Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 1 Гласова - 1 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Димитрије Љотић после Првог светског рата
09-04-2018, 09:30 PM
Порука: #1
Димитрије Љотић после Првог светског рата
Постоји тема о Љотићу у "Великом рату" али после 1918. нема ништа.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-04-2018, 12:41 PM (Последња измена: 10-04-2018 12:46 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #2
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
"Мистични монархоста"

Реакције на пројекат градског већа Смедерева да једном тргу дају име Димитрија В. Љотића биле су бројне биле су бројне и развиле су се у полемику чија цент. тачка била, да ли је Љотић ( и Збор с њим )био фашиста. Не улазећи у полемику !, изнијећемо низ неоспорних чињеница, који дају одгвор на питање.

Прво, Љотић је био дубоко религиозан човјек, хришћанин и православац:
" Откада знам за себе...И свет никада нисма могао схватити без Бога..."пише он у својој аутобиографији.
Од 1935. Љотић је члан Браничевског епархијског савјета и, као његов потпредсједник, члан Патријаршијског савјета СПЦ.

Љотић је био увјерени , скоро мистични монархиста. Он нењ може замислити државу без монарха. "Ми смо за Краља...без услова и без гласања...Нама краљ треба баш зато што је штит на земљи...по људском уређењу и милости Божијој, сваког Божјег дела: Вере и Цркве, јединке и породице, народа и отаџбине и сваке слободе и правде. Краљ чудесни кључ свода народног...пише Љотић. Визија монархије чији тоналитет није савршено уставни , али је још удаљенији од фашистичке концепције друштва и државе, где је сва власт у рукама вођа и нолитне партије ( а монархо-фашистичка диктатура ? - прим. Ултрадесничара ).

Затим, за разлику од свих тоталитарних покрета, Збор се никада није служио у својој полит. акцији физичким насиљем, иако су збораши били често изложени нападима па убиствима. Изузетак (!) је сукоб на Београдском универзитету. гдје су збораши били нападани и нападачи.

Тачно је да су Љотић и Збор били против либералне демократије. Сам Љотић је био за чист "сталешки парламент" као што је то изнио 1931. краљу Александру.
У Осн. начелима Збора, у члану 6, формулација је да Народно представништво мора бити " сталешког уређења и полит. схватања", што имплицира, логићно постојање полит. формација (!).
У ствари, Љотић и Збор били су потрази за "трећим путем", између тоталитаризма и либералне демократије, што није разлог да се то
трагање оцени као фашизам. Био је и Де Гол против партијске демократије па га нико није називао фашистом.
На парламентарним изборима од 1938. Збору је понуђено уда уђе у заједничку листу удружене опозиције, чији је носилац био др Влатко Мачек, неоспорни демократа (?!) , што показује да један број тадашњих демократских лидера лидера није Љотића и Збор видео као фашисте.

Логична посљедица оптужбе да је Љотић био фашиста јесте да је он пре рата био петоколанаш, а за време рата колаборатер. Чињеница је међутим да се пред рат Љотић упињао, више него иједан полит. човјек у Југославији, како би Југославија остала неутрална, на челу неутралних балканских држава Rolleyes , те да тако избјегне рат , који је он предосјећао као кобни за Југославију. Истовремено је тражио да се југословенска војска доведе у борбену приправност. А зборашима он даје упутства: " Ви, који будете у позадини, да организује радне чете и војне службе за хватање сумњивих лица, оних који шире панику, и падобранце... Ви који будете на фронту да вршите вашу дужност потпуно."
Сам Љотић 30.3.1941. као рез. пјешадијски потпуковник, да прими команду 6. допунског пука у Бијељини. То су ставови и акције и ставови супротне петоколонаштву ( а дела збораша у Априлском рату ? - прим. Ултрадесничара ).

Што се тиче колаборације, она је за Љотића и збораше неоспорна.
Питање је, међутим ,који су разлози, који су мотиви, те колаборације. Да ли жеља да се преко ње дочепа барем дијела власти, да ли да би служило њемачким интересима, или...да се колаборацијом да се спасавају неки битни народни интереси. Као елементе одговара навешћемо два момента:
Први, српски добровљци састављени углавном од збораша, појавили
су се 15.9.1941. пуних 5 мјесеци од УЛАСКА НИЈЕМАЦА у СРБИЈУ , а као одговр на комунистички устанак од почетка јула и првих њемачких одмазди, стрељања 100 Срба за 1 убијеног Нијемца. Добровољци нису узели оружје чим су се Нијемци, нити када Дража
Михаиловић почиње организовање отпора, али који је водио рачуна о њемачким одмаздама. Збораши су узели оружје, јер су сматрали да је комунистичка акција доводи у питање саму егистенцију српског народа.

