Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
26-08-2013, 10:50 PM
Порука: #1
Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
Ватикан – легло фалсификата

Након открића из 15. века и признања од стране Рима, доказано је како је средњовековни документ познат као „Константинова даровница” био фалсификат, којим су римске папе хтеле да оправдају тежњу ка световној и ка духовној власти над другим државама и црквама. У самој Католичкој енциклопедији наводи се да је папска неуспела превара био заиста фалсификат, што нико од савремених историчара више и не доводи у питање. Та даровница се приписивала византијском цару Константину Првом, који је владао у 4. веку, и који је заслужан за оснивање Константинопоља (Цариграда). Он је такође донео чувени Милански едикт 313. године, којим су престали прогони хришћана у Римском царству, а хришћанство изједначено са свим политеистичким религијама. Сматра се за првог хришћанског владара.

Није нимало случајно то што је баш Константин изабран за неког ко ће папама послужити као наводни аутор даровнице, а у којој је писало да је Константин тобоже сву световну или државну и духовну или црквену власт подарио овом римском бискупу. Папе су још од пада Западног Римског царства, средином 6. века, хтеле да обнове стару империју и да опет постану владари света. На том путу су им сметали владари од преживелог Источног Римског царства (Византије), који су од времена пада Запада себе сматрали наследницима Римског царства и римских царева. У ту сврху папе су одлучиле да направе фалсификован документ, који би им давао права на наследство римског престола. Но ипак, кад им та превара није успела, онда су папе одлучиле да саме створе ново Римско царство; то су постигли проглашавањем германских царева за нове императоре Рима, као спроводитеље њихове воље и наоружане „мисионаре“ њихове религије. Радило се о франачким царевима, који су од доба Карла Великог носили титулу „римски имепратор“.

Кад се Франачко царство распало, идеја обнове Римског царства, на челу с папом, пренета је на оживљени источни део некадашњег Франачког царства, који је назван „Свето Римско царство“. Њени каснији наследници били су Немачко царство и Аустро-Угарска монархија. Тако добијамо ситуацију да древно Римско царство у ствари никад није пропало: оно је наставило да постоји у виду Франачког и других германских царстава – Рим је направио компромис, те од оних које је називао „варварима“ створио своје одане савезнике.

Међутим, циљ је уништења њиховог конкурента Византије остварен још у 13. веку, у доба Крсташких ратова. Источно Римско царство, као што је и познато, докрајчили су коначно Турци 1453. године. Разлог зашто је Рим признао да је „Константинова даровница“ фалсификат је управо то што је њихов највећи ривал збрисан, те су сада остали једини прави наследници Римског царства; никакав фалсификат и преваре им више нису потребне по том питању. Из тога такође можемо видети и начин деловања Ватикана: прво покушава интригама и „мирнодопским методама“ да пороби туђу земљу, а ако не успе тако, онда прелази на примену голе силе.

Фалсификат „Константинове даровнице“ је откривен тек у 15. веку, а настао је у 8. Прво је био предочен поменутом франачком цару Карлу Великом. Ондашњи римски папа том је неписменом „варварину“ објаснио како је папе наводно овластио сам цар Константин и свети Петар, тако да је Карло имао слушати папе, као сви други световни владари и црквени поглавари, који су морали да слушају папу и њему да буду подређени. Карло је насео, те за рачун Рима ратовао против „неверника“ (укључујући Србе), и ширио папску религију. Као награду је добио царску римску круну од папе 800. године.

Ипак, није само окрутни освајач Карло био преварен, већ је на још гори и на још наивнији начин био преварен његов отац и претходник на престолу – франачки краљ Пипин Мали.

