Априлски рат 1941.

[Александар Динчић]

(05-12-2019 11:35 AM)Милослав Самарџић Пише:  Је ли ове борбе ико игде поменуо?

Имаш у зборнику докумената о Априлском рату, књига 2, из 1987. године, ратни дневник Врховне команде, у којем се помиње тај продор Комског одреда у дубину албанске територије - скоро до Елбасана и Малишког језера.

[повуци_потегни]

Не знам да ли је овде било речи о овом догађају,али данас налетех на фејсбуку , лазаревачка библиотека је избацила овај пост,о бомбардовању помоћног аеродрома у Лазаревцу 7.4.41.

http://www.bibliotekalazarevac.org.rs/pd...I6-_wm-3ms

[Бенито]

(28-03-2020 04:45 PM)Александар Динчић Пише:  

(05-12-2019 11:35 AM)Милослав Самарџић Пише:  Је ли ове борбе ико игде поменуо?

Имаш у зборнику докумената о Априлском рату, књига 2, из 1987. године, ратни дневник Врховне команде, у којем се помиње тај продор Комског одреда у дубину албанске територије - скоро до Елбасана и Малишког језера.

Ко је био командант тог Комског одреда ?

[ХраброСрце]

(07-04-2020 11:59 AM)Бенито Пише:  

(28-03-2020 04:45 PM)Александар Динчић Пише:  

(05-12-2019 11:35 AM)Милослав Самарџић Пише:  Је ли ове борбе ико игде поменуо?

Имаш у зборнику докумената о Априлском рату, књига 2, из 1987. године, ратни дневник Врховне команде, у којем се помиње тај продор Комског одреда у дубину албанске територије - скоро до Елбасана и Малишког језера.

Ко је био командант тог Комског одреда ?

Љубо Новаковић. У саставу одреда био је и, тада капетан, Павле Ђуришић.

[Бенито]

Шта се Ти мешаш?
Јесте, генерал Љуба Новаковић.

[ХраброСрце]

(07-04-2020 01:49 PM)Бенито Пише:  Шта се Ти мешаш?
Јесте, генерал Љуба Новаковић.

Истриповао сам се да је квиз.

[Александар Динчић]

(07-04-2020 12:54 PM)ХраброСрце Пише:  

(07-04-2020 11:59 AM)Бенито Пише:  

(28-03-2020 04:45 PM)Александар Динчић Пише:  

(05-12-2019 11:35 AM)Милослав Самарџић Пише:  Је ли ове борбе ико игде поменуо?

Имаш у зборнику докумената о Априлском рату, књига 2, из 1987. године, ратни дневник Врховне команде, у којем се помиње тај продор Комског одреда у дубину албанске територије - скоро до Елбасана и Малишког језера.

Ко је био командант тог Комског одреда ?

Љубо Новаковић. У саставу одреда био је и, тада капетан, Павле Ђуришић.

Зато ја Ђуришића сматрам врло способним официром. Само што је видео да од брђана слаба вајда на дуже стазе, да је јулски устанак био максимум, па је прешао на ратну дипломатију.

[Бранке]

[Andrejevic]

Загреб умире, Загреб се не предаје

У знак сећања: На данашњи дан, 17. априла 1941. године у Бококоторском заливу, официри Југословенске краљевске ратне морнарице, поручници бојног брода Прве класе Милан Спасић и Сергеј Машера након неуспелог покушаја да прикупе довољан број морнара како би разарачи 1. Торпедне дивизије испловили одлучили су да, супротно наређењима да бродови ратне флоте не смеју испловљавати нити смеју бити уништени, њихов разарач, Загреб неће пасти у руке непријатељу.

Заједно са осталим морнарима поставили су експлозив у муницијске магазине, развукли каблове, међу торпедне цеви с торпедима поставили запаљиве експлозивне штапине и обавестили команданта брода, капетана бојног брода Николу Кризомалија, да ће разнети разарач. Посада је евакуисана, али њих двојица су остали на свом броду.

На обали се већ скупио знатижељни народ да заједно с евакуисаном посадом брода и морнарима гледа збивања. Спасић и Машера су се пресвукли у свечане морнаричке униформе и на крменом надграђу разарача су се по последњи пут загрлили и поздравили. Један од њих се сагнуо и даљинским путем активирао експлозив. Зачула се огромна бука и уследила је стаховита експлозија. Тела Спасића и Машере су у експлозији одлетела у ваздух. Летели су црепови и ломили се стаклени прозори на кућама, делови брода летели су високо у ваздух и падали на све стране, једно од четири постоља топа Шкода 120mm умало да падне на једну кућу. Прамац Загреба се отворио и преполовио на два дела, командни мост је нестао, експлозија је одјекивала читавом Боком Которском, изливена нафта се запалила и цела увала Свето Тројство у којој се налазио Загреб била је у пламену. После пола сата због изливене и запаљене ватре активирале су се бојеве главе торпеда која су експлодирала, експлодирале су и коморе са компримираним ваздухом докрајчивши брод. Дигао се огроман печуркасти стуб црног густог дима који се видео с далека. Бројне мање експлозије одјекивале су данима након самог потапања брода. Од некадашње Краљевске велике торпиљерке Загреб остала је само ужарена недефинисана маса челика. Прамац брода се толико извио да је дошао до средине брода, а услед сопствене тежине олупина је све дубље тонула у муљевито тло.

Италијани су дог дана ушли у Боку Которску и заробили остатак ратне флоте. Када су престале експлозије са олупине Загреба Италијани су смогли храбрости да јој приђу. С површине мора су уклонили делове олупине и изрезали их. Пронађено је тело Милана Спасића а Италијани су одржали војничку сахрану њему и Сергеју Машери. Много година касниеј пронађена је лобања за коју се сматра да припада Сергеју Машери и сахрањена у Љубљани.
За жртву и храброст краљ Петар II ће 1942. године Спасића и Машеру одликовати највишим орденом у лествици југословенских краљевских ордена, орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, а 1973. године њих двојица биће проглашени Народним херојима, једини официри краљевске војске који су овим звањем одликовани од стране СФРЈ.

По сценарију Меше Селимовића 1968. године Французи ће снимити филм о овом догађају под називом Flammes sur l'Adriatique (Пламен над Јадраном).

[Mitic]