Погледи

[Петровић]

Извор сајт ИСТИНА

ТАЈКУНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ



МЕЂУСОБНО СУ ПОВЕЗАНИ "КАО СВИЊСКА ЦРЕВА"

(удбашка мафија има државу)



Пише: БОЖА БОГДАНОВИЋ



У бројним примерима у чланку “Све је почело у време Тита и Горбачова” споменуо сам неколико стотина имена, од којих бар неколико десетина њих играју ОГРОМНУ УЛОГУ у садашњој распродаји Србије и РТБ-а.

Сви они повезани су и меЂусобно и са свим носиоцима власти у последњих неколико деценија, укључујући и најновији ДОС-ов период. То најбоље говори о континуитету комунистичке власти у Србији и Црној Гори. Пети октобар се фактички није ни десио. У свим државама света има полулегалне или илегалне мафије, али једино у Србији и Црној Гори удбашка мафија има државу. Овде жу набројати само домаће кадрове, који одавде вуку конце. Људи из дијаспоре вероватно знају који су њихови прави (тајни) шефови у иностранству, па могу нешто написати о томе за следећи број ових новина, а у овом броју, у наставку овог текста, презентујем оно што све што јавност у Србији срамно прећуткује!



МИКИ САВИЂЕВИЋ



• Мики Савићевић, човек из сенке, важнији од многих министара. Бивши дуогодишњи ген. дир. Генекса. Уговорио је посао измедђу фирме Марк Рич и РТБ-а приликом увоза отровног и канцерогеног концентрата са живом 1989. године (први и најважнији пример у овом чланку). Потпредседник и спонзор ДХСС и пријатељ Владана Батића, а предс. УО Заставе, коју је довео до банкрота. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”. Велемајсторски је “затурио” огромне паре Генекса, да ту пља~ку ви{е нико и не спомиње.



МАРК РИЧ



• Марк Рич, амерички полумафијаш, “тежак” око 10 милијарди долара, а ко са њиме из Србије “тикве сади”, није ништа бољи. Званично се бави трговином обојеним металима, житарицама и електричном енергијом, а незванично оружјем и ко зна још чиме. Поставља и смењује министре и најважније директоре широм света и Србије.



ЗОРАН ДРАКУЛИЋ



• Зоран ДракулиЋ, бивШи слуЖбеник Генекса. Власник фирме Ist Point (филијала фирме Марк Рич). Бивши кандидат за потпредседника ДСС и њихов спонзор. Власник огромних и веома скупих силоса за житарице у Костанци у Румунији. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”. РТБ сада врши услужну прераду његових увозних концентрата, а он намерава да купи и модернизује Топионицу и бар још пола РТБ-а (изјавио је: “уз финансијску и стручну помоћ фирми из Русије и Казакхстана”). РТБ му дугује паре још из времена Милошевића. “За длаку” је сиромашнији од Карића.



ОТАЦ ДРАКУЛИЋ



• ДракулиЋ, бивши пуковник војне безбедности (отац Зорана Дракулића), један од директора Генекса после пензионисања у ЈНА.



ЛУКА РАЖНАТОВИЋ



• Лука Ражнатовић, бивши пуковник војне безбедности (Арканов стриц), један од директора Генекса после пензионисања у ЈНА.



МИЋА ПЕТРОВИЋ



• МиЋа ПеровиЋ, бивши слуЖбеник Генекса. Власник фирме Гленкор (филијала фирме Марк Рич). РТБ му дугује неколико милиона долара. Спонзор ДОС-а.



СТАНОЈЕ БАРЛОВ



• Станоје Барлов, бивШи слуЖбеник Генекса, кум Николе Шаиновића и проф. Кнежевића из Бора, дир. фирме Марк Рич за Европу. Спонзор ДОС-а.



ВУК ХАМОВИЋ



• Вук Хамовић, бивши службеник фирме Марк Рич. Сувласник фирме ETC, Вексим банке и Националне {тедионице. Спонзор ДСС и Г-17. Намерава да откупи део ЕПС-а. Због њега је смењен ген. дир. ЕПС-а проф. Герић.



ВОЈИН ЛАЗАРЕВИЋ



• Војин Лазаревић, бивши службеник фирме Марл Рич. Сувласник фирме ETC, Вексим банке и Националне штедионице. Спонзор ДСС и Г-17. Намерава да откупи део ЕПС-а. Због њега је смењен ген. дир. ЕПС-а проф. Герић.



МИРОСЛАВ ЈАКОВЉЕВИЋ



• Мр Мирослав Јаковљевић, већ две деценије ген. дир. Југоинспекта. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”. Једна од најваЖнијих функција у дрЖави за покривање и прикривање свих мућки по питању квалитета свих врста увозне робе (концентрати метала, енергенти, компоненте за исхрану стоке, адитиви, месо и остали прехранбени полупроизводи и производи). 1989. године је велемајсторски организовао фалШ узорковање концентрата бакра са Живом, а 1995. и 1996. године фалШ узорковање отровних концентрата бакра. Југоинспект није ни приметио (кобајаги) брод “Барбара Бломберг”, који је 1989. године истоварио 1.200 тона радиоактивног отпада у Србији, о Чему сам писао у проШлом броју (последњи 18. пример), и ако су сви бројачи апарата за радиоактивна мерења просто “полудели” када је брод пролазио кроз Ђердап.



ГРК МИТИЛИНЕОС



• Митилинеос, Грк, сувласник Трепче и Зајаче (Босна). РТБ му дугује неколико милиона долара. Заинтересован је за куповину погона РТБ-а на основу старих дугова.



ВАЉА БОКАН



• Вања Бокан, покојник, шверцер цигарета и енергената. Власник фирме и луксузне виле у Атини. РТБ му дугује неколико милиона долара. Био лични пријатељ и комшија Мицотакиса. Легија је радио код њега неколико месеци као телохранитељ када се вратио из Легије странаца.



НЕДЕЉКО - НЕЂО БОШКОВИЋ



• Недељко-Неђо Бошковић, таст Вање Бокана. Бивши начелник безбедности ЈНА. После пензионисања постао је саветник Мила Ђукановића (вероватно по питању шверца цигарета и брзопотезног богаћења).



СТАНКО - ЦАНЕ СУБОТИЋ



• Цане СуботиЋ, “краљ” шверца цигарета у бившој СФРЈ. Живи у Хрватској. Спонзор пола ДОС-а и неких црногорских странака.



БОРИВОЈЕ ЛАЗИЋ



• Проф. др Боривоје ЛазиЋ, бивШи потпредседник странке генерала Перишића, а садашњи проректор БУ. Одиграо је 2001. године веома негативну кључну улогу у уништавању РТБ-а и у прикривању раније пљачке, као представник Владе Србије у УО РТБ-а.



