Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 9 Гласова - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
27. март 1941: Зашто?
27-03-2019, 05:04 PM
Порука: #407
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Потпуно небитна ствар, кога брига да ли је он вјенчао или није ћерку.Наравно да је знао да ће бити напад, зато је и организовао пуч.

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2019, 06:19 PM (Последња измена: 27-03-2019 06:19 PM од Милослав Самарџић.)
Порука: #408
RE: 27. март 1941: Зашто?
Два сата о 25. и 27. марту 1941. Надам се да смо расветлили сва питања.


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2019, 06:26 PM
Порука: #409
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(27-03-2019 03:32 PM)Бенито Пише:  Штета што ниси боље објаснио око "венчања" Симовића.
Заборавио сам детаље. Знам да си писао детаљно на форуму, али прошло је доста времена.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2019, 07:18 PM
Порука: #410
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Са интернета страница Историја Срба:


О војном пучу и демонстрацијама 27. марта 1941. године у српским градовима се у нашој јавности зна јако мало. Велика је срамота што о том догађају данас више има пропаганде него проверљиве истине.

А шта заправо знамо из јавности о тим догађајима? Знамо да су кнез Павле и Драгиша Цветковић потписали пакт са Хитлером и да су због тога Енглези тобоже потплатили официре да изведу пуч и изведу народ на улице у подршци пучу итд. Осим овога, у нашој јавности се ништа више не зна.

Зато у овој објави наводимо тачно ко је организовао пуч, ко га је непосредно помогао и да ли су их Енглези платили да то учине?

Главни организатори пуча од 27. марта су били браћа Кнежевић—мајор Живан Кнежевић, шеф војног кабинета и његов брат Радоје, професор француске књижевности, министар двора и члан Управног одбора Демократске странке (обојица су осуђени од стране Титовог суда 1946. године на стаљинистичком процесу заједно са Дражом Михаиловићем). Живан Кнежевић је главни организатор војног дела пуча, док је Радоје организовао политички део.

У нашој јавности погрешно се пласира дезинформација да су генерали Душан Симовић и Боривоје Мирковић били организатори пуча. Најужа организација пуча је била група млађих официра стационираних у Београду предвођени Живаном Кнежевићем. Пред сам крај припрема за пуч, Симовићу и Мирковићу, прилазе пучисти, на челу са браћом Кнежевић, са понудом да се као генерали прихвате учешћа јер би свакако било боље да се уз млађе официре нађе и неко са генералским чиновима како би пуч што успешније могао да се изведе. Мирковић је, прихвативши се помоћи у политичком делу организовања пуча пред његово само извршење, имао само задатак да обезбеди логистичку подршку и подршку код виших официра и генерала. Док је Симовић је имао озбиљне политичке амбиције, пошто је себе већ замишљао као румунског генерала и Председника Владе Јона Антонескуа и залагао се да он сам састави владу, док је Радоје Кнежевић инсистирао на демократском представљању свих релевантних странака што је на крају и усвојено.

Иначе занимљиво, противно постигнутом договору о извршењу пуча, Симовић није био у команди краљевског ваздухопловства у Земуну, одакле је током ноћи, односно рано ујутру 27. марта требало да се пребаци у Министарство одбране, већ је отишао својој кући на Дедиње. Кукавички се извукао како би, у случају да пуч не успе или настане сукоб пучиста са лојалистима, био у постељи и тиме обезбедио алиби од кривичног гоњења и изговор да није учествовао у пучу.

Ово је најуже језгро државног удара из 27. марта.

Позивамо сву јавност, новинаре и колеге историчаре, да пруже неки доказ (уколико постоји) да је неког од ових људи платила британска обавештајна служба да изведу државни удар.

