Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 9 Гласова - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
27. март 1941: Зашто?
27-05-2017, 02:45 AM
Порука: #309
RE: Пуч Београд Март 1941
(26-05-2017 07:59 PM)Громовник Пише:  А зашто нас поредиш са Чехословачком, којој су припали делови Немачке територије после Првог светског рата, и на чијој територији је живео значајан број Немаца, а не са једном Бугарском, рецимо?

И што не кажеш да су Румунији прво Совјети 1940. одузели трећину територије, стварајући Совјетку републику Молдавију, па су тек онда Румуни решили да крену на Источни фронт?

Креза

И кад је у питању "алтернатива" увијек мора бити оно да "шта год да смо урадили увијек би било исто". Увијек најцрња варијанта. Шташ, таки смо. И из тих црни предвиђања икад су повољни услови, увијек се изабере најцрња и најкатастрофалнија опција.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-05-2017, 10:52 AM
Порука: #310
RE: Пуч Београд Март 1941
(26-05-2017 07:59 PM)Громовник Пише:  А зашто нас поредиш са Чехословачком, којој су припали делови Немачке територије после Првог светског рата, и на чијој територији је живео значајан број Немаца, а не са једном Бугарском, рецимо?

И што не кажеш да су Румунији прво Совјети 1940. одузели трећину територије, стварајући Совјетку републику Молдавију, па су тек онда Румуни решили да крену на Источни фронт?

Громовниче, ово са спвјетском окупацијом Молдавије или само дела где и данас живе Руси, Румунију је окренуло Хитлеру.

Што се тиче Чеха. "Минхенском конференцијом" 1938. бритаснки колега Н. Чемберлен се договорио са немачки колегом Хитлером да се Судетска област, која припада Чехословвачкој а уњој већину чине Немци, преда Немачкој и тако спаси мир у Европи.

Хитлер није био задовољан Судетима па је у марту 1939, председник Чехословачке Хаха Емил Хаха дозволио нацистима да окупирају Чешку и прогласе Независну државу Словачку. Хаха је то учинио јер ни Енглези ни Французи ни СССР нису желели или нису били спремни за рат протв Хитлера.
Хрвати у Југославији су очекивали да ће Хитлер то учинити и у Југославији али су морали сачекају 2 године.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 06:14 AM
Порука: #311
RE: Пуч Београд Март 1941
Ово је још једно историјско питање, поред стварања Југославије, које баца тамну сенку на шизофрену политику коју је водила српска елита између два рата.

Дакле, није питање да ли је сукоб са Хитлером неизбежан или не, као што ни питање није било да ли је Југославија неминовна или не; него је питање шта Срби, нарочито они који воде народ или претендују да га воде, раде у тим наметнутим оквирима и зашто.

Николајеве чињенице око потписивања пакта говоре саме за себе (било би добро да се ископира и у ову тему).

27. март је била лудост и црна погибија. Што је проблем да се то каже? Не значи да тиме ниподаштавамо слободарски дух нашег народа или жртве које су потом пале, или да смо на некаквој љотићевској линији. Пре ће бити да смо на линији здравог разума. Љотићевска и комунистичка интерпретација 27. марта имају идеолошку позадину.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 06:51 AM (Последња измена: 02-06-2017 06:55 AM од Романија.)
Порука: #312
RE: Пуч Београд Март 1941
(25-05-2017 10:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(25-05-2017 08:43 PM)Романија Пише:  Знам да се нико неће сложити али морам да кажем своје мишљење.
По мени, у тексту нема ниједног аргумента да Енглези нису имали везе са пучем.
Ви сматрате да не постоји паралела 27.3. и 5.10. само зато што је неко примио или није примио паре а то је небитно. Вође пуча су добиле власт и "азил" у случају рата, па је очигледно да им је то и обећано.
Други аргумент против како кажете неољотићевске верзије пуча је да данашњи Срби не схватају ондашње Србе. Ја не сматрам да је пуч био лоша ствар а ни добра, Хитлер би нас прегазио и без 25. и без 27. марта. Хитлеров савезник Мађарска је отела огроман комад земље Хитлеровом савезнику Румунији, не видим да би нас ишта боље снашло са Хрватима, а код нас би се кад тад испољило антињемачко расположење, без обзира ко је на власти, тако да је свака страна била погрешна за нас. Стали смо и на Хитлерову страну и на енглеску и америчку и совјетску и на југословенску само нисмо на нашу страни стали.
Аргумент је то што се све зна и нема папира да је неко узео паре. Нису им обећавали егзил, емиграцију, нико тада није ни помишљао да ће бити емигрирања. Размишљало се о повезивању са Грцима и Енглезима у Грчкој.

