Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 5 Гласова - 1.8 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Александар Вучић
11-02-2018, 05:39 PM
Порука: #421
RE: Александар Вучић
Знадемо да највиће СКРИВАЋЕ ИСТИНЕ СРПСКОГ ГЕНОЦИД СУ БАШ ЕНГЛЕЗИ И АМЕРИКАНЦИ......Римокатоличка лобија у енглеској је баш и КРЕИРАЛА одбрану из концепције!

Тако је логично да Вућић иде у хрватској по енглеског и американског налога!

Српски преседник неби имао разлог да иде, него бих отворио изложбе у више државе, и ломио бих мит око твз Сребренице и Вуковар! И отворио бих мориторијом око историчка имовине у Крајини!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-02-2018, 11:01 PM
Порука: #422
RE: Александар Вучић
ВУЧИЋ СЕ ПРАВДА: Ни са очеве, ни са мајчине стране нико није био у четницима
09:30 12.02.2018. 202 коментара
Дели на Вајберу
Идем у Хрватску са жељом да учинимо нешто заједно за будућност, рекао је јуче председник Србије Александар Вучић и истакао да ће у Загребу разговарати о билатералним односима, а то значи о питању границе, несталих, односу према Србима у Хрватској и Хрватима у Србији, те унапређењу економских односа.

Вучић је даље нагласио да га се не тиче то што ће неко да га у Хрватској назове четником, односно бахатим четником што је рекао да прича о ратној одштети јесте прича о мачу са две оштрице.



– Ако сам жбог тога четник… Ни са очеве, ни са мајчине стране, случајно се догодило, да нико није био у четницима. Ако причају о последњем рату, мој отац је из Чипуљића код Бугојна, а Хрвати су нам спаилили све куће, ми ниједну. Нама су све куће спаљене. Можда о увредама и нападу које неко оргаизује се понајбоље види његова слабост, а не она неког кога вређате – поручио је он.

Вучић је подсетио, како је рекао, неке овде у Србији, да се 1990, 1991, 1992. није бавио политиком, већ тек од септембра 93, те да када изговарају некакве глупости и говоре неистину то треба да знају.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
13-02-2018, 03:30 PM
Порука: #423
RE: Александар Вучић
http://www.index.hr/vijesti/clanak/foto-...25518.aspx

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-02-2018, 12:58 PM
Порука: #424
RE: Александар Вучић
Значи , овакву барабу ... И од Сретења и од Орашца је направио партијски митинг.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-02-2018, 01:29 PM
Порука: #425
RE: Александар Вучић
Лудило мозга...

[Слика: 28056314_1689107161145683_9096089158953349601_n.jpg]

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-02-2018, 02:21 PM
Порука: #426
RE: Александар Вучић
Једном или двапут је поменуо Карађорђа, а 8-9 пута " господара Милоша". То је исто као кад би сутра неко славио Милошевићев говор на Газиместану, и поменуо Слобу једном , а , рецимо, Ђинђића 10 пута.
Значи, ради се о једном опасном човеку. Нема потребе да будем данас у Орашцу, да би знао колико су они данас тамо окупирали тај простор и нису дозволили да ико осим чланова СНС-е , који ко зна одакле су довежени, приђе . Слично, како је удба радила кад је Броз морао да оде негде по Србији да обележи неки датум из " епопеје" .
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-02-2018, 07:34 PM (Последња измена: 15-02-2018 07:45 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #427
RE: Александар Вучић
Вучић: Одбранићемо Србију од великих сила © Tanjug/ ZORAN ZESTIC
ПОЛИТИКА
12:56 15.02.2018(освежено 13:36 15.02.2018) Преузмите краћи линк23717
На централној свечаности обележавања Дана државности, председник Србије Александар Вучић поручио је да ћемо Србију одбранити од утицаја и интереса великих сила, али да је још важније да сачувамо и обновимо наш народ, јер „све нам је џабе ако немамо људи“.
„За то нам је потребна подршка сваког појединца у Србији“, рекао је Вучић, указујући на драматичан пад наталитета.

Објаснивши да нам је сада потребна и судбоносна и историјска одлука, онаква какву су пре два века донели виђени Срби у Орашцу, Вучић је поручио и да, имајући то искуство, данас можемо све „јер су нас они томе научили“.

То, како је рекао, може да стане у речи које је тада изговорио „неписмени Милош сањајући да сви Срби пишу, а та је реч — слобода“.

Александар Вучић и Милорад Додик полажу венце на споменик Карађорђу поводом Дана државности, Орашац
© TANJUG/ ZORAN ZESTIC
Александар Вучић и Милорад Додик полажу венце на споменик Карађорђу поводом Дана државности, Орашац
Он је, у говору, рекао да је Сретење дан када се сећамо наших славних предака, када се грађани срећу како са прошлошћу тако и са собом и са садашњошћу.

„Славећи данашњи дан, славимо две свете вредности за које су се наши преци изборили — славимо слободу и славимо српску државу. И како је рекао Витезовић, слободу нам је осветлио Карађорђе, а српску државу успоставио Милош Обреновић. Временска дистанца је више него довољна да схватимо погубност свих српских подела“, нагласио је Вучић, додајући да је пред нама дугачак и тежак пут. Пред нас су, према његовим речима, подигли планинске венце услова и препрека, али смо потомци оних 300 који су се овде окупили, чела су нам високо и имамо да кажемо оно што је рекао Ханибал кренувши на Рим „или ћемо наћи пут или ћемо га сами направити“.

„Ово је Србија — слободна и независна, Србија кнезова и сељака, Пупина и Тесле, Црњанског и Андрића, Путника и Мишића, свих нас који смо њихова деца и који знамо шта нам је чинити. Данас можемо све јер су нас они томе научили. Док овде стојим, стојим на месту које постоји у свакоме од нас, ономе што нас чини и прожима да будемо часни и достојанствени. Све што нас чека морамо да решавамо а да нам руке и образ остану чисти, да дајемо а да ништа не изгубимо“, казао је он.
Подсетио је да су се далеке 1804. недалеко од места на којем се одржава свечаност окупили највиђенији Срби Шумадије, сабрали се и донели одлуку да се подигну против османске власти, тиме запалили пламен који је био толико велики и моћан да осветли пут Србима и другима око нас који су живели у ропству.