Наиме, када су тло Италије, па и Рим, опколили са севера Ломбарди, са југа Арабљани, а Словени на Балкану спречили даље ширење утицаја Римске цркве, тада је ондашњем папи Стефану II остало једино да позове у помоћ једног владара „варвара“, а то је био Пипин. Франци су већ постали хришћани, и то је папи послужило да лакше убеди Пипина да му помогне у одбрани Рима и већ увелико накупљеног богатства његове Цркве. Како је убедио Франке да ратују и истерају сродне им Ломбарде из Италије? Веровали или не, папа Стефан је упутио писмо Пипину Малом, и потписао га именом „Светог Петра, Принца свих апостола“. Другим речима, папа је рекао Пипину да му је (покојни) Петар, Христов ученик, написао писмо, и да га је позвао да одбрани Рим! Записано је:

(У том) писму написаном чистим златом на најфинијем пергаменту писало је следеће: „Петар, изабрани Апостол од Исуса Христа, Сина Божијег (…) Ја, Петар, примивши апостолат од Христа примио сам и мисију просветљења целог света (…) Сви који су чули моју проповед и равнају се по њој морају апсолутно веровати да су по Божијој одредби сви њихови греси очишћени и да ће ући у вечни живот (…) Дођи у помоћ становницима Рима које је мени Бог поверио, а ја, Петар, у Дан Судњи припремићу дивно место за тебе у Краљевству Божијем. Потписани Петар, Принц апостола.

Када је Пипин упитао папу како је Петар послао писмо са неба на Земљу, папа је одговорио да га је Петар лично дао „свом наследнику“ (мислећи на себе), показавши му да је у дну писма писало и: „Петар, изабрани апостол Христов, нашем најдражем сину, краљу Пипину, и његовој јуначкој војсци, бискупима и клеру, и свем народу“. Пипин је поверовао да је то „Небеско писмо“ веродостојно и да га је „свети Петар“ позвао у одбрану Рима (и његовог блага). Како ли се краљ Пипин осећао, мислећи да га је Бог одредио за хришћанску мисију, и колико је само страхопоштовања исказао пред тим „наследницима ‘св. Петра’“, којима је од тада верно служио?

Затим, осим ових рајских Петрових писама, још један од чувених ватиканских фалсификата јесу и Исидорове декреталије. Ове Декреталије су збирка докумената које су имале сличну сврху као и горе описана „Константинова даровница“. Како пише и у Католичкој енциклопедији, њихов аутор је желео да докаже да је заправо сам Исус Христ основао Римску цркву – на исти начин као што се за апостола Петра каже да је „први папа“. Просто, један римски бискуп се досетио да жеље папа и њихове планове о владању светом поткрепи „доказима“ и буквално измишљеним сведочанствима и потврдама бројних папа, владара и црквених ауторитета. Исидорове су декреталије вековима коришћене у сукобима између Рима и Цариграда, а у циљу доказивања да Рим наводно има примат над свим црквама. О томе је писано:

Око пола века касније (850. године) појавила се нова кривотворина, и то, поново ниоткуда: тзв. Псеудо-Исидорове декреталије, познатије као „Лажне Декреталије“. Ова серија разних папиних кривотворина врло је ојачала папство учинивши га врховним ауторитетом, те потпуно независним од свих световних ауторитета. Резултат је био тај да је Црква, између осталих привилегија, прибавила себи и имунитет пред цивилним судством и законом (…) На тај начин, свештенство је стекло некакву врсту необичне „светости“, која га је уздигла изнад обичних људи.

Та „светост“ Римске цркве касније ће прерасти у догму о „непогрешивости папе“. За све што би им пало на памет да им треба, они би фалсификовали разна стара документа и писали нова, која би потом приписали неком цару или ранијем папи, па чак и мртвим људима који из гроба или с неба шаљу писма папама, попут апостола Петра, као што смо видели. Такође, ове Декреталије су имале сврху да папу прикажу као човека коме су франачки владари подређени, тј. имало је скоро исту политичку сврху као и „Константинова даровница“. Међутим, колико је то био очигледан фалсификат говори и чињеница да су га признале и саме римске папе. У њиховој је Католичкој енциклопедији записано следеће у вези с тим:

Ту се налази 60 апокрифних писама и одредаба, које се приписују папама од Клемента (88-97) до Милдијада (311-314). Од тих 60 писама 58 су фалсификати (…) Од 33 писама, које се приписују папама од Силвестра (314-335) до Гргура II (715-731), њих 30 су фалсификати (…)

И о њима, али и другим фалсификованим или преправљаним текстовима често су говорили и сами бивши католички бискупи, од којих су неки имали чак и директан приступ ватиканским архивама. Колико су често папе користиле лажна документа у своју одбрану, а нарочито када су продубљивале раскол између западног и источног хришћанства, говори и чињеница да су источни хришћани Ватикан звали „леглом фалсификата” још у Средњем веку.