Сами непосредни организатори и извршиоци пуча, млађи одицири:

- Живан Кнежевић (са братом Радојем који је био политички лидер пуча)
- Павле Катанић
- Никола Косић
- Александар Маринковић
- Војислав Пантелић
- Јосип Саксида (који је на радију прочитао проглас у име Краља Петра)
- Јаков Јововић (начелник штаба Команданта четничких одреда Црне Горе, Боке и Санџака и један од организатора атентата на Анту Павелића у Боенос Аиресу 1957. године)
- Радоје Алексић
- Пантелија Алексић
- Данило Зобеница
- Станимир Мишић
- Властимир Рожђаловски
- Светислав Вохоска
- Лазар Јанић
- Мирољуб Стаменковић
- Велимир Тошковић
- Ћирило Стевановић
- Милош Банковић
- Лазар Ристић
- Вељко Гостиљац
- Светислав Панић
- Драгутин Савић
- Стјепан Буразовић
- Миодраг Лозић
- Душан Бабић
- Милош Павловић
- Радоје Недељковић
- Божидар Костић
- Драгољуб Поповић
- Радивоје Лучић
- Миодраг Ђорђевић
- Василије Матић и
- Александар Перишић.

Тадашњи пуковник Драгољуб Дража Михаиловић је такође од свег срца подржао пучисте јер је био и најближи пријатељ са браћом Кнежевић. Сигурно би и сам био један од организатора пуча да претходно није због сукоба са генералом Миланом Недићем и анти-хитлеровским испадима био кажњен затвором од 30 дана и пребачен на положај начелника Оперативног одељења Друге армије Југословенске војске у Сарајеву.

Најважнија подршка пучу, стизала је међутим од Српске православне цркве. Патријарх српски Гаврило (Дожић) и најутицајнији епископ, жички владика Свети Николај Велимировић имали су информације о спремању пуча практично од самог почетка. Обојица су подржавали и саветовали браћу Кнежевић у начину што безболнијег извођења преноса власти на тај начин.

Међутим, оно што остаје за сва времена јесте подршка самог српског народа. Никада ни један сличан догађај није уживао толику подршку и никада толика масовност на протестима пре и после није виђена.

Одакле онда долази идеја да је све то финансирала Енглеска? Испада као да су Срби малоумни, па Енглези треба да их подмите да се побуне против Хитлеровог поретка у коме би им била обезбеђена улога робова, слуга и сигурне смрти по концентрационим логорима као нижа раса.

Осим нацистичке пропаганде, неколико година после рата, љотићевци и недићевци су у емиграцији почели да шире причу како је пуч од 27. марта плаћен од стране Енглеза.

Љотићевац Мирко Косић је чак цитирао наводну изјаву Ситон Вотсона, британског професора универзитета и политичког активисте, да су Енглези платили пуч пола милиона фунти и да стога ништа не дугују Србима.

Пуковник Живан Кнежевић тужио је, 1951. године, Косића пред судом у Питсбургу, америчка држава Пенсилванија. Амерички суд је до краја испитао све могуће наводе о плаћању пучиста од стране Енглеза и никакву потврду о томе није пронашао, иако су тада сви подаци били свежи и сведоци живи.

Суд је затражио изјаву и од самог Ситон Вотсона, који је написао:
“… што ме сада наводи да изјавим, а то је појава једне брошуре у марту 1951, где се наводи једна тобоже моја изјава: `Ми смо платили улазак Југославије у рат са 500.000 фунти, те Србима не дугујемо ништа’. На то морам да додам: НИКАДА нисам дао једну такву изјаву, ни у каквом облику, а на те оптужбе, од почетка до краја, треба гледати као бестидне и злонамерне клевете”.

Пуковник Кнежевић је добио судски спор. Иако је у судском поступку доказана да је лажна, изјава Ситон Вотсона и данас је познатија нашој јавности и о њој се нашироко говори, док његов деманти и саму пресуду суда у Пенсилванијиу нашој јавности нигде нећете пронаћи.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2019, 07:27 PM
Порука: #411
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Неко чита овај сајт и шири сазнања. Богу хвала, писмен текст!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 09:08 AM (Последња измена: 28-03-2019 09:08 AM од Mitic.)
Порука: #412
RE: 27. март 1941: Зашто?
Дневни лист "Политика" је објавио један чланак у вези са 27 мартом. Обавештајац Угљеша Поповић се састао са Бором Мирковићем и ево шта је реко Мирковићу:


"Током тог излагања, Поповић је показао Мирковићу и документ примљен преко обавештајног центра југословенске војске у Берну: „20. јануара 1941. године састали су се у Бергхтесгадену Хитлер и Мусолини и донели дефинитивну одлуку о судбини Југославије, Бугарске и Грчке. Речено је на који ће начин ове земље бити укључене у нови поредак.”

