Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 3 Гласова - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Косово и Метохија
20-02-2018, 06:00 PM (Последња измена: 20-02-2018 06:51 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #351
RE: Косово и Метохија
Немачки медији: Тачи и Харадинај – водеће мафијашке фигуре на КиМ
20. фебруара 2018.

У критичким освртима на обележавање једнострано проглашену независност Косова, штампа на немачком језику констатује да су, десет година касније, разочарања и протести заменили некадашњи ентузијазам, те да је та територија остала заробљена у “сивој зони између конфликата прошлости и нејасне будућности”.

Ноје цирхен цајтунг пише, преноси Дојче веле, да се влада формирана у септембру састоји од дискредитованих бивших вођа побуњеника, који се, додуше, залажу за процес нормализације односа са Србијом, али, истиче, пре свега упадају у очи својим националистичким агитовањем.

Ново је, пише лист, то што су се успротивили својим међународним заштитницима.

“Већ донета одлука о формирању трибунала за расветљавање злочина почињених у рату на Косову, постала је политички спорна, да би је Приштина на крају ипак прихватила. Слично је и са либерализацијом визног режима са ЕУ. Она је већ договорена, али није уведена, јер Приштина одбија да се одрекне неколико квадратних километара територије”, наводи НЦЦ.

Све то, уз мањкавости на плану демократизације и борбе против корупције, довело је до великог заостајања Косова на путу ка ЕУ, што је, како се наводи, Брисел јасно ставио до знања презентирајући стратегију проширења на Западни Балкан.

“Млади са Косова су тако заглављени у земљи. Мафијашким водећим фигурама као што су Хашим Тачи и Рамуш Харадинај то је свеједно – они су уз помоћ својих веза из рата створили уносне приватне империје и нису много заинтересовани за кораке либерализације, јер би она могла да их угрози. Они су одговорни за то што је Косово најкорумпиранија земља Балкана са другом по висини стопом незапослености”, пише НЧ.

Лист пише да Приштина мора да узнапредује са споразумом са Србијом, који је, констатује, додуше, политички споран са аспекта суверенитета, али коначно доноси јасноћу.

“Осим тога, његово спровођење би појачало притисак на земље које не признају Косово. Али, нису сва решења у рукама косовских политичара. Они делају у оквиру који су им поставили међународни, и који је заробио земљу у стању између суверености и независности”, пише, између осталог, швајцарски дневник.

Исти лист у другом тексту износи зашто је “Запад при формирању косовске државе двоструко заказао”.

“Рат против Београда није добила УЧК, већ НАТО. После рата није остала земља која се сама ослободила, већ западни протекторат који је требало да изгради институције на темељу резолуције УН и да припреми решење питања статуса. И једно и друго се испоставило као претежак задатак”, наводи НЦЦ.

На Косову је, наводи се, етаблирао образац који и данас обележава однос западних сила са косовским елитама.

“Демократија и правна држава бивају жртвоване када угрожавају стабилност и урачунљивост”, пише лист и подсећа да је бивши и садашњи пермијер Рамуш Харадинај 2005. оптужен пред Хашким трибуналом, шеф УНМИК Сорен Јесен-Петерсен му је приредио срдачан опроштај и означио оптуженог као пријатеља.

Никакво чудо што су и најодважнији сведоци заћутали с обзиром на пакт између протектората и бившег команданта. Сеф УНМИК се, додају, после правдао. Рекао да је вече уочи планираних хапшења “имао позив из једне престонице” где му је речено да “спушта лопту”око читаве акције зарад унутрашњег мира.

“ЕУ је заменила УН али то генерално ништа није променило. Иако је мисија ЕУЛЕX 2008. обећала да ће хватати и крупну рибу”, то се није десило. Није недостајало новца, али јесте одважности и способности да се ступи у борбу са криминалним језгром политичког и економског поретка на Косову.

Берлински дневник Тагесцајтунг, истим поводом, пише о једној косовској кореографкињи која је у Приштини презентирала своју нову представу:

“Она сама има уговор у Националном балету, али тамо је плата толико мала да се она још није иселила из градског стана који дели са мајком, браћом и сестрама и очухом. Други уметници из њеног тима, који већ имају децу, морају да раде неки додатни посао. Просечна плата на Косову је 300 евра. Стопа незапослености међу младима је 65 одсто”, наводи лист.

