Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 7 Гласова - 4.86 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Априлски рат 1941.
04-01-2017, 04:01 PM
Порука: #71
RE: Априлски рат 1941.
Није, ипак је Дража имао највише.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-01-2017, 04:52 PM
Порука: #72
RE: Априлски рат 1941.
(31-12-2016 11:54 AM)Бенито Пише:  Зетска дивизија је врло битна за наставак рата.
Једно питање за ове наше Шумадинце:
Како се звао командант Зетске дивизије? И још једно, ко је био његов отац?

Када је информисан од Италијана да је дошло до " капитулације" војске, генерал Миленко Варјачић је наредио да се војници Зетске и Херцеговачке дивизије до даљег отпусте кућама у војној опреми и наоружањем које су задужили, осим артиљеријског оруђа. Лично, са члановима свог штаба, сачекао је Италијане и предао се. Био је у логорима у Италији, до капитулације ове земље септембра 1943. године, када је побегао.
Отпуштање војника кући, са припадајућим наоружањем, довело је до највећег устанка у Европи, непуних три месеца касније. Такође, док су се у ужој Србији и на простору НДХ-а устаници тукли за сваку пушку, четници и партизани са простора Црне Горе нису имали тих проблема у почетку.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-01-2017, 11:05 PM (Последња измена: 04-01-2017 11:06 PM од Перун.)
Порука: #73
RE: Априлски рат 1941.
(04-01-2017 03:56 PM)Бенито Пише:  Да те питам нешто у вези њега: Да ли је генерал Трифуновић официр са највише кодираних имена за време рата? Мислим да их је имао 8?
Проверите да ли су коректни подаци:
1.Остојић Захарије-13 (Агфа, Бакар, Ернест, Јенки, Кора, Крига, Ласал, Метан, Одол,Сто-Сто, Стриц, Хука, Чика Бранко);
2. Рачић Драгослав-11 (Вито, Ђорђе, Живојин, Јо-Јо, Матић Д., Мики, Милан, Милетић, Оркан, Трента, Шеф);
3.Ђуришић Павле-11 (Берта, Гам-бето, Ђузепе, Каудал, Кам-Кам, Јупитер, Мандушић, Муња, Ороз, Парзи, Фернандо);
4.Раковић Предраг-10 (Фрике, Брент, Дов-Дов, Кар-Кар, Марс, Масеј, Пре-Пре, Флеш, Франц, Фри-Фри);
5. Јовановић Љубомир-Патак-10 (Барон, Бакал, Громо, Лојд, Матеја, Миховил, Паче, Патак, Платон, Фанг);
6.Новак Карл-10 (Бор, Виг-виг, Дадач, Ицо, Колбен, Лесковар, Лудвиг, Милан, Ћосић, Миро-слав);
...
Трифуновић Мирослав (Асен, Дитрих, Блац, Дроња, Кошава, Тајфун, Титаник);
Михаиловић Драгољуб-Дража (Драгче, Ђока, Ханс, Чика Ђока, Чича, Шарл Дуз);

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-01-2017, 11:07 PM
Порука: #74
RE: Априлски рат 1941.
Где си ово нашао?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-01-2017, 11:40 PM (Последња измена: 04-01-2017 11:48 PM од Перун.)
Порука: #75
RE: Априлски рат 1941.
(04-01-2017 11:07 PM)Бенито Пише:  Где си ово нашао?
Нашао сам и пар сумњивих података, нпр. Кондор без лажног имена, Лалатовић, Никола Калабић- Стриц а не Милан Калабић,...
http://www.znaci.net/00001/60_1_14.pdf