Него шта су мислили ? Да ће одбранити земљу од Вермахта? Или да ће нам Енглези бранити Кј?

"Пошто су Британци закључили да се од кнеза Павла Карађорђевића „ништа више не може очекивати“, британска влада издала је налог да се „предузму мере за промену владе у Београду, чак и путем државног удара“. Главни посао око подстицања „државног удара“ имала је да обави Управа за специјалне операције — СОЕ, која је од лета 1940. стварала своје упориште углавном у моравској Србији. Играјући на савезништво са Србима из Првог светског рата и на новац, агенти СОЕ везали су за себе један већи број виђенијих људи у националним удружењима и у Земљорадничкој и Самосталној демократској странци.

Британци су прво покушали да, преко СОЕ, изазову кризу владе и тако спрече или одложе потписивање пакта. Под утицајем њихових људи, министри Васа Чубриловић, Срђан Будисављевић и Михаило Константиновић поднели су оставке 20. марта. Константиновић је сутрадан повукао оставку. Али онда пред њим појавио се Милош Тупањанин са упозорењем да је „слабић и кукавица“ и да ће му се о „судбини одлучити на крају рата“, па је трећа одлука постала дефинитивна. За Тупањанина се тврдило да је „примио од британског Интелиџенс сервиса 500.000 фунти стерлинга, чиме је подмићивао и остале пучисте“. Уз агенте СОЕ, на подстицању пуча радили су и ваздухопловни аташеи британског посланства у Београду. Један од њих, Меплебек, био је близак пријатељ југословенског генерала ваздухопловства Боривоја Мирковића, организатора пуча. Под његовим утицајем, вишегодишњи завереник Мирковић решио је да пуч изведе у првим сатима 27. марта. Сам Мирковић пронашао је политичког вођу пуча у команданту ваздухопловства генералу Душану Симовићу. Вече пред полазак југословенске делегације за Беч, Симовић је упозорио кнеза Павла да потписивање Пакта може изазвати побуну његових официра против Намесништва. То упозорење није схваћено озбиљно. Влатко Мачек је приметио да никад није чуо да је неки пуч најављен па онда извршен."

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 08:11 AM
Порука: #313
RE: Пуч Београд Март 1941
Увек наведи извор кад цитираш.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 02:42 PM (Последња измена: 02-06-2017 02:49 PM од Романија.)
Порука: #314
RE: Пуч Београд Март 1941
Нисам могао, јер тог чланка из Политике више нема.

Навешћу оне који су доступни:
Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату 1939—1945. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
Др Марко Павловић, Југословенска држава и право.
Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
(Ови комунистички се наравно односе на уопштено о пучу)
http://www.27mart.com/index.php
.
„Кнез Павле принц сурове српске легенде“, Миодраг Јанковић, Вечерње новости, фељтон, 21 наставак, 13. јул - 2. август 2003.
„Југославија у Тројном пакту“, Др Петар Опачић, Вечерње новости, фељтон, 8 наставака, 16 - 23. март 2006.
„Ексклузивно: Трезор кнеза Павла“, Миодраг Јанковић и Вељко Лалић, Вечерње новости, фељтон, 25 наставака, 25. децембар - 20. јануар 2006/07.
„Београд, народ кличе краљу Петру II - 27. март 1941.“, Филм о демонстрацијама 27. марта 1941., на интернет страници Јутјуб
Британци финансирали преврат 1941. године („Политика“, 30. септембар 2012)
Мало познати документи бацају другачије светло на 27. март у Београду („Вечерње новости“, 29. март 2015)
„Србија враћа маестрално свој дуг Француској 1914–1918.” („Политика“, 28. март 2016)
Како је Србија рекла не Хитлеру („Политика“, 26. март 2016)
Рехабилитован један од организатора пуча 27. марта 1941. године, Нада Ковачевић, Политика, 24. јануар 2009.