НИКОЛА ШАИНОВИЋ



• Мр Никола Шаиновић, бивши човек бр. 2 у Србији. Уништио је Тимочку крајину, а посредно и сада држи власт у Бору и РТБ-у, уз помоћ градских ДОС-оваца и СПС-ових директора РТБ-а.



ЗОРАН СОКОЛОВИЋ



• Пок. Зоран Соколови}, бивши министар унутрашњих послова. Уништио је Тимочку крајину. Његов син се брзопотезно обогатио у илегалној трговини цигаретама и у трговини са РТБ-ом.



БОРКА ВУЧИЋ



• Борка Вучић, бивши директор Београдске банке на Кипру. Један од оснивача злогласне Вексим банке. ДОС-ови министри су потпуно заборавили на њу и Вексим банку, као да се ради о свега неколико долара, а не о неколико милијарди долара.



БОРИВОЈЕ МИЛОШЕВИЋ



• Боривоје Милошевић, брат Слободана Милошевића. Бивши сарадник Мирка Марјановића у представништву Прогреса у Москви и бивши амбасадор у Москви. Један од оснивача Вексим банке. Човек који је исфорсирао и обогатио Карића у грађевинским радовима у Русији и осталим државама бившег СССР-а. Тренутно живи у Русији.



МИРКО МАРЈАНОВИЋ



• Мирко Марјановић, бивши председник Владе Србије. Другима је омогућио да зараде милијарде долара, па је вероватно и он мало штрпнуо.



ЧЕДА КНЕЖЕВИЋ



• Проф. др Чеда Кнежевић, комунистички дир. борског Института и први званични ДОС-ов предс. УО РТБ-а?! Директно и индиректно је одговаран за најмање 200 милиона долара промашених инвестиција. Одиграо је веома негативну кључну улогу у уништавању РТБ-а и прикривању раније пљачке 2001. године. Већ три деценије је један од најважнијих кадровика Бора. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”. Има фирму на Чукарици у Београду за трговину обојеним металима и отпадом.



РАКА КНЕЖЕВИЋ



• Рака Кнежевић, брат проф. Кнежевића. Бивши комунистички начелник СУП-а у Бору. Има фирму на Чукарици у Београду за трговину обојеним металима и отпадом.



ОБРЕН ЈОКСИМОВИЋ



• Др Обрен Јоксимовић, зет СУП-овца Раке Кнежевића, бивши ДОС-ов мин. здравља и потпредседник ДСС.



ВЛАДАН БАТИЋ



• Др Владан Батић, бивши министар правде у Влади Србије. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у, Генексу и целој Србији, преко “подобних” јавних тужиоца и председника судова. Један од оснивача ДС и ДСС, а оснивач и предс. ДХСС.



ДУШАН МИХАЈЛОВИЋ



• Бивши ДОС-ов мин. Душан Михајловић, оснивач НД. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у и целој Србији. Његова фирма Лутра је у време Милошевића трговала са РТБ-ом. Спасио је Милоћевићу власт 1994. године са неколико својих посланика и продужио агонију Србије.



БОШКО НИЧИЋ



• БоШко Ничић, један од оснивача НД (као бивши председник Титове омладине), а садашњи предс. СО Зајечар. Главни кадровик у Тимочкој крајини у време ДОС-а. Септембра 2000. године био је шеф изборног штаба ДОС-а за Тимочку крајину. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у, а 1994. године био је неколико месеци у истражном затвору због малверзација.



МИЛАН БЕКО



• Милан Беко, бивши СПС-ов министар и власник фирме Дебис у Немачкој. РТБ му дугује неколико милиона долара.



МИЛОВАН НИКОЛИЋ



• Мр Милован Николић, бивши дугогодишњи пом. ген. дир. РТБ-а за екологију, до пензије 2003. године. Мајсторски је прикривао прераду отровних увозих концентрата. Бивши потпредседник ОО ДС у Бору.



СТЕВАН НИКОЛИЋ



• Мр Стеван Николић, брат Милована Николића. Бивши службеник Института, а сада је представник фирме Дебис у Београду.



САША ГЛИГОРИЈЕВИЋ



• Саша Глигоријевић, бивши дир. РТР-а и бивши секретар СК Београда, који је исфорсирао Слободана Милошевића и Шаиновића.



ГОРАН НОВАКОВИЋ



• Новаковић, бивши ДОС-ов министар енергетике и рударства и бивши службеник фирме Марк Рич. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у и другим предузећима тог министарства. Смењен је због корупције, али је случај заташкан.



ВОЈА КРСТИЋ



• Мр Воја Крстић, бивши пом. министра. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у. Смењен је “у пакету” са Новаковићем.



МИНИСТАР ВЛАХОВИЋ



• Влаховић, бивши ДОС-ов мин. привреде, који јавно нуди РТБ за један долар, а да држава пре тога врати његове дугове?! Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у и осталим предузећима, а сада је кандидат ДС за председника Владе на следећим изборима.



МИРКО ЦВЕТКОВИЋ



• др Мирко ЦветковиЋ, бивШи заменик министра привреде и дир. Агенције за распродају Србије. Велемајсторски је сакрио пљаЧку у РТБ-у.



НИНОСЛАВ ЦВЕТАНОВИЋ



• Нинослав Цветановић, бивши СПС-ов ген. дир. РТБ-а и саветник првог званичног ДОС-овог ген. дир. (проф. Гусковића) до пензије. У време Цветановића РТБ је негде “затурио” скоро 1,5 милијарде долара.



ЈОВА МИЛОШЕВИЋ



• Јова Милошевић, бивши ген. дир. РТБ-а и бивши представник РТБ-а у Букурешту. Спонзор ВДУ (Влашке демократске уније) РТБ-овим “затуреним” парама. Исфорсирао је Шаиновића.



БОРИВОЈЕ СТОЈАДИНОВИЋ



• Боривоје Стојадиновић, бивши потпредседник ОО СПС-а у Бору, а садашњи ДОС-ов ген. дир. РТБ-а?! Бивши дир. Југобанке, коју је довео до банкрота. Један од оснивача Вексим банке у Москви, са којом је много сарађивао. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”.



БОЖИН ЈОВАНОВИЋ



• Божин Јовановић, бивши ген. дир. РТБ-а у време највећих промашених инвестиција, а касније предс. Привредне коморе СФРЈ. Исфорсирао је Шаиновића. У његово време је донета одлука да се запостави рударство у Јами, а отворе површински копови у Кривељу и Церову, јер су још 70-их година припремали распродају пребогатих рудних налазишта испод строгог центра Бора приватницима. Када неки велемајстор одигра први потез у шаховској партији, 1977. године, онда “пацери” и мајсторски кандидати немају никакву шансу да предвиде његов 40-и потез (распродају РТБ-а међународној и домаћој мафији).



