Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 3 Гласова - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Батин подрум - Њу Месиџ
19-03-2018, 10:59 PM
Порука: #85
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
(19-03-2018 09:13 PM)Громовник Пише:  
(18-03-2018 07:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(18-03-2018 05:31 PM)Николај Пише:  Зар није тај Жарко силовао девојку у чијој се кући крио, па га је Немцима одала њена породица?
Тако је мени писао Жика Радловачки, емигрант у Аустралији, који је тада био ту у Банату.

У Банату се такође верује да су га убила њена браћа.
Али у сваком случају је народни херој! Ако не верујеш, питај Субнор. Smile
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-03-2018, 04:09 PM
Порука: #86
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
БАУК НАЦИОНАЛИЗМА

Коментар на напис Слободана Антонића на "Стању Ствари":

[Слика: slobodan-antonic-490.jpg]
Слободан Антонић



Цитат:"Стога, ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло."

...

Народ се врти као куче за сопственим репом, у безуспешном покушају да се поново национално и државно дефинише, а да га ништа не заболи, већ само да уједе неку буву која га грицка, и затим настави да дремуцка.

Српски национализам и патриотизам није у опште тако тешко дефинисати, али је незгодација са прихватањем и повиновањем тим дефиницијама.

Патриотизам потиче од „патрија“, олити отаџбина, олити домовина, те му је најприкладнији српски превод „домољубље“. То је љубав и пре свега прихватање државе у којој живиш као своје домаје, као „собство“, неотуђиви део твоје личности. У нашем случају, патриоте су само они који ЗНАЈУ, воле и поносе се што су Србијанци, без обзира на етничку припадност. Последично, двојно држављанство (у Србији) већ компликује и релативизује ситуацију. Они који генерацијама живе у Србији али ће забалављено доказивати да нису Србијанци, или они који који сматрају за увреду ову одредницу, засигурно нису патриоти.

Србијанство је државотворна вертикала. То је аксиом око кога је искључена свака сумња.

Национализам је родољубље. Родољубље се тиче целине српског народа ма где и ма под којим приликама, и оно мора да препознаје све непријатеље и разараче српства, без обзира који су и чији су. Комунисти су смртни непријатељи српства по дефиницији исто као и усташе: по задатости, по историји, по учинку. Комуниста-српски патриота је оксиморон. „Комуниста-српски националиста“ може да изговори само луд човек.

Мило Ломпар је понудио једноставан тест за национално освешћивање залуђених Србо-комуниста, садржаном у питању „Шта мислиш о ђенералу дражи Михаиловићу?“ Ако мислиш позитивно, добро је, освестио си се.

Камо среће да је толико довољно. Мени су познати примери људи који тврде „да су само босански четници прави борци, а да у србијански четници гибаничари“, па је јасно да у таквим случајевима „сматрања“ националисте нема ни у трагу, ма колико се китио „иконографијом“ и бусао у српске прси.

Обрнуто, „љотићевац“ несметано може бити српски националиста. Или га бар не искључује из конкуренције.

Када би Милу Ломпару поставили питања, осим оног његовог, шта мисли о Карађорђевићима, монархији, и Коштуници, видели би да ни његов као ни Антонићев национализам није тако стабилан.

Важан пример: Својевремено сам на НСПМ (док је Антонић био врло активни колумниста тамо) једном палковњику, великом националисти али и вернику ЈНА и Слободана Милошевића (дакле, потпуни хаос у пуковниковој глави) упутио предлог: Ако себе сматраш за Србина, за часног војника, иди у Бели двор, салутирај престолонаследнику Александру и стави му се на диспозицију. Пуковник није имао коме да пише одговор пошто је вредна модерација оценила мој дословце цитирани коментар као незамисливи безобразлук и тешку провокацију.

И, ето, ту су кочнице. Би ми да будемо велики Срби, али да некако изврдамо захтеве српства.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-03-2018, 07:48 PM
Порука: #87
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
У том смислу, јел си видео овај Калабићев говор:
http://www.pogledi.rs/%D1%98%D0%B5%D0%B4...%BE%D1%87/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-03-2018, 12:15 AM
Порука: #88
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Нисам знао за тај говор.
Да је ратна срећа, или много пре да су геополитичке прилике дозволиле да Срби сачувају државу, сигурно не бисмо имали садашње стање, које је Калабић ето још '44 јасно видео.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-03-2018, 01:59 PM
Порука: #89
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Breaking news!!!

