Економска политика води према социјалном и политичком расулу

resize.aspx_

resize.aspx_

Европска Унија из дана у дан тоне у још већу рецесију. Све је више чланица које јесу или ће врло ускоро постати врло проблематичне. За Србију су прогнозе јако песимистичне. Услед јако високог јавног дуга, у наредном периоду може се само очекивати продужетак рецесије у овој, али и у следећој години, што ће свакако довести до погоршања свих индикатора, па чак и оних повезаних са финансирањем јавне потрошње. Међутим, кључни проблем је висок спољни дуг.

Песимистичне прогнозе

За овакав песимизам, пре свега, кључан је контекст неиспуњених очекивања јер привредна кретања су далеко лошија него што се могло очекивати и како се то представља у јавности. Осим тога, јако је забрињавајући податак да у пракси реално постоји велико смањење запослености. Фискална политика је рестриктивна и од ње се не може пуно очекивати. Влада је кренула у потпуно контра смеру, уместо повећања јавне потрошње и улагања.

Преостају само средњорочне или структурне реформе.

Међутим, ни у том погледу Србија није много напредовала, нити се ишта конректно радило да се пређе са речи на дела. Постоје озбиљни отпори да се реши проблем вишка запослених у јавном сектору, али са друге стране, и лоша одлука да се и даље финансирају страни инвеститори. Перспективе на домаћем, а сада и на страним тржиштима су јако лоше. У наредном периоду, приватном сектору ће једино решење бити да отпуштају запослене, и да повећана незапосленост врши озбиљан притисак на плате, које ће или ићи доле или стагнирати. На тај начин, приватни сектор ће обезбедити краткорочан опстанак. Кад гледате економску политику Србије, одмах је можете оценити и рећи да у последњих 16 година она није могла бити гора. Рестриктивна политика ЕУ, коју данас примењује и Србија, која ставља штедњу у први план је више него погубна.

Србија данас нема шта да извози, па је дакле велики проблем недостатак инвестиција у извозни сектор, а велико је питање колико би се по том питању могло очекивати инвестиција из Европе јер је и тамо јако лоша ситуација.

Економска и индустријска политика Србије, води према социјалном и политичком расулу и овакав наставак само може да потенцира могућност друштвених сукоба и насиља, док ће инсистирање на штедњи и фискалној консолидацији само погоршати стање. За приватизацију појединих предузећа, коју Србији препоручује Европска Централна банка и ММФ, темељи се на “капиталистичком фундаментализму”, као што је након ИИ светског рата извршена национализација по рецепту “комунистичког фундаментализма”. Структурне реформе за јачање конкурентности које Србији препоручује ЕУ доносе смањивање социјалних и радних права, раст незапослености и “економски канибализам” од којег профитирају “мултинационалке” које запошљавају јефтину радну снагу као у азијским земљама.

Данијела

Затворено за коментаре.