РОЂА ЈОВАНОВИЋ



• Проф. др Рођа Јовановић, Божинов син, ректор приватног Мегатренд универзитета у Београду у Зајечару. Бивши представник РТБ-а у Лондону. Летос је уложио 16 милиона долара у нову зграду Мегатренд универзитета у Београду.



ЂУРА САВОВИЋ



• Политиколог Ђура Савовић, бивши ген. дир. РТБ-а у време великих промашених инвестиција.



ВЕСЕЛИН САВОВИЋ



• Проф. др Веселин Савовић, братанац Ђуре Савовића и син бившег борског директора Центроистока. Бивши дир. ТИР-а у време прераде увозних отровних концентрата. Одиграо је веома важну негативну улогу у време Милошевића и санкција у еколошком уништавању града.



СИМА САВИЋ



• Сима Савић, бивши пом. ген. дир. РТБ-а.



МИХАЈЛО КИЛИБАРДА



• Михајло Килибарда, бивши пом. ген. дир. РТБ-а, а касније представник РТБ-а у фирми Марк Рич у Лондону.



МИРОСЛАВ ПРВУЛОВИЋ



• Мирослав Првуловић, бивши пом. ген. дир. РТБ-а у време санкција и највеће пљачке РТБ-а.



РАДЕ ЧОЛИЋ



• Проф. др Раде Чолић, представник РТБ-а у Лондону већ две деценије.



ЖИКА СТАНИСАВЉЕВИЋ



• Жика Станисављевић, дугогодишњи и садашњи пом. ген. дир. РТБ-а. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”.



ЗОРАН МЛАДЕНОВИЋ



• Пок. Зоран Младеновић (“Зоки Мунђаро{“), бивши пом. ген. дир. РТБ-а за маркетинг и дугогодишњи представник РТБ-а у Лондону и Цириху. “Затурио” је огромне паре. Један од оснивача Вексим банке, са којом је много сарађивао. Његов син има представништво и скупоцени стан у ексклузивној Глифади код Атине (неко штедљиво дете, када је успело толико да уштеди).



ЕДО АЛИБЕГОВИЋ



• Едо Алибеговић, бивши службеник РТБ-а у представништву у Цириху. За свој рад је одговарао директно Шаиновићу, а не Зорану Младеновићу. “Затурио” је огромне паре. Има банку на Кипру.



ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ



• Зоран Јовановић, бивши службеник РТБ-а у представништву у Цириху (у време Зорана Младеновића). Зет бившег комунистичког председника Суда у Бору, а садашњи пом. ген. дир. РТБ-а за маркетинг. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”.



МИРКО ГРЧИЋ



• Мирко Грчић, бивши дир. ФОД-а и бивши члан ОО СПС-а. Успео је да заташка пљачку у Бурми од неколико милиона долара.



БЛАГОЈЕ СПАСОВСКИ



• Благоје Спасковски, бивши дир. РББ-а и члан ОО СПС-а. Члан и спонзор СДП. Пријатељ Љиљане Несторовић, председнице посланичког клуба Карићеве странке.



МИЛОРАД ГРУЈИЋ



• Др Милорад Грујић, бивши дир. промашених инвестиција у Мајданпеку ;



БАНЕ МИХАЈЛОВИЋ



• Др Бане Михајловић, бивши и садашњи пом. дир. РББ-а. У два мандата одборник СПС-а, а касније члан ИО ДА. И за њега важи правило: “Једном подобан, увек подобан”.



КОСТА КАЛЧИЋ



• Крста С. Калчић, први ДОС-ов председник СО Бор. Председник штрајкачког одбора, који је спасио затвора бивше директоре РТБ-а 08. октобра 2000. године. Бивши предс. ОО ДХСС. Тај штрајкачки одбор је одиграо кључну негативну улогу у уништавању РТБ-а и града.



ДРАГОЉУБ ЈАНЕШ

• Драгољуб Јанеш, први ванредни ДОС-ов предс. УО РТБ-а и потпредседник тог штрајкачког одбора.



ВЛАСТА ТРУЈИЋ



• Проф. др Власта Трујић, ДОС-ов дир. Института и члан тог штрајкачког одбора. Потпредседник ОО ДС и члан ГО ДС, а спонзор ВДУ. Одиграо је веома негативну улогу у уништавању РТБ-а, када је као дир. Института дозволио да Влада прошири гласине да се РТБ мора затворити због недостатка бакра у руди.



НЕБОЈША БУЋАН



• Небојша Бућан, садашњи пом. ген. дир. РТБ-а, кадар НД и члан тог штрајкачког одбора. Заменио је Благоја Спасковског-Сосу на месту дир. РББ-а, без финансијске и материјалне примопредаје дужности и спасио га затвора.



ВУКОМАН ВРАНИЋ



• Вукоман Вранћ, члан тог штрајкачког одбора и бивши потпредседник ОО ДС. Сада је дир. филијале Југоинспекта у Бору.



ДРАГАН ИВАНОВИЋ



• Драган Ивановић (“Таково”), предс. ОО ДС и члан ГО ДС. Човек, премазан са сто боја, који већ неколико година отворено ради на уништавању Бора и РТБ-а. Дир. филијале “Таково” у Бору, још од 1995. године. Спонзор ВДУ. У његовој канцеларији је свакодневно заседао “Нови ДОС-ов Комитет” крајем 2000. године.



ДРАГАН ВЕЛИЧКОВИЋ



• Драган Вели~ковић, садашњи председник СО Бор (ДСС-ов кадар) и предс. УО ТИР-а, на предлог Владе Србије. Септембра 2000. године је претио у име руководства фабрике да ће отпустити са посла оне раднике Лак-жице који не оду на Кусјак код Кладова (када је гостовао Милошеви}ћ.



СРБА ЏАМИЋ



• Срба Џамић, посланик ДСС и једини борски представник у најновијој Комисији Владе за распродају РТБ-а (техничар са неколико година стажа, вероватно је и он прави “експерт”, попут шофера Јањушевића).



ДЕЈАН КОЖЕЉ



• Др Дејан Кожељ, члан најновијег УО РТБ-а, у име Владе Србије.



СЛОБОДАН НИКОЛИЋ



• Слободан Николић, члан најновијег УО РТБ-а, у име Владе Србије (ДСС-ов кадар).



НИКИЦА КОЛУНЏИЈА



• Др Никица Колунџија, саветник у Влади Србије по питању РТБ-а. Велемајсторски је сакрио пљачку у РТБ-у.



НЕМАЊА КОЛЕСАР



• Немања Колесар, саветник Ђинђића по питању РТБ-а, а касније лични секретар предс. Владе Србије. Ситан лопов, али је велику штету ДОС-у и Србији нанео.



ЗОРАН ЈАЊУШЕВИЋ



• Зоран Јањушевић, шофер из Босне, саветник Ђинђића по питању РТБ-а и безбедности (у моменту када је извршен атентат на Ђинђића?!). Бивши члан УО РТБ-а. Ситан лопов.



