Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 4 Гласова - 2.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Батин подрум (Стара писма)
11-01-2019, 03:46 PM (Последња измена: 11-01-2019 06:50 PM од Милослав Самарџић.)
Порука: #99
RE: Батин подрум (Стара писма)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-01-2019, 06:50 PM
Порука: #100
RE: Батин подрум (Стара писма)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-01-2019, 06:52 PM
Порука: #101
RE: Батин подрум (Стара писма)
Нешто не штима. Дешава се повремено.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2019, 08:40 AM
Порука: #102
RE: Батин подрум (Стара писма)
Учитај поруку и привери да ли су на свим местима затворене заграде на [/quote], или недостаје цела реч. Ненамерно приликом брисања текста курсор те одведе на претходни ред и ако обришеш реч, заграду или било шта у вези програма порука остаје невидљива. Једино начин да је прочиташ је ако исту цитираш.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
12-01-2019, 11:00 AM
Порука: #103
RE: Батин подрум (Стара писма)
Да видимо... коментар је био у питању, тако да не могу да га поновим...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
13-01-2019, 11:29 AM (Последња измена: 13-01-2019 11:29 AM од Милослав Самарџић.)
Порука: #104
RE: Батин подрум (Стара писма)
Да, неке заграде си омашио, ево текстова нез заграда. Прво си цитирао Просветара:

Наш последњи Краљ-Војник, Александар Ујединитељ, је баталио БЛА-БЛА-МЕНТАРНУ МОНАРХИЈУ чим је видео да то код Срба не пије воде и завео ШЕСТОЈАНУАРСКИ ВАСКРС СРБСКЕ ДРЖАВЕ!

Није дакле ВОЈНА МОНАРХИЈА сметала Енглезима који су вековима неговали чисто милитаристички поредак у својој држави, ђе су ђеца била одвајана од родитеља и школована на спартански начин, све док су се довољно напљачкали и накрали по белом свету!

Онда су њихови докони Лордови засели и, уз помоћ, радије ДИКТАТ, белосветске лихварске хидре, осмислили ДЕМОНОКРАТИЈУ и БЛА-БЛА-МЕНТАРНУ МОНАРХИЈУ да то увале нами, шаки сиромаха, еда би нас спречили да се БРАНИМО на исти начин на који су они нападали васцели свет вековима!

Друго, војна инвазија НАТО није више могућа јербо наша визија јесте ПЕРСОНАЛНА УНИЈА СА РУСИЈОМ!

Међутим!

Нами фали србски Асад или Мадуро који има м*уда дуро да позове упомоћ, а не шифтарин који брише бале и намешта цвикер сваких 5 секунди!

Паметном доста!


А онда си му одговорио:
Добро, паметноме доста.
Г. Просветар, не видим користи од честог помагања таквим поштапалицама. Временом се профанишу.

Можемо озбиљно да разговарамо, односно да се пишемо, чему сам рад, а можемо да се надглупљујемо, што би ми било досадно, јер бих изгубио.

Много од аргуменације које Ви овде "подастирете" ја добро схватам, пријемчив сам, позитиван сам, на сличној резоранци, учим, како год, али Вас нећу омаловажавати што се тих секвенци тиче.

Дозволићете да се не слажем у свему са Вама. Дозволићете да видим да сте по многим крупним стварима недовољно обавештени, и то својом вољом. У тим кардиналним питањима нисам спреман да попустим, што не значи да ћу излазити на брвно.

Г. Просветар, пре 800 година није било носача авиона, а ни Фејсбука нити Интернета.

Данас УСА има 19 носача авиона од којих је сваки убојитији од војне силе једног континента, а Русија има 1 (један) са пратећим реморкером кад се носач поквари.

УСА има војни буџет 700 милијарди долара годишње, Русија 45. Сматрате да су то упоредиве величине? Лако се нађе на Интернету, погледајте колико која држава на свету улаже у војску и где је ту Русија? Та Норвешка је уложила 8,5 милијарди долара у куповину флоте "Раптора", а већ има моћну авијацију. Русија објективно ни то не може да прати. Има много других ствари, рецимо геополитички еквилибријум УСА-Кина-Русија, али да пустимо.

Не, ја нисам дефетиста, већ хоћу да размотримо начине и шифре како да се одупремо, а да образ и дупе не дамо у аренду.

То што је "хунта" страни израз, ништа не мења. Оно што Ви улепшано, еуфемистички, китите као "војна монархија" не би било ништа друго него војна хунта, која би се и без апсолутно извесне спољне интервенције урушила у корупцији, блазираности, похлепи, силеџијству, једнако како се урушавају сви такви или слични пројекти ХХ века. Зашто је тако? Зато што нема никаквих контролних механизама који би сузбијали људску урођену поквареност, у датом случају неограничену "вољу за моћ" официра.

Зар Тито није шетао у маршалској униформи? Па то је то, побогу! Не, Ви г. Просветару, нећете Тита, већ хоћете "војну монархију" уз Боканову супервизију? Та превише је, чак и за мене, који сам познат као толерантан човек.

За разлику од других, ја разумем зашто сте напустили Србију. Свакако не зато што је мрзите. Али, није Вам то оправдање што серете.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-02-2019, 03:12 PM (Последња измена: 09-02-2019 03:27 PM од Ђорђе Ивковић.)
Порука: #105
RE: Батин подрум (Стара писма)
ФЕЉТОН

О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ, РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (1)

[Слика: maxresdefault.jpg]

Први пут објављено 16. 1. 2016.

Једва да је прошло недељу дана од прославе Дана Републике Српске. Обележавање овог важног свесрпског празника изазвало је оштре конфронтације на свим нивоима, од наших локалних, до највиших, геостратешких, где џинови ломе руке. Како се то устаљеном фразом каже, друштвене мреже су се тих дана усијале. У непрегледној маси написа, коментара, ботовања и карикатура, оштрином, истинитошћу и снагом духа издвојио се напис владике Атанасија Јевтића "Вучићево поповање против "небеске Србије" или приватизација неба и земље". На жалост, још једном се показала сва беда "усијања друштвених мрежа" - већ дан-два након критичног 9.јануара 2016, све је спласнуло, усијани коментатори су нашли нове теме за паљевину, оно што је јуче било животно важно, данас је "смор". Друштвене мреже су добро извршиле своју вентилациону улогу у друштвеном експрес-лонцу за кување жаба и даждевњака. Ми смо друштво кувано на "лешо" седамдесет година, лако је с нама, мекани смо.

