Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 3 Гласова - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Јасеновац 1941 - ?
02-08-2016, 09:56 AM (Последња измена: 02-08-2016 10:14 AM од смедерево.)
Порука: #43
RE: Јасеновац 1941 - ?
Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.
Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена.

Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени.

Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у већини села ливањског подручија са мешовитим националним саставом становништва, на превару тј наредбом да дођу на договор у вези пресељења у Србију, похапшено је око 600 Срба, мушкарца старијих од 13 година. Наредног дана започело је убијање похапшених Срба, мушкарца, на стратиштима: Пролог (убијено 466 Срба), јама Бикуша (46); јама Самогред (28). Убијање на стратишту Пролог трајало је три дана.
Дана 30. јула, почиње привођење и убијање више од 1000 жена и деце на стратиштима: школа у селу Челебић – 370 убијених жена и деце; јама Равни долац – 204; јама Камешница – 270; јама Јеловача-Тушница – 36; јама Развала – 80; ливада Трновац – 46; јама Пропунта – 3; јама Греда – 2; јама Провалија – 13; Борова Глава – 4 (на подручију Купреса).
Бројне жене и деца бачене су живе у јаме дубоке и по 50 метара, да тамо скапавају од глади, жеђи, рана међу лешевима својих рођака и комшија.

Униформисане усташе су надгледале и руководиле акцијом, а непосредно извршавање и контролу да неко од Срба не побегне, вршили су цивили, житељи ливањских села, комшије и познаници Срба.

Нека српска села су потпуно опустела, у бројним породичним задругама побијени скоро сви чланови, неки родови затрвени. Побијени су Срба из Ливна и ливањских села: Била, Бојмунти, Врбица, Главице, Велики и Мали Губер, Губин, Жабљак, Застиње, Коморани, Лиштани, Оџак, Подгреда, Поток, Поточани, Прилука, Прово, Радановци, Раповине, Сајковић, Смрчани, Сухача, Чапразлије.

Највише су пострадала села: Челебић, у коме је убијено 416 Срба; Горњи и Доњи Рујани са 377 побијених; Голињево са 232 људи, што је целокупно српско становништво тог села; као Велики и Мали Губер са 126 побијених и друга.

Убијено је 673 деце млађе од 15 година, од којих 248 није стасало ни за школу, а био је знатан број некрштене деце, млађе од годину дана (само у селу Голињеву било их је 24).

Поред ливањских, на наведеним стратиштима су побијени и Срби купрешког села Вуковско (147), дувањских села Врило и Присоје (60) и 47 Срба доведених из Далмације.

Од 28 до 30. јула највише су пострадали родови: Пажин (161 убијен), Ерцег (126), Лалић (116), Вујановић (97), Бошковић (74), Радета (63), Ждеро (60), Црногорац (58), Цвијетић (57), Козомара (55), Кисо (54), Шуњка (40), Радић (38), Стојинац (37), Милутин (35), Рацо (32), Арнаут (30), Ратаљ (30), док је мање од 30 убијених било у породицама: Видовић, Вујичић, Давидовић, Коњикушић, Нинковић, Петровић, Росић, Ристић, Симић, Шешум, Јовановић, Митровић, Митранић, Тошић, Ћурковић, Лаганин, Илукић, Јагодић, Наерловић, Никић, Покрајац, Тришо, Шормаз, Броћета, Иветић, Пајчин, Вулета, Бобушић, Ловрен, Марић, Ковљеновић, Анђић, Барош, Белензада, Бесара, Билбија, Добријевић, Дувњак, Ђуран, Загорац, Зељковић, Коњик, Краварушић, Кујунџић, Љубоја, Маљковић, Миличевић, Паројчић, Павловић, Пејић, Радоја, Рашковић, Секулић, Сердаревић, Скакић, Станишић, Стричевић, Томовић, Ћевап, Милисав, Михајло, Мрвић, Бикић, Ђукић, Ненадић, Буловић, Ћалић, Бачковић, Глигић, Вулић, Стојић, Шормаз, Гарић и Михаљица.

