 12. септембра 1943. године Немци су претрпели највеће губитке на нашем тлу у једном дану још од Априлског рата 1941. године. Када су месец и по дана касније ступили у преговоре са црногорским четницима, немачки официри су се најпре распитивали за Лукачевића. О овоме је поднет извештај Дражином делегату за Црну Гору мајору Рудолфу Перхинеку, а он је 28. октобра поред осталог јављао: ''Њемци кажу да им је Лукачевић тежи од свих партизана. Значи да успева.''9

Изјава немачких официра била је логична, јер су се партизани пред њима само повлачили; било је незамисливо да они савладају неки немачки гарнизон.

Према једном распису Врховне команде од 23. новембра, четнички губици у боју за Пријепоље били су 150 мртвих и рањених.10

О ослобађању Пријепоља и ратном плену Врховна команда Југословенске војске (четници) је 15. септембра послала распис свим јединицама:

''Дванаестог овог месеца наши делови напали су Пријепоље и уништили немачки гарнизон, запленили 1.500 пушака, један тенк, много муниције и велики број камиона, од којих је образован моторизовани одред одмах, који је продужио пут преко Бијелог Поља за Беране, где је стигао 14. овог месеца. Вођа ове славне акције је Воја Лукачевић, капетан.''11

Ни у овом ни у другим изворима не помињу се губици муслиманских усташа, који су у Пријепољу били знатно бројнији од Немаца.

Два дана по ослобађању, 14. септембра, Пријепоље је бомбардовала немачка авијација, што је Врховна команда саопштила у распису свим јединицама од 18. септембра.12

Према поменутом распису Врховне команде од 23. новембра, Бијело Поље је било заузето од стране локалних четника пре него што је тамо стигао Лукачевић са својим корпусом. У документу се не наводи од кога је Бијело Поље заузето. Капетан Тодоровић пише да су се у граду налазили Немци,13 а свакако и муслиманска милиција.

У Беране, главни циљ марша, јер се ту налазила главнина италијанске дивизије ''Венеција'', од 8.000 људи, Лукачевић је стигао у зору 14. септембра, заједно са мајором Рудолфом Перхинеком и пуковником Вилијемом Бејлијем. Командант ''Венеције'', генерал Антонио Оксилиа, био је спреман да положи оружје. Међутим, пуковник Бејли је затражио да са њим разговара у четири ока. После састанка од свега пет минута, Бејли се запрепашћеним четницима обратио следећим речима:

''Господо, врло ми је мило што могу да вам саопштим да је генерал Оксилиа пристао да своју дивизију стави под савезничку команду.''14

''Савезничка команда'' над италијанском дивизијом била је само фиктивна; у стварности, био је то начин да се четници не домогну њеног оружја. Извођење оваквог маневра Бејлију је управо наређено из Каира, а он је то крио од четника, да не би био осујећен.

Дивизија ''Венеција'' је неко време сарађивала са четницима, потом са партизанима, да би је ускоро Немци разбили и разоружали. У међувремену, четници су савладали Немце код Прибоја и дошли до највећих магацина ''Венеције'', који су се налазили у обом граду.

Чланови британске војне мисије послали су следећу депешу својој команди у Каиру:

''12. септембар: Сведок, са британским потпуковником Дјуен Хадсоном, по Михаиловићевом наређењу, отишао је са 300 четника под командом поручника Новаковића у Прибој где је, после битке која је трајала целу ноћ, успео да му се преда италијански гарнизон од 1.800 људи под командом пук. Грацианиа.''15

Канадски истраживач Дејвид Мартин, који је пронашао и објавио ову депешу, погрешио је у датуму, вероватно због нечиткости докумената, на коју се иначе жали. Британци нису прецизирали против кога су се четници борили, а наиме, борили су се против одреда Немаца из 118. ловачке дивизије, који се ту налазио, а не против Италијана, као што из извештаја произилази. Италијани су током борбе остали пасивни, док су се Немци, после пораза, повукли у Пљевља.

''Из Прибоја извлачим храну и муницију и делим јединицама'', писао је 24. октобра мајор Војислав Лукачевић потпуковнику Захарију Остојићу.16

Ово бележи и један комунистички документ. У операцијском дневнику 2. ударног корпуса за 29. октобар поред осталог стоји: ''Четници су пребацили италијанске снаге из Прибоја у Добрун, а намирнице и ратни материјал евакуишу за своје потребе''.17

Због политике Западних савезника, од похода на Јадранско море, и уопште, од скорог ослобађања земље, није било ништа. Међутим, са војничке тачке гледишта, операције четника у долини Лима биле су успешне због огромног ратног плена узетог од Немаца, муслиманске милиције (коју су Немци управо додатно наоружали) и Италијана у Прибоју, Пријепољу, Бијелом Пољу и Новој Вароши.

ОПЕРАЦИЈЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ

Требињски корпус капетана Милорада Видачића и Невесињски корпус капетана Милорада Поповића кренули су у акцију одмах по објављивању вести о капитулацији Италије. Операцијама је командовао мајор Петар Баћовић, командант Херцеговине, са својим начелником штаба капетаном Данилом Салатићем. (У међувремену, преформирана је Баћовићева Команда Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине: Источна Босна је ушла у састав Остојићеве Команде Босне, док је Бока Которска остала под Баћовићевом командом.)

Херцеговци су се одлично борили и Дража их је свима често истицао као пример. Они су још раније одрадили велики део посла, спремајући Италијане да им се, у одлучном часу, придруже у борби против Немаца. Херцеговци су већ две године ефикасно користили Италијане, изузев у оним ретким тренуцима, када би Немци присиљавали Италијане на античетничку акцију.

Благодарећи свом том искуству, Баћовић је 9. септембра 1943. године тачно проценио како треба поступити: Италијанима је наредио да му одмах предају сво оружје, позивајући се на наредбу савезничког команданта Монтгомерија која је наводно управо стигла у његов штаб. Италијани су молили да им се омогући одлазак у Италију, на што је Баћовић спремно одговорио да им ставља на расположење сва пловна средства. Херцеговци су дошли до огромних количина оружја и муниције и када је мајор Борислав Тодоровић из Врховне команде фебруара 1944. године стигао у ове крајеве, Баћовић му је поносно саопштио ''да њему оружје од Савезника није потребно''.18

Како су Италијани одлазили према приморју, Херцеговци су заузимали градове. У Гацко и Билећу ушли су 11. септембра.19

Према распису Врховне команде од 17. октобра, у рукама четника била је цела Источна Херцеговина, изузев Требиња и још неких градова, које су држали Немци.20

Места која су заузели Херцеговци су углавном сачували, све до јесени 1944. године. У Билећи, коју је Дража прозвао ''српским Алказаром'', током већег дела тог периода Баћовић је држао свој штаб, тј. Команду Херцеговине и Боке Которске.21

Италијанске трупе које су желеле да се боре укључене су у акцију против Немаца, према приморју. Врховна команда је већ 15. септембра послала следећи распис свим јединицама:

''На херцеговачком приморју наше снаге у заједници са италијанским воде тешке борбе са Немцима. Мајор Баћовић храбро руководи овом борбом, иако га комунисти нападају са леђа.''22

И у Херцеговини, као и у другим областима, комунисти су нападали четнике док су четници нападали Немце, али то се овде најмање осећало. О новим успесима Херцеговаца Дража обавештава све јединице 17. септембра:

''Италијанске трупе у Боки Которској помогнуте нашим трупама под командом мајора Баћовића воде борбу против Немаца. Немци имају велике губитке. Код Груде уништен је један транспортни воз са немачким трупама. Из Дубровника велики број Италијана побегао је нама. На херцеговачком приморју боре се само наше трупе, а не комунистичке. Заробљено је 400 Немаца. Од Италијана добили смо оружје и муницију. На нашу интервенцију италијански командант упутио је у савезничке луке 10 хидроавиона, две торпиљерке и два транспортна брода.''23

Баш овог дана, 17. септембра, командант Дринског корпуса капетан Алекса Драшковић тражио је од Врховне команде немачке заробљенике ради размене. Дража га је упутио да их узме од Баћовића, јер је он имао највише заробљених Немаца.24

Као и раније против комуниста, и сада се против Немаца са четницима борио само мањи део Италијана. Већина је покушавала да пређе Јадран, али су то Немци осујећивали. О овоме, као и о великој бици код Груде, британска војна мисија известила је Каиро 29. септембра:

''Од Каверн Два (19 тачка 2: Спрок Хјуоту): Двадесет хиљ(ада) Италијана у и око Дубровника пристали да се боре против Хуна али одустали кад су им Хуни одузели оружје. Сад се само два батаљона бије против Хуна, остало хунски заробљеници. Дуж обале од Дубровника до Которске поморске базе, Италијани и Михаиловићеви људи заједно туку Немце, велика битка близу Груде. Италијани у Котору чекају да виде савезничке бродове да тамо пристану, то би им подигло морал.25

Извештај немачког 21. брдског корпуса од 19. септембра говори о ситуацији у области Боке Которске:

''Италијанска дивизија ''Емилија'' покушала је да у области Котора пружи оружани отпор наоружавајући цивилно становништво, да би тако спречила разоружавање својих јединица и да би Которски залив држала слободним за искрцавање непријатеља. Тај отпор је сломљен. Дивизија ''Тауринезе'' је покушала да тактиком одуговлачења избегне разоружање и настојала је да се, наоружавајући банде, споји са дивизијом ''Емилија'' у рејону Котора. Та намера је спречена.''26

Међутим, други немачки документ о овим догађајима открива да 21. брдски корпус није тако глатко решио ствар у своју корист, као што је његова команда приказала. Реч је о сумарном извештају немачког штаба за везу при италијанској Групи армија ''Исток'', писаном 15. новембра, где стоји да је ''на појединим местима, као нпр. око Котора или пре тога код Дубровника (дошло) до крвавих борби са појединим дивизијама уз много губитака''.27

Савезничког доласка, због ког је велика четничка офанзива и покренута, није било. Међутим, херцеговачки четници су дошли до великих количина оружја и ратне спреме од италијанских дивизија ''Емилија'' и ''Тауринезе'', као и од заробљених Немаца, што им је омогућило да успешно воде и наредну фазу рата.

БОКА КОТОРСКА

Једина област у којој су италијанске окупационе снаге сурово наступиле према Србима била је Бока Которска. Зато овде до капитулације Италије није било четничких јединица, али је постојала јака обавештајна служба са развијеном мрежом илегалаца и људством спремним на акцију.

Већ 9. септембра 1943. године бококоторски четници силазе у залив и разоружавају део јединица италијанске дивизије ''Емилија''. Италијане у Рисну разоружао је Милош Ковач, створивши тако Кривошијски батаљон.28

На другој страни Боке, у Грбљу, у акцију ступа око 600 четника, којима су командовали капетан Ђуро Иветић, Станко Оџа, Иво Магуд и Марко Лазаревић. Они се 14. септембра окупљају на Тројици изнад Котора и крећу у напад на град, где су Немци тада водили завршне борбе против Италијана.

Четници су напали Немце у Котору из три правца, под паролом: ''Ко је Србин, за мном'', како је то рекао Станко Оџа, који ће потом бити делегат Боке Которске на Светосавском конгресу у селу Ба.

Водећи уличне борбе, четници су полако потискивали Немце из Котора. На путу према Кавчу капетан Иветић поставио је своју посаду за топове напуштене од стране Италијана. Четничка артиљерија уништила је неколико немачких возила и зауставила колону, али том приликом гине и Ђуро Бан, кога су Бокељи убацили међу Немце као водича, да их наведе на друм који се налазио на нишану топова.

Немци потом крећу за Котор заобилазним путем, преко Грбља, Будве и Цетиња. Четници их дочекују у Шпиљарима, где гину син и два синовца Станка Оџе. Истовремено, Немци се појављују и у Прчњу. Ову њихову групу заробили су партизани у Лепетанима, али су је пустили, са оружјем, видевши да ће четници заузети Котор. Тако су четници били принуђени да се повуку из града. Немци су сазнали да је нападом командовао капетан Ђуро Иветић, па су његову главу уценили на 100.000 марака. Хроничар пише да су и Немци и четници током борби за Котор имали ''доста жртава''.29

Мада напад на Котор није успео, четници су запленили знатне количине оружја, захваљујући којима оснивају Бококоторску бригаду, под командом капетана Ђуре Иветића. Почетком 1944. године Бококоторска бригада прераста у Бококоторски корпус, којим је такође командовао Иветић. Корпус је имао три бригаде: 1. бококоторску бригаду, у области Грбља и Котора, под командом Станка Оџе; 2. бококоторску бригаду, у области Будве, којом је командовао капетан Миливоје Митровић и 3. бококоторску бригаду, у области Херцег-Новог, Рисна и Кривошија, под командом поручника Николе Вукасовића. Главна упоришта корпуса била су у Жлијебима и у касарни у Борићима.

На подручје Боке Которске, у Вратлом, фебруара 1944. године из Херцеговине се премешта Поморска обална команда, потчињена директно Врховној команди. На челу Поморске обалне команде био је пуковник, односно капетан бојног брода, Владимир Шашкијевић.

Главнина дивизије ''Емилија'' напушта Боку Которску бродовима 15. септембра, после тешких борби са Немцима тог и претходног дана. Дивизија ''Тауринезе'', у повлачењу из Никшића према Боки, наставиће борбе против Немаца до првих дана октобра, по правилу са великим сопственим губицима.