Међутим, такође су се наново отвориле котраверзе око Владике Атанасија Јевтића. Управо због оспоравања његовог лика и порекла, негирано је оно што је жестоко јасно сасуо у лице нашим продавцима магле и у магли народа. Истина, Владика Атанасије је вишедимензионална личност, и ја немам намеру да дајем коначни суд. Но, на Владику ће се без обзира на исправност онога што збори стрвити препечени "милошевићевци", "шешељевци" и антисрпски НВО, јер је владика Атанасије целога свога живота био антикомуниста и особито је указивао на националну превару звану "Милошевић".
[Слика: vlad-atanasije-gazimestan.jpg]
Владика Атанасије међутим није издајник. Постојан је у својим патриотским ставовима већ деценијама. Ја нажалост, нисам сачувао оригиналне његове говоре из времена ратова. Ко је могао знати шта ће када бити од значаја. Али, сачувао сам бар делове једне новинске полемике с почетка 1995., дакле од пре двадесет једне године. Из ње се у обрисима може видети и чврсти патриотизам владике Атанасија, и зло тада настајуће "друге Србије", али и лудило, да, да, то је тачна реч, Милошевићевих следбеника. Здрава памет је за њих била и остала страна реч са Марса.
И, да не буде неспоразума: Ја поштујем Дан Републике Српске, али свих ових година остајем при становишту да је РС направљена тако да пре или касније буде уништена.
------------
ПИСМО ПРВО:
"ВЛАДИКА ЈЕ У ПРАВУ"

("Наша Борба" Уторак, 28.2. 1995. НАПОМЕНА: Да не би промакло, писмо је написано неколико месеци пре "Бљеска" и "Олује". Одговор на написе "КЉУЧЕМ ИЛИ КАЛАУЗОМ" и "РАТОБОРНИ ВЛАДИКА" 21. И 22. 2. '95)
...
После наступа Владике Атанасија Јевтића на Скупштини Републике Српске у Шамцу кренуле су критике...

/Следи цензурисани/скраћени део/: То је "испад непримерен Светосављу", "груб и нетолерантан" напад на Председника Милошевића - чиме је "преузео улогу булеварске штампе". "Необуздано ратоборни" Владика Атанасије је "жељан да арчи људске животе", а знамо, "такве метак до сада није ни окрзнуо". Владика "не признаје никакве компромисе... баш сада када се планом Контакт групе пружају реалне шансе да се заустави рат, утврде разумни приоритети за размену територија и (Боже здравља) коначно уједине РС и СРЈ..." Владика се чак дрзнуо да тврди да смо се свели на Београдски пашалук. "Чудовишна" је и његова тврдња да контакт група нудећи "компромисни мир" омогућује да се спасава комунистички режим у Србији... И тако редом./

...Светска заједница нам је јасно ставила до знања шта све треба да урадимо да нам се скину санкције. Поред признавања БиХ и РХ у "авнојевским" границама, треба наново федерализовати Србију, дати специјални статус Санџаку, предати све "ратне злочинце", прихватити сукцесију каква нам се одреди. Ту су и проблеми "људских права", питање ратне штете, итд.

За Србе преко Дрине и Дунава је безброј пута речено да им се никаква државна веза са матицом неће дозволити. О каквим "приоритетима за размену територија" причамо - ко је луд да мења индустријске зоне, руднике и путеве за кршеве и беспућа /Напомена: РС је поред 49% територије припало свега 20-30% рудних налазишта, индустрије, пољопривредног земљишта... РС нема ни једну своју пругу.../. И како наши поштовани "миротворци" мисле да Срби преживе - ако им се и обезбеди физичка сигурност (што је тешко поверовати) на 49% босанско-херцеговачке голети?

Када се сви дати услови испуне, каквих ће препрека бити за стварање "Велике Хрватске", "Велике Албаније" и за проширење Мађарске? Антагонизми између Хрвата и Муслимана ће се лако смирити са мало долара и марака. Косову ће се, чим се ситуација на ратним подручјима смири, признати право на одцепљење, по истом основу као и другим републикама. Нема начина да се ови процеси спрече.

Онога часа када добије аутономију какву је раније имала, Војводина ће почети да се распада попут труле лудаје, а Санџак ће се "по принципу спојених судова" везати за Босну и Косово.

Етничко чишћење Срба са свих тих простора је неминовност. Оно што се код нас дешавало у једном селу, у Хрватској се дешава посвуда, систематски, упорно и неометано. Довољно примера и доказа за ову тврдњу се може наћи у фељтону Јована Мирића који је недавно излазио у "Борби", ма шта да је овај успут измаштао о могућности заједничког живљења Хрвата и Срба у РХ. И да се формирају поједине САО, оне ће бити немилосрдно економски и политички уништене. Ваља такође схватити разлику између "наших" и "њихових" прогнаника: њихови ће се вратити кући, за наше нема наде.

Неувиђање ових чињеница и очигледних процеса који се пред нама одвијају јесте одраз апсолутне политичке брљивости. Или какве погане намере. Дакле, није у питању "пораз свих национализама" како се у нас увелико тврди већ, напротив, процес остваривања велико-државних пројеката околних малих народа на рачун наше отаџбине и нашег народа.

Зашто онда користити несувисле еуфемизме "компромис" или ( "више поетски") "болни компромис", или "мир без алтернативе", уместо праве речи - капитулација?

Што више буде примораван на предају "спољних" делова народа, београдски режим ће појачавати репресију у центру. Пре свега мора гушити слободу информативних медија, како би спречио да цела истина допре до народа. Светски политичари знају да ће Милошевић, зарад власти, учинити све што се од њега тражи, зато много не дирају у начин његовог владања "Београдским пашалуком". Отуда тврдња Владике Атанасија - да чланови Контакт групе подржавају комунистички режим у Србији - можда јесте чудовишна, али је сигурно тачна.

Са друге стране, нова река избеглица ће преплавити патрљак који остане од измождене, опљачкане и малаксале Србије. Шта ће Београд да ради са још неколико стотина хиљада гладних уста? Како ће да залечи хиљаде и хиљаде разочараних ратника, излуделих од крви и ракије? Тек тада ћемо бити у прилици да се уверимо (и на себи осетимо) шта стварно носи у себи "теза" о српској неслози као гаранту мира на Балкану, или тврдња да безусловно међусобно признавање бивших чланица СФРЈ води у мир и решење, чиме нас упорно нуткају до бљутавости лицемерни мироклепци.

Биће пре да је Владика Атанасије Јевтић у много чему сасвим у праву. Зато, уместо погрда због горких и бритких речи, боље ставити прст на чело и мало боље, без предрасуда, размислити о ономе што је рекао.

Ђорђе Ивковић,
Сириг


О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (2)


МИР БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ

С овим ја немам ништа. Само цитирам.