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-01-2017, 12:07 AM
Порука: #76
RE: Априлски рат 1941.
Милославе, да ли ово испада да је Зечевић, ипак, прегледао комплетну архиву у АВИИ?
Изненађен сам да је Раковић имао толика имена. За Дачу сам мислио да је имао два, а испада четири. За Остојића сам знао за 6-7, али 13???Љутко
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-01-2017, 12:59 AM
Порука: #77
RE: Априлски рат 1941.
(05-01-2017 12:07 AM)Бенито Пише:  Милославе, да ли ово испада да је Зечевић, ипак, прегледао комплетну архиву у АВИИ?
Изненађен сам да је Раковић имао толика имена. За Дачу сам мислио да је имао два, а испада четири. За Остојића сам знао за 6-7, али 13???Љутко

Није Зечевић, то су робијаши - четници и други, у Билећи после рата пописивали шифре.
У Дражи 2 као додатак објавио сам шифре четника. У основи ово, са неким изменама и допунама. Овако из прве, рекао бих да је Марс био Милош Марковић, а не Раковић.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2017, 01:07 AM
Порука: #78
RE: Априлски рат 1941.
Посљедња сједница Југословенске владе у Палама 13. априла 1941.

Југословенска је влада одржала 9. априла сједницу у Севојну, код Ужица, на којој је одлучено да се одобри кредит, да службеници не иду са својих дужности, као и да се влада повуче према Палама, а Врховна команда према Дрињачи код Зворника.

На сједници Министарског савјета, која је одржана 9. априла на Палама, присуствовали су сви министри сем предсједника владе генерала Симовића (који је био у штабу Врховне команде) и др. Мачека. Поред осталог , донесене су одлуке: да се чиновницима да по 50 динара, да се сребрни новац који је остао у Београду, стави на располагање предсједнику општине, да се умоли предсједник владе да дође из Врховне команде на Пале.

Штаб Врховне команде доселио се на Пале 12. априла, а у Малом Зворнику остао дио Штаба, а Штаб Команде позадине Врховне команде преселио се у Сарајево.

На двије сједнице Министарског савјета, одржане 12. априла на Палама, одлучено је да се амнестирају сви политички кажњеници, да се уреди прелаз владе; да новчанице од 10 000 динара немају вриједност, а да су пуштене у промет ситне новчанице. Дио тих безвриједних новчаница запаљен је на Каловитим Брдима, чега се сјећају старији мјештани.




Генерал Душан Симовић 1941. године

„Посљедња сједница југословенске владе у земљи одржана је 13. априла на Палама, били су присутни: предсједник владе генерал Симовић, потпредсједник Јовановић, министри: Јевтић, Нинчић, Грол, Крек, Сној, Трифуновић, Шутеј, Будисављевић, Чубриловић, Смољан, Бањанин, Марковић, Илић, Косановић, на крају долази бан др Иван Шубашић“. Јасно је да на овој сједници, као ни на претходне три, није присуствовао краљ Петар ИИ. Он је овог дана био на путу према Никшићу, а прије, 11. и 12. априла у Хан – Пијеску и на релацији Соколац-Рогатица-Горажде-Фоча, и даље.

„Предсједник владе генерал Симовић и министар војске генерал Илић сматрају за потребно да се влада пресели у Никшић, да буде с краљем, за сваки случај. Закључује се да се 14. априла рано, најдаље до 7,30 часова, крене правцем Пале-Прача-Горажде-Фоча-Калиновик-Кифино Село-Гацко-Автовац-Билећа-Никшић, гдје ће влада остати.

Министар војске посљедњи ће кренути, а у 8 часова камион са бензином“. Посве је усаглашено сјећање краља Петра ИИ са документима које наводи В.Терзић у својој књизи „Слом Краљевине Југославије 1941“.

Из докумената које наводи Терзић, јасно је да краљ није био на Палама, да се влада бавила маргиналним пословима, да није уопште одлучивала о потписивању документа капитулације. Сажето речено, док кућа гори, баба се чешља, не хајући шта се дешава око ње.

Боравак југословенске владе на Палама био је непуна четири дана: 10,11,12,13. и осам часова од 14. априла 1941. године или дошли у четвртак послије подне, боравили у петак, суботу, недјељу, а отпутовали у понедјељак ујутру. У недјељу је био католички Ускрс.