Нап'о ме Слободан Антонић јер не волим босанчеросе!

Очекујте помирљиви мој одговор, чим прва политра шљивовице из Добринаца (= седам језика говори) почне да делује.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-03-2018, 04:22 PM
Порука: #90
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Па, и није те баш нешто напао. Доста је помирљиво, без обзира што је показао да није сагласан.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-03-2018, 08:18 PM
Порука: #91
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
(25-03-2018 01:59 PM)Нимбус Пише:  Breaking news!!!

Нап'о ме Слободан Антонић јер не волим босанчеросе!

Очекујте помирљиви мој одговор, чим прва политра шљивовице из Добринаца (= седам језика говори) почне да делује.
А одакле је он пореклом?
Знам да ти ниси пореклом ''босанчерос'', већ ''херцеговачерос''. Smile
А јел Антонић стварно био црвен, оно за Тита, па Милошевића...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-03-2018, 12:56 AM
Порука: #92
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
(25-03-2018 08:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(25-03-2018 01:59 PM)Нимбус Пише:  Breaking news!!!

Нап'о ме Слободан Антонић јер не волим босанчеросе!

Очекујте помирљиви мој одговор, чим прва политра шљивовице из Добринаца (= седам језика говори) почне да делује.
А одакле је он пореклом?
Знам да ти ниси пореклом ''босанчерос'', већ ''херцеговачерос''. Smile
А јел Антонић стварно био црвен, оно за Тита, па Милошевића...
И мене је то за Антонића интересовало, али нисам успео пронаћи. Нисам сигуран да и он зна.

Што се мене тиче грешиш: Моја лоза води порекло из Метохије, затим је неколико генерација живело у Топличком крају, да би се "коначно" населили у Друговац код Смедерева. Сада нас има свуда по свету, само у Друговцу не.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-03-2018, 05:13 PM
Порука: #93
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
СЛОБОДАН АНТОНИЋ vs. ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ
...
[Слика: smrt_dodjosima_6565-990x433.jpg]

Други коментатор, карактеристичан по одвратности коју испољава према „Босанцима”, долази нам из патриотског табора. Он пише често за портале Србијански глас (овде) и Српски културни клуб (овде). По њему, први „неприкосновени критеријум за успех у Србији” је „да си са брда. Мајка Динара. Опћенито из Аустроугарске” (овде). Жали се на „дјецу личких, кордунашких, босанских, дезертера који преплавише в Србију”, богоради како су ти „борци” добили у Србији посао по „Нафтагасима и опћинама” (овде), и да због „босанчероса” и осталих дођоша не може да се у Србији обнови краљевина: „Имали смо Краља, и можемо опет имати Краља, какав је да је, наш је. Ко Србију спречава да направи тај корак повратка себи, него они што се јављају и гласају као Срби, а уједају као бесна аустроугарска пашчад” (овде).

И главне псеудопатриоте у Србији, по овом аутору, такође припадају „босанчероском несвету… – Вучић и Шешељ су Босанци” (овде). „Шешељ патолошки мрзи Србијанце”, тврди овај аутор. „Ја сам га јасно чуо са раздаљине од 15 метара, како урла: `Ј…ћу вам мајку србијанску! Ј…ћу вам мајку циганску!`” (овде). А када је српско судство на Косову „интегрисано” у косоварско (2017), уследио је коментар: „Јуче је чипуљичка к…..а Вучић предао судство свом коалиционом партнеру, Харадинају. Здраво сванули босанчероси, ј…о вас Фрањо Јосиф. Коју сте псину данас за Србију, која вас тако наказне љебом рани, смислили?” (овде).