Српска војска за Дан државности
© AP PHOTO/ DARKO VOJINOVIC
Србија данас обележава Сретење — Дан државности
Иако је устанак био угушен, како је додао, ништа више није могло да му се препречи.

Вучић је, у свом говору, указао на то да Србија иде ка чланству ЕУ, али да не запоставља пријатељства са Русијом, Кином и другима.

„Захваљујући мудрој политици којој нас је научио господар Милош, наша Србија је из дана у дан све снажнија на свим пољима. Сваким даном је све више поштована и уважена, њена реч се све више слуша и одмерава. Захваљујући мерама штедње успели смо да оздравимо финансије и уздижемо привреду. Резултате у правој мери и обиму ћемо тек видети“, поручио је он.

Истакао је да као председник мора да укаже на озбиљне проблеме, а најважнији и најтежи проблем, проблем свих проблема, јесте смањење броја наших становника.

„Држава не сме да се маша у одлуку појединаца, јер је оснивање породице приватна одлука, али као председник саопштио бих бројеве који нису добри и који су забрињавајући. Пре 67 година рођено је око 165.000 деце, а сада чак 100.000 мање. Када не бисмо чинили ништа на овом плану, ситуација била би све гора. Демографија и наталитет изузетно су важни за будућност наше земље“, рекао је Вучић.

Казао је да морамо да бринемо и планирамо следећих 20 и 30 година, а то није далеко.

Подсетио је да се држава из дана у дан све више развија, отвара фабрике, радна места, прави спортске дворане, велелепне зграде, болнице, али све је то џаба ако нема људи, ако у нашој јуначкој Шумадији буде све мање деце чији ће плач и радост обрадовати домаћине.

Међутим, како је приметио, због демографске рецесије се све мање рађамо и људи напуштају земљу, „наша земља је пред проблемом којим морамо да се бавимо као друштво“.

„Треба да почнемо са борбом против нашег највећег непријатеља — нашег нестајања. То је борба за опстанак и будућност Србије“, поручио је Вучић, додајући да је свестан да ће бити веома тешко, али да зна и да се вреди борити, као што су то чинили наши преци.

Само таквом борбом против сопственог нестајања и озбиљном политиком бриге о сваком грађанину, али и миром, стабилношћу, толеранцијом, обезбедићемо да у бољој, просвећенијој Србији наши потомци славе Србију, казао је он.

„На данашњи празник немамо чега да се стидимо, већ имамо право и обавезу да се поносимо прецима, али и обавезу да се бринемо о потомцима, и зато морамо да се посветимо највећем проблему — нестајању“, рекао је Вучић, те додао да је поносан што је први председник Србије који је дошао у Орашац и који је могао испред споменика Карађорђу да каже неколико речи о проблемима.

Додик: Овај век нека буде век српске слободе

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас на церемонији обележавања Дана државности Србије у Орашцу да нема бољег места од тога да окупи Србе, јер је у том месту на најбољи могући начин сублимирана историјска тежња српског народа — тежња за слободом.

Честитајући Дан државности, Додик је истакао да су Срби сав свој национални и народни живот провели у непрестаној борби за слободу и „нису произвели само једног Карађорђа, него много Карађорђа и знане и незнане јунаке који су се борили за слободу“.

„Данас је Србија враћена српском народу, а српски народ где год био, овде и тамо, близу и далеко, окупљен је око националне идеје и државе Србије у идеју која се зове слобода и наш национални понос и идентитет“, рекао је Додик.

Он је подвукао да су Срби морали да прођу многе заблуде, а једна од њих је Југославија, јер су, како је рекао, Срби стварајући Југославију хтели да створе слободу и за друге, а не само за себе, „да би ти други на крају у распаду Југославије, створили своје државе“.

Централна државна церемонија обележавања Дана државности у Меморијалном комплексу у Орашцу.
© TANJUG/ ZORAN ZESTIC
Централна државна церемонија обележавања Дана државности у Меморијалном комплексу у Орашцу.
„Данас српски народ има две државе — Србију и Републику Српску. Поносно смо окупљени око идеје српског народа“, назначио је председник РС.

Он је поновио речи председника Србије да не постоје хрватски, босански или други Срби, већ јединствен српски народ — где год се налазио и живео, са традицијом, крсном славом, језиком, писмом и српским говором.

„Част ми је што ми је дата прилика да у јединственом дану за српски народ пошаљем поруке окупљања, јединства српског народа, очувања нашег идентитета, поноса, нашег успеха у историји и обележавања наших страдања, која су била огромна“, навео је Додик.

Патријарх Иринеј на церемонији обележавања Дана државности у Меморијалном комплексу у Орашцу
© TANJUG/ ZORAN ZESTIC
Патријарх Иринеј на церемонији обележавања Дана државности у Меморијалном комплексу у Орашцу
Како је рекао, српски народ, који је дао Теслу и многе људе светског формата, с правом данас може да прославља дан Србије и све наше празнике и да говори о слободи, јер смо ми предводници те слободе на овим просторима, „окупљени под заставама Србије и Републике Српске“.

„Српски народ је страдалнички народ прошлог века, а овај век нека буде век наше, српске слободе. Где год били, срећан вам празник Србије, који је окупио овде, у тешким условима, после неколико векова борбе за слободу и трпљења, наше претке који су донели одлуку о устанку и били способни да само неколико деценија после изнедре најсавременији устав тог времена. То говори о нама и нашим потенцијалима“, рекао је Додик.

Овде се само може преводити да бранићеш Срба од Руса......другог превод нема!

ДИРЕКТИВЕ ЕУ И САД: Вучић кључни играч ЕУ на Балкану?

ЕУ пре свега Немачка И Француска, али и САД дале “упутство” са “препоруком” да се постигне “пацификација” Балкана која би осигрурала стабилност ЕУ и региона, али и смањио утицај Русије на Балкану.