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 05:46 PM
Порука: #315
RE: Пуч Београд Март 1941
''За Тупањанина се тврдило...'' Smile
Јел знаш колико је то пара било онда? Пола милиона фунти.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 09:13 PM
Порука: #316
RE: Пуч Београд Март 1941
Agenata SOE je bilo svega 30-tak na Balkanu tada od kojih vecina odsecena i inertna jer su potpuno zavisili od SIS koja je vec tada rapidno gubila mrezu u JI Evropi pod pritiskom dogadjaja. Kod nas svega nekoliko. Njihov uticaj je bio trecerazredni. Glavni kontakti , sto pucista, sto Pavlovih ljudi i nisu isli preko njih. Vec preko ambasade, atasea i slicnih kanala.
Ljudi lupaju svasta.. SOE je tada bila nista vise od obicnog levog smetala, a ni SIS nije stajao bolje.

Obema organizacijama je u prvoj fazi rata u par navrata prakticno pretilo ukidanje koliko su neefikasne bile.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-06-2017, 10:03 PM
Порука: #317
RE: Пуч Београд Март 1941
Управо тако.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-06-2017, 10:24 AM (Последња измена: 04-06-2017 10:26 AM од Ултрадесничар.)
Порука: #318
RE: Пуч Београд Март 1941
Made in England: "Срби ипровоцирали Хитлеров напад на Југодславију а "југословенски партизани" су "привезали велики број немачких дивизија".


„Барбароса није одложена због операција Вермахта у Југославији и Грчкој, већ због абнормално кишовитог пролећа у централној Европи. Зато је Луфтвафеу било немогуће да направи писте за слетање авиона, које су биле неопходне за инвазију“, рекао је за Недељник признати британски историчар Ентони Бивор, који је специјализовао Други светски рат.
„Барбароса није одложена због операција Вермахта у Југославији и Грчкој, већ због абнормално кишовитог пролећа у централној Европи. Зато је Луфтвафеу било немогуће да направи писте за слетање авиона, које су биле неопходне за инвазију“, рекао је за Недељник признати британски историчар Ентони Бивор, који је специјализовао Други светски рат.

Ентони Бивор је један од оних историчара који нас тера да изнова посматрамо догађаје за које смо мислили да их разумемо. Један од таквих, чак и у идеолошки подељеној Србији, је и Други светски рат, сукоб толико велики, толико – чини се – истражен, и толико компликован да свако ко покуша да га објасни мора да донесе веома тешке одлуке. Бивор је у књизи „Други светски рат“, која је у два тома објављена издању Лагуне, одлучио да пише из угла војног историчара. Иако је у једном интервјуу тврдио да мрзи новинаре – они су, говорио је, највећи противници научника, пошто често банализују сукобе, претварајући их у „инстант“ – његов је приступ умногоме журналистички: користи дневнике војника, уводи нове ликове, има око за детаље и за описе, посебно када се ради о конференцијама у Казабланки, Техерану или Јалти…

Но Бивор, иначе најбољи ученик чувеног војног историчара Џона Кигена, и аутор чије су књиге преведене на више од 30 језика, продате у тиражу већем од шест милиона, ипак одлази и корак даље. Он у жижу стручне јавности поново враћа Источни фронт, односе Москве и Токија, али и обичне људе, маринца или јапанског пешадинца. Но то не значи да заборавља нека друга ратишта, попут оног на Балкану, којем ће се често враћати у ексклузивном разговору за Недељник, у којем ће причати и о пучу 27. марта, Хитлеровој мржњи према Србима, па и о помало контроверзној теорији да је досадашње виђење највећег сукоба којег је историја знала било превише евроцентрично.