СРЂАН ПОПОВИЋ



• Срђан Поповић, бивши посланик и саветник Ђинђића по питању екологије (без дана радног стажа?!). За мр Наду Ајдачић је изјавио да је “луда бабетина, која лупета глупости о некаквом радиоактивном отпаду”.



АНЂЕЛКА МИХАИЛОВ



• Др Анђелка Михајлов, бивши министар екологије. Није дозволила да се ни једна афера од раније по питању прераде отровних и радиоактивних концентрата обелодани и преиспита.



НЕНАД МИЛИЋ



• Ненад Милић, лични секретар предс. Владе Србије Ђиндића (пре Колесара), а службеник Службе државне безбедности у време Милошевића. Пом. мин. унутрашњих послова у Влади Србије у време Душана Михајловића (у моменту када је извршен атентат на Ђинђића?!).



БЕБА ПОПОВИЋ



• Беба Поповић, саветник Ђинђића по питању безбедности (у моменту када је извршен атентат на Ђинђића?!). Веома контравезна личност по питању сарадње са мафијашима, удбашима и левицом, а никоме није јасно како се обогатио.



ЧЕДА ЈОВАНОВИЋ



• Чеда Јовановић, бивши потпредседник у Влади Србије, који је “службено сарађивао” са Земунским кланом, социјалистима и удбашима?! Баш му верујем.



ДРАГАН ЗЛАТАНОВИЋ



• мр Драган Златановић, саветник Ђинђића по питању РТБ-а.



ИГОР ТАДИЋ



• Игор Тадич, саветник Ђинђића по питању РТБ-а.



ИВАН ГРБИН



• Иван Грбин, саветник Ђинђића по питању РТБ-а.



АНДРЕЈА ЛАЗИЋ



• Проф. др Андреја Лазић, бивши ДОС-ов председник УО РТБ-а.



ФИЛИП ЦЕПТЕР



• Филип Цептер, спонзор ДС ; један од најбогатијих људи Балкана.



МИОДРАГ КОСТИЋ



• Миодраг Костић, власник шећерана, спонзор ДС.



МИЛАН ПАНИЋ



• Мр Милан Панић, доскорашњи власник Галенике ; спонзор пола ДОС-а.



СЛОБОДАН РАДУЛОВИЋ



• Слободан Радуловић, већински власник Ц-маркета и спонзор ДС и НД.



ПЕТАР РАНКОВИЋ ПЕЦОНИ



• Петар Ранковић-Пецони, власник фирме Инвеј и спонзор ДС.



ТИХОМИР СИМИЋ



• Тихомир СимиЋ, спонзор ПСС.



МИРОСЛАВ МИШКОВИЋ

• Мирослав Мишковић, доскорашњи власник Делта банке и спонзор пола ДОС-а. Највећи земљопоседник у Европи.



ЖИВОЈИН ЂОРЂЕВИЋ



• Живојин Ђорђевић, власник фирме Неxт и спонзор.



ВУК БАБИЋ



• Вук Бабић, ген. дир. Хемофарма.



МИОДРАГ КОСТИЋ



• Миодраг Костић, власник фирме МК комерц и спонзор ДС итд.





МИРА МАРКОВИЋ ЈЕ ПРАВИ ПОБЕДНИК ПЕТОГ ОКТОБРА



Нека ме неко аргуентовано демантује да др МИРА МАРКОВИЋ није прави победник Петог октобра. Има најмање 200 посланика у Скупштини Србије (у неколико странака ДОС-а и у “конструктивној опозицији”), и ако није ни учествовала на изборима. Милошевић, Милутиновић, Шаиновић и Шешељ су се жртвовали да би обезбедили баснословну економску будућност оданим и провереним члановима СКЈ, војним и цивилним удбашима и по неком ДОС-овцу, у следећих 10-ак генерација. Мира и њени политички пријатељи су положили принципе КГБ-ове школе “мажњавања” народних пара (о чему сам писао прошле недеље) са “чистом десетком”. Контролишу све приватне домаће банке у Србији, имају на десетине хиљаде хектара обрадиве земље у Војводини, неколико стотина мањих и већих приватних фирми широм Србије, део РТБ-а, милијарде долара у иностранству, а тек намеравају да откупе комплетну електропривреду, нафтну индустрију и остатак РТБ-а.



ТОМА НИКОЛИЋ је руководилац радикала код нас, пошто је др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ на “дугогодишњем службеном путу”. Највише им одговара да су у “конструктивној опозицији”. Одавно су могли да преузму власт (још децембра 1993. године), да су оплели социјалисте и ЈУЛ-овце аргументовано, са правим доказима о пљачкању, али њиховим наредбодавцима из Службе ДБ то није одговарало. Е, сада је дошло то право време њихове прве победе на изборима. Пошто и даље тоне, Србија је свега на корак од правог амбиса, а баш су они задужени да направе такав корак. Већ у прва два месеца после образовања Владе, доказаће колико мало вреде, јер немају довољно квалитетних кадрова да покрију сва директорска места директора градских чистоћа, пијачних управа и водовода у Србији, а камо ли тек кадрове који могу радити на вежим положајима. Европска Унија ће слегнути раменима и поновити оно од раније - како сте гласали, тако и кусајте, али паре и кредите нћ}е давати.

На неколико недеља пре свенародног бунта, који се може изродити у прави грађански рат, ускочиће Богољуб Карић, будући српски Берлускони и “спасиоц“ Србије. Нешто слично већ смо доживели и некако преживели. Да се подсетимо, почетком јануара 1994. године инфлација је достигла највиши ниво, држава је била на корак од грађанског рата и онда је Милошевић извукао “кеца из рукава” (пок. др Аврамовића) и смирио страсти. Срби су са правим одушевљењем прихватили плате од мизерних 100-150 нових динара (односно, марака), а Милошевић је трљао руке и гомилао милијарде долара у иностранству и домаћим банкама.



БОГОЉУБ КАРИЋ је један од најбогатијих људи Балкана. Производ је наше Службе државне безбедности, Боривоја Милошевића и КГБ-ове мафије и спонзор неколико странака ДОС-а и “конструктивне опозиције”. Недодирљив је и под заштитом самог врха ДОС-а, као прави наследник Тита. Поставиће вероватно Зорана Дракулића, Вука Бабића, или Филипа Цептера за председника Владе. Уговориће добре «шрафцигер»-технологије, довешће квалификоване српске руководиоце са запада и легално вратити у Србију милијарде долара опљачканих пара, преко (кобајаги) страних фирми, као што је Дебис из Немачке. Доћи ће до брзог раста привреде (од 30% се на брзину направи 40%), повећања запослености и постепеног и благог пораста плата. Карић ће постати све популарнији, чак популарнији и од Тита, јер је српског и православног порекла. Народ ће успети да издејствује да се обнови производња «Фиће» у Крагујевцу и одвајаће буквално од уста да би га купио на вишегодишњи кредит. Мерцедес ће припремити још луксузнију и неколико пута скупљу варијанту «Мајбаха», јер има гарантовану продају у Србији.