О том плану сведочила је и карта Југославије коју је Поповић показао Мирковићу.

„Као што видите Југославија је сва исецкана на резанце, да би се запослили сви немачки принчеви и грофови, а Србија која се помиње, мања је од бившег београдског пашалука. Као особиту посластицу јасно видите распоред и јачину непријатељских снага према нашим границама, а она све то посматра као да је ништа не интересује.”

Изненађен оним што види, генерал Мирковић је упитао домаћина да ли те документе чува за „свој сервис” или је о томе некога обавестио. После потврдног одговора да је с документима упознао начелника Главног штаба, генерала Петра Косића, Поповић је госту показао и фотокопију оригиналног почетног операцијског плана Немачке за напад на Југославију. Тај план је Поповић прибавио преко британске тајне службе.

Био је то елаборат – шест страница текста куцаних писаћом машином и две скице с приказом будућег немачког напада на Југославију. Документ је носио датум 28. децембар 1940. године, а потписао га је врховни командант копнених снага немачке армије Фон Браухич. План је утаначила немачка војна комисија чијим је радом руководио Фон Браухич, на заседању у Прагу, од 20. до 28. децембра."


Значи, према овом чланку, Немачка је планирала да нападне и распарча Југославију, а Србију би свела на београдски пашалук. Ево целог текста на следећем линку

http://www.politika.rs/scc/clanak/426011...avi-davoli
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 10:11 AM
Порука: #413
RE: 27. март 1941: Зашто?
(27-03-2019 06:19 PM)Милослав Самарџић Пише:  Два сата о 25. и 27. марту 1941. Надам се да смо расветлили сва питања.



Не подржавам кнеза, али се нимало не слажем са тврдњом да је он најгора личност наша икада итд. Управо тај Стојадиновић (који прича небулозе) је 10х црња личност од кнеза. О Симовићу и да не говорим. И о краљу се може говорити али је он био ипак клинац и није имао шансе. Али било како било, сви су они издали прије или касније, а једино Стојадиновић има континуитет у томе.

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 11:28 AM
Порука: #414
RE: 27. март 1941: Зашто?
(27-03-2019 06:19 PM)Милослав Самарџић Пише:  Два сата о 25. и 27. марту 1941. Надам се да смо расветлили сва питања.



Ниси објаснио дали би било бомбардовања Београда да је пакт опстао?
И није само Београд у питању.

Поред људских и материјалних жртава остали смо без највећег блага - Народне библиотеке Србије. Колики је то губитак за кулурно историјско наслеђе Србије не може се ни претпоставити.

Но, како си ти заклети карађорђевићевац а моја маленкост у тој династији види само зло, тешко да би се у било чему сложили по питању 27 марта.

Јеремија
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 03:20 PM (Последња измена: 29-03-2019 05:23 AM од Небојша.)
Порука: #415
RE: 27. март 1941: Зашто?
(27-03-2019 06:19 PM)Милослав Самарџић Пише:  Два сата о 25. и 27. марту 1941. Надам се да смо расветлили сва питања.

Па ниси баш.

Који ти је извор да је Кнез Павле ишао на трећи састанак са Хитлером? Где је тај састанак требао да се одржи?

Колико јa могу да видим ти немаш никакву потпору за тако нешто, сем смеле хипотезе базиране на ономе што пише Живан Кнежевић у својој књизи о 27. марту. А чак и он је морао да квалификује ту своју хипотезу са једним "по свему судећи".

Ово је битно зато што инсистираш да би Немци упали у Југославију и после потписивања пакта, а тај наводни пропали састанак ти је један од крунских доказа за тако нешто.