Сједнице владе одржаване су у дому часних сестара на Каловитим Брдима, који је средином новембра 1941. године са осталим објектима изгорио. У близини тог мјеста данас се налази Студентски дом на Каловитим Брдима.

Чланови владе били су смјештени у многим вилама около, као што су вила Матића и Марковића, хотели „Кочевић“, Поштански дом, Дом часних сестара и други објекти. У тим објектима била је смјештена и Врховна команда, односно виши официри и генерали Југословенске војске. Свуда притисла узнемиреност и нека мукла пријетња, као небо пред олују. А у краљевини свуда кључа од хаоса, и полако тоне у сутон, прво одавде са Пала.

Штаб Врховне команде на Палама

Штаб Врховне команде налазио се на Палама. Предсједник Владе генерал Симовић, прије него што је отпутовао за Никшић, предао је новоодређеном начелнику Штаба Врховне команде генералу Данилу Калафатовићу писмо:“… Краљевска влада Вас овлашћује да одмах затражите примирје од непријатеља, како би се добило у времену и олакшала ситуација војске“.

„Међутим, према изјави највећег дела чланова ондашње Владе, на сједници која је одржана 13. априла на Палама, није донета никаква одлука о закључивању примирја или о капитулацији, нити је влада дала овлашћење било коме да у њено име преговара с Немцима“.

„Влада као целина никад није дискутовала питање капитулације и према томе никад није дала одобрење за једну одлуку коју је био донео сам Симовић“.

„Око подне, 15. априла, поново је тражена веза са Никшићем да се извести влада о закљученом делимичном примирју са немачким ђенералом Хенрицијем… Сазнали смо: да од чланова Владе нема никога у Никшићу; да су по подне овог дана цела Влада са краљем отпутовали авионом из земље; да је краљевић Ђорђе остављен у Фочи. Ђенерал Калафатовић је остао једини представник државе и војне власти у земљи“.

Алсксандар Цинцар-Марковић изјавио је у записник, пред војним истражитељем у Београду, август 1945. године, поред осталог, и слиједеће:… У Сарајеву је био прави кркљанац од наше војске, и очекивао се улазак Немаца. Склонили смо се на Пале, где смо и преноћили. То је било 15. априла. Тога дана по подне дошао је к мени један капетан са својеручним писмом од ђенерала Калафатовића, који ме је хитно позвао да дођем код њега… Штаб Врховне команде био је смештен у талијанској школи и при своме доласку затекао сам око стотину официра у дворишту зграде… Калафатовић јс апеловао на мене да будем потписник акта о капитулацији…“

Очито да јс А.Ц.Марковић погрешно констатовао за дом часних сестара да је то „талијанска школа“, вјероватно је то закључио што је поред тог дома уочио католичку капелу, а часне сестре су и одржавале вјерску наставу за дјецу.

„…Из Пала кренули смо Раде Јанковић, ја и тај немачки официр 16. априла ујутру за Сарајево. У Сарајеву остали смо читав дан, где је ген. Јанковић прегледао спискове материјала и људства, као и рокове у погледу извршења капитулације. Немачке трупе већ су биле заузеле град Сарајево и канцеларије Врховне команде биле су смештене у једној од тамошњих гимназија. Зграда јс киптела од виших официра, а нарочито ђенерала.“

Ратови се добијају вољом
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2017, 01:46 PM
Порука: #79
RE: Априлски рат 1941.
Evo jedne slike tenka Reno FT-17,moguće da je ova slika iz aprilskog rata,jer se vide neke ruševine tu,verovatno je ovaj tenk snimljen ili za vreme borbe,ili nakon što je posada bila primorana da ga napusti.Slika nije najlepša,snimljena je na brzinu,što se i vidi,jer je vrlo mutna,pa predpostavljam da je ili neko drugi ili lično posada slikala tenk i otišla,sad šta je tačno,ne znam,verovatno neko bolje zna i prepoznaje nego što sam ja u ovom trenutku.
[Слика: ft17-3.jpg]

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2017, 02:34 PM
Порука: #80
RE: Априлски рат 1941.
На другим сликама тенкова Рено из Априлског рата се не види овако велики број на куполи.
Такође онај мост у позадини испод има наслагане подупираче, што значи да је вршена оправка, што опет не личи да су стигли да ураде током априлског рата.