„Треба правити разлику између Босанца, што је одредница завичаја, и босанчероса, што је карактерно-ментално-васпитни сустав у човека”, тврди овај аутор. „То је онај сој људи који Србију доживљавају као окупирану или непријатељску територију. На жалост, много је таквих (…) и немам намере да мишљење мењам, док сами Босанци се не дистанцирају од њих” (исто).

„Често се са те стране може чути да је Република Српска данас стожер српства”, наставља своја размишљања овај аутор. „То је хвалисање људи који слабо шта разумеју, а државотворног потенцијала немају. (…) Не може Република Српска да буде ишта друго до БиХ нахија, ако су највећи босански градови Нови Сад и Београд” (овде). Изругујући се „јадним босанским бауштелцима” (baustellen је на немачком грађевина, а „Босанци”, по стереотипу овог аутора, махом раде на грађевини), он поручује: „јеб’ло вас весло!” (овде).

Овај аутор, иначе, сматра да је мржња добра људска особина која може да излечи друштво какво је наше: „Само уистину чврсто глуп човек може да не мрзи, или да не мрзи дубоко и постојано. Јер, чиста мржња је само човеку дато осећање (…) Само коренита терапија мржњом, ампутација, изопштење, може заједницу да исцели од урнисања који учини и чини одрешена фукара” (овде).

Један критичар овог аутора написао је да је „трагедија његова мржња – јер досељеници у Србију понекад добију посао. Кад троше новце, кад зараде, кад их донесу, кад купе гориво, кад плате порез, то не смета. Али кад треба да раде у Нафтагасу или опћини, то смета. (…) Промиче говор мржње према `неподобним` Србима и ствара непријатности живим људима, имао сам прилике да наиђем на то. Крајње је време да се томе посвети пажња и да се понешто поради на том `говору мржње` који наноси зло људима што су већ прошли многе трауме” (овде).

Ово је прилично тачно. Сви смо не мало фрустрирани због онога што нам се дешавало протеклих деценија, али није решење да фрустрације лечимо српско-српском мржњом и поделама. Како с леве стране Дрине, тако и са десне, има нас свакаквих, добрих и рђавих. Ширење негативних стереотипа о „Босанцима” и „Србијанцима” подрива узајамну солидарност која нам је неопходна како бисмо као нација могли да преживимо ова турбулентна времена.

Да преживимо као нација Срба – не као нација „Београђана”, „Босанаца”, „Војвођана“ или „Србијанаца”.

ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ

КО ДЕЛИ СРПСТВО?
(Одговор на напис С. Антонића)
[Слика: srbi-660x330.jpg]

26. марта 2018.

У напису „За нацију Срба а не …“[1] Слободан Антонић се заложио за југо-комунистичко братство-јединство у иначици спуштеној на душу распадајућег српства. У ту сврху, са импозантних 586 речи и 13 повезница у наративу (сигуран да нико повезнице неће отварати, или неће бар свих тринаест, те може лагодно да креира истину) српски национални политиколошки гуру се бавио написима једног андерграунд блогера, као архетипом србијанске мржње на Босанце, мал’те не вођом братоубиства. Чим је тако, будући да један скромни блогер никако не може бити доминантни политички репер, очито је у питању спиновање из подмазаног пера уваженог професора, замагљивање стварности, а не озбиљан и поштен труд за народно добро.

Суштинска је разлика у виђењу српства између професора Антонића и блогера Ивковића (тј. моје маленкости): Антонић сматра да се српство мора чувати тако да се ништа не мења, те да га и даље имају обликовати титоисти. Ивковић сматра да српство већ јесте у дубоком стању пропадања, да су разарајуће поделе предалеко отишле и да се српство мора редефинисати из корена, да се мора вратити својим изворима ако мислимо да опстанемо. Антонић цинцулира, користи демагогију и популистичко слаткоречје. Ивковић безобзирно говори истину.

Колико се „елитна политичка мисао“ у Срба профанисала и претворила валуту националне контра-банде са титулама, илуструје начин на који се Антонић бавио написима блогера Ивковића. То је жалосно ниско, да је Ивковића срамота за обојицу. Са извесном жалошћу могу да констатујем да се и Пера Луковић бавио писањима овог блогера, али са више инвенције и коректнијим цитирањима од уваженог професора. Шта је радио Антонић? Почупа пола реченице одавде, па онда пола оданде, све споји са нечим што нема везе са темом, и ту смо: ето монструма који мрзи Босанце а за њим (нуди се за наслутити) иде хорда србијанско-фашистичких кретена.