ПИСМО ДРУГО:

"ВЛАДИКА НИЈЕ У ПРАВУ"
("Наша Борба" четвртак, 9.3. 1995. Утук на утук "Владика је у праву")

У писму Ђорђа Ивковића поводом беседе владике Јевтића, изречене на Скупштини Републике Српске, препознао сам критику ставова из мог писма "Ратоборни владика", па вас молим да објавите следеће.

Полазећи од тога да више није могуће дозволити да наша судбина зависи од хазардне игре лидера са Пала који нас воде у пропаст (а владика Јевтић нас свим својим бићем гура да их подржимо) - сматрам да са њима није више могуће тражити излаз из овог стања, већ само ићи у рат. Никада лидери РС нису, бар од предлога Контакт групе, јасно дефинисали своје циљеве. Имајући под контролом 75 одсто територије БиХ, час су говорили да треба да уступе 20 одсто територије, час стављали до знања да запоседнуто не могу напустити олако.

Очигледно је да је њихов циљ да задрже и територије где није већински српски народ, због чега неминовно идемо у сукоб са светском заједницом и остајемо без ичије подршке. На тој основи хоће, по сваку цену, и СР Југославију да увуку у рат. Уз то мисле да ће на тај начин (увлачећи Југославију у рат) лакше избећи и сопствену одговорност за многе ствари.

Не може бити ни говора да се таквим хазардерима , који су спремни да пошаљу милионе на кланицу, препусти наша судбина. Па зар није недавно Караџић, и поред тога што се пружају шансе за реалан мир и компромис, изјавио: "Хоћемо слободу по цену европског рата". А владика постаје страсни заштитник политике таквих лидера. Не може се више дозволити да нам судбина зависи од владајућих екстремних лидера у Републици Српској. Без нових избора и без њиховог одласка, нема изласка из овог ћорсокака.

Екстремисти ствар доводе до апсурда: хоће на тлу бивше Босне и Херцеговине да задрже и територије на којима није већински српски народ, а пошто их у томе нико не може подржати, онда сатанизују цео свет, плаше нас пропашћу Срба и свођењем Србије на "београдски пашалук", а оне који се залажу за било какав компромис подругљиво називају миротворцима.

Караџић је, не једном, говорио да својом политиком у рату спасава Србију, да не буде сведена на "београдски пашалук". Сада то, на сличан начин, у свом писму истине чини и господин Ивковић. Плаши нас, ако не будемо бескомпромисни (а то практично значи да идемо у рат) почеће Војводина да се распада, а на ред долази Санџак, који ће припасти Босни, па Косово. Дакле, по овој логици, само рат који нас је већ исцрпио без подршке других и без изгледа на успех, може спасти Србију од губљења ових територија. Господин Ивковић нас уверава: "Косову ће, чим се ситуација на ратним подручјима смири, бити признато право на отцепљење". Каква чудна логика - да се ратом, а не смиривањем ситуације спасавамо од отцепљења косова. С оне стране разума је и тврдња о којој говори господин Ивковић, да ћемо, ако не послушамо Караџића, Владику и њима сличне, бити преплављени новим рекама избеглица и новим изнуривањем и малаксавањем Србије. А управо од тог зла можемо се једино спасти отпором овој господи.

Господин Ивковић каже да размена територија не обезбеђује индустријске зоне. Прво су екстремисти истицали само етничке границе, а сада то занемарују и говоре да тамо нема преживљавања српског народа по проценту 49 одсто. Хоће ли се наставком рата тамо обезбедити бољи услови за живота српском живљу?

Све су ово разлози зашто план Контакт групе треба узети као основу за компромис, а конфедерални облик ће ће неизбежно бити само прелаз ка уједињењу са Југославијом. А што се тиче владике Јевтића, оваквим својим ставовима никоме више не штети до Српској православној цркви.

Перо Колунџија,
Београд

.......
Истом пригодом, на истом месту, огласио се и извесни анонимни, већ тада вишегодишњи инвалидски пензионер, који ће следећих деценија израсти у прворазредног "социолога религије".

ПИСМО ТРЕЋЕ:

"БАЛКАНСКИ БОГ МАРС"

Несхватљива "беседа" владике Атанасија је изазвала лавину негодовања, како код нас тако и у свету. као да све јаче дувају луди ветрови рата и у тој се буци распознају и трубе гнева зааиста ратоборних владика а захумско-херцеговачки није једини. Гнев оправданог гнушања је сасвим разумљив, али је време да мало смиримо буку и бес, да о Цркви и рату проговоримо разложније, јер никад није касно осврнути се у гневу и још једном се запитати о корену тог зла.

Што се, пак, самог владике тиче, ми смо дужни - уместо осуде - да се за њега молимо. То је најефикасније средство за људе у Цркви које захвате бесови рата, јер није он једини који је угазио у опаку јерес звану филетизам. Није он једини који се тако дубоко, до црне земље, поклонио паганскоме богу Марсу.

Срећом, он није члан Синода у важећем сазиву, а није, надајмо се, ни цела наша Црква тако опредељења. И после Синода у Бијељини, етнички очишћеној и од силника покрштеној, још има наде да се огласи стари патријарх, да се огради од наших православних ајатолаха. На најширем, екуменском плану, има знакова који буде наде и, што је важније, није Црква једини кривац за све ово зло. Нас чека покајање и тражење опроштаја од закланог муслиманског народа у Босни.

Изјавио је г. Ћосић, као шеф државе, почетком марта 1993. у "Борби" да је Босна, као држава, "историјска наказа" и - зло се распламсало. Хиљаду дана и ноћи умире Сарајево. Погинуло је стотине хиљаде људи. Оборен је "рекорд" цара Ирода у убијању невине деце. Другарица Б. Плавшић, којој људских глава ни својега ни туђега народа никада доста, стекла је славу Иродијаде. Да страдање Сарајева није тек метафора, историја и библијска археологија нам кажу да су Ирод и његови сатрапи побили најмање десетоструко мање невине деце од силника с брда који убијају Сарајево.

Па, ипак, о Цркви и рату треба мирније проговорити. И у доктринарном и историјском смислу ваља осветлити ту тему, па је с тога нужно макар на нешто подсетити. Наиме, у новом "Катихизту католичке цркве" (службеном издању на француском језику) који је деценијама рађен и недавно публикован, рат је протумачен као и свако зло, као и болест рецимо, као последица греха, али "када се људи сједине у љубави, грех и насиље се могу превладати". Оно што је најавио пророк Исаија и потврдио Исус Ослободилац својим учењем о мачу и љубави није немогуће и у том смислу "праведнога рата" ине може бити. Чак и у случајевима нужне одбране, који су детаљно обрађени, дате су такве забране да се никако не може оправдати рат као средство.