Мој је утисак да се твој став о 27. марту базира на интерпретацијама пучиста и неким ШББКБ сценаријима за које не знамо да ли и како би се десили. Насупрот томе, оно што је Кнез знао да ће одмах да се деси и због чега је преломио да потпише, и јесте се врло брзо десило: тотална пропаст.

Друга ствар која ми изгледа безвезе је аргументација да се споразум са свим уступцима за Југославију третира као Хитлеров трик, јер био нас он ионако напао и раскомадао, а ми би опет онда били осрамоћени и третирани као његови савезници по завршетку рата.

Па чекај, логички то мањка. Или ће нас напасти, па онда не можемо да будемо сателити; или нас неће напасти, па онда може да буде да смо сателити и осрамоћени (у зависности на какве притиске пристанемо). Не може и једно и друго.

Најважније, Николај је лепо доле сажео проблем са пучем, тј. шта се се њим уопште хтело, у два аргумента. Колико могу да видим, нико му досад није та два аргумента побио.

(08-02-2014 05:12 PM)Николај Пише:  Извршиоци пуча, после рата, у емиграцији, никада нису успели да оборе два кључна аргумента присталица Пакта.

Прво, и пучисти су одмах по преврату, дали изјаву лојалности Пакту и обавестили Силе Осовине да остају при његовим одредбама. А након рата, потписивање Пакта су наводили као један од разлога за пуч.

Друго, прихватили су Мачекове услове за улазак у нову владу, да Бановина Хрватска задржи своје надлежности и територију, па су чак надлежности Бана те Бановине проширене, доношењем Уредбе о оружништву Бановине којом се сва жандармерија на њеној територији ставља под власт Бана. А оснивање те Бановине је истицано као други разлог преврата.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 05:27 PM
Порука: #416
RE: 27. март 1941: Зашто?
(28-03-2019 09:08 AM)Mitic Пише:  Дневни лист "Политика" је објавио један чланак у вези са 27 мартом.
Обавештајац Угљеша Поповић се састао са Бором Мирковићем и ево шта је рекао Мирковићу

Који је извор за тај наводни састанак?

Аутор фељтона (Слободан Кљакић) иначе тврди да је Дража после рата живео у Москви. Ето толико.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 05:52 PM
Порука: #417
RE: 27. март 1941: Зашто?
(28-03-2019 05:27 PM)Николај Пише:  
(28-03-2019 09:08 AM)Mitic Пише:  Дневни лист "Политика" је објавио један чланак у вези са 27 мартом.
Обавештајац Угљеша Поповић се састао са Бором Мирковићем и ево шта је рекао Мирковићу

Који је извор за тај наводни састанак?

Аутор фељтона (Слободан Кљакић) иначе тврди да је Дража после рата живео у Москви. Ето толико.


Кљакић је преузео из књиге Угљеше Поповића "Десети по реду - Тајна војнообавештајна служба бивше југословенске војске од 1938. до маја 1941".

Погледати шесто поглавље на стр. 141 па надаље. Ево линка за ту књигу

https://www.scribd.com/doc/163967708/Ugl...ograd-1976
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 06:23 PM
Порука: #418
RE: 27. март 1941: Зашто?
(28-03-2019 05:52 PM)Mitic Пише:  Кљакић је преузео из књиге Угљеше Поповића "Десети по реду - Тајна војнообавештајна служба бивше југословенске војске од 1938. до маја 1941".

Погледати шесто поглавље на стр. 141 па надаље. Ево линка за ту књигу

ОК, хвала. Тако сам и мислио, извор су Поповићеви послератни мемоари, писани са накнадном памећу.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 09:02 PM
Порука: #419
RE: 27. март 1941: Зашто?
(28-03-2019 03:20 PM)Небојша Пише:  
(27-03-2019 06:19 PM)Милослав Самарџић Пише:  Два сата о 25. и 27. марту 1941. Надам се да смо расветлили сва питања.

Па ниси баш.

Који ти је извор да је Кнез Павле ишао на трећи састанак са Хитлером? Где је тај састанак требао да се одржи?