Александар Вучић кључни играч ЕУ на Балкану?

ЕУ пре свега Немачка И Француска, али и САД дале “упутство” са “препоруком” да се постигне “пацификација” Балкана која би осигрурала стабилност ЕУ и региона, али и смањио утицај Русије на Балкану. Процена је Запада да нестабилни Балкан одговара ширењу утицаја и интереса Русије и довођење ЕУ у тежу ситуацију у оквиру обновљеног “хладног рата” и санкција ЕУ и САД према Русији

Балкански лидери у великој мери су под “контролом” моћних држава ЕУ и САД и њихова политика на Балкану је ширење умереног оптимизма,политичке сарадње миротворачких опција. То се пре свега види у односима Председника Србије и Хрватске кроз посету Председника Србије Александра Вучића код председнице Хрватрске Kолинде Грабар Kитаревић где је дошло до рационализације државничких односа у духу договорене И препоручене толеранције и подстицања међусобне сарадње реко сугрестија и “наредби” из ЕУ.

Србија као “чвориште” балканске стабиллности?

Препоруке и “савети” који долазе и из ЕУ траже од власти у Србији И Хрватској нужну толеранцију јер постоје дубоки јазови и препреке у односима две државе и народа. Слично је и у комуникацији између Београда и Приштине и посете председника Србије Kосову након убиства српског политичара Оливера Ивановића.

Ова посета је била у функцији смирења тензија на Kосову и дошла је под “одобрењем” ЕУ И НАТО односно САД али и међусобног “договорора” Александра Вучића и Хашима Тачија. Европска Унија игра на председника Србије као везног играча у стварању равнотежи односа снага на Балкану на релацији Србија-Хрватска-Kосво и БИХ-Црна Гора-Албанија-Македонија.

Председник Србије нуди Хрватској модернизацију железнице и повезивање Београда и Загреба, као што је понудио саобраћајни коридор Београда-Сарајева, и потребе уравнотежења односа политике Републике Српске и власти у Сарајеву. Слично је и на релацији Србија и Македонија након избора за премијера проамеричког полиитчара Зорана Зајева који је добио велику подршку Албанаца у Македонији И власти у Албанији. Све иде преко ЕУ и САД. Иста политика пацификације односа са јаким утицајем САД и Немачке је покушај нормализације односа Скопља и Атине.

Шаргарепа ЕУ ?

Политика ЕУ сада је понудила Балкану и њеним политчким лидерима “шаргарепу” ради пута ка ЕУ стварајући међусобну трку балканских држава за статус у ЕУ . Председник Србије донедавно председник владе Александар Вучић обновио је односе са Албанијом И председником владе Еди Рамом што га ставља у позицију централне миротворачке фигуре на Балкану.

Очигледно су улози ЕУ велики на Балкану.Вучић је циљан као „везни играч“ и ЕУ и САД очекују од Србије нормализацију односа са Приштином, пацификацију односа са Хрватском,уравнотежену позицију према БИХ и контролу политике Републике Српске у оквиру Дејтонске БИХ.Овде је на делу “мека моћ” ЕУ и САД да Балкан после дуже кризе и сукоба преко кооперативних политичара и државника створе простор за контролисање Балкана и одржавање стабилности по “вољи “ ЕУ и САД преко НАТО.

То су и потвде “меке моћи” које долазе и из НАТО да се Србији “дозволи”, бар за сада статус војне неутралности да би Србија могла као лидер у балканској коперативности да одржи стабилност региона, али и да на тај начин ојача ЕУ и посредно смањи утицај Русије на Балкану и да регион јаче увеже у евро-атлантске интеграције.Наравно овде је реч о ороченој подршци балканским лидерима рачунајући и улогу председника Србије до 2022 године уз захтеве за унутрашњу трансформацију Србије ,али и њену промену у региону.

Копи кедан коментар
Вучић је само корисна будала новог светског поретка и зло за Србију.

https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-02-2018, 07:02 PM
Порука: #428
RE: Александар Вучић
https://www.srbijadanas.net/vucic-na-ora...icu-video/

Раја на Кирији
Ово је невероватан психичких комплекс!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2018, 10:40 AM
Порука: #429
RE: Александар Вучић
https://www.facebook.com/sprdnjasbogatim...25/?type=3
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-03-2018, 05:48 PM (Последња измена: 23-03-2018 06:10 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #430
RE: Александар Вучић
https://www.youtube.com/watch?v=KPkKY4en_vQ

Умирући председник Србије и његове паклене намере: Вучићева освета Србији
22. марта 2018. Србија Коментара

Све праве љубави су тужне, таква је и Вучићева према Србији. Александар Вучић је у политику унео младалачке идеале о родољубљу, отаџбини чије границе су исцртане гробовима, борби за слободу, правду и истину. Две деценије се удварао Србији, закићен паролама које моћно звуче заклињао се у верност, обећавао је куле и градове, од Карлобага до Вировитице, храбро ју је бранио гурајући друге да гину и убијају у њено име, плакао је над њеним мукама…Узалуд, Србија га није хтела. Избори су пролазили једни за другима, а он никако да освоји власт. Наталажено огорчење, подјарено карактерним недостацима, изазвало је менталне поремећаје који су љубав претворили у мржњу. Чим је добио прилику, Вучић се Србији осветио силовањем, закључује уредник Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде и дугогодишњи Вучићев сарадник и пријатељ

Кад погледа иза себе, своје претходнике на месту владара, Вучић може само да, с тугом у срцу, препозна разлику. Краља Петра Срби су звали Ослободилац, краља Александра Ујединитељ, Јосипу Брозу су тепали „друг Тито“, Слободан Милошевић је био Вожд, Зоран Ђинђић реформатор и визионар, чак и Борис Тадић није етикетиран грубље од пежоративног надимка Манекен. Само Вучић није поштеђен беса и злочестог цинизма народа који га је обележио називима Педер, Жвало, Пицоусти, Психо, Фирер, Диктатор…Бол, изазвану тим ругањем, Вучић је одлучио да подели са Србима, зато их пљачка, понижава, вређа и уништава.