Онај ко, како наводи Тагесцајтунг, познаје некога из политичке елите – лако налази посао.

“Но, највећи извор прихода је дијаспора, дакле, чланови породице у иностранству, који својој родбини шаљу неколико стотина евра месечно. На тај начин на Косово годишње стиже милијарда евра”, преноси лист.

Танјуг

Американци видели истину о Косову: Дечани су исто што и Палмира (видео)

Филм редитеља и продуцента Бориса Малагурског „Косово: Моменат у цивилизацији“ премијерно је приказан у Чикагу у сали Цркве Светог Стефана Дечанског. Филм се бави баштином Унеска на Косову и Метохији и приказује колико велика угроженост заиста прети српским манастирима на том делу територије Србије.

Пројекција филма ће се наредних дана одржати у Мајамију и другим америчким градовима, наводи „Српска телевизија из Америке“.

Борис Малагурски и овај филм добили су велику подршку у Чикагу а сама тема, прича и кадрови српских манастира на Косову и Метохији гледаоце нису оставили без коментара. Како каже аутор, филм је важан зато што треба свету да покаже шта се заправо дешава са српским наслеђем на Косову и Метохији.

Kosovo: Momenat u civilizaciji - Američka premijera u Čikagu
https://www.youtube.com/watch?v=8Hnlb4KNry0

Даљим попуштањем на Косову Србија ће ући у проблем са Русијом и Путино

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: НАЈГОРЕ СМО ПРЕГРМЕЛИ - САДА БИ БИЛО И ГЛУПО
И ШТЕТНО ПОКЛЕКНУТИ (КРАЈ

Путин је давно престао да понавља како ће се „Русија сложити са сваким решењем које предложи Србија“. Имајући у виду текућа дешавања у међународној политици и притисак САД на Русију источноевропским вектором, попуштање Србије је изазов за Москву. Не највећи, али им квари рачуницу и дугорочне планове на Балкану
Јасно и недвосмислено треба одбацити Ишингеров план. То је угаони камен у постављању Србије. Све док се по кулоарима шпекулише о његовим модификованим верзијама тема свих наших разговора је како „убацити Косово“ у УН
Треба се фокусирати се на имовинска питања. Снажним притиском у овом смеру се и добија на времену. Даљи преговори (ако их буде) морају бити искључиво о имовинским питањима. Ту брзих решења неће бити. Што је за нас добро, јер треба предузимати и остале мере
Треба тражити од Брисела „мапу пута“ за чланство Србије у ЕУ без Косова у УН. Друга опција је да Србија тражи пријем у ЕУ у својим уставним границама. Хоћемо у ЕУ заједно са Косовом. Јесте, део чланица ЕУ је признао „Републику Косово“, можемо се договарати о деловању Београда и Приштине у институцијама ЕУ, али не и о чланству Косова у УН
Покушај враћања целокупног процеса у УН треба такође да прати и конструктиван предлог да смо спремни расправљати о „коначном решењу“ (ма шта се под овим подразумевало) у формату међународне конференције. Распад Југославије је дубоко интернационализован процес, а косовска криза се без учешћа великих сила не може решити. Најлогичније је да то буде у формату СБ УН, односно пет сталних чланица
8. Када већ говоримо о међународним организацијама, а посебно УН, треба обратити пажњу на „фактор Русија“.

Када велике силе заузму „спољнополитички курс“ тешко и споро га мењају. Русија је превише инвестирала у „одбрану Косова“ у бројним међународним форумима. Још од октобра 1998. када је спречила први покушај доношења одлуке СБ о интервенцији против СР Југославије.

Владимир Путин је инвестиције увећао неколико пута. Од 2007. године поготово. Русија је тада, од јуна до августа, шест пута блокирала покушаје САД да „прогурају амандмане“ на резолуцију 1244 и фактички напишу нову, којом ће бити растумачено како Албанци имају право на референдум.

Даљим попуштањем на Косову Србија ће ући у проблем са Русијом.

Путин је давно престао да понавља како ће се „Русија сложити са сваким решењем које предложи Србија“.