ДОС ће отићи у историју, а Србија у незваничну заједницу са државама бив{ег СССР-а, што је Мира предлагала још пре десетак година. «Фифти-фифти» подела са Јалте из 1944. године опет долази до изражаја, а Србија (без Црне Горе) полако али сигурно, на велико задовољство црвених православаца, патриота и русофила, прелази у руску сферу утицаја.

Да ли мора баш овако да буде?! Не мора, ако се врх ДОС-а узме у памет у следећих неколико недеља. Могу да почну са брзопотезним хапшењем људи који су уништили углед ДОС-а (ако не знају који људи су у питању, онда нека пажљиво још једном прочитају моје чланке), прекину даљу распродају привреде Србије и пониште старе штетне уговоре. У супротном, могу малтретирати мене и оне који објављују оно што пишем, али ја сам на тако нешто већ одавно огуглао. Толико ми је лепо, после пет година од Петог октобра, тако да ми је свеједно и да ме сутра убију.

[Петровић]

СРПСКА РАСПРОДАЈА СРБИЈЕ

(II наставак)

Пише: БОЖА БОГДАНОВИЋ

Први парламентарни избори, као 19. пример

Када се 1989. године на брзину окрену скоро две милијарде долара (само преко једног брода са радиоактивним отпадом, а ко зна колико их је било), “на црно”, без икакве евиденције, тада се ствара огромна могућност за куповину политичких противника и пријатеља, тадашњих и будућих министара, оснивање и спонзорисање неких опозиционих партија, тачније за припрему првих парламентарних избора 1990. године. То су Тито, када је започео прераду и складирање радиоактивног отпада, а касније Милошевић и Шаиновић гарантовано постигли.

Крајњи резултат је више него очигледан. Они су тим “крвавим парама” формирали пола странака ДОС-а, а добар део део остатка ДОС-а купили су најкасније 2000. године, када су са њима поделили милијарде долара са Кипра и из банака белосветских острва. Да се мало подсетимо политичке ситуације из 1990. године:

• Формирана је СНО (Српска народна обнова). Оснивачи су били Вук Драшковић, др Војислав Шешељ, Јовић, Динкић итд. Шешељ и Јовић су одмах показали своје право лице. Шешељ је напустио СНО и формирао четнички покрет (са петокраком уместо кокарде), Вук Драшковић се отцепио и формирао СПО, а Јовић је наставио са поклањањем 1-2% гласова Милошевићу на следећа 2-3 избора. Драшковић, Шешељ и Јовић су идуће године формирали паравојне јединице за рат у Хрватској и Босни, а Драшкови} је своју расформирао када је погинуо Ђорђе Божовић Гишка код Госпића. Наиме, српски комунистички официри из Книнске крајине су обавестили хрватске где да га опколе и убију, чиме су војни удбаши отворено ставили до знања Вуку да се остави “ћорава посла”. Том приликом, погинуо је и наш млади добровољац из Топионице, као “колатерална штета”, који је тамо стигао неколико дана раније, у организацији Југословенске армије и СПО-а.

• Формирана је Демократска странка. Оснивачи су били: проф. Мићуновић, књижевници Борисав Пекић, Вида Огњеновић, Миодраг Перишић и Рајко Ного, академик Никола Милошевић, академик Љубомир Тадић (отац Бориса Тадића), проф. Коста Чавошки, др Коштуница, др Ђинђић, проф. Лабус, проф. Драган Домазет, адв. др Владан Батић, проф. Шами, проф. Грубач, проф. Владета Јанковић, проф. Радослав Стојановић, проф. Веља Симоновић, проф. Мушкатировић, проф. Радомир Шапер, публициста Десимир Тошић, адв. др Радоје Прица, адв. Вучкови}, проф. Бора Мијатовић, др Слободан Вуксановић, проф. Стеван Лилић итд.

Већ после неколико месеци дошло је до првог цепања странке (изашли су проф. Чавошки и академик Милошевић и основали Либералну странку), а пред Видовдан 2002. године издвојили су се Коштуница и Батић и формирали ДСС, из које је касније настала и ДХСС. Странка се сво време цепала, али, генерално гледано, уједно је и дала преко 70% ДОС-ових најважнијих председника, министара и амбасадора, да их не набрајам пошто сви знају њихова имена. Није ми до краја јасна улога Демократске странке (и њених огранака), проф. Мићуновића, др Ђинђића, др Коштунице и проф. Лабуса у успостављању тајне (финансијске) везе између левице и деснице у Србији, и ако сам им поклонио 12 година активног политичког живота, али је очигледно да постоји.

• Адвокати су формирали Радикалну странку, на челу са Губерином, а потпредседник је постао адвокат Миза из Зајечара (његова кћерка је удата за сина Зорана Соколовића, тадашњег председника Скупштине Србије, а каснијег СПС-овог министра унутрашњих послова, која случајност). Милошевић се плашио Радикалне странке због огромног угледа ранијег оснивача (чувеног Николе Пашића), па је сачекао прави моменат – изборну кампању 1990. године, да преко медија на сва звона разгласи да је Губерина хомосексуалац, што је уништило углед странке, па су на тим изборима прошли као “бос по трњу”. Милошевић је забранио рад Четничког покрета, па је Шешељ крајем 1991. године (чисто случајно) прешао у Радикалну странку, постао њихов први посланик и на свим следећим изборима и заседањима у Скупштинама Србије и СРЈ помагао Милошевићу да у кључним моментима одржи власт.

• Изникло је још око 200 странака за збуњивање народа, од чега је служба ДБ формирала најмање 90 одсто!

СРПСКА РАСПРОДАЈА СРБИЈЕ

(III наставак)

Пише: БОЖА БОГДАНОВИЋ

Прва посета г. Ђиндића Бору, као 43. пример

Благовремено сам чуо да 17. децембра 2000. године долази г. Ђинђић у Бор, први пут после Петог октобра. Припремио са саопштење о борском ДОС-у и РТБ-у и дао га њему и г. Веселинови}у, новопостављеном предс. Привредне коморе Србије у руке (у Топионици), напоменувши да ће у следећа 1-2 сата у генералној дирекцији РТБ-а разговарати са новим руководством РТБ-а, од којих су преко 80% присталице левице. Ушао сам и ја у салу (иако нисам био позван). Прво сам рекао да молим г. Ђинђића да одмах после формирања Владе Србије са још неколико сарадника дође у Бор, али не на 1-2 сата, већ на цео дан. Да тек после целодневне расправе усагласимо имена новог руководства РТБ-а, да би прави људи дошли на право место. Јавио сам се и по други пут за реч и добио је. Још нисам ни две речи рекао, а прекинуо ме је Јанеш. Поново сам почео, али ме је прекинуо Драгић, за њим Бућан, па Париповић (која случајност), што ја нисам хтео да коментаришем. Г. Ђинђић је пуштао да ме прекидају, правећи се да то не примежује. Када му је досадило, једноставно је рекао: “Кажи, Божо” (ја сам један од свега неколико људи Тимочке крајине чије је име знао и годинама памтио). Рекао сам отприлике ово:

