Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Иво Андрић о косовском питању
08-10-2013, 01:38 AM (Последња измена: 08-10-2013 01:39 AM од Милослав Самарџић.)
Порука: #1
Иво Андрић о косовском питању
Андрићеве политичке идеје и даље актуелне
Александар ПАЛИЋ
На 121. годишњицу од рођења славног српског нобеловца, његове политичке идеје и даље изазивају полемике. Предлагао решење за Косово. Да ли би га медији данас због „Младе Босне“ прозвали терористом?

Иво Андрић
СРБИЈА би требало са Италијом да подели Албанију и тако уклони привлачни центар за арбанашку мањину која има претензије на Косову.
Овако је 1939. године говорио Иво Андрић, тада истакнути српски дипломата, који је у свом реферату Влади Краљевине Југославије предложио решење косметског питања.

За разлику од књижевних, Андрићева политичка дела су у послератној комунистичкој Југославији деценијама гурана под тепих, а о чврстим националним ставовима јединог нашег нобеловца као да и данас, на 121. годишњицу његовог рођења (9. октобар), многи у Србији не желе да говоре.

Једно од тих дела је управо реферат „О арбанашком питању“. У њему је Андрић дао своје решење косовског проблема - исељавање Арбанаса муслимана у Турску, као и проширење српске државе до луке Скадар. И поред тога што је чврсто заступао тезу „Балкан - Балканцима“, Андрић је поделу Албаније предложио после сусрета са италијнским министром иностраних послова у јануару 1939. године.


СТОЈАДИНОВИЋ ТРАЖИО АНАЛИЗУ
ПОДЕЛУ Албаније је југословенском руководству понудио италијански министар иностраних послова гроф Галеацо Ћано почетком 1939. године. Кнез Павле је овај план одбио уз образложење да нам „не треба више ниједан Албанац“, али је председник Владе Милан Стојадиновић од Андрића, који је практично обављао функцију министра дипломатије, затражио детаљну анализу. Андрићев реферат, написан 30. јануара 1939. године чува се у Архиву Србије - „Фонд Милана Стојадиновића“, кутија 37.

„Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Косова“, поручио је Андрић. „Узимање Скадра могло би у том случају бити од велике моралне и економске важности. То би нам омогућило извођење великих хидротехничких радова и добијање плодног земљишта за исхрану Црне Горе.“

Српски нобеловац је сматрао да би се поделом Албаније и део албанске мањине на Косову лакше асимиловао.

„Ми бисмо узимањем Скадра евентуално добили још 200.000 до 300.000 Арбанаса, али су они већином католици, чији однос са Арбанасима муслиманима никад није био добар. Питање исељавања Арбанаса муслимана у Турску такође би се извело под новим околностима, јер не би било никакве јаче акције да се то спречи“, закључује Андрић у својој анализи.

Због овог реферата, Ибрахим Ругова је после Титове смрти, као тадашњи председник Друштва писаца Косова и Метохије, тражио да се избришу сва дела нобеловца из литературе на албанском језику.

Историчар др Драган Петровић истиче да Андрићев политички ангажман и данас многима боде очи, јер је чувени књижевник био велики српски родољуб, што по савременим политичким стандардима који се намећу и није пожељно.


- Са становишта данашње медијске и једног дела политичке сцене у Србији, Андрићево залагање за интересе земље и народа је неприхватљиво, исто као што не могу да му опросте ни то што је био припадник „Младе Босне“ и један од десетина хиљада српских политичких затвореника и страдалника у Аустроугарској. Сведоци смо да се многи ових, како на Западу, тако и на простору бивше Југославије, труде да ревизирају историју, па Гаврила Принципа називају убицом и екстремистом. Ко зна, можда и Андрића прогласе терористом - наглашава Петровић.
Наш саговорник истиче да је, поред дипломатских подвига између два рата, у целокупном стваралачком, али и политичком опусу Андрића била присутна константа - противљење идеји бошњаштва на платформи Бењамина Калаја, као и противљење наметању муслиманске нације у комунистичкој Југославији.

- Андрић је у исто време био препрека и свим великохрватским и ватиканским плановима, јер је као католик по рођењу, био и остао Србин по националности, попут многих других Срба католика из Босне и Херцеговине, Дубровника, Боке и Славоније. Управо животне поруке Андрића, али и Његоша и Меше Селимовића данас сметају онима који желе да прекроје историјске чињенице на нашим просторима - закључује Петровић.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...e-aktuelne
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-10-2013, 10:41 AM (Последња измена: 08-10-2013 10:43 AM од Bacvanin.)
Порука: #2
RE: Иво Андрић о косовском питању
(08-10-2013 01:38 AM)Милослав Самарџић Пише:  СТОЈАДИНОВИЋ ТРАЖИО АНАЛИЗУ
ПОДЕЛУ Албаније је југословенском руководству понудио италијански министар иностраних послова гроф Галеацо Ћано почетком 1939. године.