Имајући у виду текућа дешавања у међународној политици и притисак САД на Русију источноевропским вектором, попуштање Србије је изазов за Москву. Не највећи, нити у било ком погледу пресудан, али свакако изазов који им квари рачуницу и дугорочне планове на Балкану.

9. Политичка динамика је већ споменута, а треба још додати да су уочљива жестока превирања међу албанским политичким партијама. Садашњи тренутак је драматичнији од оног средином деведесетих година, када су ликвидирања политичких првака постала уобичајена (због међуалбанског сукоба који је на крају изнедрио терористичку ОВК као најзначајнију политичку снагу).

Све чешћа неразумевања Албанаца и међународних фактора, као што је последње о формирању специјалног суда за процесуирање злочина ОВК, узрокују раст тензија и нове конфронтације.

Албанци још увек „дувају у једну тикву“ када је у питању њихов однос према Београду, али се радикализацијом њиховог унутрашњег сукоба или сукоба албанских првака са западним службама и то се може лако променити. Макар за мало и макар на кратко.

И ту ће се отворити простор да радимо на различите начине. Уосталом, не би нам било први пут. Имамо дуго искуство у таквом послу. Не треба очекивати велике резултате, али ово је и један од разлога због чега не треба правити даље уступке.

10. На крају, треба истаћи и да је процес депопулације Косова итекако уочљив. Са једне стране, међу косовско-метохијским Албанцима почиње да преовладава тренд који је пре петнаестак година захватио сународнике из Албаније, а пре 7-8 оне из Македоније. Број новорођених по жени се континуално смањује. Са друге стране, очајан социјално-економски амбијент и бесперспективност терају млађи свет у емиграцију.

Према различитим подацима који су укрштани претходних месеци (потрошња струје, број SIM картица, број изашлих на изборе...) претпоставља се да број становника Косова не прелази 1,1 милион. И њихов број ће се смањивати. Као што се смањује у Албанији, земљи са највећим релативним опадањем популације у нашем делу Европе.

Нема више популационог притиска који поспешује територијални експанзионизам. Такође, структурне промене у привредном систему показују да се на Косову одиграва прогресивна урбанизација, са свим последицама које такав процес доноси.

То већ данас више није оно пољопривредно друштво од пре четврт века, мотивисано ка куповини или отимању нових обрадивих површина и пашњака. Са те стране нема претње за Србију (или је она значајно мања него пре само две деценије), па нема ни разлога за тражење „брзог решења“ и „историјско разграничење“ како се „Албанци не би проширили до Ниша“. Тај аргумент отпада.

Или у контексту питања из увода: наставком текућих трендова за две деценије у Штимљу неће живети нико млађи од 40 година! Албански територијални експанзионизам ће се темељити на њиховој потреби да прошире „стратегијску дубину“ сопственог етнопростора, а не да освоје „нови животни простор“. А ту онда долазимо до сасвим другачије калкулације када говоримо о српско-албанским односима.

Када све ово имамо у виду, те се сложимо са тезом да на Косову и око Косова више не треба чинити никакве уступке, поставља се питање: какву политику водити?

Проблем Косова је мултидимензионалан, па је зато неопходно водити и такву (сложену) политику. Наравно, имајући у виду и све притиске који долазе са Запада (а који су усмерени да се финални споразум потпише до првог квартала 2019. године).

Десет је мера које се морају синхронизовано предузимати (опет, имајући у виду реалистичку школу мишљења и до сада преузете обавезе од стране различитих владајућих гарнитура у Београду, од средине деведесетих од 2017. године):

А. Инсистирати на испуњавању до сада преузетих обавеза. Колико тога треба Албанци да примене, а шта су урадили? Зашто потписивати нове споразуме када се постојећи не примењују? Такође, инсистирати на нашем тумачењу до сада договореног. Није у питању, на пример, само формирање ЗСО, већ и то да ова конфигурације не може бити невладина организација.

Ова мера подразумева и престанак давања двосмислених изјава, попут констатација председника Вучића изнетих у ауторском тексту за „Блиц“ или изјаве за „Вечерње новости“ да је могуће чланство „Косова у УН“ под одређеним условима. Такви иступи само охрабрују Албанце да не испуњавају ништа од потписаног.