У 12. веку начињен је Грацијанов декрет (лат. Decretum Gratiani) који чини темеље канонског права Римокатоличке цркве, и који такође представља обичан фалсификат. Од преко 300 извода које је неки Грацијан употребио за сачињавање тог дела, само њих 11 није било фалсификовано. Користио је и споменуте фалсификате, Константинову даровницу и Исидорове декреталије. Но ипак, главни разлог што је сачињено ово дело јесте покушај оправдавања оног што ће Римска црква чинити у наредним вековима преко Инквизиције. Штавише, Инквизиија је основана управо у времену када је настао „Грацијанов декрет“. У њему пише да је „хришћански“ мучити и убијати све „јеретике“, па било да у њих спадају прави криминалци или пак људи који не желе да се поклоне римском понтифексу:

Најмоћније средство новог папског система је Декрет Грацијана, из средине 12. века. У њему се налази велик број фалсификата (…) По њему је законски легитимно силом терати људе да буду побожни, јеретици да се муче и убијају, и да им се имовина одузима; да убијање из Цркве изопштене особе није убиство; да је папа изнад закона, и да је равноправан са Божијим Сином!

Тако је настала и догма о папи као „заменику Исуса“ или „представнику Божијег Сина на Земљи“. Зато папе и до дан-данас носе титулу Vicarius Christi, која се у фалсификованој „Константиновој даровници“ наводи као Vicarius Filii Dei. Узгред речено, нумеричка вредност латинских слова у овом изразу износи 666. Мада је Римска црква због тога јавно порекла да овако гласи једна од титула римских папа, ипак их одају и други извори у којим се помиње ова њихова титула.

Онда, Тома Аквински, когa Римокатоличка црква сматра једним од својих највећих теолога и кога је чак прогласила за светитеља, написао је Summa Theologica – дело које чини темеље учења Римокатоличке цркве, али које је такође било засновано на фалсификатима, јер је у њеном сачињавању тај Тома Аквински неретко користио Грацијанов декрет као свој извор. Тома Аквински је познат и по делу „Заблуде Грка“ (лат. Contra Errores Graecorum), где се ово „Грци“ односи на источне хришћане, и у којем је аутор писао како исти треба да се уједине с Римом, упркос томе што је Рим био тај који се одвојио. У делу Summa Theologica су на једном месту сакупљене све савремене догме Католичке цркве, која се позива баш на Тому Аквинског када жели да исте оправда. Jедан део подсећа и на Грацијанов декрет, када се говори о дефиницији јереси:

(…) Са једне стране, то је грех, због којег они (јеретици) не само да треба да буду изопштени из Цркве, већ треба да буду изопштени из света смрћу.

И у наставку од истог текста:

Као што фалсификатори новца и други чинитељи зла бивају од стране секуларне власти осуђени на смрт, тако постоји много више разлога да јеретици буду не само изопштени, већ и да се усмрте.

Но, Рим ни ту није стао. Још један грандиозни фалсификат из Ватикана заузима посебно место у историји. Реч је о делу „Књига о папама“ (лат. Liber Pontificalis). Ово дело је за циљ имало да прикаже да је први папа наводно био апостол Петар, и да су све папе његови наследници. А пошто је Петра одредио сам Исус Христ за ту службу, наводно да буде први епископ над свим црквама, онда је „логично“ да и његови наследници треба да буду једини поглавари над хришћанством.