Заузевши бококоторска насеља на обали, половином септембра, Немци доносе нову, до тада највећу опасност по Србе. Наиме, по одобрењу Хитлера, Павелић издаје проглас да се ''Независној Држави Хрватској'' припајају ''хрватске земље које су биле отцјепљене од Хрватске'', међу којима је поменута и Бока. У окупираном Требињу усташе оснивају ''бојну'', која се заклела да ће ''Котор бити хрватски''. Четници Требињског корпуса известили су о овоме четнике у Боки, па они постављају заседе на Дебелом бријегу и одбијају усташе.30

ОПЕРАЦИЈЕ НА ДРИНСКОМ СЕКТОРУ

Највише четника Дража је сконцентрисао у горњем току Дрине. План је био да се у долини ове реке савладају сви осовински гарнизони, а затим да се са јаким одредима продужи према Сарајеву. У акцију су најпре ступиле јединице под командом мајора Драгослава Рачића, Церски и Мачвански корпус (Церским корпусом је командовао капетан Војислав Туфегџић, а Мачванским капетан Станимир Васић). Према мемоарима једног од официра Мачванског корпуса, потпоручника Душана Трбојевића, Рачић је кренуо уз Дрину са 4.000 четника.31

Немци су уочили ову концентрацију. ''ДМ банде се слободно крећу у Подрињу'', пише у извештају немачке Команде Србије од 10. септембра 1943. године.32

Рачићеви корпуси су најпре ослободили Бању Ковиљачу и Зворник, 17. септембра. Енглеска војна мисија је о борбама за Зворник обавестила своју команду у Каиру следећом депешом:

''Од Рапира (174): 17. септембра Михаиловићеве снаге отеле од Хуна (шифра за Немце - прим. аут) Зворник и одбиле све противнападе. Робин.33

Рачићеви четници продужили су уз Дрину и блокирали посаду од 250 војника Руског заштитног корпуса у Љубовији. Белоруси су одбили да се предају, па је њихов гарнизон остављен у блокади, а Рачић је са главнином снага продужио даље. Немци су 30. септембра бомбардовали четничке положаје око Љубовије и потом послали одред од 200 војника да избави белорусе. Између села Цулина и Велика Река дошло је до борбе између четника и овог немачког одреда, у којој су Немци имали два мртва и два рањена војника. Потом су се окупаторске трупе повукле у Лозницу, а четници су ушли у Љубовију.34

Ове и наредне успешне акције четника против окупатора у долини Дрине забринуле су комунисте, па је њихов Покрајински комитет за Босну и Херцеговину 14. октобра писао Централном комитету:

''Акција дражиноваца у Србији против недићеваца и Њемаца (напад на Ковиљачу и Љубовију), напуштање појединих мјеста дуж десне обале Дрине од стране Њемаца, омогућило би четничким бандама да се из Србије пребаце у Босну, ако ми не бисмо били довољно будни на том сектору.''35

У договору са Рачићем, четници Мајевичког корпуса капетана Стевана Дамјановића напали су Немце и усташе на левој обали Дрине. О једној њиховој успешној акцији енглеска војна мисија известила је Каиро 23. септембра:

''Од Рапира (тачка 3): 23. септ. Михаиловић напао Хуне и усташе близу Тузле, нанео губитке, отео оружје, муницију.36

Следећа места узводно уз Дрину, Рогачицу и Бајину Башту, ослободили су четници 1. и 2. рачанске бригаде из састава Златиборског корпуса, којима је то била матична територија. Команданти ових бригада дошли су 30. септембра на Брестовац, на Торнику, да о томе лично известе Дражу. Сведок њиховог доласка, капетан Борислав Тодоровић, пише:

''Затекао сам пред улазом у његову колибу двојицу непознатих официра. Имали су дуге браде, а носили су нашу стару официрску униформу. Један капетан, а други потпоручник. Упознали смо се. Били су то команданти 1. и 2. рачанске бригаде (вероватно капетан Николић и потпоручник Добросав Ордагић - прим. аут) Златиборског корпуса, који су дошли да лично поднесу извештај Чичи како је њихова територија очишћна од непријатеља, пошто је и последње упориште - Бајина Башта - јуче било заузето. Путовали су целе ноћи, како би донели трофеј те победе, заставу немачког гарнизона. Велика застава била је наслоњена уз зид колибе. Уздрхтао сам од радости када сам је угледао. Покушао сам да не мислим: шта ли ће бити ако непријатељ поново нападне јаким оклопним снагама? Ко ли }е тада платити ову победу, плен и трофеје? Четници ће се склонити, али становништво ће остати. Међутим, другога пута није било. Само је тај пут водио победи, ма колико био скуп.37

У међувремену, у акцију су ступили и четници Дринског корпуса капетана Алексе Драшковића, који су 17. септембра ослободили Вардиште и Добрун, наневши велике губитке Немцима и усташама. О њиховом успеху Врховна команда је истог дана обавестила све јединице:

''Дрински корпус под командом капетана Драшковића у области Вишеграда напао је железничке станице Вардиште и Добрун. Код села Сетихова на прузи за Прибој уништена два воза. Заузели Вардиште. Уништено 207 Немаца и усташа. Заплењено доста оружја и муниције, девет камиона и један моторцикл.''38

Истог дана Дража је похвалио капетана Драшковића:

''Задовољан сам како против Немаца тако и против комуниста. Четничку акцију против комуниста развијте, то је најбољи лек.''39

Наиме, комунисти су с леђа нападали Драшковићеве четнике, док су они нападали Немце. Дрински корпус је поред осталог запленио и велике количине хране, па је два дана потом Дража наредио Драшковићу:

''Осигурајте и пошаљите одмах овој команди што више брашна, масти и других намирница. Известите хитно шта и колико можете послати. Ми овде смо пали на кору од букава, а сада је јесен.''40

Врховна команда је гладовала јер у овим пасивним крајевима мештани нису имали храну на продају, барем не у тим количинама.

Дан по паду Вардишта и Добруна, 18. септембра, из оближњег места Рудо повлачи се немачка посада снаге једног батаљона. У брзини, Немци су спалили своје огромне залихе, али су мештани пуно тога извукли из пожара (713 пари војничких ципела и чизама, нешто униформи, два вагона масти, доста брашна, тестенина, мармеладе, месних конзерви, маргарина, као и извесне количине муниције). Све ово узимају четници Дринског корпуса, који одмах улазе у Рудо. У Рудо су први стигли Ранко Перишић и још један четник, на немачком мотоциклу који је последњи напустио варошицу; два Немца са овог мотоцикла четници су ликвидирали између Сјеверина и Устибра. Заправо, чувши мотоцикл окупљени народ је помислио да се враћају Немци, али када су се Перишић и његов пратилац приближили, Рудом је одјекнуло: ''Ура! Наши су!'' Непосредно потом, минери Дринског корпуса срушили су железнички мост ''Александар Први'' у Рудом, на Лиму, док је код Сетихова разрушено више километара пруге. Један од заробљених возова редовно је саобраћао на линији Рудо - Прибој (18 километара). Рудо се нашло у средишту слободне територије, поставши база са снабдевање јединица које су напредовале према Сарајеву.41

Потом је трајно онеспособљена пруга Ужице - Мокра Гора (о чему ће бити речи касније), чиме су створени услови за напад на највећу непријатељску посаду у овој области, у Вишеграду.

У ово време, 21. септембра, једна летећа бригада из састава Дринског корпуса, којом је командовао потпоручник Василије Бодирога, успела је да обори два немачка транспортна авиона типа ''ЗВ45'', у долини реке Сутјеске, јужно од Фоче. Дража је 8. октобра похвалио Бодирогине четнике, преносећи детаље:

''Авиони су оборени из противаеропланског митраљеза и 10 разних аутоматских оружја. Летела су у групи четири авиона на висини од 400 метара. Оба авиона су пала и изгорела, део посаде који се спасао одмах је примио борбу са нашима. После борбе од два сата сви су изгинули. Од исправног оружја заплењено је две ''зорке'', четири митраљете и једна пушка.''42

Британски официри известили су о овоме тек 19. новембра:

''Од Каверн Два (21): Армстронг јавља: ''Михаиловићеве снаге обориле два хунска авиона близу Фоче''.43

Током акција у долинама Лима и Дрине, главним снагама леђа су чували Јаворски корпус мајора Радомира Цветића, Драгачевска група бригада поручника Давида Симовића из састава 1. равногорског корпуса капетана Звонимира Вучковића, Пожешки корпус капетана Милоша Марковића и Златиборски корпус капетана Душана Радовића Кондора. Потпуну мобилизацију ових јединица Дража наређује 7. октобра, постављајући им следеће задатке:

1) Осигураће своје северне крајеве са довољно снага од упада Немаца, Бугара и љотићеваца и заштити области које су ослобођене.

2) Са главним својим снагама прикупиће се на јужним својим територијама, да би их заштитили од упада комуниста.44

Наиме, пошто су четници у тек ослобођеним местима остављали слабе посаде, како би главнином снага даље потискивали јединице Сила осовине према западу, комунисти, који се нису борили против осовинских трупа, користили су прилику и нападали позадину четника. У ово време они упадају у област Колашина и у долину Лима (2. ударни корпус под командом Пеке Дапчевића).

Због природе терена и путних праваца, највише посла против осовинских трупа имало је 2.200 четника Златиборског корпуса. Врелу јесен на Златибору најавилу су љотићевци заседом једном батаљону Ужичке бригаде, 28. августа изнад Мачката. Командант овог батаљона, Видоје Стојановић Беговац, планирао је да се на вашару у Мачкату обрати народу, али није успео. У руке љотићеваца пала су два четника из претходнице, Милорад и Миломир Шопаловић. Љотићевци су их потом стрељали у Чачку.45

Почетком септембра четници су на друму Ужице - Чајетина напали камион са Немцима из организације ТОТ и недићевцима. Три недићевца су погинула а седам Немаца се предало, али су их четници пустили, пошто је у Мачкату и Ужицу одмах ухапшено 700 грађана ради одмазде.46

Ипак, четници су овладали Златибором, ископали ровове на друмовима и поставили запреке. ''Михаиловић држи Чајетину'', јавила је британска војна мисија Каиру 7. октобра.47

ИЗВОРИ:

1 К. Николић, План Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини о разоружању италијанских гарнизона у Фочи, Горажду и Чајничу у пролеће 1943. године, 130-131.

2 К. Николић, План Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини о разоружању италијанских гарнизона..., 129.

3 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 266.

4 и 5 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 1/1.

6 и 8 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 71.

7 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 265-266. Тодоровић је ову изјаву везао за Бијело Поље, очигледно погрешно.

9 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 3/1.

10 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18/1.

11 и 12 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1.

13 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 266.

14 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 149.

15 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 71-72.

16 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 11/1.

17 Зборник докумената, том 3, књига 9, 713.

18 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 463.

19 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 407.

20 и 22 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1.

21 М. Куреш, Записи и сјећања, 155.

23 и 24 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1.

25 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 73.

26 Зборник докумената, том 12, књига 3, 564.

27 Зборник докумената, том 12, књига 3, 665.

28 Н. Рашо, Ратна збивања у Херцег-Новом 1941-1949, 106.

29 Н. Рашо, Ратна збивања у Херцег-Новом 1941-1949, 215-218.

30 Н. Рашо, Ратна збивања у Херцег-Новом 1941-1949, 114-118.

31 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 97.

32 АВИИ, НАВ, Т501, ролна 253, снимак 274.

33 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 72.

34 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 398.

35 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 132. Према: Зборник докумената, том 9, књига 4, страна 357.

36 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 73.

37 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 272-273.

38, 39 и 40 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1.

41 Д. Мићовић, Записи старог Руђанина, 142-143.

42 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 6/1.

43 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 80.

44 Зборник докумената, том 14, књига 3, 27-28.

45 и 46 Ж. Грујичић, Златибор у Равногорском покрету, 146.

47 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 76.

СКРАЋЕНИЦЕ: АВИИ, ЧА - Архив Војноисторијског института, Четничка архива (сада: Војни архив, Београд). АВИИ, НАВ - Архив Војноисторијског института, Национални архив Вашингтон (документа донета из Вашингто


Last edited by Милослав Самарџић on Wed Feb 20, 2013 10:31 pm, edited 6 times in total
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message Send email
ВладимирНиш



Joined: 22 Jul 2009
Posts: 5133
Location: Ниш

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 5:35 pm    Post subject: Reply with quote

Cudo jedno koliko je jos komunjara, bar kad pogledas komentare na Press-u... Mada, izgleda da sve to pise isti covek, moguce je sa razlicitih IP adresa, ili preko proxy, a moderator ih tolerise...
_________________
Без Краља - не ваља!!!
ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
Живео Краљ Александар Други Карађорђевић Обновитељ!!!

http://www.youtube.com/watch?v=yvAJVfdMNCE&feature=player_embedded
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Љубо Рогља



Joined: 20 May 2009
Posts: 321

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 7:42 pm    Post subject: Reply with quote

Све се то Владимире спустило у Србију са брда да брсти овође. Вероватно је најновији талас стигао 1995. Видиш да многи од њих јече ( говоре ијекавски ). То може да значи ( ако искључимо да имају помоћ из ијекавских несрбијанских крајева ) да су задрти, па да се ни после више деценија живота у Србији нису прилагодили чак ни у у оном основном тј. у прихватању екавице. Кад су у томе задрти, замисли само какви су кад је реч о њиховим светим бабама и дедама тј. партзанима. Друга могућност је да имамо ове из другог таласа. Они да имају памети не би се јављали са таквим коментарима, јер постали су избеглице '95 захваљујући партизанској победи '45. Њихово избеглиштво је резултат те победе !

Једном сам већ коментарисао оне који коментаришу на форумима у корист партизана.Овог пута ћу казати нешто о матрици:

1. То је ком. група од 3-4 члана. Стиче се утисак да их је више јер могу да корисе опцију анонимус

2. Обавезно се јаве 2 будале које кажу како брат Милослав треба да пише о економији, преживљавању, итд. Дакле, они немају никаквих знања, а ни ком. ''знања'' и тако могу само да промаше тему. Њих можемо сматарти бенигним будалама.


3. Обавезно се јаве они који нису упућени у тему што видимо тек на крају њиховог поста кад изводе закључак којим хоће да брата Милослава ставе у клопку. Тако један у закључку пита како су Британци у септ. 1943. играли ону игру против четника у вези са разоружавањем Италијана кад је одлука о напуштању четника донета тек децембра 1943. ? Док није дошао до закључка, ја сам помислио да је верзиран.Међутим, закључак говори да није уопште изучавао британску политику, а питање је да ли је било шта и изучавао.
Овкве бих назаво мали читаоцима. Значи, прочитао сам неколико страница и сад ћу ја да победим Милослава. Не иде то тако, јер историја је наука и не могу њоме да баратају мали читаоци.