Други елемент: на Источном фронту, за све вријеме рата, није било ни једног српског војника и поред сталног и тешког притиска Нијемаца да се тамо пошаље барем једна симболична српска јединица. То је јединствен случај за земље поробљене Европе. За "обожаваоце Хитлера" то је подухват и одговор на оптужбу да је Љотићева колаборација била инспирисана њемачким интересима.

Мирко Бојић, Париз

http://www.nin.co.rs/2002-12/12/26390.html
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
13-04-2018, 01:43 PM (Последња измена: 13-04-2018 01:43 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #3
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
" 60% људи у Љотићевим редовима су комунисти. У пожаревачком срезу љотићевци су позвали младиће да ступе у њихове редове, а ако то не желе, да ступе у редове партизана за борбу против нас."

Министар војни ђен. Михаиловић у депеши бр. 1368 југословенској влади у избеглиштву ( 25.2.1943.).
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 01:30 AM
Порука: #4
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-04-2018, 11:14 AM
Порука: #5
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
" Европа има домаћина. Данас је то Немачка., волео то ко или не волео, хтео или не хтео, Немачка је домаћин по сили прилика, " непозвани водитељ туђих послова ( како се то у праву вели ). (стр.58)"

Димитрије Љотић (7.3.1944.)
( предавање на "Коларцу" на тему почетак рата и његов равој )
извор: Димитрије В. Љотић " Позадина рата и њен господар" ( БГ, 1944. )
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-04-2018, 03:26 PM
Порука: #6
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-07-2018, 11:46 AM (Последња измена: 01-07-2018 11:46 AM од Ултрадесничар.)
Порука: #7
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
" Није политика брлог, у којем се прасци ваљају. Политика је, драга моја браћо, страшна и света служба народу и отаџбини...Зато мора престати веровање да је политика брлог и каљуга, зато мора престати схватање да је политика уживање и пировање. Зато мора настати широм нашег народа схватање да је политика мучна борба и часна служба у којој се не може уживати, а још маее богатити."

извор: Д. Љотић "Одабрана дела"; I књига , Минхен, 1981, стране 1112 и
31. )
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-09-2018, 01:23 AM (Последња измена: 07-09-2018 01:24 AM од Ултрадесничар.)
Порука: #8
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
На данашњи дан 1941. у Београду:

Немачки окупатор дозволио да Збор поново покрене свој лист-„Наша Борба“.
Чланак је написао и Ратко Парежанин. У свом уводнику „ Како ће српски народ изаћи из тешкоћа ? “ Љотић пише „ да што се сабљом изгубило може се повратити памећу...тако што се неће поћи за комунистима и њиховим разбојницима или слугалама јеврејско-плутократског Лондона ( алузија на пук. Михаиловића)...већ на супроставити се комунистима...и помоћи...четницима ( Пећанчеви људи ? ) који су то већ започели...и да следимо ђенерала Недића...“
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-09-2018, 10:49 PM (Последња измена: 15-09-2018 10:52 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #9
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
На данашњи дан 1941. у Крунска ул. ( после ДСР Ул. Пролетерских бригада) , Београд

По одобрењу немачког окупатора, председник Српске владе Милан Недић, од профашистичког покрета Збор Димитрија Љотића, фо
формира Српску добровољачке одреде (касније корпус) са Командом у згради бившег Гл. Ђенералштаба ЈВ у Ул. Милоша Великог.

За првог к-данта Српских добровољачких одреда постављен је инж. пук. Константин-Коста Мушицки ( 45; родом из Слав. Брода ) , бивши аустро-угарски официр и ађутант краљева Александра I , Петра II и краљице Марије Карађорђевић.

Први српски добровољачки одред : 1. чета 3. "Ђачког" одреда под командом арт. пор. Будимира-Буде Никића.
Људство: средњошколци и студенти Збораши
По наредби кренули су ка Гроцкој да би уништили тамошње партизане.

„ Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути...Али више од тога ми је жао што ћете и ви морати да убијате јер у борбу идете...Ви сте добили оружје, али морате знати да је оно моћно и благословено једино у достојним рукама Јунака и Човека...Да се не размећете њиме и да га никад не употребите као силеџије, насилници или не дај Боже, убице...Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи и да народ не страда више, да даје бесциљне жртве...Али ви морате знати свој положај: свако јутро када се пробудите, ви себи кажите да сте робови ( говор председника Збора Љотића 1. одреду који је излазио на терен 15.9.)

Крсна Слава:Св.Георгије „Победоносцев“ (6.5.) што је био и њихов грб а сваки већа јединица ( пук ) је имала свештеника.

Извор: „ Ко су били Српски добровољци 1941-1945; стр. 5 и 39 ; према излагању ппор. у III батаљону V пука СДК Николе Живановића 1991. у Радервалду ; Нова искра, Београд, 2001.г.)