А шта је навео као доказе? Рек’о Ивковић ово, рек’о оно… зашто, са којом аргументацијом, да ли је то тачно или не, питањима којима се научна/политичка аналитика иначе бави, уважени професор је оставио за Голеш-планином. Фрау Габријела и фрау Цвечкермајерка, од скоро фрау Шиловичка, скупа би устукнуле пред толиким трачарењем г-сн Антонића. У тексту „Зрачење сабласног хебеха“ разматрао сам неколико теза Јована Дучића из есеја „Благо цара Радована“ којима ја делимично супротстављам став да „мржња може бити исцељујућа“ . Средишња тема је ипак о људима који праву нарав испоље кад их политика избаци на површину. Из уопштавања Дучићевог питање сам после превео (уз то, ни мало повољно по себе) на локалне политичаре које знам. Један није могао да разуме шта значи име бифеа „Хебех“ (= „Невен“), а други, „Ђ“ (показаћемо га касније), врсни интелектуалац који је политичку каријеру почео из мог стана а завршио као вештији „Хебех“. Из ове приче Антонић је натегао тезу да мрзим Босанце, на силу везујући поменути чланак са другим, који се бави Вучићевим ботовима.

Коначно, ја и не одступам од мржње као живог права на одбрану живота. Треба да волим џелата? Својевремено, амбасада УСА покушавала да поправи имиџ па покренула своју ФБ страницу. Тамо сам им поручио „Разлика између вас и нациста је што су нацисти господа. Не умишљајте да сте већи од Бога, јер смо вас гледали како вам бале цуре низ нос кад само мало страдате. Ничија свећа није горела до зоре, неће ни ваша. И да знате: И унуке ћу учити да вас мрзе!“ Шта год ко мислио, став нисам променио.

Друго, важније, питање је професорова перцепција наше реалности. Човек који документовано указује да Србија има све атрибуте колоније којом влада компрадорска елита, тврдокорно одбија да зађе у мучну суштину и лоцира социјални, идеолошки и ментални профил и породичну анамнезу те владајуће компрадорске елите. Стереотип је, мој професоре, често врло тачан стереотип. Антонић је својевремено написао један од најбољих аналитичких текстова „’Мрежа школских другар’ у политичкој елити Србије“ [2]. (Истина, брзо се прописно ревидирао када се „заљубио“ у ДС а нарочито Вука Јеремића [3]). Дозволићете, ако постоји „мрежа школских другара“, како да нема мрежâ земљака, за које иначе сви знамо да постоје и колико су разгранате и без научних радова? Очигледно је да постоји одређени образац по коме колонијалне силе које контролишу Србију бирају и протежирају кадрове, котерију, у политичком и свеукупном јавном животу. Тај образац има исходиште у аустроугарском пореклу. И то је логично: ко ће боље слушати Немце од оних који су их увек слушали, и зашто да имају поверење у оне са којима су у стогодишњем сукобу?Ако лондонски Сити (како наводи Антонић) контролише 23 породична дрвета из шест средњих школа, што је проблем изрећи да Србију контролише известан број земљачки повезаних породичних стабала, које колоквијално зовемо „удбашким праунуцима“? Довољно је, уз Вучића и његову приватну камарилу, преиспитати порекло чланова владе Србије, па да се лако уверимо на чему смо. То је један национално дегенерисани „стратум“ у целини идеолошки једнодимензионалан и знатном већином пореклом из релативно уског географског простора. Са супротне стране, с обзиром на фактичко стање, имамо право да поставимо питање да ли су у неспорно четничкој Србији потомци четника још увек парије?