Тако је и током представљања енглеског издања књиге Бивор навео да смо „предуго имали црне рупе у знању о Другом светском рату“, чиме објашњава што његова наративна историја не почиње првих дана септембра, када нацистичка Немачка напада Пољску, већ месец дана раније, када Совјети под вођством генерала Жукова побеђују Јапанце код Калкин-Гола, на граници Монголије и Манџурије.

То је само једно изненађење које је сервирао угледни и популарни историчар, вероватно најуваженији у Великој Британији… Попут оног, рецимо, да је као средњошколац имао „кеца“ из историје…

Често се каже да се историја понавља, али наишао сам на вашу изјаву у којој тврдите да је та мисао, у ствари, велика заблуда. Зашто то мислите?

Опажање Карла Маркса о историји која се понавља – први пут као трагедија, а други пут као фарса – заправо је била шала на рачун Наполеона Трећег, али је многи и данас схватају озбиљно. Ја сам више забринут због уобичајеније форме – идеје о историјским паралелама. Други светски рат је постао доминанта референтна тачка за данашње кризе и сукобе. Светске кризе су по дефиницији непредвидиве, што људе наводи да у историји траже шаблоне њиховог развоја.

Политичари имају и себи својствен „мртав угао“. Имају склоност да пре сваког сукоба забораве да ратни циљеви – попут друштвеног ињижеринга – имају проблематичну историју стварања другачијих последица од оних које су првобитно замишљене. И нико није гори од политичара у креирању велелепних историјских паралела, покушавајући да себе дигну на пиједестал са државницима као што су Черчил, Рузвелт или Стаљин. Последице тога могу да буду катастрофалне. Истовремено телевизија и штампа воле да поједностављују ствари, поготово када су у питању историјске паралеле које су разумљиве публици.

Могли бисмо да расправљамо о томе да је такозвани „Рат против тероризма“ лоше преусмерен тиме што је председник Џорџ Буш 11. септембар одмах упоредио са нападом на Перл Харбор. То је пробудило менталитет ратовања између две државе, а претња од Ал Каиде је уствари питање међународне безбедности. Погледајте и друге примере лажних (лоших) историјских паралела које су повлачене у то време. Неоконзервативци из америчког Министарства одбране – Рамсфелд, Волфовиц и Фејг – редом су поредили Садама Хусеина са Хитлером, иако је он, ако ништа друго, био „Стаљин за сиромашне“. Исто је урадио и Тони Блер, а заборавио је како је Ентони Идн у време Суецке кризе поредио Насера са Хитлером. Други светски рат је заиста постао референтна тачка за све наредне сукобе, а то је врло и опасно.

У вашој књизи постоји теорија да је Други светски рат у ствари почео 1937. године, или чак 1931. у Азији. Шта можете да нам кажете о перцепцији тог рата у последњих неколико деценија? Да ли је она била превише евроцентрична?

Свака земља гледа на Други светски рат кроз своја сећања и искуства, али дошло је време да се издигнемо изнад националног да бисмо разумели тај глобални феномен. Делује да већина очекује да историја Другог светског рата почне са инвазијом на Пољску и да се заврши Хитлеровом смрћу или даном победе над Јапаном. То је зато што смо предуго имали велике „слепе мрље“ у разумевању ове теме.

Мој наратив заправо почиње у августу 1939. и победом генерала Жукова над Јапанцима у Калкин-Голу на монголско-манџуријској граници. Иако је ова битка мала у поређењу са неким титанским биткама које ће уследити, имала је кључни утицај на даљи развој рата. Књига се завршава готово тачно шест година касније у августу 1945. са совјетском армијом која је „почистила“ Манџурију и северну Кину, што ствара чудну симетрију.