Колико год био острашћен, Вучић није имао способности и снаге да сам створи прилику за освету. Његов таленат за сплеткарење био је довољан тек за изазивање свађа у страначком и личном окружењу. Умео је да завади Војислава Шешеља и Томислава Николића, али не и да направи стратегију која би му омогућила да освоји власт у странци и држави. То су му организовали други, моћнији и паметнији мешетари.

Постоје многи трагови, сведоци и писани докази процеса Вучићеве трансформације из великосрпског националисте у евроатлантског фанатика. Најважније сведочанство оставио је Вилијем Монтгомери у мемоарима „Кад овације утихну“.

Бивши амерички амбасадор у Београду открио је детаље плана за преуређење политичке сцене у „посткосовској“ Србији. Мајстори из Ленглија као основни задатак одредили су разбијање тзв. патриотских странака и пацификацију њихових остатака. Председници СПС-а и СРС-а су транспортовани у Хаг, па је остало само да се обраде њихови наследници.

У лето 2003, неколико месеци после убиства Зорана Ђинђића, Монтгомери је успоставио комуникацију са Ивицом Дачићем. После неколико разговора, закључио је да не вреди да се ради са СПС-ом. Дачић је показао спремност за сарадњу, али тада још није имао контролу над партијом, пошто је већина функционера, чланова и гласача и даље као неприкосновеног вођу доживљавала Милошевића. Монтгомери се мануо ћоравог посла, оставио је Дачића у резерви и посветио се обрађивању Николића. Ни ту није имао много успеха. Неверни Тома није имао моралних дилема око тога да ли да, за пристојан хонорар, изда кума Шешеља и радикалску идеологију, али његов паланачки дух задовољио се становима у Београду, вилом у Бајчетини, лимузинама и пуним сефовима.

Стране и домаће службе одавно су располагале информацијама о Вучићевим издајничким склоностима. Знало се да је два пута покушао да побегне из Српске радикалне странке. Први пут средином 1995, кад се уплашио да ће бити ухапшен под оптужбом да позива на насилну промену уставног поретка. Док су Шешељ и Николић робијали у гњиланском затвору, Вучић је водио свакодневне протесте. После једне трибине у Париској улици, отишао је у посластичарницу „Кармен“, на састанак са Слободаном Јовићем, одбеглим радикалом, који је у савезном парламенту отцепио посланичку групу.

– Имам пуну торбу доказа који ће те отерати у затвор. А, шта ће тамо да те снађе, то не можеш ни да замислиш – рекао му је Јовић.

Следећа три дана Вучић је замишљао шта би могло да му се деси. Скривен у изнајмљеној гарсоњери у Француској улици, недалеко седишта СРС-а, није се појављавао на страначким скуповима, нити се јављао на телефон. Смирио се тек кад га је нашао тата Анђелко, који му је пренео Шешељева уверавања да не брине, да га нико неће дирати, сукоб са Милошевићем је фингиран…

Други пут је Вучић дигао сидро у лето 1999, кад се посвађао са несташним радикалкама, које су га оговарале у странци. Склонио се у манастир Ковиљ, код рођака Порфирија. Десет дана је постио и молио се за опрост нагомиланих грехова. Уместо бога, јавио му се Шешељ и ускоро је све било као некад.

У архиви ДБ-а остали су подаци о Вучићевом бекству у Црну Гору после убиства Ђинђића. Зна се ко га је и где скривао, а од Будве до Шавника још се препричавају анегдоте о његовом кукавичлуку. Једна од тих легенди описује како је Вучић преноћио у Жупи Никшићкој, код извесеног Васиљевића. Рано ујутру, домаћин му је покуцао на врата собе.

– Ко је? – питао је Вучић.

– Отац Васа.

– Уђи, оче, слава ти и милост…

– Е, јадо мој, нијесам ја Свети Василије, но ме он послао да ти чувам страх – насмејао се стари Црногорац, који се и данас хвали како се Вучић крстио пред њим.

Касније, Вучић је нашао много моћније и солвентније ликове пред којима се крстио. Докази су откривени у белешкама америчких амбасадора Мајкла Полта и Камерона Мантера, које је објавио Викиликс. Из њихових депеша види се како се млади генерални секретар препоручивао за сарадњу. Где год би срео неког страног дипломату, па макар он био из УНХЦР-а, Вучић је оговарао Шешеља, сваљујући на њега одговорност за сав негативан имиџ СРС-а. Амбасадор Полт је забележио како је Вучић тврдио да је већина радикала свесна да је Шешељ „терет који свима смета“. Тобож у шали, Вучић је тврдио да завиди Дачићу, чији шеф је умро у Хагу, што је помогло СПС-у да се модернизује и постане прихватљив за сарадњу. Упоредо с трачевима о Војиславу и Јадранки Шешељ, Вучић је слао и значајније поруке о спремности да се одрекне радикалске идеологије.

Иако је Монтгомерија раније називао „кепецом од 132 цантиметра, који мисли да је владар Србије“, Вучић је урадио све што је могао не би ли стекао његово поверење. Контакт је успоставио преко Орхана Драгаша, на чијој Академији за дипломатију и безбедност је Лин Монтгомери 2006. постављена на место декана. Препарирање Вучића довршили су Зоран Кораћ, службеник америчке амбасаде, и Миодраг Мики Ракић, шеф кабинета Бориса Тадића, који је руководио Саветом за националну безбедност.

– Вучић је већ 2004. ступио у контакт с Мортоном Абрамовићем, у међународним размерама познатим америчким дипломатом, човеком који је веома близак ЦИА. О тим сусретима је јавно говорио Џејмс Лајон, који је посредовао у њиховим контактима – говорио је Војислав Шешељ.

Председник СРС-а је објашњавао и улогу Арно Денжана, француског обавештајца, који је преко Станка Суботића утицао на Вучића. У том послу истакли су се Карла дел Понте и Дејвид Толберт из Тужилаштва Хашког трибунала, с којима су Вучић и Николић сарађивали од краја 2006. Кад се томе додају чињенице о Вучићевим односима са Чарлсом Остином и Џорџом Базбијем из британске службе МИ6 и Рудолфом Хофштетером из немачког БНД-а, комплетира се шпијунска мрежа у коју се кукавац уплео.