Наш се православни катихизис у томе потпуно слаже с католичким, с универзално хришћанским учењем. На жалост, у вихору овога рата све се то сметнуло с ума. појавили су се црни легиони "светих ратника" који буквално огњем и мачем граде своје "државе божје", каква је и она Караџићева, у којој је муслимански народ буквално предат мачу, а његове богомоље у потпуности уништене. У том колу ратника има и људи из Цркве али - то је најважније - све то не би требало да нас сасвим обесхрабри. Има још људи у нашој Цркви који ће подићи глас чим буду могли. Није са Сарајевом ипак умрла савест наша. Нас су пред светом оцрнили наши домаћи демони национализма и црне сирене зла у ратном хору "интелектуалаца".

Стога не би требало појачавати буку у вези с "беседом" владике Атанасија, јер нема у њој ничег хришћанског. То је школски пример онога што се у лексиконима тачно означава као харанга. Такве харанге, или позиве на рат разашиљу данас многи, посебно они који су заборавили на истину Христа Ослободиоца.

Мирко Ђорђевић,
Шимановци
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-02-2019, 12:41 PM
Порука: #106
RE: Батин подрум (Стара писма)
О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (3)

Даља полемика између друга Пера Колунџије и мене није у потпуности сачувана, а по обичају се свела на понављање истих тврдњи, тако да преносим у скраћеној верзији моја последња два писма.


ПИСМО ЧЕТВРТО И ПЕТО:

"КАД СЕ УЂЕ У ПОГРЕШАН ВОЗ СВЕ СТАНИЦЕ СУ ПОГРЕШНЕ"

("Наша Борба" око 20.3. 1995. и четвртак, 6. 4. 1995.
Утуци на "Владика није у праву" и "Изабрали сте лош пут")


Кроз полемику о говору Владике Атанасија у Шамцу ми пре свега говоримо себи и нашем односу према бићу народа коме припадамо. Тежина ситуације нам налаже потпуну искреност.

Најпре, г. Перо Колунџија упорно понавља да ће се прихватањем плана Контакт групе и кроз преговоре сигурно остварити конфедерација РС и СРЈ. Морао би, међутим, као чврсту потврду такве могућности да наведе документ, одлуку неког светског форума који то гарантује. Таквог документа, на жалост, нема те његов основни став и све даље изведене тврдње у том смислу постају беспредметни. Све што се Србима нуди је: признајте целокупност и недељивост Босне и Хрватске, положите оружје, па ћемо да видимо шта можемо да учинимо за вас. За некога ко из хладовине Дедиња води "државотворну" политику то је можда довољно, за онога коме је глава у питању, мораћете признати, није. Истовремено, за прихватање ових захтева СРЈ се обећава само делимична суспензија санкција, не потпуно укидање, и јасно је да из тако подређеног положаја у фази преговарања не може да се поправи ситуација.

У међувремену смо добили промену статуса УНПРОФОР у Хрватској, који ће сада чврсто затворити границу Крајине према РС и Србији, а напустити заштиту становништва у "заштићеним" зонама од напада хрватске војске и других облика притиска. Добили смо и "октроисани" план З-4, којим се каква-таква аутономија даје Книнском атару /Напомена: Нешто касније, Хрватска је одбила тај план/. Ситуација у Хрватској је таква да је, према подацима посматрача Европске уније у Загребу, моментално напушта дневно око пет стотина Срба. И да је бројка претерана и нетачна, очигледно је да ће за неколико година тамо Срби бити искорењени. Какву сигурност и могућност за просперитет ће тек у тој држави имати људи који су се са пушком у руци борили против ње и породице и деца тих бораца? То се г. Колунџије у опште не тиче. Ко је "залудан" да о томе размишља по њему се налази "с оне стране разума".

Једини истинит и крајње озбиљан аргумент који Колунџија наводи је да смо без савезника и да су релевантне светске политичке силе против нас. Ако превлада уверење да из тог разлога више нисмо у стању да помажемо браћу у Босни и Хрватској и да их морамо препустити на милост и немилост непријатељима, прави људи ће то рећи са тугом и искреном молбом за опроштај, а не моронски надмено, убеђујући их још да то чинимо "за њихово добро", да им тако "купујемо карту за Европу" и да зато не смеју бити незахвални. Реците, дакле, људима истину, не баљезгајте којешта.

А река избеглица, плашило то г. Колунџију или не, тече у Србију већ осамдесет година. Откуд онда идеја мом уваженом опоненту да ће после свих разарања и страхота којима смо сведоци, ова река пресахнути или окренути узбрдо - само ако се прихвате план Контакт групе и план З-4? Помножите број већ поменутих крајишких бораца (за којима су хрватске власти расписале потернице) са бројем чланова њихових породица и ето једног "рукавца" те несрећне колоне. А да ли неко од придошлих избеглица размишља о повратку? Да скинемо сваку маску с лица: господин Перо Колунџија у вези одговора на ово питање би требало да, између два писања новинама, поразмисли да ли је спреман да се врати у завичај и са својом фамилијом - кад се оствари "компромисни мир" - допринесе изградњи наше будуће "конфедерације"? Превише је људи код нас који жустро подржавају сваку политику ове власти - и ону "ратничку" и ову "миротворачку", или, супротно "навијају" одаваде за Алијину Босну (све преко туђих глава). Истовремено, сви ти људи своје блиске на сваки начин извлаче из босанског пакла и помажу им да у Србији почну нови живот. Чиста хипокризија! Владика Атанасије је, супротно, својом вољом отишао тамо где је најтеже и са својим грешним и страдалним народом дели и добро и зло. Срцем и разумом ја сам на страни (по)жртвованих.

Још се згражава г. Колунџија што говорим о разарању Србије и процесу одцепљења Косова., Санџака и делова Војводине. Управо је објављена Резолуција Комисије УН о стању људских права на територији бивше Југославије. Између осталог захтева се побољшање нивоа људских права за Шиптаре, муслимане и Мађаре. Захтева се да спорна питања подлежу међународној арбитражи и налаже се Бутросу Галију да својим акцијама омогући испуњење свих захтева. Дакле, постепено се укида суверенитет Србије и стално се шири списак захтева које Србија мора да испуни. Чему то води нека процене читаоци, г. Колунџија је и онако резистентан на чињенице.

...

"Наша Борба" не досеже до мог села, тако да сам сасвим случајно "налетео" на број од 24.3. из кога сам сазнао да да моја полемика са г. Колунџијом још траје. Очигледно је, међутим, да је тема тема готово сасвим исцрпена, јер мој уважени опонент углавном понавља "присилне мисли" којима је заокупљен и труди се да улови још једног унутрашњег непријатеља свих боја.