Након масовног покоља, неколико дана догађала су се појединачна убиства Срба који су најпре успели да побегну усташама, али нису имали где да се склоне и поново су допали усташама у руке.

Са стратишта Трновац и јама Греда посмртне остатке убијених су 1947. године сакупили преживели чланови рода и сахранили на православном гробљу у селу Лиштани.

Из јаме Самогред породице су 1961. године извршиле пренос костију страдалника на православно гробље у селу Рујани.

Са стратишта: Пролог, Равни долац, Камешница, Тушница и Провалија посмртни остаци су ексхумирани 1991. године у општој акцији покренутој од стране Срба у БиХ и сахрањени у Спомен костурници у порти ливањске православне цркве Успења Пресвете Богородице.

Кости страдалника са стратишта: јама Бикуша; ОШ Челебић тј Барјак где су тела после покоља у школи сахрањена у заједничку гробницу – рупе из којих се вадио песак; Пропунта и Борова Глава нису ексхумиране. Над јамом Бикушом и на Барјаку подигнут је споменик побијеним.

Већина спомен обележија је током рата ’90-тих оскрнављена, а нека су касније делимично обновљена.

На ливањском подручију било је села у којима су усташе жене и децу предодредиле за покрштавање, а одрасле мушкарце за убиство. Реч је о селима Подгреда, Поточани, Жабљак, Коморани…

Присилно покрштавање у римокатоличку веру, које је започело одмах по хапшењу мушкараца 29. јула 1941. године, вршили су фратри из манастира Горица. Жене и деца су присиљавани да свакодневно одлазе на мису. То је трајало до септембра исте године, када је на том подручију успостављена италијанска власт која је спречила даље злочине над Србима и забранила присилно упражњавање римокатоличких обреда.
Удружење Огњена Марија Ливањска

[Слика: 2ii73q1.jpg]

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-08-2016, 02:18 AM
Порука: #44
RE: Јасеновац 1941 - ?
Срамни чланак о Јасеновцу на енглеској википедији са ноторним лажима, прво око броја убијених гдје наводе 100.000, од тога само половина су Срби, а друга лаж о партизанском ослобађању логора

[Слика: Screenshot_2016_08_19_01_52_26_826.png]

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-08-2016, 08:32 AM (Последња измена: 20-08-2016 09:13 AM од luka.luke.)
Порука: #45
RE: Јасеновац 1941 - ?
У ДОЊОЈ ГРАДИНИ ОБИЉЕЖЕНО 75 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА, ЈЕВРИЈИМА И РОМИМА

Изванредан говор професора Горана Латиновића у Доњој Грдини, али медији преносе само говоре и или дјелове говора Додика и Вучића.

Молим, ако неко од форумаша негдје пронађе Латиновићев говор нека га постави овдје. Хвала!

ево га овдје

http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=62764

Час историје, од 9 до 32 мин
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-08-2016, 10:13 AM
Порука: #46
RE: Јасеновац 1941 - ?
ево тренутно емитује пинк
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-08-2016, 07:12 PM
Порука: #47
RE: Јасеновац 1941 - ?
Цитат:Званично, највећи концентрациони логор на територији Независне државе Хрватске формиран је 21. августа 1941, у околини истоименог градића. Усташе су га уништиле у априлу 1945. године. Био је стратиште за Србе, Јевреје, Роме, али и за комунисте, као и њихове помагаче.

Његово постојање наводи се у бројним анализама фашистичких злочина и дефинитивно ће остати упамћен као пример бестијалности и погубности фашистичке политике.

Центар „Симон Визентал” у Лос Анђелесу наводи да је у Јасеновцу убијено око 600.000 људи у бројним масовним ликвидацијама, наводи Антић, преноси „Блиц”.

