Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 0 Гласова - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
2. мај 1992. године
16-12-2016, 02:24 AM
Порука: #1
2. мај 1992. године
Немам времена да нешто посебно истражујем, а овде има вас упућених у те догађаје.
Моје питање је зашто сарајевски муслимани толико инсистирају баш на овом датуму као главном на почетку рата, а доскора су инсистирали на 6. априлу?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-12-2016, 08:53 AM
Порука: #2
RE: 2. мај 1992. године
Они (турци) наводе да је од тог дана почела "званична" блокада Сарајева од стране ВРС
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-12-2016, 07:59 PM
Порука: #3
RE: 2. мај 1992. године
Колико се сјећам, 2. маја је ухапшен Алија, а они Алију доживљавају као апсолутног суверена БиХ. То вјероватно желе представити као удар на суверенитет БиХ, а тиме и званично почетак рата. Раније догађаје: убиство свата, прве барикаде, Сијековац, Купрес, 4-6.април и др. вјероватно желе подвести под категорију "изолованих инцидената". У осталом за те догађаје кривица је њихова, па им и не одговарају да се третирају као почетак рата, јер би кривица била на њима.
Друго, ово са Алијом је добар изговор и довољан разлог за почетак рата. Већ виђено, као "Сарјевски атентат" за почетак Великог рата.

Само не знам, је ли то њихова памет или их неко насавјетовао.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2017, 11:34 PM (Последња измена: 01-02-2017 11:35 PM од ЈВуО-КГ.)
Порука: #4
RE: 2. мај 1992. године
(16-12-2016 02:24 AM)Бенито Пише:  Немам времена да нешто посебно истражујем, а овде има вас упућених у те догађаје.
Моје питање је зашто сарајевски муслимани толико инсистирају баш на овом датуму као главном на почетку рата, а доскора су инсистирали на 6. априлу?

Зато што су за тад заказали почетак рата, припремили снајпере и све остало. Чак сам чуо и да је једна од оне две девојке које су погинуле тог дана доведена намерно пред снајпере и да ју је ту довео син неког од потуричких функционера који је са њом био у вези. Не знам да ли је то истина али давно сам чуо за то.

Мене је занимало колико је људи заправо погинуло у Добровољачкој, наши кажу да је 42 војника и официра погинуло, 73 рањен а 218 заробљено. А кукавни Кукањац се извукао. Е сад , шта каже турска страна. Они тврде да је ту у Добровољачкој убијено 6 а да је касније од последица рањавања умрло још 9 војника. А тврде и да су ови наши све српске жртве из 2. и 3. маја спаковали у Добровољачку . Ко ће га знати, познавајући аљкавост слобистичких комуњара ни то није немогуће.

На једном другом форуму налази се списак од 45 убијених војника и официра 2. и 3. маја, али нажалост списак не може да се прекопира овде.

Један од убијених у Добровољачкој је и отац Саше Радуловића.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-02-2017, 05:25 PM
Порука: #5
RE: 2. мај 1992. године
(01-02-2017 11:34 PM)ЈВуО-КГ Пише:  А кукавни Кукањац се извукао

Мој ујак га је видео после тога, како опуштено игра тенис, мислим у Кошутњаку, са другим генералима. Прави Титов официр.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-05-2017, 07:24 AM
Порука: #6
RE: 2. мај 1992. године
Цитат:Добровољачка: Овако се десило

Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато овом приликом објављујемо хронологину тих злочина.

У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.

Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници “зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника ЈНА. Према свједочењима војника и војних старјешина, касарне у Сарајеву су блокиране и стављене под опсаду муслиманских снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. Заштитног моторизованог пука са 2 БОВ-а (борбена оклопна возила), 3 ПУХ-а (теренска возила) и 40 војника као помоћ опкољеним војницима у Дому ЈНА. Упали су у засједу у улици Ђуре Ђаковића гдје је погинуло 6 припадника ЈНА.

Мајор Марко Лабудовић из Војне болнице креће у помоћ групи пуковника Шупута. Успио се са својом јединицом пробити до трамвајске станице на Скендерији и ту су дочекани ватром. На Скендерији је тад, из засједе убијено 14, а рањено 6 припадника ЈНА.

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. Погинули су капетан и возач . У 17 часова убијен је један војник у команди. Напад је престао око 20 часова.