Г.. Колунџија се нашао увређен што га "шаљем у завичај". Не, мој циљ је био само да укажем на разлику у етичкој основи поступака владике Атанасија и оних који иду на њега "дрвљем и камењем". Иначе, јасно ми је да г. Колунџију није могуће вратити назад из Београда, нема силе која би тако нешто успела да оствари.

Сваком нормалном човеку је јасно да су Срби много више угрожени него пре почетка рата. Али тада, ко није следио политику Слободана Милошевића био је од г. Колунџије и његових камарата проглашаван за издајника. Сада, после толиких жртава, спаљених села и градова, санкција и општег суноврата, исти људи нас убеђују да су много лошији и објективно за тамошњи народ тешко прихватљиви услови, права ствар и спас.

Знам ја да смо "на лошем путу". Али, није тачно да смо сами бирали тај пут. Г. Колунџија и његови камарати су нас на силу угурали у погрешан воз. А када се уђе у погрешан воз - све станице су погрешне. Нема, дакле, доброг решења.

Наш "влак без возног реда" тако одјезди у Недођију. У Недођији нема ничега, "једе се корење", усред главног града се из камиона баца хлеб на асфалт, те се грађани туку и отимају за мусаве векне. Људи убрзано губе и свој разум и своју част и национални понос. нема тамо ни Петра Пана да нас на облаку врати кући, већ морамо назад сами. Пешке, боси по трњу.

У тражењу решења за Босну морамо поштовати начин размишљања и осећања тамошњег нашег народа (није ту у питању "политика" само једног човека). Неће донети решење, већ само веће зло, ако се односимо према њима као Немци и Турци према нама.

Ђорђе Ивковић,
Сириг
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-02-2019, 01:47 PM
Порука: #107
RE: Батин подрум (Стара писма)
О ВЛАДИЦИ АТАНАСИЈУ, ПАТРИОТИЗМУ И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (4)

- УМЕСТО ЕПИЛОГА -

[Слика: grbavica_rat_opsada_zeljin_stadion_arhiv.jpg]

Нисам случајно у поднаслову назначио "уместо епилога". То је из разлога што ми живимо тек први део епилога. Најбоље сцене епилога су тек пред нама. После или испод дна увек има ново дно. Ми ћемо непрестано налазити кривце, сваки по свом нахођењу, који ће бити добар самоизговор, али ћемо једнако посртати истом стрмином. Како да се променимо, ако нисмо спремни ни на тако мали уступак сопственој савести - да признамо сопствене грдне заблуде од пре тако кратког времена? Како, кад је на кисели мук или гунђање наилази и сведочење цитатима од пре двадесет година, шта је ко радио и како се тада размишљало, зато што се не уклапа у данашњи стереотип?

Зар нико у актуелној политичкој тактици Вучића није препознао Милошевићеву стратегију из 1995.?

Да позовем у помоћ врло паметног Ајнштајна: "Не можете решити проблем методом којом сте проблем произвели".

Пошто у главном знамо шта се 1995. па надаље дешавало, ја ћу са неколико чудом сачуваних новинских страница, подсетити на оно што исто знамо, али су данашњи "супер-Срби" педантно гурнули под тепих.

БАРВИХИ - ВРАЧАРА

[Слика: xin_0003031210594751785614.jpg]
Напред: Највећи Србин и највећа Југословенка, у позадини деца, Црногорка и Црногорац руске-тајкунске провенијенције

Упорно нам као највећег Србина потурају Слободана Милошевића, који се никада није изјаснио као Србин. И, зар је могућа супротност у политици, која се договара у брачном кревету?

На истој страници "Наше Борбе" од 6.4.1995. када је објављен моје писмо "Када се уђе у погрешан воз, све станице су погрешне", на левој страни објављен је опширан интервју "Гласа Америке" са Др. Миром Марковић под насловом "Све ми указује да се Југославија може обновити". Казивање Мире Марковић краси типично празнословље, до екстрема доведено екстензивно титоистичко "женско писмо". Цитирамо само оно што је доказ стања свести тадашње партократије.

Цитат:Све ми указује да се Југославија може обновити. Пре свега су народи који живе на простору бивше Југославије неповратно повезани, економски, политички, социјално, психолошки, демографски, лично, породично, историјски. Те се везе једноставно не могу укинути чак и кад би се могле избацити и занемарити економске, културне и политичке везе, остају личне људске везе које су много старије од свих других веза и које су основа свим другим везама.

Како се види, Мира Марковић не може да направи разлику између неке мелодрамске серије и политичких реалности балканског кара-казана.

Цитат:Ја не кажем да ће то бити одмах, ја не кажем да ће то одмах бити нека држава, али ја претпостављам да ће се нека заједница народа формирати. У осталом, уверена сам да ће се на крају овога века или на почетку наредног успоставити нека заједница балканских народа.

Знамо шта је "на крају века било". Међутим, зар неко мисли да брачни другови нису једнако размишљали? Зар неко сме и да помисли да је Слободан Милошевић, ето јер воли своју жену, као брачни плезир направио јој странку? И то, по митовима поклоника пок. Милошевића, ЈУЛ беше супротне идеологије од СПС? Па су затим правили "коалиционе владе". Јасно је да су размишљали идентично, да им је визија била иста. Па, која је то визија, коју не смемо посматрати изоловано од временског контекста када је Србима припремана највећа погибељ?

Цитат:Моја нада у повезивање југословенских народа и балканских народа део је европске наде да ће временом сви европски народи живети у једној заједници европских народа.

Дакле, општи историјски ток оног времена је брачном пару био много јаснији него што се нама чини. Њима су српско питање и Србија били велика сметња али истовремено и потенцијал који ће их изнети на врх онога што је у визији на дрезденским печуркама пророковала Мира Марковић. Њихова лудачка намера је била да избију на чело балканских народа у Уједињеној Европи! Део тог лудачког пројекта беше и кандидатура Слободана Милошевића за Нобелову награду за мир. Њихова ћућорења у брачној постељи никада нису измакли из таквог оквира. Српске крајине, Космет, Србија, то су за њих биле само жетони за улазак на станицу европског ајзлибана. Срби, међутим, још не појме каквим архи-лудацима су дали своју судбину у руке.

За кога је, даље објашњава Мира Марковић, Југословенска левица "отворена за сарадњу":

Цитат:Левица ће сарађивати са свим партијама леве оријентације, са свим партијама југословенске оријентације и са свим партијама демократске оријентације. Тај простор за сарадњу биће онолико већи колико буде левог и демократског и југословенског у Србији и Југославији. Тај простор југословенског левог и демократског, надам се да је доминантан. Неће бити сарадње с националистичким, профашистичким и крајње конзервативним политичким партијама.