Б. Фокусирати се на имовинска питања. Од 1999. године и успостављања ПИВ (на чијем челу бејаше Зоран Анђелковић) безброј пута је покушавано са овим, али се увек улазило у бирократске лавиринте и накарадна тумачења сложеног правног оквира на Косову од стране међународних званичника, те су резултати изостали. То се чинило због непостојања политичке воље да се имовинска питања темељно размотре.

Са друге стране, честе промене владајућих гарнитура у Београду, уз пратећа попуштања на Косову, утицали су да периодично ово питање са листе приоритетних склизне у категорију другоразредних.

Имовинска права су неотуђива, било да се ради о приватној, државној или црквеној својини. Снажним притиском у овом смеру се и добија на времену. Даљи преговори (ако их буде) морају бити искључиво о имовинским питањима. Ту брзих решења неће бити. Што је за нас добро, јер треба предузимати и остале мере.

В. Конструктивно и добронамерно Албанцима треба понудити да учествују у заједничким инфраструктурним пројектима који ће бити финансирани кроз формат „16+1“ и у решавању питања енергетске безбедности (уз припајање на Турски ток, најављени Посејдон или обновљени Јужни ток).

Уколико то не буду решавали у договору са Београдом, косовско-метохијски Албанци ће остати изоловани. Други начин за сарадњу са Кином и Русијом по овим питањима за њих не постоји. Они, наравно, могу одбити понуду и потврђивати своју лојалност САД, али то треба „држати на столу“, јер нити ће на Косово стићи инвестиције са других страна, нити ће моћи дугорочно да решавају питање енергетске безбедности без припајања на стратешки цевовод који ће пролазити територијом Србије.

Г. Јасно и недвосмислено треба одбацити Ишингеров план. То је угаони камен у постављању Србије. Све док се по кулоарима шпекулише о његовим модификованим верзијама тема свих наших разговора је како „убацити Косово“ у УН. Експлицитним одбацивањем Ишингеровог плана преговарачки простор се шири и ствара амбијент за дефинисање новог дневног реда.

Д. Непрестано тражити од албанске стране њихов компромисни предлог. По дефиницији, компромис се прихвата када су ставови исувише супротстављени и то као једино могуће решење. Али, компромис је врста решења конфликта код кога обе стране бивају потпуно, делимично или половично задовољне решењем.

Истина је да Албанци и не размишљају о компромису. Они могу (привремено) пристати на неке уступке, које ће онда у пракси избегавати да спроведу и њихово извршење пролонгирати у недоглед.

Где је код њих „унутрашњи дијалог“? Има ли неких предлога осим, како је то подвукао један њихов политички првак - чекања да „САД и ЕУ заврше са својим послом у Београду“!

Ако хоће договор, онда да чујемо шта је компромисни предлог. Ни са каквим новим компромисним предлогом Београд не треба да излази док га не чујемо из Приштине. Па ваљда је њима више стало да убрзају процес него нама.

Ђ. Када је о ЕУ реч, тражити од Брисела „мапу пута“ за чланство Србије у ЕУ без Косова у УН. Не може процес евроинтеграција бити условљен прихватањем Ишингеровог плана. То није био услов ниједном другом кандидату.

На крају, ако Србија јасно одбаци Ишингеров план, ЕУ мора размишљати о новом интеграционом оквиру за Србију.

Друга опција је да Србија тражи пријем у ЕУ у својим уставним границама. Хоћемо у ЕУ заједно са Косовом. Јесте, део чланица ЕУ је признао „Републику Косово“, можемо се договарати о деловању Београда и Приштине у институцијама ЕУ, али не и о чланству Косова у УН.

У другој варијанти ће бити занимљиво видети постављање Шпаније и Кипра (донекле и Румуније, Грчке и Словачке). Посматрано из ове перспективе, нисам сигуран да би „паралелни колосек“ Приштине у евроинтеграцијама резултирао и засебном столицом у ЕУ. И ту би се морао тражити оригиналан оквир. Али, у тим околностима би Србија била крајње конструктивна.

Хоћемо заједно са комшијама Албанцима у ЕУ. Можемо да се договарамо око њиховог наступа у ЕУ. Чак да будемо медијатор у преговорима Приштине са Мадридом и Никозијом. Да ту пронађемо решење, поштујући наше пријатеље из ЕУ чланица и уважавајући интересе комшија Албанаца.