Г. Ђинђићу, неко у трамвају украде 500 динара другом путнику. Ако га ухвате, осуде га и прогласе лоповом. И ја се у потпуности слажем са том пресудом. Међутим, РТБ је у последњих десет година остварио производњу од преко 6 милијарди марака, што значи да је РТБ у том периоду остварио трговину са другим фирмама у земљи и иностранству у вредности од неколико милијарди марака, рачунајући и куповину и продају разних производа. Пошто је због санкција највећи део те трговине текао преко других приватних фирми, они су остварили легалну провизију од близу пола милијарде марака. На жалост, те приватне фирме углавном су биле у власништву најближих рођака, кумова и пријатеља РТБ-ових директора, министара, српске и иностране мафије.

Прошло је већ два месеца од промене директора, а новопостављено руководство није нашло ниједан сумњиви рачун. Испада да је цела трговина РТБ-а вођена на најпоштенији начин. Ако је тако, онда ми није јасно зашто смо ми уопште и мењали старо руководство?! Ја сам много пута у Борским новинама написао да су РТБ годинама водили лопови. Сада ми једино преостаје да им се јавно извиним. Међутим, г. Ђинђићу, ја и даље КАТЕГОРИЧКИ тврдим да су РТБ годинама водили лопови. Такоже тврдим да РТБ-ом и даље командују Шаиновић и остали највиши руководиоци СПС-а и ЈУЛ-а.

Извор: сајт ИСТИНА

[kreativac]

Знаш ли можда кад је овај текст објављен?
_________________
Стратегија захтева размишљање; тактика захтева посматрање

[Macak MOMCILO]

Ima gresaka i neozbiljnosti u ovom tekstu,,,

Recimo,predsednik koncerna HEMOFARM je MIODRAG BABIC,a ne VUK BABIC...

To je greska teska...

Zatim pise da TIHOMIR SIMIC finansijer PSS...

Smesno,znam coveka licno,,,

Suprotno je,PSS je finansijer TIHOMIRA SIMICA,,,,

Jer je SIMIC bivsi pukovnik vojske,koji se zaposlio kod Karica posle raspada SFRJ vojske...

Dakle,smesna trdnja,,,

I jos jedna primedba,,,

Sve politicke dogadjaje koji opisuju od 89 do danas su neprecizne,da su mene zvali bolje bi im ispricao sta je tacno,a sta naklapanja i proizvoljna konstrukcija...

Iz izlozenog se vidi,da su na vlast komunjare nevidjene u Srbiji,a da se antikomunistima ne da vlast niu pod pretnjom smrcu,hapsenjem,i izmisljanjem afera tim istim ljudima koji nikada komunisti nisu bili....

[Гост Захумље]

Баш ми занимало тај господин Марко

He wasn't born Rich. No, he was born Marc David Reich in Belgium in 1934 to a working-class Jewish father. Fearing the Nazis, his family fled to America in 1942, changed their name to Rich and tried to start life all over again.

Forty-one years later, Marc Rich was fleeing again, but this time the feared authority was not Adolph Hitler, but the assistant U.S. attorney for the Southern District of New York, Morris (Sandy) Weinberg. Rich's crimes included tax evasion, fraud and "trading with the enemy" -- Iran, during the hostage crisis.

Rich, by now a multimillionaire, was in Switzerland on the day his indictment came down and decided to stay. Once again, Rich started his life afresh, leaving his old wife Denise for a young blond model, changing the name of one of his Swiss firms and starting a new business.

On Jan. 20, President Clinton gave Rich a chance for a third "do-over." Clinton wiped all the criminal charges off of Rich's record with a presidential pardon on his last day in power. The Rich pardon has received special attention because Denise Rich raised and donated more than $1 million to the Democratic Party in recent years and also provided the Clintons directly with a $10,000 contribution to their legal defense fund and $7,300 worth of furniture.

Even left-wing newspapers and columnists have rebuked Clinton for pardoning Rich. Sen. Joseph Lieberman, D-Conn., declared himself "troubled." Bush White House lawyers looked into overturning the pardon, and House Government Reform Committee Chairman Dan Burton, R-Ind., has launched an investigation.

The strange case started with the Emergency Petroleum Allocation Act of 1973, which established a system of price controls on crude oil produced in or imported to the United States. In 1980 and '81, the Energy Department classified oil that came from wells that produce 10 barrels a day or less as "stripper" oil and exempted it from the price caps.

According to his 1983 indictment, Rich saw this regulation as a potential gold mine, setting up a scam to have his company's oil relabeled "stripper" oil by a reseller, and thus seemingly exempted from the price controls.

To hide this activity and the illegal profits it produced, says Sandy Weinberg, the lead prosecutor in the case, Rich allegedly had a reseller claim Rich's profits were really its own and then hand over the money through sham transactions to companies Rich controlled in Panama.

This led the government to charge Rich and his partner Pincus Green with fraud and the evasion of $42 million in taxes.

On top of that, Weinberg alleges, Rich bought crude oil from the Ayatollah Khomeini's Iran while Iran was holding U.S. citizens hostage. This was in direct violation of a U.S. trade embargo -- and, in effect, helped to arm the Iranians by giving them needed cash.

Bring all of these activities together into a concerted effort to make illegal profits, and you've got what the prosecutor called racketeering -- violating federal criminal statutes designed for busting the Mafia.

Rich's attorneys -- at the time of the investigation as well as in the consideration of the pardon -- uttered cries of "over-prosecution." They hoped an agreement could be reached. Rich's and Green's attorney, Edward Bennett Williams, met with Weinberg a few times in 1983 to offer a deal: The companies would pay $100 million if all charges were dropped.

This was on top of the $50,000 per day that Marc Rich was paying in contempt-of-court fines for not turning over certain documents. Every Friday, Rich paid $200,000, and every Monday, $150,000. The payments eventually equaled $21 million.

Rich started paying the fines only after the feds, following an anonymous tip, "reeled in a plane on the runway at JFK" (Weinberg's words) and found it was carrying a paralegal from a New York law firm who had checked on board with two steamer trunks full of subpoenaed documents.

The plane was on its way to Europe.

Weinberg recounts a June 1983 meeting with Williams, in which Williams put his feet up on the prosecutor's desk and made the pitch. In Weinberg's view, and in the view of his boss, then-U.S. Attorney Rudy Giuliani, Rich and Green deserved nothing short of jail time. If wealthy criminals could buy their way out of their misdeeds, the prosecutors felt, then they were effectively above the law.