Професор Антонић је као опарен скочио да брани групацију коју сам назива „унајмљени мозгови“, „маснокопитари“, „интелектуалне хијене“ [4] кад сам се ја усудио да исте људе из истих разлога означим као „Вучићеви бауштелци“. Тиме сам, по професоровом мњењу, ударио у сам темељ српства. Оштри сукоб је иначе избио поводом написа једног „маснокопитара“ и „интелектуалне хијене“ (по кодификацији С.А.), Горана Гаврића, који је објавио напис „Боље Вучић него другосрбијанци и интернет патриоте“ чију ботовштину не морамо објашњавати и нешто раније „Фенси ђеносајд“ у коме цени да људи у Србији „не разликују Босну од брескве“, те да „…Немају ни толико мозга ни поштовања да провјере шта о свему томе мисле Срби из Републике Српске, њихов народ….“ . Ја сам се дакако успротивио тако пристрасним и некоректним ставовима , изнетим бахато и безобразно, и одговорио да знамо шта мисле Срби из Републике Српске, пошто је Србија пуна босанских дезертера. Илустроваћемо казивањем једног од таквих, Златка Јелисавца, уваженог колумнисте Аутономије.инфо Динка Грухоњића:


Рођен сам у Кикинди, али сам скоро двадесет година живео у Босни. Дете сам из мешаног брака (мајка Муслиманка, отац Србин) и у рату сам морао да изаберем «страну»… Ја сам изабрао да не бирам и побегао сам из Босне у моју «другу» домовину – Војводину.



Дошло је време да странствовање да и прве плодове и наслућују се, додуше још су зелени и нејаки, али осећам да је почело. Без обзира на статуте и статусе у Војводини је порасла свест о самосталности, а Београд – при томе мислим на политичке моћнике и креатуре туђих интереса, реагује фрустрирајуће као да зна да се у «равници нешто ваља». А то што се «ваља» значи да Војводина јесте европска регија и да је њен главни град Нови Сад; то значи да је Војводини доста лоповлука, примитивизма, ратова, беде и свега онога што су нам приредили до сада. Моје искуство странствовања ме је довело до тога да у Војводини видим будућност и остварење оног о чему сањам целог живота – да живим слободан онакав какав јесам.

Питање је зашто Горан Гаврић и дружина иду врло ратоборно у сукоб са Ђорђем Ивковићем али у опште не улазе у полемике са Златком Јелисавцем и сличнима? Ту ствар Горан Гаврић је одбио да објасни. Док то не учини, ми сматрамо да имамо слободу да се ослонимо и на народну пословицу да „врана врани очи не вади“. Отуда и квалификативи „босанчероси“ и „војвођанери“.

Колико та трибална везаност и често безусловна солидарност може бити штеточинска до катастрофе, показаћемо на примеру посете Александра Вучића колонистичком, чисто крајишничком Бачком Јарку, а поводом откривања споменика немачким и мађарским жртвама у логору који се ту налазио 1944-6 године.[5] У ТВ прилогу најпре видимо еуфоричан дочек Вучића. Ваља нагласити да у питању није сиротиња, тзв. „сендвичари“ доведени аутобусима, већ домаће становништво слепо одано Вучићу, као некад Титу. Затим одмах у говору Вучић злочин над логорашима са партизана сваљује на Србе, на целину нашега рода и на државу Србију. Ти логори за Немце су међутим постојали у време „Војне управе“, када Србија ни формално није имала ингеренција над својим северним делом. Намесник Војне управе био је генерал Иван Јосип Рукавина са својим IV Хрватским корпусом у коме су биле и хиљаде домобрана свеже пресвучених у партизанске униформе. По командном ланцу одговорности коначно је одговоран Тито. Но, ту истину из Вучића кљештима нећете ишчупати. Уместо тога рече „криви Срби“. Какве то последице има и тек може имати није га брига. Ни један страни државник не би тако неодговорно и неправедно сваљивао кривицу злочина на свој народ. Коначно, за време Војне управе страдало је на хиљаде невиних Срба. [6](Постоји забелешка да је у Панчеву стрељан у тој „кампањи“ и један једанаестогодишњи дечак под оптужбом „колаборант-агент“?!). Ко ће тим српским жртвама и њиховим породицама да се извине? Нико.