Liber Pontificalis садржи списак свих папа од „св. Петра“ до 15. века. Међутим, познато је да је тај списак римских папа често мењан и допуњаван током више векова, толико да се не зна ко су уопште били аутори. У самој је Католичкој енциклопедији записано, како је „у само ретким случајевима могућe одредити ауторе“, тј. не знају се аутори биографија од већине папа. И не само да се не знају аутори, већ се на истом месту признаје да је то дело пуно грешака, и да садржи и апокрифне и фалсификоване допуне:

У већини рукописа на почетку се налази кривотворен текст као дијалог између папе Дамасија и Светог Јеронима. Тај текст писама је сматран веродостојним у Средњем веку…

И даље, у наставку:

Дишесне је упечатљиво и потпуно доказао како су прве серије биографија од Светог Петра до Феликса III сачињене најкасније у доба Феликсовог наследника Бонифација II, и да је њихов аутор био савременик Анастасија II и Симаха.

А ко је био тај папа Симах, чији је савременик био један од аутора „Књиге о папама“? То је био још један папа који је познат по фалсификовању докумената. Он је начинио тзв. „Симахејеве фалсификате“, који су и од стране свих садашњих историчара и од стране самог Ватикана признати као такви. И у Католичкој енциклопедији се опет наводе као фалсификовани документи. Они су том папи Симаху послужили у сукобу са конкурентом за престо папе, Лаврентијем, а који је требало да потврде његово наводно право да „папе нико не може да осуди“ ни за какво недело – још једна идеја као темељ догме о „непогрешивости и божанској ‘савршености’ папа“.

И на крају додајмо, да је и почетком 20. века и недавне 2001. године, списак папа из Liber Pontificalis преправљан: исправљено је чак две стотине „грешака“, с тим да се највише њих односило, не случајно, на биографије папа из прва два века митске историје папа од „светог Петра“.

Такође, за пример можемо навести чувене, озлоглашене „Протоколе сионских мудраца”, који се и до данас приписују Јеврејима, као тобожњим „владарима света”, а како то неки умеју да тврде. Но ипак, већ је доказано да је ово само још један фалсификат спремљен у кухињи Ватикана, овог пута устремљен против Јевреја, наравно из политичких и идеолошких побуда. Римска црква, са својим чедом Инквизицијом, била је и остала највећи извор антисемитизма, па зато и не чуди што је покушавала преко овог фалсификата да по ко зна који пут оптужи Јевреје за све недаће у свету. У том делу, а које се приписује Јеврејима, пише како они тобоже желе да овладају целим светом, и како су спремни да униште сваког ко им се у томе супротстави. Међутим, довољно је погледати текст тих „Протокола“, па видети да се тамо налазе све идеје које заступа у ствари Ватикан, а које су у потпуној супротности са законима јеврејске Торе. Неке од њих јесу: да политика нема никакве везе са моралом – и више но јасна асоцијација за Римску цркву; да народима треба владати силом – а како се папска религија ширила међу народима ако не силом?; да циљ оправдава средство – најпознатија крилатица језуита; тзв. право јачега (иначе, главно начело теорије еволуције); идеја о стварању Светске владе – заправо, за светску владу и тзв. Нови светски поредак јавно су се залагале римске папе; и постоји још низ других, бројних идеја из тих Протокола које је лако повезати са планом Римске цркве о владању светом, а које је она на крајње наиван начин покушала да припише Јеврејима. То се зове заменом теза.





Наставак:
http://www.vaseljenska.com/wp-content/up...rvata1.pdf

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-08-2013, 05:46 PM
Порука: #2
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
Овај текст је доста конфузан и полу добар, полу лош.

Није лош што се тиче Порфирогенита и "његовог" чувеног ДАИ који је опасан фалсификат ватикана (1 од милион...). Јер тамо описана историја Срба и крвата, је класична гомила ђубрета.

Али да вам скренем пажњу на трпање аутора текста у исти кош са ДАИ и "Протокола сионских подлаца", текста који је милион пута доказано аутентичан (писала га нека јеврејска секта 18...).