Поента ове књиге је да споји све сукобе од Сино-Јапанског рата до Зимског рата у Финској, који су били различити аспекти онога што ми знамо као Други светски рат. То није био једноставан, монолитски сукоб државе против државе, три велике савезничке силе против Осовине и Јапана. У многим земљама, посебно у онима које су окупирали Немци и Јапанци, људи се се нашли између зараћених страна у нечему што би се могло назвати међународни грађански рат. И прича о тим обичним људима који су се нашли пред снажим политичким снагама над којима нису имали никакву контролу, апсолутно је есенцијални део књиге.

Када бисте морали да изаберете неколико кључних тачака током трајања Другог светског рата, које би то биле?

Било је неколико кључних тачака, било би погрешно изабрати само једну. Први је дошао крајем маја 1940. када се британска армија нашла у клопци у Француској и када је Черчил био под притиском да сазна које је услове за мир спреман да понуди Хитлер. Одбио је, знајући да ако се то прочује, могла би да се уруши одлучност у отпору нацистима. Ово је била прва тачка преокрета у рату зато што је то била једина Хитлерова шанса за потпуну победу после које би могао да нападне Совјетски Савез 1941. са свим расположивим снагама.

Друга је била у децембру 1941. када је Вермахт био задржан испред Москве а Хитлер је објавио рат Сједињем Државама. То је била геополитичка тачка преокрета. Немачка ни у једном тренутку није могла да тријумфује над индустријском силом као што су САД. Трећа је – психолошка тачка преокрета у рату – совјетска победа у Стаљинграду. Од тог тренутка јасно је било свима, укључујући Немце, како ће се рат завршити.

Постоји теорија да би се рат завршио много раније да су Велика Британија и Француска биле спремне за њега 1938. године, или да је Винстон Черчил постао премијер годину дана раније. Шта мислите о томе?

Не прихватам ту теорију. За почетак, Черчил није могао раније да постане премијер, јер је расположење у Великој Британији било пацифистичко, а он је био виђен као ратни хушкач. Ни Британци, ни Французи нису били психолошки спремни за рат 1938. Тек им је Хитлерова окупација Чехословачке 1939, флагрантно кршећи Минхенски споразум, отворила очи.

Зашто је Хитлер толико желео освету над Србима, односно над делом Југославије настањеним нашим народом? Као да је имао много мање стрпљења у опхођењу према Југославији него, на пример, Бугарској, иако су обе државе у то време биле потенцијални савезници Совјетског Савеза или Уједињеног Краљевства…

Хитлер је мислио да држи Србију у џепу када је кнез Павле попустио. И мрзео је да му се противречи, и да испадне да није у праву. Народни излив отпора у Београду схватио је као личну увреду. А уз то, сасвим је извесно посматрао Србе као „Јужне Словене“, и гајио према њима једнаку мржњу коју је осећао према Совјетима.

Пишете и о томе да су герилски борци у Југославији успешно прекидали комуникационе канале немачке војске. Који је био прави утицај борби у Југославији на коначан исход Другог светског рата у Европи?

Не можете никада узимати индивидуалне аспекте Другог светског рата и покушавати да процените какав су ефекат имали на целину. Али довољно је да погледате број немачких дивизија које су „привезали“ југословенски партизани, који су били без сумње најактивнији и најефектнији у западној и централној Европи.

Какав је био утицај пуча 27. марта?

Имао је велики утицај на Југославију, тиме што је провоцирао немачку инвазију, али није заиста одложио инвазију на Грчку, и свакако није одложио Операцију Барбароса, како су то својевремено тврдили поједини историчари. Барбароса није одложена због операција Вермахта у Југославији и Грчкој, већ због абнормално кишовитог пролећа у централној Европи. Зато је Луфтвафеу било немогуће да направи писте за слетање авиона, које су биле неопходне за инвазију. Такође, одлагању је допринела и спорија испорука возила која су заплењена француској војсци.