Са друге стране, има слика заробљених немачких тенкова са овако великим бројевима, и ти тенкови јесу кориштени на возовима, тако да личи да је ово слика саботаже неког воза током окупације.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2017, 07:52 PM
Порука: #81
RE: Априлски рат 1941.
Evo još jednog mog videa o aprilskom ratu,tj. o vojnicima koji su vodili borbe.



"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-01-2017, 12:44 AM (Последња измена: 20-01-2017 12:57 AM од Andrejevic.)
Порука: #82
RE: Априлски рат 1941.
Tenkisti u AR:

Okršaji jugoslovenskih tenkista sa nemačkim trupama su zbog zastarelosti opreme i loše komandne strukture uglavnom završavali u korist Nemaca ali ima nekoliko vrlo istaknutih primera herojskog otpora.

Samostalna tenkovska četa naoružana FT i M28 tenkovima se suprotstavila u južnoj Srbiji nemačkoj SS mehanizovanoj diviziji Leibstandarte Adolf Hitler, kao i Drugoj i Devetoj panzer diviziji(od prilike 12 tenkova protiv 3 cele divizije). Jedan vod je uspešno branio Stracin, gradić u blizini bugarske granice, i bio je uništen tek pošto su Nemci angažovali svoje vazduhoplovstvo(pazite,nemačke oklopne divizije nisu uspele da probiju odbranu od 3-4 naša M28 i FT-17 tenka). Jedan vod je čak uspeo da se prebaci u Grčku i odatle nastavi delovanje ali je ubrzo uništen kada su Nemci krenuli u napad na Grčku iz današnje Makedonije.

Najsjajniji primer otpora tenkovskih jedinica Jugoslovenske vojske je učešće Prvog tenkovskog bataljona u odbrani Ralje i Topole. Borbe oko Topole su započele 11. aprila,a pošto se komanda štaba povukla prema Aranđelovcu mešovitom taktičkom grupom je komandovao rezervni kapetan I klase Miodrag Milošević. On je na Oplencu imao na raspolaganju grupu sastavljenu od jedne mitraljeske čete i protivoklopne baterije. S druge strane je konjički major Dušan Radović kao komandant Prvog bataljona borbenih kola napredovao ka Topoli kako bi izvršio marš prema Kragujevcu. Oko 12 časova je jedna nemačka izviđačka grupa uspela je da osvoji Oplenac i nastavila napredovanje ka Topoli čime se našla u pozadini protivoklopne baterije kapetana Miloševića. Ipak Milošević se kao hrabar i snalažljiv oficir nije dao zbuniti i naredio je jak protivnapad gde je u žestokom sukobu, u borbi prsa u prsa nemačka izviđačka grupa razbijena i naterana u bekstvo. Nažalost u okršaju je poginuo i sam Milošević, nekoliko njegovih vojnika, kao i civil iz Bosanskog Petrovca koji se pridružio četi kao dobrovoljac.