Страни обавештајци ревносно су извршавали задатке свог државног руководства, решеног да српску политичку сцену редефинишу разбијањем патриотског блока. Ипак, није им било лако. Без обзира на новац којим су засипани и подршку за долазак на власт, Николић и Вучић су дуго одолевали. На крају, на странпутицу их нису одвукли страни агенти, него их је гурнуо Војислав Шешељ.

– Шешељ ме издао, осветићу му се, уништићу га – претио је Вучић у лето 2007, кад му је утамничени вођа наредио да радикали гласају за измену закона о локалним изборима.

Укидањем непосредних избора, Вучић је био принуђен да се одрекне сна да постане градоначелник Београда. У бесу, тврдио је да се Шешељ продао Тадићу за пет милиона евра. Ипак, после мајских избора 2008. успео је да формира коалицију са СПС-ом, ДСС-ом и ПУПС-ом, у свечаној атмосфери, у култном београдском ресторану „Калемегданска тераса“ потписан је споразум који му је гарантовао место градоначелника. Два месеца касније, сви су га издали.

Дачићу је отворено претио осветом, заклињући се да га ни бог никад неће натерати да се рукује с њим, а камоли да сарађују. Александру Никитовићу, консиљереу Војислава Коштунице, упућивао је жељу да прође као Драган Јочић, који је после саобраћајног удеса остао парализован.

Притиснут серијом издаја, Вучић је пао у крајњу депресију. Свима који су хтели да га слушају, кукао је над својом судбином. Он, који је сто пута пре тога изневерио предизборна обећања и одрицао се прокламованих ставова, није могао да поднесе да њега неко превари. Огорчен, заклео се да ће се осветити.

– О Тијанићу мислим све најгоре, али никад нећу заборавити како је објаснио свој разлаз са Ђинђићем. Кад је најурен с места директора ТВ Политика, Тијанић је затражио помоћ свог пријатеља Ђинђића. Наравно, Ђинђић га је оставио на цедилу. „Тада сам схватио да сам у кануу једноклеку и да морам да се бринем само за себе и своју породицу, сам против свих“, написао је Тијанић. Е, тако ћу и ја. Више ме не занима нико други, гледаћу само лични интерес – причао је депресивни Вучић.

Зачудо, није лагао.

Уз помоћ Тадића, Ђиласа и Ракића разбио је Српску радикалну и направио Српску напредну странку. Преузео је политику Демократске странке, освојио поверење странаца и посветио се уништењу Србије.

Српска историја памти бруталне окупаторе, али никад нико није овако детаљно и страсно рушио темеље државе и нације. Вучић је подјармио све институције, полицију и правосуђе злоупотребљава у личном и интересу водећих људи напредњачке касте. Опљачкао је пензионере, раднике свео у статус робова, младе и образоване најурио у иностранство, угушио медије и завео диктатуру.

Заслепљен мржњом, Вучић користи сваку прилику да понижава своје жртве. Нема ни дана радног стажа, а објашњава како су Срби лењи лезилебовићи, неће да раде, само кукају и траже милостињу. Његов син, престолонаследник Данило, не жели ни да се школује, ни да ради, само се проводи по београдским сплавовима, а Вучић тражи да српска деца почну да раде са 13-14 година. Стране бизнисмене, као макро, јавно позива да дођу у Србију на провод, да се сами увере како су овде девојке лепе и згодне. Ужива у похвалама православних владика, али одриче се Николаја Велимировића и тражи да се Срби окрену Лутеровом протестантизму.

На рачуне у швајцарским, хонкошким и лондонским банкама пребацио је милијарду отетих евра, а у изборним кампањама гласове купује с пакетима од литар уља, кило брашна и две паштете на које лепи своје слике. Сиротињу подмићује, запосленима у јавним предузећима, као и у приватним зависним фирмама, прети отказом ако не гласају за његов картел. Као да су Срби лудаци, продаје им карте за метро који не постоји и отвара хотел у коме гостује једино његова дијагноза. И, све то уз подршку америчких и европских дипломата.

Вучић је уверен да ће та идила трајати док год је потребан за обављање најважнијег посла – утврђивање потпуне и трајне независности албанске државе на територији Косова и Метохије. С радошћу прима све похвале емисара Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Кад га, непосредно пред изборе, у Берлину прими Ангела Меркел и заспе тирадама о томе како је „импресионирана начином на који се Србија креће путем реформи“, Вучић сија од среће. Исту екстазу доживи кад га похвали амерички амбасадор Кајл Скот.

То и не чуди, пошто је већ много пута, на најсрамнији начин, доказао да не схвата геостратешке процесе у свету. Обрукао је и себе и Србију ангажовањем Тонија Блера за саветника у влади на чијем челу је тада био. Непосредно пред победу Доналда Трампа на америчким председничким изборима подржао је његовог противкандидата Хилари Клинтон, којој је донирао два милиона ко зна чијих долара. Пословно се везао за тзв. арапске инвеститоре, који су пали на удар америчких служби за борбу против међународног криминала. Због тога, као и због спорне трговине оружјем, Србија је стављена на листу држава осумњичених за прање пара и подршку тероризму. Подједнако глупо и упорно наслања се на Меркелову, која не може да заустави властито потонуће у мрачну прошлост.

Неспособан да разуме промене у односима међу светским силама, Вучић се држи договора који је постигао с оперативцима из времена Барака Обаме. Они су још присутни, што се не може рећи за њихов утицај и значај. Док они врте мантру о неопходној независности Косова, Трампова администрација решава неупоредиво важније унутрашње и спољне проблеме. У сарадњи с Русијом, Америка је успела да отвори простор за преговоре са Северном Корејом. Ако се заврши одређеним мировним споразумом, биће то велика Тампова победа. И Путинова, наравно. На том примеру председници водећих светских сила већ су доказали спремност да сарађују у заједничком интересу. Могли су да обуздају Ким Џон Уна, ваљда ће и Вучића.