Шта мислите о оној тези да је, упркос огромном броју цивилних жртава, највећем у историји свих ратова, Други светски рат ипак на неки начин подигао цивилизацију, пошто је индустрија убрзано напредовала?

Скоро сви ратови убрзавају ритам технолошких изума, због неопходне брзине, а то је посебно било истина за Други светски рат. Компјутер је настао у Блечлију, и њиме су Британци успели да провале немачке шифре. И Британци и Немци су успели да произведу моторе на млазни погон. Америчка индустријска револуција, која је створена у рату, довела је до економске доминације Сједињених Држава и, напослетку, глобализације. Могли бисмо тако до сутра да наводимо примере: радари, метеорологија, технологија изградње…

Други светски рат је по многима ударио темеље неким будућим конфликтима, као што су грађански ратови у Грчкој, Кореји и Вијетнаму. Да ли би се, том логиком, и ратови у бившој Југославији могли посматрати као продужетак сукоба из Другог светског рата?

Скоро сви конфликти након 1945. су на овај или онај начин били под утицајем Другог светског рата, но конфликт на просторима бивше Југославије такође је био резултат Хладног рата, у којем су етнички ривалитети и тензије потиснуте у други план због веће, идеолошке конфронтације. Хладни рат био је нека врста „лудачке кошуље“ у којој су удови били имобилисани. А када је колабирао Совјетски Савез, ти конфликти су морали да се појаве поново, овог пута с још већим интензитетом.

Да ли је, по вашем мишљењу, свет заиста надомак Трећег светског рата, услед конфликта у Украјини и на Блиском истоку, или су и ти конфликти такође остаци Другог светског рата?

Историја се не понавља, и из много разлога нећемо видети Трећи светски рат. Проблеми на Блиском истоку нису само „неповезани крајеви“ Другог светског рата. Многи су, у ствари, производ недовршених сукоба из Првог светског рата. Али основна поента је да се читава природа ратовања променила. Понављам, паралеле са прошлошћу могу да вас доведу у заблуду. Историја може да нас научи много ствари, посебно како да избегнемо понављање грешака претходних генерација, али никада не може да предвиди будућност.

Недељник
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-06-2017, 11:52 AM
Порука: #319
RE: Пуч Београд Март 1941
(04-06-2017 10:24 AM)Ултрадесничар Пише:  Пишете и о томе да су герилски борци у Југославији успешно прекидали комуникационе канале немачке војске. Који је био прави утицај борби у Југославији на коначан исход Другог светског рата у Европи?

Не можете никада узимати индивидуалне аспекте Другог светског рата и покушавати да процените какав су ефекат имали на целину. Али довољно је да погледате број немачких дивизија које су „привезали“ југословенски партизани, који су били без сумње најактивнији и најефектнији у западној и централној Европи.
Штета што Бивору није постављено питање да наброји те дивизије, као и офанзивне акције партизана против њих.

(04-06-2017 10:24 AM)Ултрадесничар Пише:  Какав је био утицај пуча 27. марта?

Имао је велики утицај на Југославију, тиме што је провоцирао немачку инвазију, али није заиста одложио инвазију на Грчку, и свакако није одложио Операцију Барбароса, како су то својевремено тврдили поједини историчари. Барбароса није одложена због операција Вермахта у Југославији и Грчкој, већ због абнормално кишовитог пролећа у централној Европи. Зато је Луфтвафеу било немогуће да направи писте за слетање авиона, које су биле неопходне за инвазију. Такође, одлагању је допринела и спорија испорука возила која су заплењена француској војсци.
Неки немачки генерали говорили су другачије.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-06-2017, 05:48 PM (Последња измена: 06-06-2017 05:53 PM од Николај.)
Порука: #320
RE: Тајна четничка историја
На ово сам био потпуно заборавио. Из књиге потпуковника Сергија Живановића "Трећи српски устанак - Ђенерал Михаиловић и његово дело", књига 3, 35-36.