Коначно, негде у 2’58“ на снимку се види и горепоменути „Ђ“ са брадом, десно од свештеника, Председник општине Темерин у другом мандату (први пут „испред“ ДСС, сада „испред“ СНС). Ако нам такви мултипрактични политичари не доакају, не знам ко ће.

Немојмо заборавити: Вучић ће издати Косово и Метохију, али ту крај неће бити. На ред ће доћи и Рашка област и Војводина, и неизоставно Република Српска, на крају и сама национална свест у сваком Србину.

И сме ли мени било ко, па таман у питању био високоуважени професор Слободан Антонић, наређивати да затварам очи и ћутим пред тако грубим шовинизмом унутар нашег народа?



Ђорђе Ивковић

[1]https://www.srbijadanas.net/slobodan-antonic-za-naciju-srba-a-ne-beogradjana-bosanaca-vojvodjana-ili-srbijanaca/

[2] http://www.balkanmagazin.net/nauka/cid14...iti-srbije

[3] https://www.mccann.co.rs/mreza-skolskih-...tonic.html

[4] http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1406180&print=yes

[5] https://www.youtube.com/watch?v=Pq3vMRWme5E

[6] http://www.srpskaistorija.com/kako-su-ko...vojvodine/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-03-2018, 09:39 PM
Порука: #94
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
(26-03-2018 12:56 AM)Нимбус Пише:  
(25-03-2018 08:18 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(25-03-2018 01:59 PM)Нимбус Пише:  Breaking news!!!

Нап'о ме Слободан Антонић јер не волим босанчеросе!

Очекујте помирљиви мој одговор, чим прва политра шљивовице из Добринаца (= седам језика говори) почне да делује.
А одакле је он пореклом?
Знам да ти ниси пореклом ''босанчерос'', већ ''херцеговачерос''. Smile
А јел Антонић стварно био црвен, оно за Тита, па Милошевића...
И мене је то за Антонића интересовало, али нисам успео пронаћи. Нисам сигуран да и он зна.

Што се мене тиче грешиш: Моја лоза води порекло из Метохије, затим је неколико генерација живело у Топличком крају, да би се "коначно" населили у Друговац код Смедерева. Сада нас има свуда по свету, само у Друговцу не.
Зар није један твој предак учествовао у херцеговачком устанку 1941?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2018, 12:16 PM
Порука: #95
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Јок. Никакве везе са Херцеговином немам. Старо презиме нам је било Дејић. Ми смо потомци Ивка Дејића.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-03-2018, 12:47 PM
Порука: #96
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Онда сам помешао нешто, извини.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-04-2018, 12:40 PM
Порука: #97
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
ЦРВЕНО ВОЛИМ ТЕ ЗЕЛЕНО
[Слика: italericelts.jpg]

Спасавање курира Ђурића на Космету, за које не знамо сигурно да ли је акутна фаза наше ендемске психопатологије или заостали скеч Монти Пајтона, беше окидач за нову навалу медијског промишљања шта нам је? Ако нисмо кадри утврдити шта нам је, оно бар шта нам је чинити, какви год да смо.

За оне тамо, преко четири метра високог плота, што се шире у минимум петсто антифашистичких квадрата које им је ђед у аманет оставио, дилеме нема: "Као и свакој кварљивој роби Србији је рок истекао и треба да заврши на ђубришту историје!". Њихових петсто квадрата не спада у Србију већ у Европу, тако да им је све од краја било јасно: расколчити се јер границе постоје само у главама болесника. Они те границе у својим здравим главама немају. Имају визионарске ветро-паркове и млинове са белом мељавом, плус минус сто милиона. Четири метара високе ограде око њихових антифашистичких дворова служе ради одбране од пучине и чувања старе антифашистичке расе под девизом "Не број, него сој!".

Немају такви левичари с педигреом ништа против капитализма, под условом да су они капиталисти. Немају ништа против раскоши, ни против монархија. Видели смо их, не да нисмо, уштиркане и устрептале приликом посете принца Чарлса Београду. Они су само смртно против српске монархије.