Rich and Green, according to a few sources, were in Europe at the time of the negotiation. When Weinberg told Bennett, "No deal," the two businessmen decided not to come back. Three months later, a federal grand jury handed down an indictment for fraud, tax evasion and trading with the enemy.

The resellers who were the main co-conspirators in the "stripper oil" fraud were convicted and served 12 months in jail. Rich's companies pleaded guilty to 78 counts and paid over $150 million, while Rich and Green remained fugitives. Attempts at extradition failed.

That did not mean that they could not profit off the U.S. government. As then-Rep. Bob Wise, D-W.Va, unearthed in hearings in the early 1990s, while Rich was a fugitive the U.S. mint was contracting to buy metal from one of his companies.

Between fiscal years 1989 and 1992, the mint issued at least 21 separate contracts for nickel, zinc and copper to the company. Also, in 1988, the Defense Logistics Agency lifted its bar on contracting with the same company.

Wise characterized the scandal of dealing with the fugitive Rich this way: "I wonder how the average American taxpayer feels when they go to the shopping center and they reach into their pockets to pull out some change, some coins to pay the sales tax, which they are obligated to pay. And as they pull out that change and put those coins on the desk, they find that the person who provided the metal to the mint and is benefiting is accused of evading the very taxes that the citizen is paying. I don't think that sits very well with the American taxpayer."

But President Clinton completely ignored standard procedures in finally pardoning Rich. His action bypassed the Justice Department and blindsided Mary Jo White, the U.S. attorney who serves in the district formerly presided over by Giuliani.

Various lawyers had tried to get White to accept a plea-bargain from Rich for years. One of these lawyers, according to the New Yorker, was Lewis Libby, now chief of staff to Vice President Cheney. (Cheney's office did not return calls on the matter.)

But when Jack Quinn, Clinton's former White House counsel, took Rich as a client, things changed. Israeli Prime Minister Ehud Barak, the Anti-Defamation League and, of course, mega-fundraiser Denise Rich all submitted letters directly to Clinton, through Quinn, requesting a pardon.

Burton and Sen. Arlen Specter, R-Pa., now intend to investigate how the pardon came about. Did Clinton do it out of the kindness of his heart, or was there another consideration?

Marc Rich may have a pardon clearing him to enter the U.S. at any time, but don't expect him ever to return.
Washington sources tell me that congressional investigators would love to slap him with a subpoena upon arrival and haul him before congressional hearings and the cameras for interrogation.

The Clinton pardon deal may just be one small part of what Congress may want to find out from Rich.

Perhaps the most serious concern for congressional investigators is Rich's longstanding ties with Russian intelligence agencies, the Russian mafia, and some of the old communist states of East Europe.

Last week the New York Post's Rod Dreher reported that Rich made tens of millions of dollars helping Russia’s communist bosses loot their country, leaving it bankrupt.

Rich’s role in ruining Russia’s economy was detailed in the book "Godfather of the Kremlin," by Paul Klebnikov, who Dreher describes as an expert on Russia and a Forbes magazine senior editor.

The book reveals how Rich and Russian oligarch Boris Berezovsky and associates stole untold sums from the Russian people through corrupt international financial manipulations.

In 1983, the year he fled the United States to avoid prosecution, Rich took advantage of the grain embargo the United States imposed on the USSR because of its war in Afghanistan.

Rich ignored the embargo and imported grain into the Soviet Union, winning friends in the Soviet hierarchy with whom he would ally himself when the Communist government collapsed.

According to NewsMax.com Washington sources, from then on Rich was associated in his business dealings "by the Communist Party and KGB senior figures. Everybody in that carousel, commie and KGB, got personal benefits ... commissions in Western accounts."

It is widely believed by intelligence experts that today's powerful Russian "mafia" is nothing more than an arm of Russian intelligence agencies, such as the former KGB.

Other evidence suggests Rich had more than a casual business relationship with Russia's spy agencies.

Appearing on CNN's "Larry King Live" earlier this month, former head of the U.S. Marshals Service Howard Safir revealed efforts by East Germany, then a Russian satellite state, to get Rich off the hook.

Safir said, referring to Rich, "You are talking about an individual, when I did a spy exchange in 1986, he had a lawyer from East Germany offer $225 million for him and Pinky Green if the prosecutions were wiped out."

According to Klebnikov, Rich came into the picture again as a major wheeler-dealer in Russia around 1990, when the Soviet Union began to open up to outsiders, Dreher wrote.

"Governmental authority began to crumble. All these local Communist Party bosses got to strike deals on their own," the author told Dreher.

Working out of Switzerland, which has secretive banking laws, Rich was in a prime position to help Russia's plunderers carry out their dirty work," Dreher wrote.

"Klebnikov reported that Rich dealt in oil, aluminum, zinc and other raw commodities.

"He'd strike a deal with the local party boss, or the director of a state-owned company," Klebnikov told Dreher. "He'd say, 'OK, you will sell me the [commodity] at 5 to 10 percent of the world market price.

" 'And in return, I will deposit some of the profit I make by reselling it 10 times higher on the world market, and put the kickback in a Swiss bank account.' "

"He made a complete mint off of Russia," says Klebnikov.

Rich began buying Russian aluminum at absurdly cheap prices, with his hard currency. Rich then dumped the aluminum onto Western industrial markets, causing a 30 percent collapse in the price of the metal, as Western industry had no way to compete.

There was such an outflow of aluminum from Russia that there were shortages of aluminum for Russian fish canneries. At the same time, Rich reportedly moved in to secure export control over the supply of most West Siberian crude oil to Western markets.

Rich's companies were under investigation for fraud in Russia, according to a report in the Wall Street Journal of May 13, 1993.

As a result, for at least two years, while the Soviet Union was writhing in its death throes, Rich was that nation's largest trader of aluminum and oil on a spot basis.

According to Dreher, a former foreign-trade minister told the author that Rich taught the robber-baron elite how to get around the law by running secret deals through shell companies and the like.

In an interview with Forbes magazine, a former Russian trade minister, Oleg Davydov, told Klebnikov that in the rush to privatize government-owned industries the Russian government made a serious mistake by immediately dismantling the government foreign trade monopolies.

"These organizations had decades of experience and representatives all over the world," Davydov explained.

"They charged 0.5 percent commission and remitted all the difference [between domestic commodity prices and world prices] to the government. When these legal channels became inconvenient [for Russia's new businessmen], there appeared a huge mass of foreign entrepreneurs, mostly crooks like Marc Rich, who began to teach us various ways of taking the money out through offshore companies."

"Marc Rich ended up being a mentor to all these young kids who came out of the Communist Party establishment, and who made billions off these schemes themselves," Klebnikov charges.