У чему се ставови Мире Марковић разликују од Соње Бисерко? Али, како се "у тој причи" тако лако нашао Војислав Шешељ, веома сликовито показује актуелна политика Шешељевог политичког сина Александра Вучића.

Кад се план изјаловио, настала је бежанија.

Мира Марковић је убеђени коминиста титоистичког соја. Зар за комунисте нису одлике скромност и самопрегор. Живети пролетерски, у хладној соби на тањиру млаке шчи каше, као Павле Корчагин док се калио да буде као челик?

Ако је веровaти Дрaгaну Хaџи Антићу, Мирa Мaрковић у Москви живи у егзилу од 58.000 динaрa професорске пензије, коју јој он редовно шaље из Беогрaдa. То је око 620 долaрa (нап : по тадашњем курсу), што је зa московске прилике изузетно мaло. Сиротињa у другом нaјскупљем грaду нa свету живи сa 1.000 долaрa месечно. Кaфa у ресторaну коштa око шест долaрa, вечерa нaјмaње стотину, пaтике исто толико, a бaр 150 долaрa је нaјјефтинијa позоришнa кaртa.

Па где и како живи Дедињска комунистичка Врачара, што је пророковала да ће се 1999.-те а најдаље 2000.-те формирати Нова Југославија?

Живи у московском предграђу Барвиха. Ако неко пожели да види како то скромно комунистичко насеље изгледа и колико коштају скромне хиже у Барвихи, само изволите погледати.

Марко Милошевић се одмах након бекства из Србије развио у младог руског тајкуна.

Не знамо колико су Милошевићеви изнели покрадених пара од гладног српског народа. Непроверено, помиње се четири милијарде долара. Чињеница је да је Млађан Динкић, који је постао шифра за лопова, "мало дете" за Слобиног Радомана Божовића, а камоли за монетарну аждају и помајку Слободана Милошевића, Борку Вучић.


КО СЕ СЕЋА ХЛАДЊАЧА?

"Наша Борба" је 19.7. 1995. је објавила делове иначе немуштог извештаја о стању људских права у бившој Југославији специјалног изасланика Комисије за људска права Тадеуша Мазовјетског. Извештај се односио на "догађања" у БиХ и Западној Славонији. Из новинског написа пренећемо само Наслов и антрфиле.

КОНВОЈ СМРТИ НА ПУТУ ЗА ЗАГРЕБ

Између 2. и 4. маја хрватска војска преузела је операцију чишћења у околини Окучана. Тврдило се да су примећене машине за хемијско чишћење, да су тела погинулих стављена у камионе, да је поуздани извор потврдио да је конвој хладњача примећен 3. маја на путу за Загреб. У време када је међународним посматрачима дозвољено да посете ово подручје, сви трагови су уништени.

Сећа ли се неко хладњача из западне Славоније?

ГЕНЕРАЛ БАШЛЕ

Почетком децембра 1995. "Наша борба" је пренела писање париског "Ле Монда" о стању у Сарајеву, које је по Дејтонском споразуму мора у потпуности да припадне Алији Изетбеговићу.
...
...Француски официри, мимо свих очекивања, подржавају рововску борбу последњих српских ратника. Француска команда УНПРОФОР-а спремна је да полети у помоћ српским браниоцима Грбавице, Илиџе и Вогошће. Они служе као релеј у великој политичкој и медијској борби. зашто је француска војска дошла дотле да учествује у тој борби , пита се новинар "Ле Монда", и каже:

Цитат:"Посматрачи наводе про-српску традицију код официра, наслеђену из уџбеника и из наставе о ратовима. Они такође истичу известан расизам када је реч о Муслиманима."

Међутим, генерала Жан-Рене Башлеа, команданта УНПРОФОР, бриљантног високог официра, познатог по суптилним анализама (кога подржавају генерал Жанвије, шеф снага ОУН, и генерал Лапрел, војни саветник Карла Билта, европског преговарача), не руководи ни про-српска симпатија ни мржња према "босниулима" (Муслиманима из Босне):
"Споразум из Дејтона води нас у беспуће. За Србе из ових градских четврти алтрнатива је између кофера и ковчега. Ја не пристајем да моји војници буду приморани да присуствују егзодусу Срба, који ће запалити своје куће пре него што оду. Одбијам, такође, да, у колико Срби на силу остану, Босанци и Американци пребаце кривицу за неостваривање плана на Французе."

После ове изјаве генерал Башле је моментално смењен.

Срби из Сарајева су протерани. Преко стопедесет хиљада душа. Приликом одласка и гробове својих предака су ископавали и земне остатке носили са собом.

Они који су неразумно остали, беху изложени терору Сарајлија праћеног општом пљачком. Мало их је остало у животу.

Сарајево носи епитет "град-херој" уместо истинитог "град-злочинац".

Часни француски официр је заборављен.

Брачни пар Милошевић се у својој вили на Дедињу, у спаваћој соби са ђакузијем, сладуњаво уљуљкивао сновима о Нобеловој награди и балканској Заједници народа којој ће бити лидери.
Моји опоненти са почетка приче су наставили да шире своје мудрости, као да се ништа није десило.

Тако, у нехајном дремежу, чекали смо нови удар историјског усуда.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-02-2019, 11:51 PM
Порука: #108
RE: Батин подрум (Стара писма)
Свака част, добро си антиципирао тада како ће се ствари одвијати.
Него, да ли си читао текст Адемира Кеновића у Данасу?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-02-2019, 12:09 AM
Порука: #109
RE: Батин подрум (Стара писма)
Сад јесам... Smile.

Шта знам... За мене је то један у низу лицемерних писанија.
Код мене, у припреми, се кисели један текст о почецима рата у БиХ под радним насловом "Кикаш"... Тих детаља се Кеновић слабо сећа, као и мого другога што се у Сарајеву догађало.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-02-2019, 01:53 PM
Порука: #110
RE: Батин подрум (Стара писма)
ДУГО ПУТОВАЊЕ У РАЈХ

[Слика: proxy?url=http%3A%2F%2Fpescanik.net%2Fwp...=image%2F*]

Први пут објављено 27. 9. 2015.

Како год неки докоњак покуша да схвати шта нам се то дешава, мора се озбиљно позабавити дијагнозом Европске уније. За дијагнозу је нужна "породична анамнеза" (Анамнеза грчки ανάμνηση - сећање). Чега се можемо сетити везано за тешку болест евроунијатсва? Можемо се сетити само Трећег Рајха. Увек има разних визионара, идеалиста, али нема никаквог спора да је уједињена Европа Хитлерова визија. Овако су говорили нацисти:

Валтер Функ, министар економије Трећег Рајха - први заговарао идеју Централноевропске уније и „европског економског подручја“ са „фиксним валутама“.