Друга групација, исто су кореновићи као и први, само им фали подоста до пет стотина антифашистичких квадрата, што знатно мења њихов доњи ракурс. Што мање квадрата, то тупљи угао. Е, ови из "тупог угла" су се нарочито бацили на допуну Шешељеве идеологије српског национализма. Излаз из српске пропасти је, рећи ће вам са непребројним жмарцима уз кичму, у враћању социјалистичким вредностима. Да нам буде добро као што нам је ПОД ТИТОМ било (обратити пажњу на синтагму "под Титом", са притајеном мазо-сексуалном конотацијом). У акутној ексцитацији имамо напис Бранка Павловића на неприкосновеном НСПМ ( јер коме је до морала у политици иде у НОПО) "СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА СТРАНКА РАДИКАЛНЕ ЛЕВИЦЕ" . Павловић је правилно дефинисао наше пропадање као "систем левка", дакле што дубље то брже и вртоглавије. Само, омашио је почетак кретања низ стрмину, јер га је померио са 1944. на 2001. годину. То је одвећ груба грешка која не мења само темпо пропадања, већ његову суштину. Помиње у свом Вјерују "једнакост и права" из режима где никаве једнакости а поготово права, и поготово за Србе, не беше, како смо били присиљени уверити се. И, природно, оно што натукњује Бранко Павловић је национални социјализам, односно недвосмислени национал-социјализам, односно фашизам, који није у слози са српским етосом. Оно што је Тито донео на грбини партизана у Београд, била је тек камуфлирана копија аустрофашизма. Па и то је све скупа незаустављиво пропало. Неумитност пропасти Титово-Кардељевог "социјалистичко-самоуправног" социјализма је лекција која се учи на свим светским економским факултетима.

Нова "радикална левица" би као први задатак морала да хапси своје родитеље, бабе и деде као главне предратне, ратне и транзиционе профитере. Знамо да од тога нема ништа. Та "нова левица" радила би оно што јој је учитано у генетски код - хапсила би, пребијала и "решавала" српске ђаке, студенте, грађане, сумњиву интелигенцију. Све би остало исто, само освежено. Бар смо ту лекцију имали времена и прилика да својски савладамо.

Међутим, ако је Павловићево виђење квази/националног социјализма незгода недовршене адолесценције, ту нам је грчка "Сириза" као модерни доказ левичарског фијаска. Доказ и опомена. За само пар пар месеци наком еуфоричног почетка са громким покличем "Сад ће и код нас!", српски букачи Сиризе су нагло замукли а своје намагнетисане сомнабулије заборавили. И, гле, био је довољан један мали електро-шок и ево их опет широке народне масе у пуном напону СРБИЗЕ, као једином правом против-отрову новом светском поретку. Знају да није, али кажу.

Због њиног неразума се потиштено губи вера у спас. Јер, сва та људска осока која се разлила Србијом не ради ни за шта друго већ за ствар српске капитулације. За ствар Алека и кумпаније, по цену сваке гадости и понижења, за одржавање те педигриране багре - ма како бескичмена она била, ма како љигава и лажна, гадна у свом осветничком настојању, у свом бедном владању овом земљом - њино по сваку цену одржавање, дакле и по цену посве извесне издаје, то јест тоталног колапса ове земље. Ово је њихов заједнички тренутак који дуго и непрекинуто траје, у њему кулминира издаја и просташтво, потпуно незналаштво у владању, у вођењу послова отаџбине. За то "србизанери" живе и постоје, махнито тврдећи да баш они и нико други не брани Србију, уз сталну, беспримерну оптужбу на друге као кривце за пропаст у "левку".

Са друге стране опкољава нас проф. Слободан Антонић својим све мудријим поукама. Овај пут саветује нас "да треба учити од Ираца како се народ брани". "Ирци су - сажима подуку проферсор Антонић - применили комбиновану методу: од бојкота, преко парламентарне борбе до оружаног устанка и назад. И то су радили упорно – све док се, напослетку, колонијалисти нису покупили и отишли."
Између осталог, објаснио је Антонић зашто је важно учешће у Парламенту:
Цитат:"Знате ли колико новца добија странка која на изборима пређе ценз и уђе у скупштину? Месечно 45.000 евра. Посланичке плате су друго, а ово је новац који добија парламентарна странка за петнаестак мандата – рецимо, „Доста је било”. То значи: 45.000 евра у јуну 2016, па 45.000 евра за јул 2016, па 45.000 евра за август 2016, па тако од последњих избора до сада 21 пут – укупно 945.000 евра.