Заокрет у америчкој политици према Косову види се и по инсистирању на почетку рада специјалног суда за ратне злочине припадника тзв. Ослободилачке војске Косова. Америка не одустаје од подршке преговорима Приштине и Београда, али намерава да политичку сцену очисти од злочинаца и криминалаца. То зна и Вучићев политички партнер Хашим Тачи. Косовски председник је још пре три године ангажовао британског адвоката Џефрија Најса, бившег тужиоца Хашког трибунала, да припреми материјал за одбрану од оптужби за ратне злочине, посебно за оне које се односе на трговину органима убијених Срба. Најс је обавио свој посао, али није добио договорени хонорар од пола милиона евра, односно 327.446 евра за њега и 162.975 евра за његову сарадницу Невенку Тромп.

Најс ће, можда, више среће имати ако га ангажује Вучић, коме ће такође бити потребан добар адвокат.

Вучићу је тренутно потребан и неко нормалан, ко би могао да му објасни какве последице је изазвао излазак Велике Британије из Европске уније. Не само што је то изазвало потресе који већ дрмају Француску, Италију и још неке чланице ЕУ, него је вратило и вечни ривалитет Енглеза и Немаца. Несумњиво, Немачка је задржала примат у ЕУ, али добила је озбиљног конкурента, који ће покушати да поврати стари утицај на Балкану.

И овом приликом Вучић је изабрао погрешну, губитничку страну. Ангела Меркел, која је годинама креирала европску политику према балканским државама, не може више ни да обезбеди себи власт у Немачкој, а камоли да задржи утицај на међународној сцени. Кратковид, Вучић је своју и судбину Србије везао за то сидро, које ће потонути заједно с евроунијатском лађом. Та одлука му је врло храбра и рискантна, нарочито ако има истине у ономе што је Томислав Николић говорио о Вучићевим везама са британском обавештајном службом МИ6.

О тој сарадњи причали су многи, али нико тако колоритно као Николић. Прошле године, кад га је Вучић спречио да се по други пут кандидује за председника Србије, Николић је нестао из јавности, али није престао да се дури. Људима из свог окружења, у поверењу је признао да га није изненадила Вучићева издаја, јер је сведок свих његових претходних трансформација. Прву промену Вучић је, према Николићевим тврдњама, доживео у Енглеској, где је отишао на усавршавање енглеског језика као стипендиста Фонда за развој научног подмлатка Југославије.

Сам Вучић је о тој животној епизоди изнео неколико контрадикторних верзија. Према једној, боравио је 1988. у Лондону, где је радио у гвожђари „Јацкс Хардwаре Хомеwаре“, која је основана тек 1989. године. У другој причи, на школовање је отишао 1990. и то у Брајтон. Независно од тих, Томислав Николић има своју верзију. Од српских емиграната сазнао је да Вучић није био у Брајтону, до кога се возом путује два сата. У Енглеску га је послала српска Државна безбедност, на теренску обуку, да научи основе шпијунских активности и да се убаци међу „непријатељску емиграцију“. Међутим, Вучићу је било пријатније у геј-баровима у Сохоу. Неопрезан, брзо је компромитован и обрађен од агената МИ5, који су га потом уступили МИ6. Кад је почео рат у Босни, Вучић је, нико не зна како и преко кога, освануо на Палама, да би, тобож као новинар, био уз људе из врха Републике Српске. По повратку у Београд, обрео се у Српској радикалној странци. И док је био министар информисања у ратној Милошевићевој влади, Вучића је на вези држао Џорж Базби, оперативац МИ6. За Базбија се тврди да је креирао петооктобарски пуч, али и да је касније вршио притисак на Ђинђића.

Да у тим спекулацијама има истине потврђује и недавни сусрет Вучића с Алексом Јангером, директором МИ6. Иако би било логично да се Јангер срео са Братиславом Гашићем, колегом из БИА, Британац је инсистирао на разговору с председником државе и то насамо. Не зна се да ли је Јангер морао да вади пожутеле фотографије Вучићевих несташлука из Сохоа или је било довољно да га подсети на обавезу да покорно сарађује. Сигурно је само да није подржао његов поданички однос према Немачкој.

Без стратегије и плана, Александар Вучић је пристао и да сарађује са руским обавештајним службама. Неколико дана после састанка са Јангером, у скупштинску процедуру пустио је предлог Закона о потврђивању споразума између МУП-а Републике Србије и Федералне службе безбедности Руске Федерације о сарадњи и заједничком деловању. Сарадња, договорена 2016, приликом посете Николаја Патрушева, шефа руског Савета безбедности, добила је законску форму. Поред нонсенса, да Скупштина Србије потврди „међународни уговор“, који је потписала страна обавештајна служба, још је значајније што се Русима дозвољава увид у архиву БИА и других српских безбедносних служби, податке о грађанима и предузећима, државним органима, оперативним акцијама и идентитету свих сарадника. Све то потврђује уверење да је Вучић добро схватио упозорење Сергеја Лаврова, приликом последње посете, да пристане на безусловну сарадњу уколико не жели да дође до „украјинизације“ Србије.

Да уђе у коло, баба дала грош, сад би дала два да изађе, али не може, не сме. Вучић се уплео у игру коју не разуме, која је много озбиљнија него све у којима је до сада наступао. У самоодбрани, покушава да се снађе сплеткама какве је примењивао међу радикалима и напредњацима. На његову жалост, намерио се на много јаче играче него што су Вјерица Радета или Никола Селаковић. Коначан резултат биће катастрофалан и за њега и за Србију.