4. Обавезно се јави бар један врхунски безобраник. Овог пута се такав јавио први и прокоментарисао Чичину наредбу. Кад упоредите наредбу и његов коментар јасно ће вам бити зашто је врхунски и зашто кажемо да је комунизам обољење мозга.
_________________
Сви са Дражом и уз Дражу и чекајте Дражин знак, нико други само Дража објавиће устанак !!!
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Александар Динчић



Joined: 21 Feb 2007
Posts: 9107
Location: НИШ

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 8:54 pm    Post subject: Re: ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (1) Reply with quote

Милослав Самарџић wrote:
Чланак и коментари:
http://www.pressonline.rs/page/blog/sr.html?view=post&id=40202&blogId=37


Мени неће да објаве коментаре, а потписујем се као и обично пуним именом и презименом. Да ли зато што су тако зацртали, или им се не свиђају-не знам. Тако да похваљујем на овом форуму још један Самарџићев рад и наставак рехабилитације равногораца. Што више пише и пише, то ови живце губе више.
Не могу ни воду да му носе, с тим што ће им колена отпасти од гломазних Зборника НОР-а, које држе док покушавају да реплицирају и да сипају знање.
Милославе, пренеси им ово слободно што сам овде написао. Они неће да објављују моје похвале и завртање ушију појединцима који дозлогрдише својим незнањем. А редовно пратим реплике.
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Вања



Joined: 15 Oct 2008
Posts: 1926
Location: Бачка Топола

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 9:51 pm    Post subject: Reply with quote

Читао сам у великом Дражи 3 о томе.
А, Енглези су ме изнервирали онда кад је Лукачевић заузео Беране и Пријепоље, мислим да је тада заробљена дивизија ''Венеција'', ако се не варам, и у очекивању да преузму заплењени ратни материјал, долази Бејли и каже:''Сада смо сви под савезничком командом!''. Мислим да су оружје, муницију и остало преузели партизани.
_________________
Није битно да ли је мачка црна или бела, битно је да лови мишеве.
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Баркос



Joined: 29 Sep 2008
Posts: 47

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 10:24 pm    Post subject: Reply with quote

Ја не знам засто се Самарџићу ви уопште упуштате у расправе са нјима.Нјихови коментари и докази су такви дасе могу побијати најпростијим чињеничним питањима.Онај сремац ме је "одушевио"
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Александар Динчић



Joined: 21 Feb 2007
Posts: 9107
Location: НИШ

PostPosted: Mon Sep 14, 2009 11:34 pm    Post subject: Reply with quote

Баркос wrote:
Ја не знам засто се Самарџићу ви уопште упуштате у расправе са нјима.Нјихови коментари и докази су такви дасе могу побијати најпростијим чињеничним питањима.Онај сремац ме је "одушевио"



Јел си видео њега? Не испушта Зборнике из руке. Или, иде код оних „антифашиста“ из Знака, па тамо скида оне бљувотине по Зборницима.

Треба Милослав да им одговара кратко-како је досада радио. Треба да одговара за оне који хоће да знају.
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977

PostPosted: Tue Sep 15, 2009 4:27 pm    Post subject: Re: ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (1) Reply with quote

ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (2):

ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (2)
2009-09-19 19:42:38.0 Милослав Самарџић

Ово је наставак документованог приказа догађаја из јесени 1943. године

ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (2)

БИТКА ЗА ВИШЕГРАД

О нападу на Вишеград одржана је конференција у Дражином штабу, 30. септембра 1943. У име Западних савезника присуствовали су шеф војних мисија генерал Чарлс Армстронг, пуковник Вилијем Бејли, пуковник Алберт Сајц и потпуковник Хауард. Поред Драже су били начелници штаба Врховне команде потпуковници Лука Балетић, Павле Новаковић и Мирко Лалатовић, официр за везу са страним војним мисијама капетан Борислав Тодоровић и командант Босне потпуковник Захарије Остојић, који је дошао специјално за ову прилику.

Најпре је говорио генерал Армстронг, тражећи од четника да Немцима потпуно прекину саобраћај на прузи за Сарајево, рушењем великог железничког моста код Вишеграда. Дража је одговорио да се претходно мора савладати јак непријатељски гарнизон у овом месту и питао потпуковника Остојића да ли то може учинити. Остојић је одговорио потврдно, тражећи садејство јединица мајора Рачића. Рекао је још да се по ослобађању Вишеграда мора продужити ка Сарајеву, преко Соколца, ''како би се непријатељ сасвим парализовао''. Дража се са свим сагласио, укључујући и ''напад на Сарајево, где је штаб немачке и хрватске армије''. Британски генерал је био задовољан и обећао је слање већих количина војне помоћи. Капетан Тодоровић потом пише:

''По завршеној конференцији, иако је мрак већ потпуно овладао, бригадир Армстронг извршио је смотру батаљона Команде Босне и поздравио заставу која се већ толико пута вила у борбама ових храбрих герилаца''.48

План потпуковника Остојића, изложен у извештају Дражи од 8. октобра, био је следећи: пошто се већи број бункера око Вишеграда налазио на десној обали Дрине, требало је да четници најпре изведу јак напад са леве обале. Са десне обале у град ће неприметно упасти одабрана бомбашка одељења, а главнина ће остати прикривена, како Немци и усташе не би схватили да су опкољени; требало је да напусте бункере на десној обали и оду у помоћ својима на супротној страни. Тако је и било: чим су отишли, уследио је јуриш и са десне обале... Потпуковник Остојић потом описује битку:

''Напад је почео 5. октобра у 4 часа ујутру. Лева колона, иако је енергично напала, била је у прво време одбијена страховитом непријатељском ватром из бункера. За то време је десна колона, упадом бомбашких одељења у саму варош и прецизним гађањем наших бацача на Родића Брдо, нанела панику код непријатељске посаде. Лева колона, после одбијеног првог напада, енергичним и обухватним нападом, присиљава непријатељску посаду на Боровцу да напусти утврђење и побегне у Вишеград. Десна колона почела је своје дејство изненадном ватром, што је код непријатеља изазвало страховиту панику и комешање, тако да нису знали на коју ће страну. Град Вишеград заузет је у 9,30 часова... Губици: непријатељски - 350 мртвих, 400 рањених и 22 заробљена војника; наши - 23 мртва и 5 рањених.''49

Са леве обале Дрине нападали су делови Романијског корпуса капетана Милорада Момчиловића, а са десне делови Драшковићевог Дринског корпуса.

Тачно бројно стање Дринског корпуса познато је за 17. октобар 1943. године. Износило је 3.300 војника под оружјем и 3.500 ненаоружаних људи. По бригадама то је изгледало овако: Фочанска бригада 1.200 наоружаних и 400 ненаоружаних, Чајничка 600 плус 600, Вишеградска 1.100 плус 500 и Сребреничка 400 плус 2.000.50

Уочи освајања Вишеграда Дрински корпус је вероватно имао нешто испод 3.000 наоружаних четника, а по свој прилици исто толико и Романијски корпус.

Према извештају америчког капетана Менсфилда, Вишеград је нападало 2.500 четника. Менсфилд пише да се у граду налазило 800 непријатељских војника, говорећи само о Немцима, тј. не помињући усташе. Тешко је рећи колико је Немаца било у Вишеграду, јер су немачке униформе носили и Хрвати, пошто је батаљон стациониран у овом месту припадао 369. пешадијској легионарској (хрватској) дивизији. Био је то 3. батаљон 370. гренадирског пука 369. дивизије, ојачан 3. водом 202. тенковског батаљона.51

У Вишеграду се налазио и одред муслиманских усташа, у црним униформама.

Менсфилд затим каже да су у четвороипосатној борби четници убили ''око 200 Немаца'', док су остали ''нагнути на бекство ка северу''. После три дана Енглези су послали извод Дражиног извештаја о исходу битке: непријатељ је имао 354 мртва, ''мноштво рањених'' и 22 заробљена војника, док су губици четника износили 18 погинулих и 65 рањених. Ратни плен се састојао од два топа, три бацача, седам тешких и четири лака пушкомитраљеза, 200 пушака, као и извесног броја ''коња и аутомобила''.52

Према записима потпуковника Сајца, плен је био нешто већи. Ево како овај амерички официр описује бој на Вишеграду, уз коментар да је ''заузимање града било у целини врло добро изведено'':

''Видео сам четнике, на неки начин заштићене пушчаном ватром својих другова, како јуришају на непријатељске бетонске бункере, ваде осигураче из бомби, држе их пар секунди (оне су подешене да експлодирају после пет секунди) и убацују их кроз пушкарнице. То није посао за многе плашљивце, а много их је страдало. Двојица војника са ранама у абдомену донета су назад на превијање. Није било ничега да им се помогне, изузев да им се да гутљај ракије. Видео сам их касније, мртве на стомацима, где су претходно пузали према јако брањеној кући, полуискежених лица, тако напустивши бој.

Чињеница да су многи од усташа имали своје породице са собом, није ослабила жестину битке, и у многим случајевима, жене су умирале уз своје мужеве, а њихова деца, ухваћена у смртоносној унакрсној ватри, лежала су нема и мртва са ужасом у широко отвореним очима.

Батерија, наоружана највероватније са топовима калибра 105 милиметара, постављена на брду преко пута реке, на крају једног кукурузног поља, правила нам је прави пакао, све док их четничка бригада на тој страни није истерала ватром...

Ми смо се вратили до наше артиљерије, једног бацача од 46 милиметара, без икаквих нишанских справа. њиме су руководила двојица бивших регулараца, који су одрадили предиван посао, премештајући и држећи ватру према касарнама и магацинима преко реке.

Следећег јутра, истраживали смо град после тријумфалног уласка. Коњи су фрктали због још увек тињајућих остатака кућа и радњи, спаљених у току борбе. Мртви Немци и усташе покривали су улице, са њиховим шлемовима и црним чизмама. Многи од њих још увек су на себи имали ручне бомбе, налик на справу за прављење кромпир пиреа.

Ми смо побили око 350 Немаца и усташа, али и многи цивили ухваћени су од смртоносне ватре. Неколико стотина непријатељских бораца избегло је у висока брда, многи од њих су после прогоњени и побијени од четничких потера. Четници, од којих су многи имали пред очима слике њихових најдражих, мучених и побијених скоро пред њиховим очима, нису имали милости...

Пре него што су се евакуисали Немци су подметнули ватру по зградама, али су љути Срби продрли унутра, и извлачили напоље тешке сандуке са муницијом и минобацачким гранатама.

Наш плен се састојао од два пољска топа, велике количине аутоматског оружја, пет стотина пушака, два железничка воза, два аутомобила, четири моторна чамца, три гумена чамца, седам великих и 12 малих минобацача, једне радио станице и невероватне количине муниције. Највећи део болничке опреме, која нам је тако очајнички требала, био је на несрећу уништен у ватри.

Мајор Џон и ја нашли смо две нацистичке заставе. Били су то барјаци величине два пута шест метара...

Враћајући се у град, раскошно смо јели у главном хотелу. Сви Срби су били у одличном расположењу и ми смо им честитали на врло вредном послу.''53

Према капетану Тодоровићу, када се са британским генералом Армстронгом вратио из Вишеграда, ''Сајц је са одушевљењем причао о борбама и храбрости четника''.54

Одмазде над муслиманским цивилима помиње и потпуковник Остојић у већ цитираном извештају од 8. октобра. Он каже:

''У самом Вишеграду било је самовољног убијања, паљења и пљачке и поред моје строге забране, али су војници били озлојеђени зато што је турска милиција три дана пре нашег напада, по одобрењу Немаца, извршила испад из Вишеграда и запалила села Вељи Лук, Сасе и Халуге и поубијала где год је кога нашла живог.''55

Тодоровић пише да је ред у Вишеграду успостављен ''по цену неколико смртних казни над четницима који су желели да спроведу личну освету''.

БОЈ НА СЕМЕЋКОМ ПОЉУ

У последњој фази Битке за Вишеград четници су Немцима направили пролаз према Рогатици, извођењем фингираног повлачења на том сектору. Немци су помислили да су ту пробили обруч, не знајући да им је на половини пута према Рогатици, на Семећком Пољу, направљена замка у виду потковице. Ево како то описује потпоручник Трбојевић:

''Већина бранилаца, Немаца и усташа, нашла је смрт, осим једне чете Немаца коју су четници пропустили из обруча код фабрике ''Вистад''. Ова немачка јединица упутила се правцем који води ка Рогатици преко Семећког Поља, отприлике на пола пута Вишеград - Рогатица. Немци нису знали да су четници на Семећком Пољу направили заседу у виду потковице; они су пустили Немце на врло блиско одстојање, а онда на њих отворили ватру из митраљеза. То их је изненадило и нису стигли да пруже отпор. Овај терен је као створен за заседе, што је допринело уништењу целе ове немачке јединице.''56

О боју на Семећком Пољу брзо се раширила легенда у четничким редовима. Сви су радо препричавали сјајну победу над Немцима, и како то обично бива, додавали понешто. До војводе Доброслава Јевђевића, када се касније вратио из Италије, стигла је верзија да се из Вишеграда повлачило чак 5.000 Немаца и усташа. Борба је почела у девет сати ујутру 6. октобра, а ''од паљбе борац борца није могао чути''. Јевђевић наставља:

''Немци су радио станицом затражили интервенцију авиона. Поручник Нешковић је лично гађао из бацача и другим метком разорио станицу. Кад су стигли авиони нису знали где да гађају. У четири после подне, остаци Немаца су се пробили на крајњем левом крилу. Наши су изгубили командире Рацковића и Љубинца и двадесетак војника, а Немци и усташи оставили су преко 1.000 мртвих. Заробљено је шест топова, осам бацача и велики број аутомата. Никад до тада Немци нису претрпели овакав пораз. После њега је пала и Рогатица и био слободан пут ка Сарајеву.''57

Ради провере података о боју на Семећком Пољу обратили смо се четнику Урошу Јовановићу, коме нису позната ни Трбојевићева ни Јевђевићева верзија. Јовановић је из Сребренице (данас живи у Братунцу) и у боју је учествовао као четник Сребреничке бригаде Романијског корпуса. Он каже да је Семећко Поље дуго око пет километара и широко око 500 метара. По конфигурацији тла идеално је за постављање заседе, што су четници добро искористили. Ухваћени на чистини, Немци су страховито потучени. На питање да ли може тачно рећи колико је Немаца погинуло, Јовановић одговара одречно, уз напомену да није бројао лешеве и да није приметио да их је ико бројао. Када је паљба утихнула, и Јовановић је сишао на чистину. Каже: ''Било је пуно немачких лешева, војник до војника''.58

У помињаном извештају Дражи од 8. октобра, потпуковник Остојић не наводи посебно бој на Семећком Пољу, већ каже да је немачки одред у повлачењу нападан ''дуж целог свог одступања и тако је био разбијен да ни двојица заједно нису стигла у Рогатицу''.59

На Семећком Пољу свакако је оставило кости мање од 1.000 Немаца, али вероватно више од једне чете - стотинак војника - коју помиње Трбојевић, јер су Немци добијали појачања.60

ОСЛОБАЂАЊЕ РОГАТИЦЕ

По ослобађању Вишеграда Дрински и Романијски корпус су наставили операције према Сарајеву, док су Церски и Мачвански корпус сишли у град, из Вишеградске Бање. ''После проведених недељу дана на обезбеђењу Вишеграда, ђенерал Дража наређује мајору Рачићу да крене са Церским и Мачванским корпусом и да заузме Рогатицу. У то време, морал наших трупа био је на врхунцу; сви смо веровали да се ближи крај рата и да је победа на нашој страни'', пише потпоручник Душан Трбојевић, у ово доба официр Мачванског корпуса.61

Рачићеви четници стигли су пред Рогатицу 12. октобра 1943. године. Командант домобранског пука хтео је да се преда, али усташка посада то није дозволила. Рачић је пошао са Церским корпусом у правцу Праче, очекујући пробој усташа на том сектору, док је Мачвански корпус распоредио према Соколцу. Усташе ипак крећу ка Соколцу, око један сат поподне, уз музику зурли (јер су то махом биле муслиманске усташе). Трбојевић потом пише:

''Усташе су алкохолом окуражени, па су јурили лево и десно од пута, а нарочито према једном вису на левој страни пута идући од Рогатице. Усташе су трчале са једне стране тога пута, а ми, четници, са друге стране: ко ће пре да заузме тај гребен који доминира целим овим простором? Поцерска бригада (у којој сам ја командовао Штабном четом) прва је избила на гребен и митраљеском ватром приморала усташе да се држе пута. На другој страни пута налазили су се делови наше Посавско-тамнавске бригаде и Мачванска бригада, већ у директном сукобу са усташком десном колоном. Та је колона надирала поред пута кроз незгодан терен, камењар пошумљен ситном боровицом - зимзеленом и љесковином.