Poznato je takodje da je i Hitler nudio Srbiji teritorijalna prosirenja, Solun itd.


Цитат: Кнез Павле је овај план одбио уз образложење да нам „не треба више ниједан Албанац“...

Кез


Цитат:Историчар др Драган Петровић истиче да Андрићев политички ангажман и данас многима боде очи, јер је чувени књижевник био велики српски родољуб, што по савременим политичким стандардима који се намећу и није пожељно.


Strasno je to da pored Tesle, Hrvati pokusavaju da svojataju i Ivu Andrica...

[Слика: tyu.png]

http://www.youtube.com/watch?v=V0pN1PpfIag
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-10-2013, 10:34 PM
Порука: #3
RE: Иво Андрић о косовском питању
(08-10-2013 10:41 AM)Bacvanin Пише:  ...
Poznato je takodje da je i Hitler nudio Srbiji teritorijalna prosirenja, Solun itd.
...

Аха, у филму: "Лепи слатки хитлерчић и 1000 Алибаба." холивуд 1991.

Што се тиче гласовитог Иве Андрића, само једна реч га скроз дефинише:

масон.

А масон и Српство су антиподи.

Тако и чувено андрићево дело. Чувено по лепотама Српских предела и "тихој" критици Српске Вере, односно мирењу непомирљивих појмова (критика истих). Укратко, велики пропагатор идеје не Православне (масонске) југославије. А та идеја и држава је имала само по Србе катастрофалне последице.

Лично га сматрам јако негативном појавом. И нису га џабе сви Српски непријатељи толерисали.

Препоруке Србима:
http://vizantia.info/docs/171.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vl...Prozor.zip
http://www.svetlost.org/podaci/cujte_srbi_rajs.doc
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-10-2013, 09:04 PM
Порука: #4
RE: Иво Андрић о косовском питању
Драган Петровић: Поруке Иве Андрића
http://www.pogledi.rs/dragan-petrovic-po...e-andrica/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-10-2013, 01:21 PM (Последња измена: 26-10-2013 01:33 PM од Ратко.)
Порука: #5
RE: Иво Андрић о косовском питању
Андрићев опис Сарајева 1914. године, после атентата на Фердинанда:

''Треба да наиђу дани као што су ови па да се право види шта све живи у овој вароши која је просута као шака зрња делом по стрмим падинама околних брда, делом у равници око реке. Треба да се деси овако нешто као ово јуче што се десило, или можда и неки мање крупан догађај, па да разголити све што се крије у овим људима који иначе работају или дангубе, расипају или сиротују по стрмим и кривудавим махалама које личе на вододерине. Као свака оријенталска варош, Сарајево има своју факир-фукару, што у овом случају значи своју руљу која живи десетинама година повучена, раштркана и привидно припитомљена, али која се у оваквим приликама, по законима неке незнане друштвене хемије, одједном сједини и букне као притајен вулкан, ригајући огањ и блато најнижих страсти и нездравих прохтева. Ту масу лумпенпролетаријата и ситног, гладног грађанства сачињавају људи различни по својим веровањима, навикама и начину одевања, али једнаки по унутарњој урођеној и подмуклој суровости и дивљни и нискости својих нагона. Припадници трију главних вера, они се мрзе међусобно, од рођења па до смрти, безумно и дубоко, преносећи ту мржњу и на загробни свет који замишљају као своју славу и победу а пораз и срамоту комшије иноверца.

Рађају се, расту и умиру у тој мржњи, тој стварно физичкој одвратности према суседу друге вере, често им и цео век прође а да им се не пружи прилика да ту мржњу испоље у свој њеној сили и страхоти; али кад год се поводом неког крупног догађаја поколеба устаљени ред ствари и разум и закон буду суспендовани за неколико сати или неколико дана, онда се та руља, односно један њен део, нашавши најпосле ваљан повод, излива на ову варош, познату иначе због своје углађене љубазности у друштвеном животу и слатке речи у говору. Тада све оне дуго задржаване мржње и притајене жеље за рушењем и насиљем, које су дотле владале осећањима и мислима, избију на површину и, као пламен који је дуго тражио и најпосле добио хране, загосподаре улицама, и пљују, уједају, ломе, све док их нека сила, јача од њих, не сузбије или док не сагоре и малакшу од самог свог беса. Затим се повлаче, као шакали подвијена репа, у душе, куће и улице, где опет оживе годинама притајене, избијајући само у злим погледима, ружним узречицама и опсценим покретима''.

http://akademskikrug.rs/kad-izadje-na-ul...ir-fukara/

undefined

Андрићев реферат о арбанашком питању:
http://27march.org/images/File/Andric_lat_.pdf

Хрвати поново присвајају Иву Андрића:
http://www.pogledi.rs/hrvati-ponovo-pros...u-andrica/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)