Суочен с поразом своје диктаторске авантуре, Вучић примењује девизу Луја XВ „после мене потоп“. Љут на Србију, која га никад није прихватила, боравак на власти, колико год да потраје, искористиће да нанесе што већу штету. Зато је свим силама упро како би завршио посао око признања независности албанског Косова. Да се то реализује Вучићу је стало више него Тачију и Харадинају. Они стрепе од суђења за ратне злочине, баш их брига да ли ће Косово ове или неке будуће године добити столицу у Уједињеним нацијама. Америка је ратовала за Косово, али данас води битке против Европске уније, којој је разрезала додатни порез на увоз челика и алуминијума. Трампу је много битније да заштити економију САД, него да се рве с балканским криминогеним тзв. државницима. Немачка је креирала погубну политику на Западном Балкану, али сад има пречих мука на свим нивоима. Русија је и раније водила просрпску политику, срчаније него све српске власти уназад 18 година.

Само Вучићу је стало да од Србије што пре званично отцепи јужну покрајину. А, ни за то нема довољно снаге и вештине. Без обзира на очајно стање у које се утопила опозиција, диктатор није сигуран у успех референдума на коме ће покушати да из Устава избаци Преамбулу која дефинише Косово и Метохију као саставни део територије Републике Србије. Ни сви политички и медијски трикови, претње и уцене, неће му помоћи да лако и брзо обави тај прљави посао. Ипак, то не значи да неће покушати.

Четврт века Вучић лаже, вара и неуспешно заводи Србију. Данас има апсолутну власт, до које је дошао с 22 одсто гласова, међу којима је бар пола украдено или купљено. Огромна већина грађана га мрзи или га се плаши. Вучић то зна, зато им се свети на најбруталније начине. То ће радити до последњег трена на власти. Тај трен не треба одлагати. Као и свака жртва, Србија има право да се брани и да силеџију смести на оптуженичку клупу, одакле ће бити прослеђен у одређену болницу и казнено-поправну установу. Вучић у затвору, боље него Србија у Вучићевом затвору.

Предраг Поповић, Таблоид

O tankoj liniji između moćnog predatora i plačljive kukavice
23. Mart 2018.0214

Foto: nspm
Realno gledano, pobeda SNS na gradskim izborima nije (pre)veliko iznenađenje – mada jeste izvesno iznenađenje njena preterana i, iskreno govoreći, sumnjiva ubedljivost, s jedne, kao i totalni debakl većine „tradicionalnih“ opozicionih i parlamentarnih stranaka, s druge strane.

U suštini, već u trenutku kada se videlo da opozicija na izbore izlazi u 5-6 kolona (plus 17-18 manje više fantomskih lista, koje su tu bile samo da malo prave gužvu na listiću i da u predizbornom blokovima prekriju ono malo prave opozicije) bilo je jasno da će SNS imati većinu za formiranje vlasti – samo nije bilo jasno da li će je imati samostalno, ili će mu možda ipak trebati pomoć socijalista. I slično kao i nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora, možemo reći da bi ta pobeda, makar i sa kojim procentom manje, bila mnogo sjajnija i časnija da je postignuta u iole ravnopravnijim medijskim i političkim uslovima.

Jer ma koliko procenat od (prebrojanih) 45 odsto glasova bio impresivan, njegov realan domet treba sagledavati i iz ugla činjenice da je na Vučića i SNS otišlo preko 60 odsto ukupno utrošenih sredstava za marketing u kampanji za ove izbore, kao i gotovo 80 odsto vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. A o količini negativne kampanje i tabloidnog blata izlivenog na glavne opozicione takmace (Đilasa, Jeremića i Jankovića), kao i o „fantomskim beograđanima“ koji su 4. marta, po obavljenoj „građanskoj dužnosti“, pomalo zbunjeno lunjali ulicama prestonice, da i ne govorimo.

Bilo kako bilo, još jednom se pokazalo da opozicija jedino udruženo može da napravi iole ozbiljniji rezultat, a da onda kada izlaze pojedinačno predstavljaju samo glinene golubove i lak plen za naprednjačke lovce.
Bilo kako bilo, još jednom se pokazalo da opozicija jedino udruženo može da napravi iole ozbiljniji rezultat, a da onda kada izlaze pojedinačno predstavljaju samo glinene golubove i lak plen za naprednjačke lovce. To se, doduše, znalo i ranije – i upravo na ovim stranicama o tome je dosta pisano – ali su neki (DS, DJB, Dveri, SRS, DSS, NDBD…) izabrali da se u to uvere tek nakon izbornog brodoloma, od kojeg se, uzgred rečeno, mnogi više nikada neće oporaviti. I to je, naravno, apsolutno pravedno. Tim pre što, pošteno govoreći, makar za neke od ovih „palih“ (i propalih) opozicionih anđela već duže vreme gotovo da nema nikakve dileme da nisu nikakva opozicija (a ni anđeli, razume se), već, zapravo, Vučićevi rezervni igrači, koje on u medijima i skupštini koristi radi privida „demokratskog pluralizma“, da se, tobože, malo međusobno prepucavaju, a zajednički napadaju onu pravu, antivučićevsku opoziciju.

Ne mislim, naravno, da su svi sa ovog spiska takvi. Ali su, u svakom slučaju, svojom nepromišljenom i nepametnom odlukom da idu odvojeno na beogradske izbore, uprkos upozorenjima da im je cenzus neizvestan ili malo verovatan, realno Vučiću dosta pomogli i poslužili kao „korisni idioti“.

U trenutku dok se ovaj tekst završava, u Briselu bi upravo trebalo da počne nova runda pregovora između „Beograda“ i „Prištine“. (A kada ga budete čitali, ona će već biti završena.) I to više ne bi trebalo da bude vest – skoro kao ni to da bi u petak, u okviru istog dijaloga, trebalo da se sastanu i „predsednici“ Aleksandar Vučić i Hašim Tači (koji su se, prema nezvaničnim, ili barem u ovom trenutku još zvanično nepotvrđenim izvorima, već sastali prošle nedelje u Parizu, a možda i u Njujorku). Ali sve to vest – i to loša i otužna vest – postaje s obzirom na činjenicu da je glavni srpski pregovarač Marko Đurić pre dva meseca rekao da se pregovori prekidaju i da se neće nastaviti sve dok ne budu otkrivene ubice Olivera Ivanovića. A te ubice, bar koliko je meni i javnosti poznato, do danas nisu otkrivene – iako se briselski pregovori nastavljaju. Toliko o kredibilnosti i doslednosti.