"Applying the lessons they learned from Marc Rich, they bankrupted Russia," Klebnikov alleges. "As a result, you have a ruined economy, bankrupt government, and an impoverished population."

Rich, headquartered in Switzerland, was well situated to help the Russian mafia. Switzerland has already been identified by international police agencies as a major center of Russian money laundering.

If it is true that Rich and his intermediaries were willing to spend more than $200 million for a pardon for U.S. crimes, it raises questions of whether a lot more money may have changed hands than the few million suspected as donations to the DNC, Hillary's Senate campaign or the Clinton Library.

Could money, for example, have been transferred to an offshore bank account? It's a good question investigators need to ask. Especially since the Clintons have had their own Switzerland connection. Several years ago London's Sunday Telegraph reported that Vince Foster, onetime White House deputy counsel, made frequent trips to Switzerland before the Clintons entered the White House.

President Clinton's eleventh-hour pardon of fugitive financier Marc Rich has sparked a firestorm of controversy, launching investigations in both houses of Congress and igniting fierce protest from both Democrats and Republicans. The U.S. House and Senate have issued a rash of subpoenas calling for witnesses as well as financial records, as the House Government Reform Committee continued its hearings and the Senate Judiciary Committee geared up for its own proceedings.

Thursday, the controversy took another step forward — no, we're not at impeachment yet, but it's been suggested — when federal prosecutors in New York officially opened a criminal investigation into whether Rich did indeed buy his pardon with his ex-wife Denise's pointed largesse to the First Couple and the Democratic party.

That prompted Dan Burton, chairman and lead Clinton-hunter on the House Government Affairs Committee's ongoing investigation into the matter, to put on hold his request to the Justice Department to give Denise Rich immunity in exchange for her testimony. Rich has already declined to testify, citing her Fifth Amendment privilege against self-incrimination.

As with almost everything relating to the former president, the Marc Rich pardon case raises a lot of questions. Some answers will surface only after all the Capitol Hill witnesses are heard and the U.S. Attorney's office does its thing. Others, happily, we can answer here and now.

First of all, what does it mean to be "pardoned" by the President?

In legal terms, a pardon in an exemption from punishment for a criminal conviction. Presidential pardons are granted unilaterally and cannot be reversed.

So what's the point of all these hearings?

Some are calling the inquiries a field day for die-hard Clinton-haters. But most see this as a source of bipartisan outrage. Republicans and Democrats alike were dumbstruck by the Rich pardon. The federal prosecutors who indicted Rich are especially livid, particularly because, by definition, Rich appears to be ineligible for a pardon: He never took responsibility for his actions or served any sentence.

The congressional panels were called to investigate the path to Rich's pardon — which, as various documents seem to indicate, did not follow usual channels. In testimony Wednesday before the Senate Judiciary Committee, U.S. pardon attorney Roger Adams says when the White House sent over Rich's name for pardon consideration — only a few hours before the President was due to leave office — there was never any mention of Rich being a fugitive. There is also suspicion that donations made to Clinton campaigns and to the Clinton presidential library by Rich's ex-wife, Denise, could be a quid pro quo for the pardon.

There are other questions looming: Senator Arlen Specter, Republican of Pennsylvania, asked whether Clinton even had time to sign all of the paperwork required to seal Rich's pardon before he left office — raising the possibility that the pardon may not be valid. Specter has also floated the idea of a constitutional amendment giving congressional oversight to presidential pardons.

Will Clinton be brought in to testify about the pardon?

It doesn't look like it. Senator Orrin Hatch, chairman of the Judiciary Committee, has indicated he's interested in having Clinton appear to "clear the air," but says he doesn't believe the former president should be forced to testify.

How does President Bush feel about the Rich pardon inquiries?

Bush has been quoted as saying he thinks "it's time to move on," and by all accounts has little interest in pursuing any investigation that keeps his predecessor in the national spotlight.

What was Marc Rich's alleged crime?

In 1983, Rich was indicted in federal court of evading more than $48 million in taxes. He was also charged with 51 counts of tax fraud and with running illegal oil deals with Iran during the hostage crisis.

So does the pardon mean that if Rich leaves Switzerland (where he's been living for 17 years and seems quite happy to stay) and comes back to the U.S., that he won't face any legal proceedings at all?

Possibly. He's free of any criminal charges in connection with the case, but Rich can still be charged in civil court on, say, tax evasion charges. In fact, when Clinton finally signed off on Rich's pardon, the President stipulated that Rich waive the statute of limitations normally placed on as yet unspecified civil charges.

Rich has been living in Switzerland for almost 20 years now. Is he still a U.S. citizen?

That's one of the major questions connected with this case. And the answer, legally, anyway, appears to be yes. While Rich's lawyers can't seem to decide if their client is a citizen — sometimes he is, sometimes he isn't — and Rich himself reportedly considers himself a citizen of Israel and Spain, a federal appeals court ruled in 1991 that Rich had not actively renounced his U.S. citizenship, and therefore he was subject to U.S. law.

Why does his citizenship matter?

If Rich is, in fact, still a U.S. citizen, he's liable for taxes, no matter where he lives. So the IRS wants to know if Rich filed taxes for 17 years he spent abroad — and the congressional panel is investigating whether Rich's money made it back to Bill and Hillary Clinton; non-citizens are not permitted to make political contributions.

What does Denise Rich have to do with all this?

Marc Rich's socialite ex-wife has donated an estimated $1 million to Democratic causes, including $70,000 to Hillary Clinton's successful Senate campaign and $450,000 to the Clinton presidential library fund. She also lobbied heavily for Marc's pardon. Investigators want to know if Denise's contributions led to a direct quid pro quo exchange for her ex-husband's pardon. Clinton has denied any connection, saying he relied solely on the information provided by Jack Quinn (former White House counsel and Rich's current lawyer) when he was weighing the pardon request.

What happens to Denise Rich now?

Last week, when she was called to testify before the congressional panel, she took the Fifth (the amendment to the Constitution that allows potential witnesses to decline testimony out of fear that they might incriminate themselves). Now the same House panel wants to offer Rich immunity in order to discuss her ex-husband's case. House Republicans want approval from Attorney General John Ashcroft before granting immunity. Ashcroft is currently "considering" the request.

What about Washington Democratic fund-raiser and socialite Beth Dozoretz, whose name has come up in connection with the case?

Beth Dozoretz, fund-raiser and FOB, was, according to TIME, skiing when she heard that Clinton was "impressed" by Rich's case for a pardon. Dozoretz eagerly told skiing partner Denise Rich about the development, who called Marc Rich's supporters in Israel, then Washington. Dozoretz is also a big contributor to the Clinton presidential library fund. As in Denise Rich's case, congressional investigators want to know if there's a trail leading straight from Dozoretz's bountiful checkbook to Clinton's signature on Marc Rich's pardon.

Овај стварно смрди.....