Уколико ЕУ не прихвата ниједан од понуђена два модела, остајемо на еквидистанци, сарађујемо са ЕУ у постојећем формату, који још може бити унапређен низом уговора (од Шенгенског, до Даблинског споразума, где би првим нешто добили, другим нешто изгубили, али смо у таквој позицији).

Правну основу за такав наступ нам даје договор Макрон-Ердоган и идеја да Турска добије „специјални статус“ за сарадњу са ЕУ. Ако Турска добија „специјални статус“ као важан чинилац регионалне безбедности у Источном Медитерану, онда га може добити и Србија као незаобилазан фактор регионалне безбедности на Балкану.

Дакле, ми смо за тражење решења, али оно не може да буде постигнуто даљим уступцима на Косову.

На ове предлоге неко може реаговати са подсмехом. Да, можда би прва реакција ЕУ била глатко одбијање оваквих предлога Србије. Али, ЕУ би морала и да темељно образложи одбијање.

У неформалним разговорима „упућени појединци“ из Брисела нас обесхрабрују да са оваквим предлозима излазимо. Зашто? Зато што и они знају да одбијање и пратеће образложење могу проузроковати бројне последице и нове преседане. А ни једно ни друго им нити у овом тренутку, нити дугорочније, није потребно.

Е. Паралелно са предлозима ка ЕУ покренути питање рада EULEX-а. То се пре или касније мора учинити, без обзира на цену коју ћемо (краткорочно) платити у виду притисака и понеке претње.

Неред и брљотине на Косову делимично потичу и од корумпираности и неспособности EULEX-а. Та мисија није испунила своју сврху.

Са једне стране, тако се врши латентан притисак на евробирократију у фази разматрања наших предлога. Са друге стране, то је пут ка враћању целог процеса у УН.

EULEX је на Косово уведен саопштењем генералног секретара УН. Истим таквим путем се може и укинути. УНМИК је остао присутан.

За овај сценарио се релативно лако налазе савезници у УН. Исто као што се за расправу о раду EULEX-а могу наћи управо запослени у овој мисији који су се претходних година свачега нагледали и о томе оставили доказе који су изазвали афере и истраге.

Ж. Покушај враћања целокупног процеса у УН треба такође да прати и конструктиван предлог да смо спремни расправљати о „коначном решењу“ (ма шта се под овим подразумевало) у формату међународне конференције.

Распад Југославије је дубоко интернационализован процес, а косовска криза се без учешћа великих сила не може решити. Најлогичније је да то буде у формату СБ УН, односно пет сталних чланица.

УН се баве Косовом још од почетка деведесетих, имају дугу традицију по том питању. Такође, оријентација ка тражењу компромисног решења на Косову и Метохији је корисна и ради успостављања преседана по ком би се тражила компромисна решења за друге сличне кризе. Како на Балкану, тако и у другим деловима света.

То ће за УН-структуре деловати прихватљиво, без обзира што ће три сталне чланице СБ у првом тренутку чинити све да овај предлог опструишу. Опструкције последњих пет година им се нису исплатиле. Однос снага у свету се променио.

З. Током вођења вишесмерне политике, неопходно је чинити све како би се број земаља које су признале „Републику Косово“ смањио. Прво, тако се обесхрабрују нови кандидати да Косово признају. Друго, психолошки ефекти повлачења признања су јако важни.

Процес успостављања дипломатских веза са Приштином је потезом Суринама постао реверзибилан. Иначе, приликом признавања Косова је било свега и свачега у разним земљама. Албанци су махали неким признањима, али како је до њих дошло остаје дискутабилно и до краја неразјашњено. Зато се сви спорни случајеви (паушална процена је да их има најмање 10) морају испитати, извршити притисак на те државе, а за то затражити и помоћ Русије и Кине.

Постоје и случајеви, попут Египта, где је признавање Косова извршено у другачијим околностима, током велике унутрашње кризе и под притиском Муслиманског братства. Данас је у Каиру све другачије, па о признавању Косова треба поново разговарати. И бити упоран у томе.