Чим се борба отворила Рачићу је постало јасно да тежиште борбе и наступање усташа није према Прачи и Устиколини, како је он очекивао, већ према Подроманији и Соколцу. Због тога је он трчећим кораком хитао са Церским корпусом у правцу наших положаја да би нам што пре пружио појачање.

Сама појава Рачићева много је значила за морал наших бораца, што је и овога пута дошло до пуног изражаја. Рачићев громки глас са командом ''Јуриш на усташе!'' чуо се надалеко, када се цео Церски корпус сручио према путу за Рогатицу. Овим се путем кретала усташка артиљерија од две батерије и комора са муницијом и намирницама. За кратко време тај је пут био пресечен, а целокупна артиљерија са комором пала четницима у руке.

На нашем левом крилу водила се тешка борба прса у прса са пијаним усташама, где су радиле бомбе и каме са обе стране. Сутон је падао и ближила се ноћ, омогућивши главнини усташа и домобрана да се извуку за Соколац, остављајући за собом преко 50 мртвих, који су лежали измешани са 28 палих четника. Имали смо и око 35 рањених.

У овој борби погинула су и два брата Мартиновића, родом из села Богатића, борци Мачванске бригаде, на истом месту, у борби прса у прса.''62

Према Дејвиду Мартину, непријатељски губици били су већи: ''Доступни извештаји се мање-више слажу да су снаге Отаџбинске војске у заузимању града успеле да убију преко 200 непријатељских војника'', пише он о боју за Рогатицу.63

Како изгледа, Трбојевић је навео само усташке губитке на сектору на коме се налазио.

Погинули четници сутрадан су сахрањени поред цркве у Рогатици. Опроштајни говор држао је потпуковник Захарије Остојић. Осетивши да ће четници савладати усташе, комунисти су током борбе послали неколико тројки које су у Рогатици запалиле апотеку и залихе хране.64

ЧЕТНИЦИ ПРЕД САРАЈЕВОМ

У међувремену, четници су избацили Немце из Горажда, Фоче, Олова и још неких мањих места у Источној Босни, као и једну комунистичку групу из Чајнича. Сада су јединице Романијског, Церског и Мачванског корпуса спремале напад на Соколац, где су Немци и усташе поставили последњи бедем пред Сарајевом. Четничка артиљерија довежена је на погодне положаје и све јединице су током ноћи 22. октобра заузеле места за напад. У Сарајеву је владала велика узрујаност: и тамо се, као и у Дражиној Врховној команди, очекивало да ће четници ускоро ући у град. Посада хрватских домобрана послала је код потпуковника Остојића свог преговарача, мајора Предојевића, да понуди сарадњу против Немаца. Капетан Борислав Тодоровић пише:

''Ова понуда учињена је ипак са резервом, тј. под следећим условом: ако се операције у нападу на Сарајево успешно развију, домобрански гарнизон је обећао да се неће борити против нас. У случају, пак, да операције узму неповољни ток, хрватски домобрански команданти изјавили су да они не могу да обезбеде своју сарадњу и замолили су да се чак и о њиховој понуди не говори, пошто не би желели да изазивају сумњу Немаца. Потпуковник Остојић јављао је даље, да је мајора Предојевића, који не жели да се врати натраг, упутио у главни штаб.''65

Према плану потпуковника Остојића, напад на немачко-усташку посаду на Соколцу имао је почети у четири сата ујутру 23. октобра. Међутим, план није остварен: у два сата ујутру четнике су са леђа напале јаке комунистичке снаге, а потом са фронта и Немци и усташе (о томе ће више речи бити касније).

АКЦИЈЕ НА ЖЕЛЕЗНИЦИ

Поводом капитулације Италије дошло је до другог великог таласа диверзија на железници. Дража је ову акцију замислио као двостепену: најпре ће се нападати пруге ван немачке окупационе зоне, где се не примењују одмазде стотину за једнога, а потом, у тренутку савезничког искрцавања, или у ситуацији да искрцавања не буде а Западни савезници пруже четницима озбиљну помоћ у оружју и ратној спреми, уследили би велики напади на железнице и у долинама Ибра, Велике и Јужне Мораве. До искрцавања није дошло, нити је стигла икаква војна помоћ, па Дража није наредио ове велике нападе на железницама. Међутим, када је почела четничка офанзива против Немаца у долинама Лима и Дрине, он је био принуђен да нареди појачане нападе на комуникације, и уопште на осовинске трупе, у целој Србији, како им се не би допустило да све снаге одвуку на запад и озбиљно угрозе сконцентрисане четничке корпусе. Ево једне од карактеристичних Дражиних наредби у овом смислу, издате 12. октобра 1943:

''Због притиска Немаца у Западној Србији наређујем да се повећа активност противу комуникација и окупатора и његових снага у осталим областима. Извештавајте шта сте предузели. Нарочито је потребно узнемиравање гарнизона.''66

Одговарајућа наређења о акцијама на пругама Дража је проследио свим командантима још током августа 1943. године. Примера ради, командант Расинског корпуса мајор Драгутин Кесеровић добио је следећи радиограм 13. августа:

''Најхитније припремите насилно рушење пруге између Ниша и Јагодине. Привуците експлозив и сав потребан материјал на места рушења.''67

Нешто касније, 28. августа, Кесеровић је добио наредбу и за извођење акција на Косову и Метохији:

''У погледу напада на рудник (Трепчу - прим. аут) и у погледу напада на комуникације у коме ће суделовати и трупе 2. косовског корпуса, а које ће се вршити дуж арнаутских села, приступите разради плана за ове акције. Ступите у сарадњу са британском мисијом која је код Вас. Покажите британској мисији сву савезничку наклоност, па ће ваљда и они бити присиљени да буду коректни и поштени према нама.''68

Дража је и наредних месеци наређивао да се највеће диверзије изводе ван тзв. Недићеве Србије, где су Немци спроводили одмазде стотину за једнога. Тако, он мајору Ђурићу пише 8. новембра 1943:

''Одобравам да са Енглезима уредите ствар онако како је најбоље, али тражите да се циљеви које сам ја поставио постигну, а то су рушења на Косову, Качанику и јужно од Врања, као и продор у Јужну Србију на планинске масиве на десној обали Вардара, да бисмо што чвршће везали Пореч са матицом.''69

Капетану Жики Марковићу, команданту 2. косовског корпуса, 10. децембра послато је следеће наређење:

''Предузмите одмах акцију трајног прекида железничког саобраћаја на Косову. Ово извршити рушењем већег броја већих мостова далеко од српских села, који се не могу брзо направити. Прекинута места осматрати и сваки покушај оправке спречити.''70

За извођење Дражиног плана у вези капитулације Италије и савезничке инвазије на јужни Јадран најважније је било онеспособљавање пруге која од Београда преко Чачка и Вишеграда иде према овој области. Извештај немачке команде Србије од 18. септембра 1943. године бележи:

''У последње време десили су се напади и саботаже на прузи Београд - Лајковац - Чачак - Вишеград. С обзиром да се том пругом врши снабдевање црногорског подручја, деоница се мора додатно обезбедити.''71

Прва велика диверзија изведена је на прузи Ужице - Вишеград, код Мокре Горе, 29. септембра. Претходно, 10. септембра, четници су отерали Немце са железничке станице Кремна, о чему је британска војна мисија известила Каиро истог дана.72

За акцију код Мокре Горе Дража је одредио мајора Тодоровића, шефа инжењерије Врховне команде, и мајора Крговића, које је обезбеђивао један батаљон Златиборске бригаде. По својој жељи на задатак је пошао и шеф британске војне мисије генерал Чарлс Армстронг, са двојицом својих официра, потпуковником Дјуеном Хадсоном и мајором Арчијем Џеком. Батаљон Златибораца је савладао бугарску посаду на железничкој станици у Мокрој Гори и прекинуо телефонске жице, а онда су минери обавили посао. "Бригадир се вратио са задатка. Био је веома задовољан и свима је причао о умешности и храбрости четника... Бугарска стража у јачини од око 40 војника била је разоружана. Сва спрема им је одузета, а потом су пуштени да се врате натраг, како би се избегле репресалије према становништву", пише капетан Борислав Тодоровић.73

У архиву Народног музеја у Ужицу чувају се скице срушених мостова и пратећа документа о овој акцији. Ужичка станица Српских државних железница послала је 1. октобра 1943. следећи телеграм Министарству саобраћаја у Београду:

''Дана 29. септембра 1943. између Мокре Горе и Јатара од непознатих лица порушена су четири моста и то у времену око 15 сати. Пруга је стално онеспособљена за саобраћај. Воз 318 приспео без возног особља, оштећен и устављен у станици од стране особља. Воз је покварен и пруга од тунела бр. 49 до станице и поломио улазну скретницу бр. 1. Жртава и озледа нема. Штета се не може проценити...''74

У новом телеграму, од 25. октобра, наведено је више детаља:

''Дана 29. септембра у 15 часова непозната лица срушила су гвоздене мостове на км 264-717; 265-380; 265-500 и 265-900. Мостови на км 264-717 и 265-900 су срушени тако да је гвоздена конструкција сасвим разбијена и бачена са стубова на земљу (у воду). Мостови на км 265-360 и км 265-500 су такође тешко оштећени, само њихова конструкција није пала са стубова. Бетонски стубови као и сводови бетонски над појединим отворима (где их има) нису оштећени.

Сем тога непозната лица су у тунелу бр. 49 (км 266-750) пребили пре рушења мостова једну мину на коју је наишао воз бр. 318 и изклизнуо са једним вагоном. Непознати људи су пре тога воз зауставили, машиновођи наредили да пусти воз под паром да иде, а он да искочи. Бандаж од искочених кола је исекао све шрафе са десне стране колосека до скретнице бр. 1 у станици Мокра Гора, где су се кола сама попела на колосек. Особље станице Мокра Гора кад је видело да воз улази у станицу без машиновође одмах је предузело све мере да се воз заустави, што им је и успело. Машина је захлађена и композиција цела остала је у станици. У возу од службеника и путника није се нико налазио кад је воз дошао у Мокру Гору...''75

Британска војна мисија известила је Каиро о акцији код Мокре Горе још истог дана, 29. септембра:

''Од Сербониана (А 1): (Еју) Завршили уништење 4 моста за 15 сат. код Мокре Горе јавља Викс. Бр. један мост три појединачна лука, један троструки лук, сви обложени челиком. Два покушаја да се воз избаци из шина у тунелу неуспела, воз прескочио празнине.''76

Нешто касније, 3. октобра, британска мисија јавља да су Немци због ове акције ''покупили 200 талаца у Ужицу''. Већ 5. октобра британски официри послали су телеграм својој команди о новој акцији четника, у коме пише да је пруга код Добруна ''уништена на много места'' и да су Немци ''за сада дигли руке од сваке помисли употребе линије између Ужица и Сарајева''.'77

Пошто су 5. октобра четници ослободили Вишеград, створени су услови за рушење великог железничког моста десетак километара узводно од овог места, дугог 150 и високог 30 метара.78

Пуковник Алберт Сајц, пуковник Дјуен Хадсон и мајор Арчи Џек чекали су док четници нису ликвидирали немачке посаде у бункерима са обе стране моста. Према Сајцу, напад четника на Немце трајао је од два ујутру до пола сата уочи поднева, тог 7. октобра 1943. године.79

Према саопштењу команданта Србије, генерала Мирослава Трифуновића, који се у ово време налазио поред Драже, мост је освојен ''после 13 часова тешких борби са једним немачким и два вода хрватских квислинга, који су чували мост, а које је штитило 25 бункера са обе стране реке''. ''Мост је освојен'', наставља Трифуновић, ''на јуриш уз употребу само ручних бомби. Имали смо 21 мртвог и 30 рањених''.80

''Радионица'' за минирање смештена је у једном од два тунела са десне обале реке, пошто су претходно мртви Немци и Хрвати одвучени одатле. На погодно место постављено је 225 килограма пластичног експлозива. Мост је пукао на половини и сурвао се у реку.81

Диверзанти Јаворског корпуса ујесен 1943. извели су више акција на прузи Краљево - Косовска Митровица. Акцијама су руководили поручници Божо Жарковић из Рашке и Будо Ракитић из Носољина, уз помоћ америчког поручника Џона Џока. Највећа диверзија извршена је на великој композицији, коју је вукло више локомотива, а која је превозила оружје за Грчку. Док је воз стајао на железничкој станици у Рашкој постављено је 70 килограма експлозива на више места. Упаљачи су подешени на експлозију кад воз прође Косовску Митровицу. Тако је и било: читав транспорт је одлетео у ваздух, а пруга је онеспособљена на неко време. Поред осталог, уништено је 50 немачких топова калибра 80 до 120 мм.82

Британска војна мисија известила је Каиро о једној акцији диверзаната Јаворског корпуса у долини Ибра:

''6. октобар: Од Каверн 2 (97): Пруга (разнета у ваздух)... 2.500 метара код станице Полумир у долини Ибра близу Рашке.''83

Британске војне мисије послале су у ово доба више извештаја о диверзијама четника на Косову и Метохији и у долини Ибра:

''23. септембар: Од Рапира (тачка 20): 23. септ. Михаиловић уништава воз пун Хуна и експлозива у тунелу 20 клм. источно од Пећи. Воз искочио из шина у тунелу Ное (?) Милс (?).