„Да ми је 100.000 евра, преумио бих Србију!”, чуо сам, не једном, од власника патриотских портала или других медија, који једва састављају крај с крајем. А погледајте: странка за две године узме десет пута толико. И зар се управо с тим новцем не може нешто корисно урадити за ослобођење? Зашто онда не пустимо патриоте који верују у парламентарну борбу да нешто ураде ако могу, него их омаловажавамо и опањкавамо?"

На страну што је несретно изабрао пример. "Доста је било" се не бори за ослобођење Србије од окупације, поготово не Косова и Метохије, већ управо супротно - за "прихватање реалности". Међутим, питање је шта патриотске странке раде са толиким парама? Где сте видели да су било шта здраво и одлучно покренули? Што се грлатије боре у скупштинској сали и мензи, то нас "левак" брже усисава. Шта нам вреди њихових 45.000 евра месечно, ако служе само као скупштинска икебана и суштинска потпора деструкцији Србије?

Још горе! Таква аргументација Слободана Антонића има "дупло дно" јер се аутоматски оправдава учешће "српских листа" у "Парламенту" Косове, и другим њеним институцијама.

Међутим, у целини пример Ирске је врло проблематичан. Истина је да су се вековима упорно и по цену огромних жртава борили за слободу. Истина је и да данас њихови политичари одбијају да уђу у одаје британских дворова, ако је у некој од њих постављен портрет Кромвелов, човека који је извршио геноцид над Ирцима. Наш председник Вучић без трунке нелагоде водио је државне разговоре у Загребу под сликом Алојзија Степинца. Дакле, има се шта од Ираца учити.

Међутим, када се погледа коначни скор, Ирци имају своју државу, али то више нису прави Ирци. Енглеска окупација оставила је неизбрисиве трагове. Ирци су и свој језик (келтски) заборавили, као што ми полако гасимо ћирилицу. Део идентитета су сачували тврдо се супротстављајући англиканизму, па нам и то може бити за наук.

Што насилно није учинила вишевековна окупација, постигнуто је вестерн-културном контаминацијом и интензивном антицрквеном пропагандом, нарочито после уласка у ЕУ. Ирци кротко и беспоговорног прихватају све бедастоће девијантних образаца новога доба. У типичној нискости деградираног народа труде се да комплексе лече доказивањем да су већи Еуропљани од Еуропљана. Своју оданост ЕУ-ропској скали девијантних ”вредности” Ирци су отишли даље од сви и једини су у ЕУ прихватили хомосексуални ”брак” на референдуму (!), што нико други није смео ни да покуша.

Што се суштинске слободе тиче, дужни су банкстерима толико да следећих пет година не једу и не троше ништа већ само раде и пуне банкарске рачуне, тешко да би све дугове намирили. Кад си у дужничком ропству, онда си и покоран коме си дужан. И тако, после предугог ропства, у ”слободи” остадоше Ирци без свога језика, културе и са све мање вере, и дужни и тужни, без себе самих…

Као да о нама причамо какви ћемо бити за неку годину.

И констатоваћемо да и ова два широко подржана модела одбране српства, заправо су дијаболичне гатке у склопу припрема за општу српску капитулацију. Како српство можемо бранити левичарством које нам је најтеже ропство донело? Или, да цитирамо Ајнштајна "Не може се проблем решити методом којим је проблем произведен".

И, зашто да се угледамо на "Ирски модел"? Просто зато што није политички коректно и пробитачно позивати се на сопствену, српску историју. Ризикујете да вас људи замрзе. Све што су проживљавали Ирци, пролазили смо и ми. Све што су они радили, радили смо и ми. Разлика је што смо, до кужне заразе титоизмом, били много успешнији од Ираца.

Дакле за српску рану српски мелем треба.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-04-2018, 10:30 PM
Порука: #98
RE: Батин подрум - Њу Месиџ
Епсолутли корект.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)