Међу појединим, бившим војницима и војним старјешинама који су тада били у Сарајеву, постоји теорија да је напад на Дом ЈНА био “камуфлажа , јер је главни циљ било увођење 65. Заштитног моторизованог пука у најужи дио града гдје ће се напасти”. Треба знати да је 65. ЗМТП, формиран у оквиру бивше ЈНА, до 1992. године био смјештен у Загребу у касарни “Маршал Тито” . Након повлачења из Хрватске смјешта се у касарну у Кисељаку, а материјално техничка средства у касарну “Бутиле” у Сарајеву. Једна од активности била је одузимање нелегалног наоружања од грађана кроз активирање противтерористичке чете и заједничко патролирање са специјалном јединицом МУП-а РБиХ којом је командовао Драган Викић.

Истог дана, увече, предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић враћа се из Лисабона у Сарајево. Са аеродрома је одведен у касарну ЈНА “Слободан Принцип Сељо” у Лукавици, гдје му је објашњена ситуација у граду и затражено посредовање у преговорима о безбједном повлачењу припадника ЈНА из Сарајева. Изетбеговић прихвата да дође до команде Друге војне области и да са колоном, уз генерала ЈНА Милутина Кукањца и команданта УНПРОФОР-а генерала Луиса Мекензија, изађе из града.

Око 18 часова, 3. маја, колона од 40-ак возила и око 300 људи креће из касарне. Убрзо, када су стигли до Добровољачке улице, колона је из засједе пресјечена, ватру су отвориле муслиманске снаге – “Зелене беретке”, “Патриотска лига”, припадници ТО и полиције. Пуцали су на војнике који су били беспомоћни, многи од њих, сједећи под церадама, нису ни знали шта се догађа. Према свједочењу преживјелих из колоне, убиства и рањавања су била брутална.

-Могао сам да видим како војници Територијалне одбране протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слива низ вјетробране кола.Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу, написао је у својој књизи “Чувар мира – пут у Сарајево” генерал Мекензи.

- У Добровољачкој улици, убијено је 9 припадника ЈНА: пуковници Мирко Сокић, Бошко Михаиловић и Градимир Петровић, потпуковник Бошко Јовановић, десетар Ивица Симић, војници Миодраг Ђукић и Здравко Томовић, доктор Будимир Радуловић и службеница Нурмела Шуко.Ту је рањено 29 припадника ЈНА, наводи Душан Зуровац предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина“. Зуровац је аутор књиге "Злочин у Добровољачкој улици“ у којој се наводе имена и презимена свих убијених и рањених припадника ЈНА 2. и 3. маја 1992.године у Сарајеву.

Карактер напада потврђен је током цијелог маја 1992.године, у акцијама које су услиједиле од стране паравојних муслиманских формација, када је убијен велики број цивила српске националности у Сарајеву. Бивша Добровољачка улица сада се је Улица Хамдије Крешевљаковића. Улица данас носи ново име, али ништа ново нема у случају “Добровољачка”Док ће породице убијених, бивши припадници ЈНА и представници РС обиљежити 23 годишњицу злочина, у Сарајеву се ова два дана, почетак маја 1992. сматрају кључним у одбрани града од ЈНА. Тврди се да је ЈНА планирала 2. маја заузимање центра Сарајева и свих важних институција,

Новинар и војнополитички коментатор Мирослав Лазански изнио је у тексту објављеном у “Политици” 2012.године поглед на дешавања у Добровољачкој у коме објашњава став званичног Сарајева према овом злочину.

-Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: „Убијте Алију”. Глас додаје: „Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА., стоји, између осталог, у тексту Лазанског.

Из Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја, ове године најављују више учесника на обиљежавању злочина у Добровољачкој. Планирано је да ове године, први пут од када се организовано иде на мјесто злочина, свештеници Српске православне цркве служе помен у самој улици гдје се догодило страдање војника.

- 3. маја ће у 9.30 часова бити служен парастос у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима, а у 10.00 часова је планиран полазак за Сарајево, гдје ће на мјесту страдања бити обављен вјерски помен, прислужене свијеће и положене руже, изјавио је предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић.

У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника и цивила – убијени су у Дому ЈНА, у улици Ђуре Ђаковића, на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама у граду. По националној структури 32 Србина, 6 Хрвата, 2 муслимана и 2 Албанца. Убијено је 10 официра, 28 војника ЈНА и 4 грађанска лица која су радила у ЈНА.

http://www.frontal.rs/index.php?option=b...4#komentar
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)