Kada je izbila borba na Oplencu major Radović je izdao svom bataljonu naređenje da se spremi za borbu a sam ušao u četni tenk i krenuo putem za Kragujevac da zauzme bolji položaj izdajući naređenje izviđačkom odeljenu koje je vodio podnarednik Slovenac da osmatra put ispred. Radovićev bataljon se sukobio sa Jedanestom nemačkom oklopnom divizijom zapadno od raskrsnice puteva a istočno od Topole. Podnarednik Slovenac sa svojim odeljenjem se sukobio sa nemačkom patrolom na motorciklima i uništio je pri čemu je došlo do žestoke razmene mitraljeske i topovske vatre. Na insistiranje komandanta nemačke Jedanaeste divizije, a verovatno i samog komandanta Klajsta, da se pokret nastavi po svaku cenu komandant nemačke predhodnice je naredio svojim čelnim tenkovima da izvrše napad. Izviđačko odeljenje se povuklo i dva nemačka tenka su se našla direktno ispred Radovićevog vozila. Radović je, lično nišaneći topom svog tenka (komandir je i nišandžija u R 35), sa nekoliko granata uništio oba nemačka tenka. Nemačka kolona je stala, a komandant nemačke prethodnice je nenaviknut na ovakav razvoj situacije svojim vozilom izbio na čelo kolone u želji da ličnim primerom pokaže kako se mora napredovati po svaku cenu. Za njim je krenula i grupa tenkova sa jačim topovima. Radović je hladnokrvno nanišanio nemačko komandno oklopno vozilo i uništio ih jednom granatom. Zatim je nekoliko nemačkih tenkova otvorilo vatru na Radovićevo vozilo. Radović je uspeo da iskoči iz zapaljenog tenka ali su ga pokosili mitraljeski rafali. Tako je poginuo ovaj hrabri major suprotstavljajući se višestruko nadmoćnijem neprijatelju!

Sam Klajst je bio u potpunosti iznenađen pojavom jugoslovenskih tenkova i gubicima koji su naneti njegovim trupama.



Inače,negde sam pročitao da smo imali 48 tenkova M28,a negde oko 20 i nešto,pa ne znam koja je informacija tačna,isto tako negde sam pročitao da smo imali oko 118 tenkova,a negde oko 150-200,tako nešto,pa opet ne znam koja je informacija tačna.Ali u svakom slučaju,bili smo dobri što se broja tnekova tiče,jer je SAD te 1941. imala na celoj svojoj teritoriji(koja je mnogo veća od teritorije KJ)samo oko 300 tenkova,koji su bili još stariji i mnogo gori od naših.

Inače,zaboravio sam da dodam,ja predostavljam da je onaj tenkovski vod koji je prebegao u Grčku,bio sastavljen od 3-4 tenka M28,jer su oni brži i pokretljiviji,a kada je major Radović uništio sa samo jendom granatom nemački komandni tenk,nemački tenkisti videvši to,bili su zaprepašćeni,ali su se trgli pa su počeli da isaljuju granate na Radovićev tenk R35.

"За часног човека и озбиљног мушкарца,отаџбина је скуп обавеза,и у рату,и у миру-УВЕК !" -Војвода Петар Бојовић
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-02-2017, 06:33 PM (Последња измена: 07-02-2017 09:09 PM од Перун.)
Порука: #83
RE: Априлски рат 1941.
[Слика: 25serbs_jpg_5449d03e0de9e7a3aa61fdd269c0af58.jpg]
[Слика: 577bba9465f81_Sabacn_thumb_jpg_32a7e37086aff3f6c.jpg]
[Слика: nemci_jpg_de80bed9ce8dd246a3f84b86905e6ae4.jpg]
[Слика: nemci2_jpg_d25be34c822f532b71407b34d7ec1b55.jpg]
[Слика: nemci3_jpg_fc08293bebad9ca3063a6f04b37b8853.jpg]
[Слика: nemci4_jpg_c3253dec3c0389e414a8c7e124ef0460.jpg]
[Слика: scan345_jpg_0d52c75b4dc0180ba5835abe94924992.jpg]
[Слика: scan388_jpg_7d913a24fb0571365dd594a9fcf6ea54.jpg]

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-02-2017, 01:14 PM (Последња измена: 12-02-2017 01:15 PM од смедерево.)
Порука: #84
RE: Априлски рат 1941.
[Слика: INx1hB.jpg]

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)