Валтер Функ: први организовао научни скуп о Европској заједници, с кога је објављен обиман зборник, где је истакнуто да ниједна европска држава „не може сама да оствари највиши ниво економских слобода неопходан за задовољавање свих друштвених потреба“, због чега треба приступити остваривању циљева као што су слободан проток робе и капитала у Европи (укључујући и Енглеску), царинска унија, нови систем кредитирања, платног промета, координација пореза, цена и плаћања пољопривредне производње у Европи.

Маршал Херман Геринг - први сањао о „најширем економском уједињењу Европе“.

Јоаким фон Рибентроп, министар спољних послова Рајха - основао "Европску комисију".

Хајнрих Химлер, шеф СС - основао посебан Уред за европско планирање и предвидео уједначавање путних докумената у Европи.

Адолф Хитлер: “Коликих би проблема човечанство, а нарочито европски народи, били поштређени да су се природни и очевидни животни услови поштовали кад су се политички обликовали европски животни простор и економска сарадња! Европски народи чине једну породицу у овом свету! Није баш паметно замишљати да тако пуна кућа каква је Европа, заједница народа, може тако дуго да одржи различите правне системе и разне концепције законодавства“.

Јозеф Гебелс: „у 2000. години Европа бити уједињени континент“.

Јоаким фон Рибентроп, нацистички министар спољних послова, рачунао је да ће у марту 1943. бити створен "Савез европских држава" чиме ће се постићи трајан мир. А ево неколико реченица Нацрта представке Министарства спољних послова о стварању Савеза европских држава: "Уједињење Европе које се у историји већ одавно оцртава представља нужан развој. /.../ Европа је постала сувише мала за међусобно изоловане и зараћене суверенитете. /.../ Решење европског питања може се наћи само на федеративној бази пошто се европске државе могу ујединити само слободном одлуком која произилази из увиђања неопходности уједињавања у заједницу суверених држава. /.../ Савез европских држава мора бити заједница по могућности свих европских земаља." На шта вам ово личи, браћо Срби? Да поновимо: није ово РТС пропаганда "евроатлантских интеграција". Ово је Рибентроп. И није то 2005, кад је постало "изводљиво"; била је то 1943.

Наравно, таква нацистичка политика има "дупло дно", и Хитлер паралелно спроводи супротну идеју на истој рекламној матрици: Хитлер је свом специјалном изасланику за Балкан, Нојбахеру, говорио да народ какав су Срби "не сме да живи уз Дунав". Немачка је, по Хофбауеру, у жудњи за ширењем своје капиталистичке моћи, данас потчинила скоро целу источну Европу, настављајући Хитлерову економску политику у тој области."

Вернер Дајц, један од главних нацистичких економиста: "Ако хоћемо да предводимо европски континент економски, што нужно и безусловно произилази из економске снаге европског континента као језгра беле расе, не смемо, из разумљивих разлога, јавно то проглашавати немачким економским великим простором. Морамо увек изнова говорити о Европи, јер немачко вођство произилази само од себе и из политичке, економске, културне и техничке огромне тежине коју Немачка има, као и из њеног географског положаја."

Владимир Димитријевић с правом, али приближно, дакле само мало нетачно, закључује:

"Историјска истина је, међутим, непобитна: Срби, за разлику од својих суграђана (попут Хрвата, босанских муслимана, Арбанаса, Мађара и Бугара) у Краљевини Југославији, коју је Хитлер раскомадао, нису имали никаквих симпатија према Хитлеру, Мусолинију и Силама осовине. Херман Нојбахер, специјални Хитлеров изасланик за Балкан, у својим успоменама био је крајње јасан: једини народи које су Рим и Берлин на Балкану окупирали били су Срби и Грци; сви остали су били савезници Сила осовине (на пример, од Хрвата и босанских муслимана, по Химлеровим инструкцијама, направљена је СС дивизија „Ханџар“,а од Арбанаса СС дивизија „Скендербег“).Чак и србијански колаборациониста, ђенерал Милан Недић, није био никакав германофил. Предратни левичар, вођа Земљорадничке странке, Драгољуб Јовановић, у својој књизи успомена „Људи, људи“ тврди да је, још 1940. године, Недић преко њега ступио у додир са совјетским амбасадором у Београду, Плотњиковим, и обавестио га о томе да Немачка спрема напад на Совјетски Савез. И Нојбахер говори о Недићу као србском патриоти: “Недић је од Немаца стално доживљавао разочарења и био је огорчен њиховим поступцима. Он је непрестано хтео да поднесе оставку на место председника владе./.../ Надао се да ће, ако пристане на сарадњу са окупатором, олакшати злу судбину Срба и побољшати њихов положај“. Он је чак одбио да пошаље, макар и симболично, било коју србску јединицу под својом командом, на Источни фронт, против Русије.

Уистину, у Србији се народ није лако "лепио" на демагошке пароле сублимисане на пример у једном пропагандном плакату, чије су поруке данас подразумеване "европске вредности":

[Слика: 4e4138e3886626da5f104698ee091476.jpg]

Шта је код Владимира Димитријевића "само мало нетачно"? Јесте Грчка окупирана, али не треба поништавати чињеницу да је у Београд, скупа са Немцима, у априлу 1041. умарширала и једна грчка квислиншка јединица.

Оно што је далеко важније, односи се на Србе. Наиме, као што знамо, "ђаво се крије у детаљима". Тако и Димитријевић износи наизглед општепознату истину: "Србе, народ који је имао два антифашистичка покрета (ројалистичко-легитимистички и левичарско-револуционарни, четнике и партизане), србијанске невладине организације у служби Вашингтона, на све могуће начине желе да прогласе „фашистоидним“".

Најпре, "левичарско-револуционарни" покрет - партизани, у опште није био антифашистички. Титови левичари у аустроугарској варијанти чак нису били ни "бољшевици", јер је "бољшевизам" повезан са Русијом, што се никако не уклапа у аустроугарску дефиницију вођства КПЈ. Титовци су били индиферентни према нацизму, без обзира на поразна његова дејства на српским етничким просторима.Њихова једина "Библија" је била ВЛАСТ. Та безочна борба само за своју власт најбоље се очитовала током "опсаде сарајева 1943" када су се партизани бестидно ставили на страну нациста, истовремено оптужујући ЈВуО за колаборацију. Јесте то био најзначајнији "комунистички" стратешки потез, али истовремено је почетак српске калварије. И, јесу на тој грозној страни били скоро сами "западни" Срби као "топовско месо".