26-27. септембра: Од Анђелике (89): Шеф станице Митровица доставља следеће саботаже. А. Судар возова Вучитрн 19,45 сати 26. септ. бр. 4876. (?) Осам вагона уништено, укључујући два са бензином који експлодирали. 29 Хуна сада у болници у Митровици. Б. Један вагон искочио из шина Звечан 27 септ. В. 2 клм. пруге уништено на 30 клм. северно од Рашке, пруга НП (?) (неупотребљива?) 48 сати.

1. октобар: Од Анђелике (95): Следеће припремио шеф станице Митровица 04,30 сат. првог окт. Вучитрн. Судар између воза 5874 преносећи угаљ за Салунар (?), и воза 4851 превозећи заробљенике у Београд. Обе локом, седам вагона, потпуно уништено, линија прекинута за 14 сати. Филд.

5. октобар: Од Рапира (174): Снаге под кмд. Ђури уништиле в. (воз) пун трп. (трупа) и експлозива у тунелу 20 килом. источно до Пећи.

8. октобар: Од Анђелике (96): Изв. воз избачен из шина на прузи Приштина - Пећ, 400 тежака радило 15 дана пре него што је могла опет да се употреби. Хуни нису објавили број погинулих и рањених Хуна. Филд.

29. октобар: Од Анђелике (134): Вратио се данас. Пруга разнета у 20,00 часова 29. окт. Хуни ухапсили 90 Срба у Митровици за одмазду, судбина још непозната. Радници на прузи... кажу 132 ухапшено. Шест камиона изгорело у Качанику од запаљивих бомби. Филд.''84

У исто време, британске војне мисије слале су низ извештаја и са територије Јужне Србије, којом је командовао мајор Радослав Ђурић:

''30. септембар: Ђурић јавља његов командант бригаде за саботажу избацио воз из шина 30. септембра, раставио шине код Тасића двадесет миља северно од Ниша. Четрдесет Хуна мртво. Бесни Хуни заузели варош Вди (?). Изгледа Ним тврди исто. Мит.

30. септембар: Од Фјуг (69): Разнео један километар источне пруге ноћ 30. септембра. Посао обавио са 25 људи, група за саботажу, под енглеском командом и без српског официра или наредбе Ђурића. Линија неупотребљива десет дана. Том линијом пролазило 50 возова дневно, трупе, борна кола, оружје за Грчку, углавном оружје. Наст. Мајк.

Крај септембра: Напад на колосек близу Грделице око 15 километара јужно од Лесковца на главној прузи. 700 метара дигнуто у ваздух на обе шине са око 70 фунти експлозива везаног фитиљем за барут. Извршено крајем септембра. (ФО 202/162, Додатак општем извештају мисије Фјуг.)

6. октобар: Од Каверн 2 (97): Пруга (разнета у ваздух) између Лесковца и Врања.

7. октобар: 32 Рафшод 58 (Ваша 52 од 4): (1) Фјуг баш сада уништио један км. железничке пруге. Ван употребе вероватно 10 дана. Очекује одмазду и тражи 5 пошиљки одмах а затим 5 доцније овог месеца. Одредио задатак локалном команданту...

10. октобар: Од Нерониана (14: Берд преко Нерониана 222): Са Шентоном и Фесфулом, 6 Грка, 9 Срба, напали пругу северно од Лесковца. Није успело али 3 Бугарина убијена, 3 рањена. Један Грк рањен у ноге ручном гранатом. Потребне нам антитенковске пушке, солотурн рововски бацачи и 47 ММАТ пушака са колико год можете оружја да нам дотурите. У Ђурићевом крају најпотребније.

11. октобар: Од Фјуг (84): Пруга коју смо дигли у ваздух биће сутра оправљена, једанаест дана пошто смо је оштетили. По изв. из Лесковца зауставили пола милиона тона материјала. Да се ово настави стално, треба ми само неколико авионских пошиљки. Мајк.

Средином октобра: Воз разнет у ваздух близу Грделице, око седам километара Јужно од Лесковца. То је био добар воз и кад је разнет склизнуо дуж шина, подигао 150 метара шина и шлипера. Извршено средином октобра (ФО 202/162, Додатак општем извештају мисије Фјуг).

Октобар: Српско особље без ичије помоћи разнело воз иза бугарске границе близу Владичиног Хана, између Лесковца и Врања. Особље послао кап. Јово Стефановић. Октобар. (Ибид, Додатак општем извештају мисије Фјуг.)

Октобар: Воз разнет јужно од Грделице око 20 километара од Лесковца - октобар (Ибид).

25. новембар: Чеони судар немачког воза за превоз трупа између Врања и Куманова. Погинуло 60. Сељаци јављају да је немачки поручник револвером довршио све тешко рањене. Шеф станице побегао. Од Кета. (Ибид, 25.11.43.)

Новембар: 1.000 метара пруге дигнуто у ваздух истим начином као раније близу Грделице јужно од Лесковца - новембар. (ФО 202/162, Додатак општем извештају мисије Фјуг).

Децембар, почетак: Преко бугарске границе разнети возови, прво између два тунела одмах северно од Владичиног Хана, други, два дана доцније близу Мртвице око осам километара даље на север. Извршено почетком децембра...''85

Извештаји команде Јужне Србије нису познати, а у једној депеши мајору Ђурићу од 24. новембра Дража траже детаљније податке:

''Означите тачно железничку пругу и место где је разорена и од које наше јединице.''86

Један од британских официра који је слао наведене радиограме, капетан Мајкл Лиз (''Фјуг''), касније је посведочио да су у Каиру систематски скривани извештаји о акцијама четника. Лондону је прослеђен, и касније сачуван, само један Лизов извештај, онај од 30. септембра, због реченице да је акција изведена ''без српског официра или наредбе мајора Ђурића''. Лиз пише:

''Да бих Андрејевића (четничког капетана са којим је ишао у наведену акцију - прим. аут) заштитио од могућих невоља са Ђурићеве стране (мајор Ђурић, командант Јужне Србије, био је у свађи са Лизом и другим британским официрима зато што није стизала помоћ коју су обећавали - прим. аут), саопштио сам Каиру да су велико оштећење пруге изазвале снаге под мојом командом без присуства српског официра. Очито је због тога Каиро одабрао да моју операцију укључи у свој двонедељни извештај Лондону. На тај начин се доказивало да лојалистички официри нису били расположени да учествују у саботажама. У истраживању архивске грађе нисам успео да нађем друге извештаје о мојим успешним саботажама које је Каиро помињао Лондону.''87

С друге стране, од јавности је скриван и тај део радиограма који је сачуван и прослеђиван Лондону. Заправо, Радио Лондон је четничке акције приписивао партизанима, о чему ће више речи бити касније.

Сачувано је још неколико британских извештаја о четничким нападима на железнице у ово време:

''19. септембар: Од Енамела (25): Следеће од Синише (мајор Оцокољић, командант Млавског корпуса - прим. аут). 19. септ. железнички мост код Раброва, на линији Кучево - Београд, оштећен. Изгледа саобраћај немогућ до краја септ. 14 Тот камиона оштећено, 23. септ. 100 Недићевих и љотићевих војника разоружано код Жабара.

29. септембар: Од Каверн Два (115, тачка 3): Колосек љиг - Лајковац пресечен на неколико места. Хуни стрељали 35 талаца, Ужице, попалили 18 кућа, Бајина Башта.

29. септембар: Од Рапира (194, тачка 1): 29. септ. Михаиловићеве снаге напале два воза на линији Чачак - Пожега...

4. октобар: Од Рапира (окт. 5: Хјуот): Михаиловићево саопштење 4. окт. јавља 29. Михаиловић напао два хунска воза и железничку стан(ицу) Јелен До на линији Чачак - Пожега...

8. децембар: Од Ексцерпта (16): Саботажа железничара проузроковала два чеона судара на главној прузи близу Београда. Један код Мале Крсне, један код Топчидера. Три локомотиве уништене, једна оштећена. Врста воза и број оштећених вагона непознат.

Децембар, крај: Од Ексцерпта: ...Једна локомотива уништена код Звижда. Понављам Звижд. Од 473 локомотиве које се крећу кроз Србију, 141 је под оправком...''88

Као и претходне јесени, током Битке за Африку, четници и овом приликом нападају немачке бродове на Дунаву. О једном од тих напада британска војна мисија јавила је Каиру 11. октобра: ''Немачки реморкер са шлеповима на Дунаву код Бољетина нападнут и оштећен''. А о другом крајем децембра: ''Од Ексцерпта: Ерс Пеј (Би Ел) каже да је један велики шлеп потопљен подводном мином код Видина. Понављам Видин.''89

Потпуковник Велимир Пилетић, командант Крајинског корпуса, известио је Дражу 26. октобра о нападу на два брода са по два шлепа код села Бољетина, изведеном шест дана раније. Два шлепа су ''вероватно потопљена'', пише Пилетић, а четници су имали више мртвих и рањених. ''Наши борци су задивили Енглезе храброшћу, јер су нападали под кишом куршума са румунске обале. Слажете ли се да их одликујемо? Код Немаца сам сервирао овај случај као да су га Енглези сами извршили, да спречим одмазду'', завршава Пилетић ову депешу.90

Нешто касније, 2. новембра, Пилетић шаље још једну депешу о овој акцији:

''При нападу на бродове 20. октобра Немци скривају мртве и рањене. Успело се да је дело Енглеза и одмазде засад нема. Пловидба није спречена. Задивили су Енглезе и показали изванредну храброст потпоручници Франц Чрепиншек и Радоје Милошевић, каплар Радивоје Константиновић, наредник Борислав Т. Митић, поднаредници Франц Фортуната, Мирослав Р. Маровић, Милисав Миладиновић, редови Петар Лазић и Слободан Николић.''91

Међутим, 21. новембра Пилетић шаље лоше вести: ''Због саботаже на Дунаву стрељано 150 Срба. Овакве акције су некорисне.''92

Једном од диверзантских група које су и даље потапале бродове командовао је поручник Предраг Пејић. У последњој акцији Пејић је потопио нафтни брод ''Тиса'', 4. марта 1944. године, када га је немачка потера са псима стигла и заробила. Пејић је преживео затворе Гестапоа у Пожаревцу и Београду, а потом логор на Бањици и Маутхаузен. Много година касније, објавио је књигу ''Срби у Маутхаузену''.93

ИЗВОРИ:

48 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 274.

49 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 441.

50 Зборник докумената, том 14, књига 3, 56.

51 Зборник докумената, том 14, књига 3, 548.

52 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 76.

53 А. Сајц, Михаиловић - преварант или херој?, 61-64.

54 Б. Тодоровић, Последњи рапорт, 277.

55 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 441.

56 Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса, 98.

57 Д. Јевђевић, У служби српском народу, 64-65.

58 Изјава Уроша Јовановића аутору.

59 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 441.

60 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 132. У Архиву Војноисторијског института у Београду чувају се копије немачких докумената, међутим, за октобар 1943. године не постоји ни један документ 369. легионарске дивизије, док су документа 118. ловачке дивизије, као и одговарајућих корпусних и других команди, некомплетна. Очигледно, када су набављали немачка документа за овај архив, комунисти намерно нису донели оно што им не одговара. Комплетна оригинална немачка документа налазе се у Фрајбургу (Немачка), одакле су недавно пренета из Вашингтона. Очекује се да ће Архив Војноисторијског института у Београду у наредном периоду комплетирати своју Немачку архиву, али исто тако и друге битне архиве. На пример, уочљив је недостатак бугарских докумената, вероватно зато што су четници изводили диверзије на пругама на бугарској окупационој зони.


Last edited by Милослав Самарџић on Tue Jun 18, 2013 4:03 pm, edited 2 times in total
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message Send email
Баркос



Joined: 29 Sep 2008
Posts: 47

PostPosted: Tue Sep 15, 2009 8:59 pm    Post subject: Reply with quote

Jel ste videli one gluposti sto Hrvati hoce da dizu spomenik onom njihovom zlikovcu po ugledu na Drazu.Pa ne mogu da verujem koliko su glupi.Ne znam vise da li se prave ludi ili stvarno veruju u to da su oni isto.Strasno.
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
ВладимирНиш



Joined: 22 Jul 2009
Posts: 5133
Location: Ниш

PostPosted: Wed Sep 16, 2009 11:44 am    Post subject: Reply with quote

Баркос wrote:
Jel ste videli one gluposti sto Hrvati hoce da dizu spomenik onom njihovom zlikovcu po ugledu na Drazu.Pa ne mogu da verujem koliko su glupi.Ne znam vise da li se prave ludi ili stvarno veruju u to da su oni isto.Strasno.


Шта се чудиш???

Нису сви Крвати усташе, али су све усташе Крвати...
_________________
Без Краља - не ваља!!!
ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
Живео Краљ Александар Други Карађорђевић Обновитељ!!!

http://www.youtube.com/watch?v=yvAJVfdMNCE&feature=player_embedded
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
ВладимирНиш



Joined: 22 Jul 2009
Posts: 5133
Location: Ниш

PostPosted: Wed Sep 16, 2009 12:25 pm    Post subject: Reply with quote

Jедан несвакидашњи коментар са Самарџићевог блога на ову тему у Пресс-у (чуди ме да га је модератор уопште допустио, многи се жале да им бришу коментаре, а ја ћу сада покушати да поставим Љубину анализу одозго):

Hvala Bogu

Хвала Господу да је неко узео озбиљно у руке да побије све оне ноторне комунистичке лажи о Другом светском рату. Време Валтера, Прлета, Тихог и осталих Булајићевих филмова који фалсификују историју је ваљда коначно прошло. Након Булајићевих и других режимских филмова неби ме чудило да у тајном дневнику Адолфа Хитлера фирерова последња заповест гласи: "Ликвидирајте Бату Живојиновића!"
СПФ, http://srbskipatriotskifront.webs.com

_________________
Без Краља - не ваља!!!
ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
Живео Краљ Александар Други Карађорђевић Обновитељ!!!

http://www.youtube.com/watch?v=yvAJVfdMNCE&feature=player_embedded
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
ВладимирНиш



Joined: 22 Jul 2009
Posts: 5133
Location: Ниш

PostPosted: Wed Sep 16, 2009 12:29 pm    Post subject: Reply with quote

Eво, управо сам постовао овај Љубин коментар:

Једном сам већ коментарисао оне који коментаришу на форумима у корист партизана.Овог пута ћу казати нешто о матрици:

1. То је ком. група од 3-4 члана. Стиче се утисак да их је више јер могу да корисе опцију анонимус

2. Обавезно се јаве 2 будале које кажу како брат Милослав треба да пише о економији, преживљавању, итд. Дакле, они немају никаквих знања, а ни ком. ''знања'' и тако могу само да промаше тему. Њих можемо сматарти бенигним будалама.