Треба приметити да има још глупости у ауторовом тексту:
- наводно су у СССР-у масовно публиковали протоколе?
То је лупетање по принципу све у исти кош!
Јер је познато да су јевреји (и то баш типа сионских мудраца) водили ОДЛУЧУЈУЋУ УЛОГУ у стварању СССР-а, па је то не само неистинито, већ и сумануто. Стаљин такође није популарисао протоколе, бар колико ја знам (мислим да није...).
- превише оптужује ватикан и брани јеврејство.
- итд...

Ето тако некако. Читати, али опрез јер је јеврејског порекла!

Препоруке Србима:
http://vizantia.info/docs/171.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vl...Prozor.zip
http://www.svetlost.org/podaci/cujte_srbi_rajs.doc
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-06-2016, 10:50 PM (Последња измена: 19-06-2016 10:50 PM од Брада.)
Порука: #3
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
Занимљив чланак и анализа на примјеру Дубровника:

Цитат: Ово су Аустроуграски статистички подаци с краја деветнаестог века. Из 1890. године о Дубровнику. У самом граду постоји 6405 римокатолика и 515 православаца. Посебно је занимљив податак о језику, односно говору у кући. Српски говори 5823 Дубровчана, италијански 677, маџарски 384, немачки 263, чешки 48, словенски 19 и пољски 6. Хрватски у подацима не постоји
Комедија Дундо Мароје играна је у Дубровнику тачно половином шеснаестог века. Њена радња је позната данашњој публици али оно што се често намерно превиђа је сама Држићева подела или што би млади данас рекли – кастинг. Главни ликови су наравно Дубровчани, али појављују се и три странца, чији је задатак да буду смешни, јер, странци су увек смешни.
Хм, да видимо ко су они. Јеврејин, Немац и гле, Хрват. Држићева подела је и пророчка јер је Хрват слуга Немца који се и зове Немац (Тудешко). А Хрват има име, сходно изгледу, Гулисав. Будући да је сав исцепан, огуљен, у ритама.

веза:
http://www.carsa.rs/hrvatsko-prekrajanje...nu-hrvati/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-10-2016, 10:03 PM (Последња измена: 02-10-2016 10:04 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #4
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/c...aining.jpg
Ustaše s Veličkom Kerinom na vježbi u logoru Janka Puszta, Mađarska, 1934.

http://www.enciklopedija.hr/Ilustracije/HE11_0870.jpg
Усташе на Обуку у Италије 1932-34
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-10-2016, 12:18 AM (Последња измена: 11-10-2016 12:20 AM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #5
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
Josip Novak
https://images-na.ssl-images-amazon.com/...66ES9L.jpg
Esther Gitman
https://images-na.ssl-images-amazon.com/...3,200_.jpg

Nevenko Batulin
https://images-na.ssl-images-amazon.com/...3,200_.jpg
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-01-2017, 02:49 PM
Порука: #6
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
[Слика: st_zps90743371.jpg]

Анте Старчевић - Раса Славосербска по Херватској, Загреб, 1876, стр.29.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-01-2017, 04:30 PM
Порука: #7
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат
U srednjem vekovnim mapama postojala je Hrvatska, kad su postojali Hum,Duklja, Travunija i ostalo.
Sto se tice Dubrovnika imao si ti ljude koji su bili Srbi katolici ali je to veliki kralj Jugoslovena Aleksandar u popisu strpao u jedan kos kao Hrvate na tom popisu.
Ima jedna dobra knjiga Alternativna Istorija Srba i u jednoj glavi te knjige se prica da je Car Dusan zeleo podrsku Vatikana i da je za uzvrat hteo da pokatolici narod i dalje se vodi polemika i tematika da se to kojim slucajem dogodilo da li bi doslo do proboja Turaka na ove prostore ikad i da li bi Hrvati postojali kao narod.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
31-01-2017, 11:27 AM
Порука: #8
RE: Историја Хрвата - Велики ватикански фалсификат


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)