Форсирају се сумњиви трендови о проценама броја запослених, јер режим сматра да треба да живимо у њиховим лажима

nezaposlenost

nezaposlenost

Систематски проблеми у званичној статистици кретања запослености, не само што отежавају детаљније, структурне, анализе важних макроекономских трендова, већ стварају и практичне проблеме у вођењу економске политике која не располаже са неким од најосновнијих економских података – колико је људи стварно запослено у Србији и какви су стварни трендови на тржишту рада. Буџетске пројекције доприноса и пореза на зараде, као и пројекције кретања потрошње у Србији, још увек се израђују без укључивања сумњивих трендова из званичне статистике рада, што је тренутно једино могуће, али није добро решење.

Стога би РЗС, због великог значаја које поуздано праћење трендова на тржишту рада има, требало да пажљиво преиспита своје податке из статистике запослености и у складу са тим ревидира постојеће серије података. Постоје наговештаји да се такви процеси спроводе, будући да је у октобру 2015. извршена корекција података из Анкете о радној снази за 2014. годину.

Ова ревизија, међутим, само је приближила процене броја запослених из 2014. онима у 2015. години, али није отклонила главне проблеме у квалитету података из Анкете, нити је обухватила претходне године које обилују нелогичностима.

Стварно кретање запослености у Србији ће у средњем року (до 2018. године) највероватније стагнирати (без обзира на индикаторе које ће објављивати РЗС). Наиме, у наредне две године се очекује релативно низак привредни раст. Кумулативно би БДП-а могао да порасте у 2016. и у 2017. години за око 4%, што би онда, уз стандардну еластичност кретања запослености у односу на БДП, указивало на могући раст запослености за око 2%.

Међутим, већ сада је извесно да ће се број запослених у предузећима у приватизацији, чија се судбина управо решава, значајно смањити, а Влада је такође најавила и знатна отпуштања у „буџетском“ сектору и у јавним предузећима. Ова отпуштања неће имати велики утицај на БДП, али ће привремено утицати на смањење укупне запослености.

Узимајући све наведено у обзир, и чиниоце који ће утицати на благо повећање запослености и чиниоце који ће утицати на благо смањивање запослености, највероватније ће број запослених са којима се улази у 2018. бити приближно једнак броју запослених са краја 2015. године.

А одговор на питање, да ли ће се од 2018. године успоставити снажнији, одрживији (и овај пут стварни) тренд повећања запослености ће зависити првенствено од тога да ли ће се у наредне две године обезбедити услови за брз и одржив раст привредне активности, односно, да ли ће се применити права економска политика и да ли некога од политиканата на сцени Србије уопште занима ‘’економска политика’’.

Данијела

Затворено за коментаре.