3. Обавезно се јаве они који нису упућени у тему што видимо тек на крају њиховог поста кад изводе закључак којим хоће да брата Милослава ставе у клопку. Тако један у закључку пита како су Британци у септ. 1943. играли ону игру против четника у вези са разоружавањем Италијана кад је одлука о напуштању четника донета тек децембра 1943. ? Док није дошао до закључка, ја сам помислио да је верзиран.Међутим, закључак говори да није уопште изучавао британску политику, а питање је да ли је било шта и изучавао.
Овкве бих назаво мали читаоцима. Значи, прочитао сам неколико страница и сад ћу ја да победим Милослава. Не иде то тако, јер историја је наука и не могу њоме да баратају мали читаоци.

4. Обавезно се јави бар један врхунски безобраник. Овог пута се такав јавио први и прокоментарисао Чичину наредбу. Кад упоредите наредбу и његов коментар јасно ће вам бити зашто је врхунски и зашто кажемо да је комунизам обољење мозга.

И, НАРАВНО, НИЈЕ ОБЈАВЉЕН...

Милославе, дај види зашто толико цензуришу???
_________________
Без Краља - не ваља!!!
ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
Живео Краљ Александар Други Карађорђевић Обновитељ!!!

http://www.youtube.com/watch?v=yvAJVfdMNCE&feature=player_embedded
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
ВладимирНиш



Joined: 22 Jul 2009
Posts: 5133
Location: Ниш

PostPosted: Wed Sep 16, 2009 1:20 pm    Post subject: Reply with quote

Ево управо се смиловао модератор Пресс-а да објави мој пост са Љубином анализом одозго. Извињавам се Љуби што нисам написао да је то његов текст, али сам на брзину постовао, важно је да се чита овај став и анализа...
_________________
Без Краља - не ваља!!!
ЖИВЕЛА КРАЉЕВИНА СРБИЈА!!!
Живео Краљ Александар Други Карађорђевић Обновитељ!!!

http://www.youtube.com/watch?v=yvAJVfdMNCE&feature=player_embedded
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Љубо Рогља



Joined: 20 May 2009
Posts: 321

PostPosted: Wed Sep 16, 2009 9:42 pm    Post subject: Reply with quote

ВладимирНиш wrote:
Ево управо се смиловао модератор Пресс-а да објави мој пост са Љубином анализом одозго. Извињавам се Љуби што нисам написао да је то његов текст, али сам на брзину постовао, важно је да се чита овај став и анализа...


Нема везе Владимире. Да сам поставио ту анализу, промашио бих тему блога, а то је чланак брата Милослава. Могао си да се потпишеш као психијатар, па да се узбуде додатно. Very Happy
_________________
Сви са Дражом и уз Дражу и чекајте Дражин знак, нико други само Дража објавиће устанак !!!
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message
Милослав Самарџић



Joined: 26 Nov 2004
Posts: 18977

PostPosted: Sat Sep 19, 2009 7:27 pm    Post subject: Reply with quote

VIP blog
ЧЕТНИЦИ И КАПИТУЛАЦИЈА ИТАЛИЈЕ (3)
2009-10-12 18:15:13.0 Милослав Самарџић

Пре тачно 66 година, ујесен 1943, широм Србије одигравао се низ борби четника против окупатора и квислинга, које историја није забележила

У јесен 1943. године сукоби са Силама осовине учестали су широм Србије, најпре као одјек четничке офанзиве према западу, а потом и због Дражиних наредби да се појачаном акцијом на свим секторима спречи концентрација Немаца, Бугара и љотићеваца према бившој италијанској окупационој зони. Зато немачка команда 29. септембра тражи да се појачају окупационе трупе у Србији, јер су угрожене од ''ДМ банди''.172

БОРБА КОД СЕЧЕ РЕКЕ

Једна од највећих борби септембра месеца одиграла се код Сече Реке, између Црногорске (Косјерићке) бригаде Пожешког корпуса са једне, и Немаца и љотићеваца са друге стране. Према немачком извештају, четници су 23. септембра ''уз сарадњу становништва'' напали једну чету љотићеваца и четири тенка са немачким посадама. После вишечасовне борбе, Немци и љотићевци су се повукли у Косјерић. Како би их спасила, немачка команда Србије послала је седам ''штука'' да бомбардују четничке положаје. Опкољеним окупаторима и квислинзима бацана је муниција падобранима, док нису стигла појачања која су их избавила.173

Борбе код Косјерића, у којима је погинуо и истакнути љотићевски командант Хенрих Лаутнер (Југословен немачког порекла, узео је српско име Милош Воиновић), описао је и Бранислав Страњаковић, у оно време члан омладинског штаба 501, а после рата један од најпризнатијих западноевропских стручњака за питања комунизма. По његовим речима, у борби се истакла Црногорска бригада потпоручника Филипа Ајдачића, коју је Драгиша Васић сматрао најбољом четничком јединицом. Ова бригада је у селу Сеча Река управо осветила заставу 4. пешадијског пука ''Стефан Немања'', када је, 22. септембра око шест часова поподне, стигла вест да преко Варде прелази 15 камиона Немаца и љотићеваца са неколико борних кола и тенкова. ''Да се не би проливала крв и да не би било одмазде према становништву, решено је да се колона пропусти да прође путем Варда - Сеча Река - Косјерић. Али ако немачко-љотићевска колона почне да пљачка, одводи и убија мирно становништво и нападне на четнике, да се онда борба мора примити'', пише Страњаковић.

Десило се ово друго. У рану зору следећег дана, 23. септембра, Немци и љотићевци су у оближњем селу Руда Буква похапсили највиђеније мештане, опљачкали шта се могло и кренули према Косјерићу. Борба је почела у 7 сати и трајала је до три поподне. Немци су имали осам, љотићевци 38, а четници четири погинула војника. На друму испред Сече Реке остала су три оклопна возила, пет камиона и два оштећена тенка< погинули су управо четници који су скакали на ове тенкове да би убацили бомбе.

Око четири поподне појавило се шест авиона ''штука'' (немачки извештај, као што смо видели, помиње седам авиона), који су ранили или убили 16 жена и деце. Нешто потом, у Косјерић је стигло појачање од 165 камиона Немаца и Бугара. Становништво ове варошице већ се било склонило, а оно мало преосталих грађана затворено је у кафану Боже Николића. Свеукупно, ту су угуране 203 особе, међу којима само један мушкарац, инвалид који није успео да утекне. У опустеле домове Косјерићана упали су Немци, Бугари и љотићевци, ради пљачке.

Сутрадан ујутру, 24. септембра, једна колона предвођена љотићевским поручником Филиповићем запалила је све куће у правцу Сече Реке, а у овом селу још и општину, школу и цркву. Тога дана у општинама Сеча Река и Косјерић спаљене су укупно 142 куће и убијено је осморо жена и деце. ''После извршене паљевине, окупаторско-љотићевска војска се повукла у правцу Ужица, односећи са собом опљачкане ствари и заплењену стоку'', стоји на крају Страњаковићевог описа борбе код Косјерића.174

Без обзира на пораз, одмазде над цивилима и пљачку, љотићевци су наставили своју уобичајену пропаганду: ''Ова херојска борба наших добровољаца против шумских бандита, биће записана као један од највећих подвига наше националне омладине'', писало је о окршају код Сече Реке у њиховом листу ''Обнова'' од 4. октобра.175

У међувремену, четници су 2. октобра убили команданта још једног љотићевског батаљона, :етвртог, капетана Николу Маричића. Он је ухваћен ''усред Горњег Милановца, међу својим швапским пријатељима'', наведено је у четничком извештају са терена.176

БОРБЕ У ИСТОЧНОЈ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ

Према немачким документима, септембра 1943. године код села Црнајке СС јединице гониле су мајора Велимира Пилетића, команданта Крајинског корпуса.177 О немачким потерама код Црнајке мајор Пилетић је известио Дражу 30. августа:

''Немачка казнена експедиција у јачини од 200 војника СС трупа из Бора спалила је село Црнајку, срез Поречки. Масакрирано 38 лица, међу њима само старци, жене и деца. Нађено неколико прекланих и унакажених дечјих лешева. Црква и школа запаљени. Са цркве однета звона. Остатак становништва: жене и деца, око 50 особа, одведени као таоци. Немци извршили овај злочин у пијаном стању, без икаквог повода.''178

Потом је Крајински корпус заузео Брзу Паланку и Јабуковац, ''очистио гарнизон'' и запленио ''доста спреме'', о чему је Дража 18. септембра обавестио све јединице.179

У ово време, 20. септембра, мајор Велимир Пилетић је послао радиограм Врховној команди и о једном обавештајном успеху:

''Немац инжењер Ерих Гроте, ожењен Српкињом, живи 18 година у Београду, симпатише наш покрет, сарађује са националним елементом и помаже. Сада је у немачкој обавештајној служби у Београду. Може се искористити. Веза преко мене. Предвиђа јаку одмазду ако би ми преуранили.''180

Британска војна мисија са терена известила је о борбама четника Тимочког корпуса мајора љубе Јовановића против Немаца и Бугара:

''Од Енамела (84): 1. октобра четници извршили успешан препад на Немце између Планинца (|) и Лесков (|) отпр. 15 километара ј-јз од Зајечара. Доцније Немци добили бугарско појачање из Зајечара а четници се повукли; немачки губици 20, један бугарски поручник доцније умро у болници. Верујем да је тачно, испитао учеснике.''181

Нешто касније, 8. октобра, четници су напали један немачки одред и код Јелашнице. Тада су Немци имали четири мртва и 16 рањених војника.182

Североисточно од Ниша четници су 29. септембра водили већу борбу против Бугара, у којој су претрпели пораз. Имали су 17 мртвих и четири заробљена војника, а сем тога Бугари су спалили 35 кућа.183 Али следећег дана четници су савладали Бугаре код Пирота. Британска војна мисија са терена послала је о томе извештај својој команди у Каиру:

''Од Фјуг: Напали бугарски гарнизон код села Градашнице близу Пирота 30. септембра. Убили 20, ранили 45. Наши губици један и један. Одмазда следовала. Село попаљено, жене и деца одведени. Остали део пруге Градашница и Ниш очишћен од Немаца изузев у Белој Паланци. Пошаљите ми оружје одмах. Берд.''184

Непуну седмицу касније, 5. октобра, Књажевачки корпус капетана Божидара Миладиновића водио је борбу против Немаца код села Радичевац. Уочивши да одред од 50 Немаца пљачка пшеницу у овом селу, Миладиновић наређује 1. књажевачкој бригади да га сачека у клисури и разоружа, ''ако може без борбе''. Немци су, међутим, на позив на предају одговорили ватром. :етници су их савладали, наневши им губитке од 11 мртвих и 14 рањених, док се преосталих 25 предало. ''Одмазде није било наводно што смо превили рањенике и понашали се према рањеницима и заробљеницима каваљерски и што су они први отворили ватру'', известио је Миладиновић Врховну команду.185

О борби Књажевачког корпуса против Немаца британска војна мисија известила је Каиро са лица места још истог дана, 5. октобра, с тим што овде пише да су Немци имали 14 погинулих и 20 рањених. Британски официр под шифром ''Нерониан'' завршава депешу следећим речима: ''Што нема помоћи из Каира? Три авионске пошиљке како сам тражио биле би велика помоћ. Први мраз данас. Нема одеће, нема пара, нема хране. Помоћ. Помоћ.'' О наставку борби у околини Књажевца ''Нерониан'' је известио 10. октобра:

''Последњи сукоби следећи: између Калне и Оирет (|) напали бугарске снаге и потисли их 15 километара преко бугарске границе. Утврдили фронт и настала оштра битка са Бугарима којима дошла помоћ из Беле Паланке и Пирота. Повукли се без губитака. Убијено четрдесет Бугара. Доцније Бугари запалили Калну и убили 15 мештана. Хитно пошаљите Неду везу. Видите моју следећу.''