„Нема сумње да је Јасеновац био највећи логор на подручју Балкана”, констатује Чедомир Антић.

Документација показује да је логор био огромних димензија, односно да је био у питању читав комплекс, састављен из пет мањих логора и крематоријума.

Јасеновац премашује сваки од 70 концентрационих логора колико их је постојало на подручју Југославије, па и логор Бањица, у ком је било готово 100.000 затвореника, наводи Антић.

„Број страдалих у Јасеновцу креће се и до 700.000 људи, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби”, каже Антић.

Фрапантно звуче извештаји немачких генерала, у којима се помиње да је број жртава православне вере у Јасеновцу мери стотинама хиљада живота.

„Након изградње споменика ‘Камени цвет‘ - који је по мени неукусан и непримерен Јасеновцу - хрватска јавност почела је да умањује жртве. На крају су прихватили број који се креће од 20.000 до 60.000 жртава, али велика већина и даље не верује да је ово био геноцид”, каже Антић.

Логор је осмислио његов први управник Вјекослав Макс Лубурић, који је по оснивању НДХ био усташки добровољац.

Лубурић је на месту управника концентрационих логора у НДХ наследио Мију Бабића.

Од краја Другог светског рата, Лубурић је побегао из Хрватске, а у емиграцији је основао терористичку организацију.

Да је фашистичка политика подразумевала и геноцид према Србима доказује, како каже Антић, и доношење расних закона из 1941. године, који су се, осим на Јевреје и Роме, делимично односили и на Србе.

Ови закони, које је потписао Анте Павелић и који су били познати и као Нирнбершки закони, донети су одмах у првим месецима након формирања НДХ. Њима је легализовано хапшење Срба, Јевреја и Рома, који су третирани као нижа раса, што, како додаје Антић, потврђује фашистички карактер НДХ.

Јавност у Хрватској често логор у Јасеновцу жели да представи као радни а не логор смрти.

Ипак, како подсећа историчар Антић, државна комисија Југославије, у којој је било и Хрвата, утврдила је још 1946. да је логор био злочиначки, те да је у њему страдало између 500.000 и 600.000 људи.

„Према једној анкети, чак 40 одсто грађана Хрватске верује да су злочини према Србима били последица сепаратистичке политике Срба. Тај став је бесмислен и непристојан”, сматра Антић.

Историчар наводи и да Јосип Броз Тито никада није посетио Јасеновац.

„Јосип Броз никада није био у Јасеновцу. Он је потискивао истину о логору, јер је имао отпор према злочинима које су, како се тада говорило, починили југословенски грађани против југословенских грађана”, каже историчар.

Последице таквог размишљања данас се виде и у Србу, на обележавању устанка, где хрватски екстремисти не дозвољавају да се у чисто српском крају обележи почетак отпора геноциду, наглашава овај историчар.

Веза: Чедомир Антић: Сурове истине о логору смрти

Ратови се добијају вољом
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-09-2016, 10:12 PM
Порука: #48
RE: Јасеновац 1941 - ?



Ратови се добијају вољом
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-09-2016, 12:26 PM
Порука: #49
RE: Јасеновац 1941 - ?
http://www.alo.rs/dvadeset-napadaca-pret...iste/70297

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-10-2016, 07:57 AM
Порука: #50
RE: Јасеновац 1941 - ?



Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-10-2016, 12:34 PM (Последња измена: 29-10-2016 12:37 PM од Брада.)
Порука: #51
RE: Јасеновац 1941 - ?
Цитат:(Из репринта књиге “У мучилишту – паклу Јасеновац” Ђорђа Милише, Политика, Београд, 1991, а на основу фототипског ауторовог издања, Загреб, 1945.)

Хијерархија пакла Јасеновца била је састављена од највећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача.

Крволоци су уједно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили.

Само потреба још више крви мијењала их с положаја.