Колико је могу да видим ти немаш никакву потпору за тако нешто, сем смеле хипотезе базиране на ономе што пише Живан Кнежевић у својој књизи о 27. марту. А чак и он је морао да квалификује ту своју хипотезу са једним "по свему судећи".

Ово је битно зато што инсистираш да би Немци упали у Југославију и после потписивања пакта, а тај наводни пропали састанак ти је један од крунских доказа за тако нешто.

Мој је утисак да се твој став о 27. марту базира на интерпретацијама пучиста и неким ШББКБ сценаријима за које не знамо да ли и како би се десили. Насупрот томе, оно што је Кнез знао да ће одмах да се деси и због чега је преломио да потпише, и јесте се врло брзо десило: тотална пропаст.

Друга ствар која ми изгледа безвезе је аргументација да се споразум са свим уступцима за Југославију третира као Хитлеров трик, јер био нас он ионако напао и раскомадао, а ми би опет онда били осрамоћени и третирани као његови савезници по завршетку рата.

Па чекај, логички то мањка. Или ће нас напасти, па онда не можемо да будемо сателити; или нас неће напасти, па онда може да буде да смо сателити и осрамоћени (у зависности на какве притиске пристанемо). Не може и једно и друго.

Најважније, Николај је лепо доле сажео проблем са пучем, тј. шта се се њим уопште хтело, у два аргумента. Колико могу да видим, нико му досад није та два аргумента побио.

(08-02-2014 05:12 PM)Николај Пише:  Извршиоци пуча, после рата, у емиграцији, никада нису успели да оборе два кључна аргумента присталица Пакта.

Прво, и пучисти су одмах по преврату, дали изјаву лојалности Пакту и обавестили Силе Осовине да остају при његовим одредбама. А након рата, потписивање Пакта су наводили као један од разлога за пуч.

Друго, прихватили су Мачекове услове за улазак у нову владу, да Бановина Хрватска задржи своје надлежности и територију, па су чак надлежности Бана те Бановине проширене, доношењем Уредбе о оружништву Бановине којом се сва жандармерија на њеној територији ставља под власт Бана. А оснивање те Бановине је истицано као други разлог преврата.

- Кнежевић пише да је фон Херен одмах после потписивања дошао код кнеза Павла и да се он одмах спаковао, мимо протокола о безбедности, и кренуо. Кнежевић ово повезује са документима Врховне команде Вермахта да је био предвиђен упад немачке војске у Југославију баш 27. марта. Има три документа о томе, тако да је то сигурно био план. Дакле упад ради напада на Грчку. Није трик, три документа постоје.
- Наша краљевина је пристала да уђе у пакт коме је циљ рушење версајских граница и стварање новог поретка, а све како каже Немачка. Према томе изгубили смо суверенитет, више него у наше време евентуалним уласком у ЕУ. ЕУ одређује шта можеш производити а шта не, а Тројни пакт границе, затим кад и где ћеш ратовати, колико материјалних добара дати итд.
- Дефинитивно нетачно је да су пучисти остали при пакту. То је само дипломатски речник, као остају, а у следећем пасусу кажу да остају безусловно неутрални.
- Са Мачеком су свакако куповали време.

Можемо ли се сложити да су пучисти били уверени да ћемо, ако приступимо пакту, бити раскомадани?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-03-2019, 09:07 PM
Порука: #420
RE: 27. март 1941: Зашто?
(28-03-2019 11:28 AM)Јеремија Пише:  Ниси објаснио дали би било бомбардовања Београда да је пакт опстао?
И није само Београд у питању.

Поред људских и материјалних жртава остали смо без највећег блага - Народне библиотеке Србије. Колики је то губитак за кулурно историјско наслеђе Србије не може се ни претпоставити.

Но, како си ти заклети карађорђевићевац а моја маленкост у тој династији види само зло, тешко да би се у било чему сложили по питању 27 марта.
Не би било бомбардовања Београда тада. Мислим да би се Немци умешали тек кад би избио српски устанак, јер Бугари, Хрвати и остали не би могли да сломе тај устанак. Довели би неколико дивизија из Француске и Грчке, као што су довели и септембра 1941.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)