Цитат:Организујући покрет отпора сам, по својој сопственој иницијативи, са оскудним сретствима којим је располагао, боље рећи којих није ни имао, рачунајући само са људима који су се добровољно њему јављали, и где је главни фактор био борбени и непокориви дух српског народа, који није научио на капитулације и који је увек умео да освети тренутне поразе, пуковник Михаиловић је био ископчан из општег развоја светских ратних и политичких догађаја. Он није имао везе са краљевском владом, прво у Јерусалиму, а потом у Лондону, а још дуго после формирања свога штаба и својих одреда није имао везе ни са својим савезницима.

Дуго није располагао ни техничким сретствима да ту везу успостави. Све је требало импровизирати, јер влада произашла из пуча, која није умела да спреми рат, још мање је умела да мисли о њему, а камоли да спреми герилу у окупираној земљи. Њој, компромитованој потписом капитулације целокупне југословенске војске, тако рећи без борбе, — то је било оно Симовићево ”маркирање рата” — као и безглавим бекством из земље предате непријатељу, јављање Михаиловићевог покрета отпора било је добро дошло да то прикаже као свој допринос савезничкој борби. Тај допринос је био као један мираз који би влади донео признање, осим оних државних фондова које је са собом понела. Михаиловић је морао, као у Карађорђево доба, да успоставља везе помоћу гласника, слатих обично преко Бугарске и Цариграда, као и преко заосталих турских и америчких дипломата у Београду, који су га у томе, колико им је било могуће помагали.

О мишљењу Михаиловићевом о Симовићевој влади у егзилу и његовоме ставу према њој, ево неколико навода:
”Везу са избегличком владом првих месеци после окупације Дража Михаиловић није имао, а није је ни тражио. Из реферата, састављеног за претседника Министарског савета југословенске владе у Лондону, 26 јануара 1942, према извештају који је из Београда у јесен 1941 донео др Милош Секулић, дознајемо: "Првобитно Дража са герилом био је против владе ђенерала Симовића за коју су сматрали да је потписала капитулацију и побегла из земље.”

О антивладином ставу официра и штаба ДМ извештавао је 22 августа 1941 делегат краљевске владе за Блиски и Средњи Исток, Јован Ђоновић потпретседника владе, Слободана Јовановића:
”Из Београда су упутили човека да дође у везу са Енглезима. На тај начин сазнао сам за њих и њихове намере. Они се уопште нису ни обратили нашој влади. И ја сам у овом случају деловао као посредник између њих и Енглеза. Сама та чињеница што се прво обраћају савезницима, а не влади, јасно Вам говори о поверењу које у њу имају."

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-06-2017, 06:36 PM
Порука: #321
RE: Тајна четничка историја
Што се тиче пуча 27. марта, италијански званичници тада су били убеђени да је све било изрежирано, то јест да је Павле био у договору са пучистима...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-06-2017, 06:49 PM (Последња измена: 08-06-2017 07:12 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #322
RE: Пуч Београд Март 1941
Мислим да сам нешто слично ставио на раније форуме
ЊВК Принцеза Јелисавета
Павлов слика
1
https://www.youtube.com/watch?v=6uZWULoqowQ
2
https://www.youtube.com/watch?v=wW215oEfAOs
3
https://www.youtube.com/watch?v=S5upID50knw
4
https://www.youtube.com/watch?v=nho2QriCx8c
5
https://www.youtube.com/watch?v=fFDisZzHQnI
6
https://www.youtube.com/watch?v=pHCugiGubf0

7
https://www.youtube.com/watch?v=kLGwOfNJERU
5:34
8
https://www.youtube.com/watch?v=1yB1R_ME5bU
9
https://www.youtube.com/watch?v=K-S_q0VHx1w
10
https://www.youtube.com/watch?v=mw-v8yGULuk
11
https://www.youtube.com/watch?v=gL1ENF1lwck
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)