Nije strašno što Aleksandar Vučić po ko zna koji put dezavuiše i ponižava svoje saradnike. Oni na to pristaju i u tome verovatno ne vide nikakav problem. (A većina njih, u najvećoj meri, to i zaslužuje.) Problem je, međutim, što se na taj način dezavuiše i faktički ponižava i država Srbija. Setimo se samo farse sa slanjem i povlačenjem Đurićevog „okićenog voza“ za Kosovsku Mitrovicu, ili, pak, onih „diplomatskih sankcija“ koje smo početkom prošle godine uvodili Francuskoj zbog toga što je francuski sud, posle višemesečnog zadržavanja, pustio na slobodu Ramuša Haradinaja (sa kojim su nekoliko meseci kasnije Beograd i „srpska lista“ napravili koaliciju i formirali zajednički vlast u Prištini).

Sve mi se nekako čini (a živi bili pa videli), da će nam taj provizorijum od ZSO na kraju još biti predstavljen kao neki „veliki uspeh“ i (buduća?!) nagrada za potpisivanje onog „pravnoobavezujućeg sporazuma“ sa Prištinom koji nas očekuje u narednim mesecima
I, povrh svega, prve tačke tog ovonedeljnog „dijaloga“ izgleda da će opet biti neke još ne sasvim ispunjene srpske obaveze iz energetskog dela tzv. „Briselskog sporazuma“, a ne ona famozna „zajednica srpskih opština“ kojom nam naša vlast već pola decenije zamazuje oči i pravda svoju briselsku veleizdaju i kapitulaciju. I sve mi se nekako čini (a živi bili pa videli), da će nam taj provizorijum od ZSO na kraju još biti predstavljen kao neki „veliki uspeh“ i (buduća?!) nagrada za potpisivanje onog „pravnoobavezujućeg sporazuma“ sa Prištinom koji nas očekuje u narednim mesecima. Drugim rečima, sns-sps-ovska vlast je, najpre, olako potpisala sramni Briselski sporazum i primenila sve njegove katastrofalne odredbe (od ukidanja srpskih institucija i isterivanja Srba sa severa KiM na kosovske izbore, do dodele „Kosovu“ međunarodnog telefonskog broja). A zauzvrat nije dobila ništa, sem obećanja da će, bez preciznog roka i sadržaja – a u skladu sa kosovskim ustavom i zakonima – biti formirana neka labava „asocijacija srpskih opština“. Od koje već šest godina nema ništa. I onda će nam, slutim, sada taj nesrećni ZSO ponovo vaskrsnuti i biti objavljen kao veliki „uspeh“ koji su naši hrabri pregovarači na čelu sa Vučićem i Đurićem, uspeli u poslednji čas da izbore i izmole od tvrdih i nepopustljivih stranaca i Albanaca – u zamenu za, na primer, „pravno-obavezujući“ sporazum i stolicu za Kosovo u UN?!

Bez obzira da li ste vlast, opozicija, ili „nezainteresovani posmatrač“, mučno je i neprijatno gledati kako se tvoja vlada i tvoja država blamira i ponižava na međunarodnom planu. Bez obzira što zaista ima izvesne „kosmičke“ pravde u tome što se surovi i samouvereni unutrašnjepolitički predator i moćnik preko noći pretvara u „Kalimera“, slabića i, takoreći, plačljivu žrtvu (spoljno)političkog mobinga. A najveći je blam kada se taj objektivni politički mobing, kapitulacija, izdaja i samoponiženje, uz pomoć nekritičkih i udvoričkih medija, pokušava predstaviti kao bog zna kakav spoljnopolitički uspeh i postignuće. A rekao bih da je upravo to ono što nam predstoji i što nas sa Aleksandrom Vučićem i ovom „naprednom“ vlašću čeka u narednom periodu.

Đorđe Vukadinović, urednik NSPM i narodni poslanik
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-03-2018, 11:34 AM
Порука: #431
RE: Александар Вучић
НОГО (Двери) за СРБИН ИНФО: Вучић је агент ЦИА од 2002, али му истиче рок трајања
08:45 25.03.2018.

Пред нама су изузетно тешки месеци у којима Срби немају право на апатију, већ морају да дигну глас, изнесу свој став и пробуде се у борби за опстанак Србије.

Ovo je na skupu „NATO dahije marš iz Srbije“, koji je u subotu održan u centru Beograda, za „Srbin info“ poručio Srđan Nogo iz pokreta Dveri i istakao da je Aleksandar Vučić 2012. godine i došao na vlast zato što je Zapadu obećao da će lažnoj albanskoj državi na Kosovu dati nezavisnost.

– Vučić je vrbovan od strane CIA još 2002. godine. Svojevremeno mu je Miki Rakić izdao potvrdu da nije agent biratnske „MI6“, a ja ga pozivam da traži da mu BIA izda potvrdu da ne radi za američku obaveštajnu agenciju – rekao je Nogo.

Nogo je naglasio da ono što trenutno Vučić radi je ništa drugo do kupovine vremena i pokušaja da produži svoju vladavinu. 25

-Jasno mu je da čak i ako prizna takozvano Kosovo neće još dugo ostati na vlasti i da mentori sa Zapada uskoro planiraju da ga zamene – otkriva Nogo. Šta je još Srđan Nogo izjavio za naš portal, pogledajte u video prilogu:

Извор: srbin.info

https://www.youtube.com/watch?v=1MMXV-V3O04
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-04-2018, 10:30 AM
Порука: #432
RE: Александар Вучић
[Слика: 2us8oht.jpg]

Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-04-2018, 11:17 AM
Порука: #433
RE: Александар Вучић
(21-04-2018 10:30 AM)Mekenzi Пише:  [Слика: 2us8oht.jpg]

Пријатељства јкоја уништавају Србију: Вучић и Сорош Јр. и Мишковић и сада покојни Ђинђић.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-05-2018, 12:14 PM
Порука: #434
RE: Александар Вучић
http://www.sedmica.me/erhrtehb/

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)