Следећу депешу преко ''Неронианове'' радио станице послао је други британски официр, ''Берд'':

''Резултат саботажа кроз који дан. Циљ онеспособити превоз и уништити робу. Последњих неколико дана отето од Немаца 30 Ел Ем Џи, 8 шмајсера и 600 пушака са доста униформи и осталом спремом. То иако без послатог оружја. Помозите да ми се пошаље за 10.000 људи у овом крају. Берд преко Нерониана.''186

''Нерониан'' је 7. новембра послао списак од 17 села спаљених ради одмазде за четничку акцију код Калне. ''Сељаци без обзира на године и пол стрељани по свим тим местима'', јављао је ''Нерониан''. Онда су четници под командом капетана Јована Стефановића, команданта Јужноморавског корпуса и Врањске бригаде, прешли бугарску границу и ''потпуно збрисали'' једну бугарску чету. Према извештају капетана Мајкла Лиза, побегло је ''можда око 10'' Бугара. Лиз је такође јављао да капетан Стефановић напада Бугаре који прелазе границу ради пљачке српских села. ''Ја сам пратио капетана Стефановића приликом једне од тих операција. Изгледа ми способан командант'', извештавао је Лиз.187

Немци су 13. новембра поново покушали да пљачкају жито у књажевачком крају, пославши одред од 21 војника у село Васиљ. Овога пута четници су их разоружали без борбе.188

Четници Крајинског корпуса имали су 25. октобра још једну борбу против Бугара, код села Мишљековца. ''Ми немамо губитака. Код Бугара шест мртвих и један камион уништен'', јављао је потпуковник Пилетић три дана потом.189 Радиограмом од 1. новембра Пилетић извештава о три сукоба са осовинским трупама: 15. октобра рањена су два Немца док су пљачкали храну у Кључком срезу, 29. октобра у борби против белогардејаца један четник је погинуо а један је рањен, док је у ноћи између 29. и 30. октобра ''наша тројка примила борбу са одредом од 30 Немаца у Кључу. Један наш рањеник заробљен'', пише Пилетић.190

Сутрадан потпуковник Пилетић допуњује последњу депешу:

''У борби 30. октобра код села М. Врбице са 30 Немаца тешко рањен и заробљен наредник Манојловић Миленко. Редов Думипрашковић Милан и Дракулић Раде такође су били врло храбри. У борби 29. октобра са Русима код села Клокочевца погинуо редов Анђел Голубовић. :етрнаестогодишњак :едомир Петровић бацио бомбу на Русе. Као заробљен вешто је ослобођен јер је слагао све што су га питали. Заслужује похвалу.''191

Већ 5. новембра четници Крајинског корпуса поново су се сукобили са Немцима, код села Топаонице. Два четника су погинула и један је заробљен, а Немци су имали једног рањеног војника, како је Пилетић обавестио Дражу 8. новембра.192

На територији Крајинског корпуса, код села Луке, Немци су 11. децембра 1943. напали групу страних официра и војника, који су се налазили међу четницима, о чему је Пилетић известио Дражу истог дана. Заробљени су енглески капетан Мики и два Грка, а погинули су пољски капетан Неш, један четник, један Пољак и домаћин куће у којој су се сви затекли. Спасли су се један Енглез (радиотелеграфиста) и осам Пољака, који су давали обезбеђење. Капетан Неш, или Наш, је заправо капетан Јозеф Мариаги, који је јуна 1943. падобраном избачен на Хомоље. О новим борбама на свом сектору Пилетић је известио Дражу 18. децембра:

''Четрнаестог децембра једно одељење Звишке бригаде уништило је једну локомотиву код Кучева, без жртава уопште. Двадесет деветог новембра код села Зеленика одељење Голубачке бригаде јачине 20 војника у борби са 12 Немаца који су били у пљачки убило је два Немца и два ранило. Ми нисмо имали губитака. Истовремено, група од 18 партизана напала нас је са леђа. Резултат: три партизана мртва и један рањен. Наша два мртва и један рањен.''193

Према четничким изворима, највеће борбе против Бугара вођене су јануара 1944. године на планини Козјак, северно од Скопља. Четници Вардарског корпуса, под командом капетана Стојана Крстића, тада су нанели Бугарима тежак пораз, о чему је потпуковник Мирко Лалатовић, начелник Оперативног одељења Врховне команде, обавестио Дражу радиограмом од 6. фебруара, који гласи:

''Ђурић јавља о борбама Вардарског корпуса са Бугарима. Борбе вођене 11, 18. и 23. јануара у области Козјака. Бугара 145 мртвих и 225 рањених. Наши губици врло мали. О борбама са Бугарима обавестио сам Демократску Југославију.''194

Нешто касније, средином фебруара, против Бугара су се борили и четници Делиградског корпуса. Борба је вођена између бугарске казнене експедиције и Пратећег батаљона Алексиначке бригаде, којом је командовао капетан Јеремија Марјановић ''Ујка''. Пуковник Јеврем Симић, генерални инспектор трупа, известио је о овоме Врховну команду 22. фебруара:

''Бугарска казнена експедиција која је дошла поводом заробљавања Косте Пећанца, претресла је цео Алексиначки срез. У селима Бовну и Мозгову наишла је на батаљон команданта бригаде капетана Марјановића и отворила ватру. Борба је вођена два сата. На бугарској страни девет мртвих. На нашој 14 заробљених мобилисаних и два мртва. Очекујем да ће доћи и у Бањски срез.

Приликом блокаде села Бовна Бугари су отворили ватру на аутобуској саобраћајној линији Соко Бања - Алексинац и том приликом ранили седам путника. Бугарска војска и дивљаштва су неописиви.''195

ОСТАЛЕ БОРБЕ

Током борбе код Косјерића, четници су 23. септембра напали немачки камион на друму Ивањица - Ариље и убили два Немца. Истог дана су напали и недићевце на Златибору, наневши им губитке од два погинула официра и једног погинулог војника. Због ових акција, као и због убиства пет и рањавања четири немачка војника у операцијама код Бајине Баште, Немци су у Чачку и Београду стрељали ''385 присталица Драже Михаиловића''.196

Истог дана када је издао наредбу за одмазду због губитака у Бајиној Башти, 17. септембра, Фелбер је поменуо још две акције четника. Та наредба гласи:

''Као одмазда за напад на теретно возило код Бајине Баште, када су погинула четири и рањена четири царинска службеника, стрељати 300 присталица ДМ.

Због напада на СС стражу у Гојној Гори, при чему су погинула четири есесовца и један официр, стрељати 10 присталица ДМ.

Због напада на путничко возило код Севојна, када је рањен један безбедњак, стрељати 25 присталица ДМ.''197

У ово време вођене су борбе и у ваљевском крају. Командант Ваљевског корпуса, поручник Милош Радосављевић, покушао је са својом јединицом да нападне љотићевце 14. септембра код Кадине Луке. Међутим, до напада није дошло, јер се пронео глас о великој снази љотићеваца на том сектору, па су четници напустили положаје. Већ 25. септембра 1. батаљон Колубарске бригаде Ваљевског корпуса масакрирао је љотићевце на два места: у шуми изнад железничке станице у Боговађи и на друму Лајковац - Лазаревац. У првој борби је погинуло ''17 до 20'', а у другој, која је у ствари била заседа, 20 љотићеваца. Командант 1. батаљона Колубарске бригаде, потпоручник Милисав Грбић, извештавао је о боју код Боговађе: ''Сво настрадало људство љотићевско било је из 1. батаљона 1. чете - они који су ухватили нашег брата Нешка и студента Брану Шукића. Према томе, стигла их је заслужена казна за њихова недела према нашој организацији и српском народу. људство ми је показало нарочиту храброст, пожртвовање како се бори и гине за краља и Отаџбину''. Поручник Радосављевић је 28. септембра похвалио Грбића ''за храбро и јуначко држање у борби против непријатеља Српства''.

Иначе, овог истог дана, 25. септемба, Грбић је код Боговађе зауставио воз са Немцима и љотићевцима, међу којима се налазио и љотићев син Владимир. љотићевци су разоружани, а Немци не, јер су имали ''свега 3-4 пиштоља, а да је био неки машингевер или пушка, то би им одузели'', писао је Грбић.198

Љотићевци су кренули у акцију против Ваљевског корпуса 2. новембра, али су потучени код Струганика (имали су четири мртва и пет рањених), па су борбу уместо њих наставили Немци. У селу Рајковићи Немци наносе четницима губитке од три погинула војника, док су истовремено 42 сељака одвели у логор.199

У околини Крушевца и почетком септембра настављени су сукоби Расинског корпуса са љотићевцима и Бугарима. Први бугарски царски окупациони корпус 11. септембра обавештава немачку команду Србије да је његова посада у Крушевцу угрожена, а да се нестали (заробљени) бугарски војници нису вратили три дана.200

Бугари су од Немаца тражили одобрење за акцију у околини Ниша, али 16. септембра Немци одговарају одречно, с образложењем да би се у том случају ослабиле већ угрожене трупе у Крушевцу.201

Британска војна мисија са терена Расинског корпуса (''Родиум'') јављала је крајем септембра о четничкој блокади окупаторске посаде у Брусу, која је дигнута после два дана да би се спречило масовно стрељање грађана. Ипак, и поред претњи, мајор Драгутин Кесеровић је одбио да безусловно пусти заробљене бугарске војнике, тражећи размену за заробљене четнике. Бугари су пристали на размену тек на Божић, о чему је Кесеровић обавестио Дражу 11. јануара:

На дан 6. јануара ове године извршена је замена заробљеника. Враћен је капетан Велимир Павловић, командант Копаоничке бригаде, а предат је један официр и четири бугарска војника. Немци и Бугари раније су покушали са претњом репресалија да се Бугари пусте. Ја нисам ово учинио и тражио сам само замену, што је и урађено.202

''Врло добро је што сте извршили размену заробљеника. Само кад хватате Бугаре они код нас треба да издрже пропагандни курс'', одговорио је Дража Кесеровићу 12. јануара.203

Бугари су стално нападали Расински корпус, тероришући локално становништво. Тако је Кесеровић писао 13. октобра:

''Бугари јачине једног пука врше претрес терена Копаоничке бригаде. Ове јединице дошле су из Куршумлије. За време овог претреса чине незапамћени терор: пале куће и жито у пластовима, силују жене, убијају људе па чак и децу. Село {ошиће потпуно су спалили. Народ негодује и тражи да се са Бугарима борба води.''204

Уследиле су борбе са Бугарима, о чему је Кесеровић јављао 31. октобра:

''Сада се налазим са свима јединицама на терену у области Јастребца. Ради моје концентрације крушевачки гарнизон је много узнемирен. Бугари излазе на терен и долази до честих сукоба између Бугара и мојих јединица.205

Неке од ових сукоба са Бугарима описао је капетан Радослав Филиповић, тада начелник инжењерије Расинског корпуса. У свом ратном дневнику за 27. октобар 1943. године, Филиповић бележи:

''- Трррр... так, так, так... - певао је митраљез смртоносну песму са "роде" (тип авиона - прим. аут), искрећући се час на лево, час на десно крило... - Бум! Раууу... - ескплодирале су бомбе дижући стубове суве земље и прашине.

Од претрчавања задувао сам се као локомотива под пуном паром. Са чела је лио зној немилице. Али, у оваквим случајевима ко о томе да мисли. Са леве стране, сасвим високо, два митраљеза ступише у дејство. Груну и бацач.

- Одлично! - добацих команданту батаљона, који се повлачио са мном, - то је Први батаљон. Стигао је на положај и отворио ватру. Сад можемо да се разговарамо, "браћо" Бугари! Изволте!

Успорих кораке, јер смо се пењали уз очајну, пошумљену стрмину. Застали смо да се издувамо. Дурбином сам осмотрио околину и село. По покретима сам утврдио да се врше последња померања при поседању положаја. А онда као да војници, чете, пропадоше у земљу. "Рода" и даље штекће као побеснело псето. И са друге стране јавише се наши митраљези. Бугари су одговорили на ватру, али сада ређе и неуредно. Доле, испод цркве, једна група Бугара са митраљезом претрча ливаду и сручи се у јарак. Њихов бацач груну. Бомба паде на делу положаја где су били Васа и потпоручник Бора. Командант батаљона изашао са командирима да осмотре положај, па су били неопрезни. Бугари нису били будале, па послали бомбу уместо поздрава. Ранила је три војника. Разуме се, и Бугарима је послат отпоздрав - на исти начин.''206

Јединице Расинског корпуса су и током октобра водиле борбе против љотићеваца, код Трстеника, уз обостране жртве.207
А код Врњачке Бање четници су 1. октобра напали Немце и убили осам њихових војника. Према немачком извештају, напад су заједно извели четници и партизани, што није могуће. Овде партизана није било, него су вероватно четници 1. или 2. трстеничке бригаде на лицу места оставили партизанске ознаке, што су иначе често радили покушавајући да осујете одмазде над ''ДМ присталицама''. Због губитака код Врњачке Бање, као и код Јелашнице, 8. октобра (четири погинула, 16 рањених), Немци су 29. октобра у Београду стрељали ‘‘200 комуниста и 200 присталица Д. Михаиловића'‘. Раније истог месеца, 4. октобра, Немци су у {апцу стрељали 150 ''присталица Д. Михаиловића'' због убиства три белогардејца, вероватно у оним борбама око Љубовије. Тог истог дана, 4. октобра, Немци су код Ужица убили једног и заробили 26 четника.208

Акција против недићеваца у време капитулације Италије заснивала се на Дражином позиву припадницима њихових формација да ступе у четничке редове. На основу овог позива извршен је притисак на недићевце широм Србије.

''Услед сталне акције илегалних четника, стражари масовно напуштају дужност'', јављале су Недићеве власти из Крагујевачког округа. Почетком октобра четници Ваљевског корпуса разоружавају 32 недићевца на ужичком друму и 21 код села Дивци. У Шабачком округу ''зараза бежања'' недићеваца у четнике ''захватила је широке размере'', стоји у једном недићевском документу. Зато генерал Недић на целој територији повлачи своје људство ''у веће центре''.209

Мада су, како пише у овом извештају, четници ''вршили велике нападе'' само на љотићевце, ни притисак на недићевце није прошао без проливања крви. Делови Нишког (Чегарског) корпуса, под командом капетана Јована Јовановића, 9. септембра су разоружали посаду недићеваца у селу Врбовка и притом стрељали три Недићева службеника и шест војника.210

Јовановићеве наредбе и извештаји нису познати, али нема сумње да је он писао као и сви други команданти. На пример, командант Ваљевског корпуса, поручник Милош Радосављевић, у вези недићеваца наређивао је командантима својих бригада: ''Разоружано људство које припада нашој организацији одмах уврстити у своје редове, а са изродима и издајницима поступити по закону шуме''.211

Један инспектор Недићевог Министарства унутрашњих послова извештавао је средином септембра 1943. како ''Српска државна стража... бежи у шуму у масама'', наводећи следеће детаље:

''Ја сам лично за ових 10 дана путовања добио утисак да су припадници СДС-а, који су одбегли, као и они који се за бекство спремају, већ одавно били припадници организације ДМ, радећи легално све док нису добили наређење да се припреме и оду у шуму.''