У току године биће створено укупно 12 одреда који ће се првенствено борити против Титових партизана.
Без благослова надлежног владике, у СДК су поједине проте обављали су дужност војних свештеника.
Заклетву су полагали Краљу а ни Немцима, ни Милану Недићу ни Д. Љотићу. Rolleyes
Шеф Васпитнов одсека при СДК је новинар Ратко Парежанин ( Збор).

После рата Збораши су тврдили да они нису били ни под Љотићем ни под Немцима него под Миланом Недићем. и да су имали
„ јасан...циљ:борба против комунизма као највећег непријатеља човечанства и хршћанске културе. Док су многи у Совејтски Савез гледали као у „ мајку Русију“ дотле су...добровољци видели у њему носиоца светске револуције и уништитеља свега оног великога и узвишенога,на чему је сазидана вековна људска култура и цивилизација“

извор: Српски доборовољци, Минхен 1966. стр.6

Међутим, од 1942. по наредби СДК улази у све жешће окршја против ЈВуО што је трајало до 1944.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2018, 12:47 AM (Последња измена: 27-10-2018 12:53 AM од Ултрадесничар.)
Порука: #10
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
Вечита порука омладини

У оно судбоносно време после погибије краља Александра I , када су они , који су требали да чувају баштину у аманет остављену, изгубили компс руковођења народнога и државнога брода , у нашој отаџбини појавио се Јуогословенски народни покрет Збор. Збор је уочио све веће лутање тога брода , скретање са великог народног пута , у бурним таласима временакоје се п ирближавало Европи и народима у њој. Отуда је тежио изналажењу и објашњвању нових стремљења и идеја , како би државу и народ у њој вратио на стари и славни " царски пут" , којим су ходали кроз многовековну историју своју.
Као што се " вино не претаче у мехове старе " , Збор се није обраћао постојећим полит. странкама и старим људима на његовом челу. Тај покрет млађих интелектуалаца , сељака, радника и занатлија сакупљао је борце и јунаке, " сој а не број " . Збор се залагао закосмичку духовну вертикалу ( Бог , Краљ , Домаћин ) и проповедао задружно -сталешки систем у држави , при коме би " народ узео судбину у своје руке".
Отаџбина и Краљ за њих су били највише вредности , којима је све друго било подређено, њима се морало беспоговорно служити.
Те идеје и такав патриотски став Покрета су и привукли омладину. Омладини, будућности народној и " сунцу нације" председник Покрета и учесник ратова за ослобођење и ујдињење , Димитрије В. Љотић , нарочито је обраћао пажњу , јер су само од ње Краљ и отаџбина могли да очекују бољу сутрашњицу. О њој је писао, њој је је посвећивао говоре и предавања , упућујући је ка осн. циљу Збора - служењу и жртвовању за те више вредности , за опште добро народа и отаџбине....Корупција је...ухватила маха ; они који управљају народном судбином не владају владају приликама.. Са немаштина и беде чамотиња завладала у народу , а обе-
здуховљеност захватила гро српске омладине..." ( стр.1-3 )

извор: бршура " Како бити јак" приредио ветеран Српског добровољачког корпуса и члан Збора Светомир Пауновић
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
31-10-2018, 03:12 PM
Порука: #11
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
По овоме би се рекло да је Мита Љотић остварио запажен резултат на изборима, 1938. године. Кидање
[Слика: rezultati-izbora-1938.jpg]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-11-2018, 09:23 PM
Порука: #12
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
(31-10-2018 03:12 PM)Вукашин Петковић Пише:  По овоме би се рекло да је Мита Љотић остварио запажен резултат на изборима, 1938. године. Кидање
[Слика: rezultati-izbora-1938.jpg]

Мислим да није ок да развејаваш влажне снове друга усралевичара овим подацима
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-11-2018, 03:00 PM
Порука: #13
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
(31-10-2018 03:12 PM)Вукашин Петковић Пише:  По овоме би се рекло да је Мита Љотић остварио запажен резултат на изборима, 1938. године. Кидање
[Слика: rezultati-izbora-1938.jpg]

За изборни резултате Збора је крив сам "Претседник" јер су његове говори у изборној кампањи су пре личили на предавање из филозофије па га тако народ није разумео и гласао за оне демагоге који обећавају
"куле и градове". Чак мислим да је КПЈ није била забрањена са својим
лажима, обећањима, напупалцијама имала добар успех на изворима.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-12-2018, 05:08 PM
Порука: #14
RE: Димитрије Љотић после Првог светског рата
(31-10-2018 03:12 PM)Вукашин Петковић Пише:  По овоме би се рекло да је Мита Љотић остварио запажен резултат на изборима, 1938. године. Кидање
[Слика: rezultati-izbora-1938.jpg]

важно је да су за њега гласали његови Смедеревци.
Дали је поп Војислав Стиљковић из Средњева код Великог Градишта,кога су убили партизани1941.ствархо био Љотићев посланик и кум?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)