Помагачи, сакупљени са свију страна, нису претстављали поједине слојеве или крајеве саме земље, већ њену укупност. Најбројније је била заступана Херцеговина, затим Далмација, па Босна, Лика и све мање до Славоније, а најмање ужа Хрватска. Тих је било доста у Загребу, а из осталих крајева лако је било наћи по којег кољача.

Примитивни крајеви, откуда су углавном ницали кољачи и њихови помагачи, најзначајнији је пут за откриће велика потока људске крви, који је само незнањем водио све даље – паклу, и у њем гробљу најсвјетлијих синова земље и најбоље браће…

Уз примитивност и незнање, важан је и трећи фактор, а то је ум, па и сам интелекат, у служби лажи и мрака, тим и сам често такав…


Крвници-убице-кољачи или управа пакла:
Макс Лубурић: емигрантски натпоручник и све даље до генерала, заповједник цјелокупне усташке обране и повјереник свих логора.
Ивица Матковић, натпоручник, затим сатник, замјеник Лубурића.
Љубо Милош: поручник, затим натпоручник, заповједник свих логора са сједиштем у паклу.
Мајсторовић-фра Филиповић: натпоручник, свећеник, заповједник самог пакла.
Јеролим Маричић: заставник, затим поручник, заповједник дубине пакла – ИИИ. ц (простор ограђен жицом у који су смјештани заточеници одмах по довођењу у логор, одатле су одлазили на рад, ту су се одвијала најасвирепија и најстрашнија мучења, убијања, клања, а већина заточеника ту је остајала до краја живота – нап. И. Б.).
Инг. Хинко Доминик Пичили: посљедњи чин пуковник, заповједник радне службе у паклу.
Главни помагачи:
Драго Гашпаровић, водник, звани „Бонзо“. Страх и трепет свих заточеника. Извршилац најстрашнијих мучења у логорском затвору и мјесецима кољач у Градини.
Динко Шакић, заставник, мучитељ, убица и кољач у Градини.
Маринко Полић, кољач у Градини.
Алага Зулкић, водник, заповједник пилане. Убица, те страшни мучитељ тољагом и жељезном биковачом.
Анте Зринушић, водник, заповједник грађевинске групе. Извршилац посебних убистава, скопћаних с потешкоћама.
Славко Лисац, заставник, прикрити мучитељ.
Никола Хиршбергер, шофер. Тежи мучитељ батинама.

Осим споменутих, још су постојали многи помагачи, међу којима усташки агенти-заточеници, и још обични војничари, пратиоци, чувари и надзиратељи рада насипа. Под њиховим кундацима и батинама пало је на хиљаде заточеника при самом раду, и на истом мјесту затрпани у најкрвавијем насипу свијета…

Сви овдје изнешени претстављали су управу и помагаче им од почетка оснивања и даље концентрације. Касније, заповједници пакла, уз бројне своје помагаче, били су: Никола Гађић, Мирко Слишковић, Ивица Бркљарић, Динко Шакић и посљедњи инг. Пичили – сви на висини јединог задатка – убијање, и циља – што веће мучење и тамањивање заточеника…

http://www.carsa.rs/hijerarhija-pakla-lo...rezimenom/

Ратови се добијају вољом
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-10-2016, 03:58 PM
Порука: #52
RE: Јасеновац 1941 - ?
И после тога паде Крајина. Лепо у граду има женски има све.. Љутко

дигнимо пушке станимо у строј као Душан Силни кренимо у бој
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-12-2016, 10:07 PM
Порука: #53
RE: Јасеновац 1941 - ?
http://www.vaseljenska.com/vesti/hrvati-...ocina-ndh/

http://www.vaseljenska.com/vesti/hrvati-...pske-dece/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
13-12-2016, 10:15 PM
Порука: #54
RE: Јасеновац 1941 - ?
https://www.youtube.com/watch?v=6t3ocG33PGc

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-12-2016, 09:35 AM
Порука: #55
RE: Јасеновац 1941 - ?
Истребићемо вас стоко српска: Вандали оскрнавили још један православни храм у Хрватској!
Дреновци – Напуштени храм Светог великомученика Прокопија у Рајевом Селу у општини Дреновци у Хрватској вандали су оскрнавили накарадним натписима.