Уз напомену да у Мачви и Подрињу четници контролишу сва среска места, овај инспектор потом преноси шта му је изјавио један недићевски потпоручник у Богатићу:

Наређено нам је да сви који смо се определили за демократију и противни смо фашизму који уводе Немци у Југославији, пођемо у шуму до краја септембра 1943. године, а остале који су наоружани да разоружамо, јер смо у противном издајници краља и заклетве. Ми ћемо сви поћи, наредио је то краљ преко министра Драже, а наши претпостављени су нам казали да је то једини српски пут.212

На акцију четника против ''Српске државне страже'' Немци су одговорили давањем дозволе генералу Недићу да формира нове дивизије. Дража је ову вест сматрао одличном, ''јер његово нам оружје треба'', како је писао свим јединицама у Србији 12. октобра 1943. године. Одмах је наредио да се и новоформиране недићевске трупе разоружавају, осим ''уколико није потребно да остану даље''.213

Немци су у међувремену појачавали античетничку акцију у свим крајевима Србије. Немачка документа из септембра, која наводи др Иван Авакумовић, бележе борбе, потере или хапшења у Београду, код Ариља, Горњег Милановца, Косјерића, Тополе, Ивањице, Каменице, Бајине Баште, Љига, Бољевца, Црнајке, Неготина, Ниша, Бора, Краљева, Кучева, Лознице, Крушевца, Соко Бање, Крагујевца, Књажевца, итд. Код Соко Бање Бугари и Немци убили су неколико стотина људи и спалили преко 100 кућа и колиба, а љотићевци и делови 4. бугарске дивизије водили су акцију против мајора Кесеровића у крушевачком крају. Немачки извештај од 21. септембра бележи да је ова акција остала ''без успеха'', па је после неколико дана поновљена. Немци и Бугари организовали су потеру за четницима код Крагујевца, 28. септембра, а пет дана пре овога немачка полиција није успела да зароби капетана Николу Калабића код Тополе. У Подрињу, против четника су се борили делови дивизије ''Бранденбург'', немачка полиција, љотићевци и јаке бугарске снаге. После ослобађања Бајине Баште, Немци су довукли појачања чак из Косовске Митровице.214

ПРЕГЛЕДИ СИТУАЦИЈЕ У ЦЕЛОЈ ЗЕМЉИ

Врховна команда је у ово време почела да издаје дневни Билтен о стању на фронтовима, шаљући га својим радио станицама у земљи и иностранству (у Истанбулу, Каиру и Вашингтону). Захваљујући потоњима Билтен је прослеђиван светским новинама и радио станицама; британски медији су га игнорисали, док су га амерички цитирали. У Билтену је поред осталог назначаван дан борбе за слободу. ‘‘На 943. дан борбе Југословенске војске'‘, писало је примера ради на почетку Билтена од 14. новембра 1943. године. Наиме, Дража је као почетак борбе, односно Дан устанка, рачунао 15. април 1941, када се са својим Брзим одредом одметнуо у шуме изнад Добоја.

Мада по природи ствари у оваквим документима има пропагандних тонова, билтени Врховне команде у основи су пружали тачне информације.

Ово је Билтен Врховне команде од 8. октобра 1943. године:

''Ситуација на нашем фронту следећа:

Словеначка: Наши одреди у тешкој ситуацији од Немаца и комуниста.

Далмација: Наши одреди веома јаки на Велебиту и на Динари, држе се добро.

Западна Босна: Држимо чврсто упоришта планину Мотајицу, Озрен код Добоја, област планине Борја и планине Мањаче.

Славонија: Наш одред у области Окучана.

Источна Босна: Држимо упоришта Мајевица, Озрен код Сарајева, Романија, Калиновик, Фочу, :ајниче смо преотели од комуниста, Вишеград смо заузели од Немаца...

Херцеговина: Држимо целу област са следећим варошима: Калиновик, Невесиње, Гацко, Автовац, Билеће све до Боке Которске, где су италијанске трупе у сарадњи са нама против комуниста и Немаца. Јужно од Фоче заузели смо целу област реке Сутјеске и планине Зеленгоре.

Црна Гора: Држимо целу област Даниловграда, приморје код Бара и Будве - затим област Подгорице без вароши, затим област Берана, Андријевице.

Санџак: Држимо Прибој, Нову Варош и област Сјенице, где нам је погинуо капетан Урош Катанић. У Прибоју италијански гарнизон - 1.000 људи под нашом командом. Комунисти упали у Пријепоље, Бијело Поље и Пљевље уз помоћ Турака које су Немци наоружали.

Србија: Велика активност у свим крајевима. :итави крајеви су у нашим рукама па чак и вароши: љубовија, Рогачица, Чајетина, Гуча.

Област Косова: Велика наша активност.

Јужна Србија: Наши одреди у области Кичева, као и у области Козјака код Куманова.

Срем, Банат, Бачка: Појачана наша активност.

Закључак: Комунисти главну борбу воде против нас, а борбу против Немаца врло ретко и изгледа, сада, овако: да се Немци и комунисти боре против нас, а ми против њих, при чему користимо Италијане, што је потпуно у складу са нашим савезничким дужностима.''215

Следи Билтен Врховне команде за 17. октобар 1943. године:

''Србија: окупатор је вршио десетодневну блокаду области Чачка, Горњег Милановца, Сувобора, Пожеге и Ужица. Учествовало је 20.000 Немаца, Бугара и љотићеваца. Наше трупе остале су нетакнуте. Једна бугарска дивизија продужила је надирање ка Бајиној Башти и Тари. Бугари су у Пиротском, Књажевачком и Белопаланачком срезу спалили 24 села и убијали све од реда. Комунистичка активност показује знаке живота слабијим деловима још само на Јастрепцу и у Топлици. Предузето уништење свих последњих остатака.

Источна Босна: Заузели смо Вишеград, Међеђу, Рогатицу, Прачу и Горажде. Срушили смо велики мост на ушћу Лима у Дрину. Запленили смо једну брдску батерију, доста сваковрсног оружја и муниције. Наше трупе надиру ка Сарајеву. Босанци удружени са Србијанцима уништавају Немце и усташе у целој Источној Босни. Храброст наших трупа је за дивљење.

Срем. Наши одреди врше упаде у Срем. Шестог октобра разбили смо групу од 150 црвених. Казнена експедиција од 12.000 Немаца са три дивизије Власовљевих козака врше паљење, убијање и хапшење у маси. До сада интернирано 6.000 Сремаца.

Западна Босна и Лика. Држимо упоришта на планинама Озрену, Мотајици, Мањачи, Борју и на Велебиту.

Словеначка. Врше реорганизацију наших одреда.

Далмација. Имамо 17.000 наоружаних бораца. Ђујић издржава најтежу ситуацију и сачувао снаге за главну акцију. Држи се храбро, увек ведар и снажан. Држимо област Книна и Урлике и упоришта на Козјаку, планинама Велебиту и Динари.

Херцеговина. Држимо Билеће, Гацко, Невесиње, Калиновик и сав остали терен ове области сем неколико градова. Разоружали смо скоро све италијанске јединице дивизија ''Тауринезе'' и ‘‘Емилија'‘. Дошли смо до огромног наоружања и опреме. Храброст наших снага у Херцеговини само је за похвалу.

Црна Гора. Држимо у својој власти цео западни и источни Санџак, а у Црној Гори Лијеву Реку, Морачу, Даниловград, Спуж, Бјелопавлиће и област приморја. Беране држи италијанска дивизија ‘‘Венеција'‘. Комунисти из области Берана покушали да је приволе на сарадњу. Италијани одбили да им даду оружје. У Санџаку и Црној Гори комунисти имају највише око 3.000 људи. Вршимо припреме за уништење ове групе.

:етири наша официра већ се налазе у Каиру. Нашом непосредном везом са Америком успешно сузбијамо лажи радио Лондона. У целој америчкој штампи подупире се наша, а не комунистичка акција. Слушајте само америчке вести...''216

НАПАДИ НЕМАЦА И БУГАРА НА ВРХОВНУ КОМАНДУ

Дража се са Врховном командом током јула и августа 1943. године налазио на планини Чемерници. Овде је из Каира стигло појачање од још четири виша официра, спуштена падобранима из енглеских авиона. Били су то пуковник Лука Балетић, потпуковник Павле Новаковић и мајори Тодор Гогић и Љубиша Терзић. О безбедности Врховне команде, поред Пратећег батаљона под командом мајора Миљана Јанкетића, старала се и Моравичка бригада Јаворског корпуса, којом је командовао капетан Урош Катанић.217

Немачка прислушна служба из Ивањице приметила је да на Голији има неколико радио станица, па првих дана септембра једна чета Немаца креће да извиди ствар. Четници су сачекали Немце када су са Јавора кренули пут Чемернице и развила се борба. Четника је било више и брзо су кренули у напад. По густој магли један немачки потпоручник није приметио да су се сви његови војници повукли, па је ухваћен у лежећем ставу иза неког дрвета. После саслушања предат је Моравичкој бригади.218

Дража одмах одлучује да се Врховна команда премести на Златибор. Моравичка бригада имала је задатак да отпрати, а Златиборска, коју је управо преузео капетан Миломир Коларевић, да сачека Врховну команду. Међутим, Немци су већ стигли да на Чемерницу пошаљу одред од 300 алпинаца. Избили су право пред логор енглеских официра, који се налазио на око 500 метара од Дражиног шатора, али их је Моравичка бригада одбацила. Савезнички официри послали су о овој борби следећи извештај:

''5. септембар: Сведок видео и учествовао у борби са око 300 Немаца који су у зору на препад покушали напад на Г{ ђен. Михаиловића. Пошто су Немци успели да се провуку кроз наше патроле водили смо љуту битку са Немцима преко два сата. Најзад су Немци били потиснути низ планину. Губици отприлике подједнаки с обе стране. Сведок видео кад су четници заробили неколико немачких војника и разговарао са једним од њих. Пошто су испитани, заробљеници су побијени.''219

Дража је послао депешу влади у Лондону још 1. септембра:

''Један наш одред нападнут је од Немаца на планини Чемерно. Немци разбијени. На терену оставили око 20 мртвих. Наши губици седам мртвих и три рањена.''220

Капетан Коларевић је стигао непосредно по окончању борбе. Он каже: ‘‘Почнемо да испитујемо заробљеног немачког наредника, кад испостави се да је то неки текстилни инжењер из Карловца. Уопште није хтео да проговори нашим језиком. Упорно је викао `Хајл Хитлер` и `Ми ћемо победити`. Енглези су само гледали из прикрајка... Стрељан је прописно.'‘221

Док се Врховна команда удаљавала, четници Јаворског корпуса су следећег дана, према британском извештају, прешли у контранапад:

''6. септембар: Осовинске и српске трупе ђенерала Недића нападнуте код :емернице близу Ивањице, нанети губици, нешто војника заробљено.''222

Немци су сматрали да је Дража отишао према Ариљу. њихова авијација је 12. септембра бомбардовала зграду основне школе у селу Високо у Ариљском срезу, на основу неке дојаве да Дража ту држи састанак са својим командантима. Врховна команда је 12. септембра послала распис свим јединицама о овом бомбардовању.223

На Златибору, Врховна команда се смешта у центар села Стубла, у Барицама. Код куће Солунца Живојина Удовичића мештани овог и суседних села, Доброселице и Јабланице, приредили су свечани ручак у част Драже, четника и Савезника. ‘‘Била је то најдужа софра коју је до тада Стубло видело... После ручка настало је народно весеље које је трајало до дубоко у ноћ. Одушевљен дочеком народа... Дража је повео и развио највеће коло на падинама Торника. Било је то коло кога се учесници тог великог скупа и данас најрадије сећају'‘, бележи хроничар.224

После пар дана Врховна команда се премешта неколико километара даље, у Брда Завојке, где се налазило повеће пастирско насеље које је припадало атару села Стубла. У непосредној близини Врховне команде смештају се савезнички официри и штаб Златиборског корпуса капетана Душана Радовића Кондора. Око два километра одавде према реци Увац, на место звано Равни Торник, 23. септембра из авиона искачу британски генерал Чарлс Армстронг, нови шеф савезничких војних мисија, амерички пуковник Алберт Сајц, капетан Борислав Тодоровић и још неки официри.

Крајем септембра Врховна команда, савезничке мисије и Штаб Златиборског корпуса преко Горње и Доње Јабланице крећу пут осам сати хода удаљеног Брестовца. Брестовац је зараван Торника висока око 1.100 метара, а протеже се тачно изнад старе границе Србије и Босне. По обичају, сви шатори су маскирани испод дрвећа.225

Није потрајало, а Бугари су из Ужица упутили јаке снаге према Брестовцу. Док су их задржавала два батаљона Златиборске бригаде, дуга колона људи и товарних коња кренула је даље на запад. У колони се налазио и капетан Борислав Тодоровић:

''Из даљине, до нас су већ допирали звуци борбе, која се лагано примицала. Послати батаљони Златиборске бригаде задржавали су непријатеља како би нам створили време за повлачење... На челу колоне, као и увек, налази се Чича са својим пратиоцима. У тренчкоту, са капуљачом на глави, прописно наоружан, Чича одлично пешачи. Спуштамо се ка Бијелом Брду. Иде се доста споро, јер је колона дугачка, а пут рђав. Товари често спадају. Пошто смо прешли преко друма и кроз село, отпочело је пењање. Идемо ка Босни. Марширамо већ пет сати. Узбрдица је врло велика, људи се тешко крећу, сваки час застају...

- Нисам ни сањао да ова наша земља има два пута више узбрдо него низбрдо, - прави неко виц иза мене, у мраку.''226

Иза поноћи, док је промицао први снег, Врховна команда, савезничке мисије и штаб Златиборског корпуса смештају се у селу Раванци, на планини Варди, изнад Рудог. Амерички капетан Валтер Менсфилд грешком користи термин ‘‘планина Равењ близу Руда'‘. У Менсфилдовој изјави надлежној команди за 10. октобар 1943. стоји:

''Сведок присутан када Г.Ш. ђен. Михаиловића поново напале немачке снаге на планини Равењу близу Руда и немачки ловци засули митраљеском паљбом. Приморани да се повучемо горе у планину код Вишеграда два дана и једну ноћ.''227

ИЗВОРИ
172 АВИИ, НАВ, Т501, ролна 253, снимак 401.
173 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 135.
174 Књига о Дражи, први том, 312-316.
175, 176 К. Николић, Историја Равногорског покрета, друга књига, 192, 193.
177 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 134.
178 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 12/1.
179 АВИИ, ЧА, К-279, рег. бр. 10/1.
180 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 12/1.
181 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 74.
182 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 398.
183 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 397.
184 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 74.
185 К. Николић, Историја Равногорског покрета, прва књига, 399.
186 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 77.
187 Родољуб или издајник: случај ђенерала Драже Михаиловића, 80-81.
188 К. Николић, Ист


Last edited by Милослав Самарџић on Wed May 05, 2010 6:08 pm, edited 3 times in total
Back to top Podeli na facebook
View users profile Send private message Send email
Display posts from previous:   
This forum is locked you cannot post, reply to or edit topics   This topic is locked you cannot edit posts or make replies    ПОГЛЕДИ Forum Index -> Четнички покрет All times are GMT + 1 Hour
Goto page 1, 2  Next
Page 1 of 2

 
Jump to:  
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum


Powered by phpBB 2.0.11 � 2001, 2002 phpBB Group

Webstats4U - Free web site statistics