Са друге стране, да се приметити да "велики Срби", у главном титовско-милошевићевске провенијенције, као зоље реагују на употребу атрибута "србијански", особито ако се државности тиче. Међутим, ако је нешто проблематично у вези колаборације, исти аутори користе невероватно лако атрибут на који су претходно повраћали. Тако су и Недић и НВО "србијански", а "покрети антифашистичког отпора" су српски, иако смо показали да нису Срби из различитих подручја били једнако антифашисти.

Није ни ту крај. Зашто се упорно гура под тепих чињеница да су четвртину Павелићевог оперативног система чинили Срби? Да ли је и данас тајна да су дванаест Павелићевих генерала били Срби? Зашто се страдање Срба у Јасеновцу никако не повезује са српским/крајишким издајницима?

Кад саберете проусташке Србе + комуно-Србе + "прилагођене Србе" типа "шунка без прилаза бунару", у коначном скору добићемо да већина Срба-Пречана нема ништа лично против пројекта ЕУ како је напред описано.

Последично, данашњи "србијански" НВО сектор нема везе са "србијанством". Тај ЕУ/наци НВО сектор природно је поникао од пречанских "левичарских-револиционара" и отуда је инкопатибилан са било којим обликом "србијанства".

Евроунијатска идеологија /је/ тупог, животињског "потрошачког друштва" ("у се, на се и пода се"). Политичари у Србији данас говоре мртвим језиком "јавке и одзива" ("отворено друштво", "толерантност", "евроатлантске интеграције", "политичка коректност", "говор мржње", "лустрација", "људска права", "Партнерство за мир", "менаџмент", "међународна заједница", "бела шенгенска листа", "превазилажење прошлости", итд.) Али, евроунијатска хипокризија испољава све јасније и свој упамћени расистички карактер. Зар Немачка, а тиме и целокупна ЕУ не гледају благонаклоно на "жицарско" понашање Мађарске и Хрватске на граници са Србијом поводом емигрантске кризе? И зар целокупни "другосрбијански" сектор не напада, изједначујући "нас" и "њих", "враћање на говор мржње деведесетих", на "повампирење прошлости", мада се шовинизам испољава једносмерно - од земаља ЕУ ка Србији. Посебно екстремно са хрватске стране.

И овај пут, Хрвати су исказали особиту бестијалност. Оставити некога ко је у туђем свету да спава на грбљу, да су деци гробови колевке, још под нишанима калашњикова, може смислити само умоболник. Ако се информација допуни да је у питању православно гробље, искључује се свака случајност и порука постаје врло читка и од давнина позната.

[Слика: cms-image-000023261_970xr.jpg]

Пада у очи да имена и презимена хрватских јастребова звуче српски, одвећ српски. Премда по наводном родослову екстремни хрватски милитари, попут Милановића и Остојића, нису Срби, тешко се кладити у живот да ипак њихова имена нису национални атавизам, из времена док се нису похрватили. Па чак да ова двојица неким чудом нису Срби, трећина сустава хрватске владе јесте српска. Та хрватска полу-српска Милановићева влада је декларативно, у изборној предигри, била левичарска. Како је време текло постала је приземнија од Туђмана. Дакле, та влада је унисоно евроунијатска, полу-левичарска и полу-нацистичка, и верни немачки трабант.

Ако сагледате ко је у Србији на власти и ко зуји око ње, видећете полу-Србе сличне Милановићевим, полу-левичаре и полу-нацисте, и безусловне немачке трабанте.

Колико нама Вучићево срљање у ЕУ "до последњег Србина" делује сулудо, за њега и његове фанатичне следбенике то је природно стање свести. Вучић и Милановић су браћа близанци; њихов речник и поступци су као одрази у истом огледалу.

"Бескрајни, плави круг. У њему, звезда!" Јесте поетско сажимање српских Сеоба. Али, ни плави круг ни звезда нису са неког еуропског отарка.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-06-2019, 09:13 PM
Порука: #111
RE: Батин подрум (Стара писма)
МИРАШ "БУМ-БУМ" ДЕДЕИЋ

[Слика: 11.jpg]
“Црни дане, о црна судбино,
Ој кукавно српство угашено...“

[Први пут објављено 13.9.2015.
Тема је ових дана наново актуелизована]


Његово Преосвештенство Михаило (Мираш) Дедеић, митрополит НВО Црногорска православна црква, је добро одмереним крошеом наб`о бабу. Да ли јој се од последица класичног ТКО привидело, или заиста, старица тражи да се поново крсти, јер је дотакао Сотона.

Архиепископ Михаило напротив тврди да је само зачепио губицу "плаћеној бабетини". Пошто се не би смело сумњати у истинитост речи највишљег црногорског свештеног лица, једино што можемо закључити да је нокаутирана баба најстарија "Отпорашица", односно споља организована снага хаоса и безумља, која ништа друго није ни заслужила, него да је црногорски попови "оплаве".

Падре Микеле, како га од миља зову латински фанови, је овим витешким поступком обогатио ризницу "Примјера чојства и јунаштва" Марка Миљанова. Такође, уздигао је духовно и национално јединство својих Црногораца. Да у питању није тек атак једне разуларене отпорашице, већ је позадина црња и из ње се помаљају да ко други него разуларени четници, просветлио нас је један благоутробни Мирашев верник:

"Добар, ноншалантан маневар Мираша. Нека јој је дао преко уста жвалавих. И не само то, то је и симболични шамар преко уста разулареним четницима који газе људска права гдје год промиле. Smile Зато се и дигла ова фрка, боли вас као да је вама дао преко зуба."

Тако би се ова ружна прича могла окончати закључком да Мираш није ударио стару жену већ васколико четништво. Чојство је једно чудо!

Наравно, заинтересовали смо се за предисторију црногорског хришћанског Тајсона. И, ништа нарочито. Стереотипна и незанимљива биографија вишеструког превртљивца који је национално уверење и припадност Цркви мењао једнако као и жене. Издвојио бих само епизоду кад га је Наташа Кандић отерала са неке седнице РЕКОМ, иако се ради о овереном разśрбљеном Монтенегрину. Е, ту је подвио реп и увук`о рогове, а ваљало је царева града да је Наташу патосирао, као што уме.

Нешто немају Црногорци ни жеље ни воље да бране вредности у које се обично заклињу. Његош је вероватно најјачи пример те слабости у пребучно изражаваној вери.

Када су 1916. Аустроугари по ноћи ископавали и преносили Његошеве земне остатке, Црногорци ћутке отрпеше. Беху два Чеха који су скупљали делове скелета који су расути. И ево, сада се Црна Гора спрема да Његоша избаци из својих школских уџбеника. Смета Петар Петровић Његош, а ваља Мираш Дедеић.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)