Фотографије је на Фејбук поставио свештеник Александар Класнетић и према његовим речима, сваки коментар је сувишан.

„Јавност сам хтео да упознам с оним што у Републици Хрватској још увек преживљавају Срби који су остали тамо да живе“, написао је изнад потресних фотографија Александар Класнић.

„Ниједан медиј у Србији није извештавао о овој напуштеној и овим накарадним натписима оскрнављеној светињи. На њима је да шарају – то је њихова слободна воља, а на нама је да светињу колико је могуће сачувамо и својим молитвама и трудом обновимо!!! И за крај ћу само да цитирам нашег блаженопочившег патријарха Павла : “Не допустите туђем злу да пробуди зло у вама“, навео је Класнић.
Извор: Јадовно

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-01-2017, 03:21 PM (Последња измена: 19-01-2017 03:22 PM од Брада.)
Порука: #56
RE: Јасеновац 1941 - ?
Цитат:Тихомир Станић: Одустао сам од филма о Јасеновцу, ниједна институција није заинтересована за то
"Снимање смо започели пре две године у Инзбруку, на гробљу хероине Дијане Будисављевић. Новчано су нас помогли град Инзбрук и градоначелница Ристин Опиз плорера. То је једина помоћ коју смо добили," истакао је глумац

Глумац и продуцент Тихомир Станић после десет година одустао је од снимања филма о Јасеновцу јер није успео да сакупи новац за овај пројакат, пише Информер. Како каже, највећа жеља му је била да на филмском платну прикаже страшан погром Срба у усташком логору, али нико није хтео да му да паре.

Ово остварење најављивано је као српски "Шиндлерова листа", али су изгледи да ће филм угледати светлост дана све мањи, јер за његов завршетак фали више од два милиона евра.

"За сада сам одустао од снимања филма о Јасеновцу. Борио сам се десет година да екранизује причу о највећем српском стратишту, али ниједна институција није заинтересована за то. Жао ми је због тога. Написао сам сценарио, почео снимање, али је све ту стало . a ја не могу ово да изгурам сам. Немам снаге, а ни енергије да се даље борим. Потребно је 2.320.000 евра да се сними филм. Декларативно ми сви пружају подршку, али нико не даје паре, "каже Тика и додаје да се нада да ће се овај филм 1 ипак снимити.

"Можда то не урадим ја, већ неко други. Људи доскора нису чули за Диану Будисављевић, која је спасла 12,000 српске деце из логора. Није припадала никаквој организацији, већ је њено ангажовање било плод њене личне одлуке и храбрости. Она, али и многи други заслужују да се њихова борба исприча на филму. "

Станић већ зна и које би глумце волео да види у главним улогама.

"Мислим да би Дијану могла да глуми Аница Добра. Главног команданта логора Макса Лубурића играо би Марко Јанкетић."

Тика Признаје да је финансијска помоћ стигла са неочекиване стране, али да никако није довољна.

"Снимање смо започели пре две године у Инзбруку, на гробљу хероине Дијане Будисављевић. Новчано су нас помогли град Инзбрук и градоначелница Ристин Опиз плорера. То је једина помоћ коју смо добили," истакао је глумац.

Станић је објаснио да је филм требало да буде његов морални дуг према настрадалима.

"Одрастао сам 12 километара од самог логора Јасеновац, у Козарској Дубици. Целог детињства сам слушао приче о Јасеновцу од мајке и рођака. Чак сам и упознао људе који су преживели боравак у том језивом логору. Филм је требало да буде мој морални дуг према њима
. "

http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalne...van-za-to/

Ратови се добијају вољом
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)