И. Стално држати могућност организовања статусног референдума Републике Српске отвореним. У Бањалуци ће, све су прилике, још неко време постојати расположење за такав подухват. Ова могућност није уперена против БиХ, нити ми својим понашањем желимо да правимо проблеме, већ се само бранимо пред могућом одлуком о „уједињењу Косова и Албаније“.

Албанци стално прете тим потезом, а нису ретки ни појединци из западних држава који размишљају како им то треба дозволити. То је начин за притискање Београда: ако нећете да „Република Косово“ легитимизује свој статус у међународним односима, пустићемо их да праве Велику Албанију! Па нека онда Срби виде шта ће!?

Одговор на такву меру постоји, и без обзира колико се чинио радикалним и опасним, он се мора изнети. Зашто Албанци имају право да се уједињују, а Срби немају? То је начелно питање.

Уместо закључка: На први поглед неки предлози ће се чинити неизводљивим или неутемељеним. Да, они могу бити неизводљиви или чак неутемељени, али само због наших слабости. Предложене мере захтевају храбрости, много рада, добру поткованост аргументима, прилично дипломатске креативности и неколико ризика. Да ли смо способни да их изнесемо?

Судећи по стању у нашем институционалном апарату, као и зихерашком понашању оне тихе, конформистичке већине у нашој политичкој класи, уплашене да се заложи за било какав ризичан потез - сумњам. Али, треба имати у виду још две ствари.

Прво, да највеће кризе и најтежа искушења порађају најхрабрије потезе.

И друго, Срби су народ са дугом народотворном и нешто краћом, али ипак незанемарљивом државотворном традицијом. Претурили смо ми у историји много тога преко главе. Можемо претурити и ово.

Ма колико се чинило тешко и опасно.

Капацитети за вођење свеобухватније и одлучније политике свакако постоје. Питање је само да ли ће за тако нешто бити храбрости!?

Дозвољавање Косову да постане чланица УН ће бити само и искључиво последица наше слабости. А такве одлуке не само да историјски коштају оне који их доносе, већ и уводе друштво у опасне турбуленције. Оне воде ка „политичким преломима“, који су често катастрофални, још чешће трагични, јер узрокују дугорочну унутрашњу дестабилизацију и трајну поларизацију.

Треба их избегавати.

II

Верујућим људима је све јасно. Бог нам је дао Косово, са свим проблемима и патњама. То је најједноставнији пут да нас одржи у вери. Натера нас на преиспитивање, покајање и трпљење. Стрпљен је и спашен.

Косовска борба је и битка за наше спасење. Зато овој категорији делатника није потребан „унутрашњи дијалог“. Барем не на начин и теме како се он данас води.

(излагање на рунди „Унутрашњег дијалога о Косову“ организованој 19. фебруара 2018. године од стране Факултета за дипломатију и безбедност)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-02-2018, 07:12 PM (Последња измена: 20-02-2018 07:45 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #352
RE: Косово и Метохија
ОБРАДОВИЋ И РАДУЛОВИЋ: Тражимо да Скупштина расправља о Косову и Метохији

https://www.youtube.com/watch?v=KAjrsWiuzPg

Након иницијатива за разрешење председника Републике и изгласавање неповерења Влади, ПГ Двери и ПГ Доста је било покренуле су иницијативу за сазивање посебне седнице Народне скупштине на тему међународних притисака у вези са Косовом и Метохијом.

Двери и Доста је било сматрају да је ово тренутно најважнија тема и да нема смисла да се о томе говори по некаквим ћошковима и затвореним округлим столовима, а да се не расправља у највишем законодавном телу. Такође је нужно да Ана Брнабић, Ивица Дачић, Небојша Стефановић, Марко Ђурић и Александар Вучић одговоре на питања посланика о преговорима које воде и одлукама које доносе.

Бошко Обрадовић је представио разлоге за подношење овог захтева за посебну седницу и напоменуо да су Двери још 6. октобра 2016. предложиле једну такву седницу и данас то понављају заједно са посланичком групом ЂБ. Како је рекао ово је 11 по реду захтев, а ниједна седница није одржана, иако члан Закон о Народној скупштини и Пословник о раду Народне скупштине јасно дефинишу обавезу председника Скупштине да их закаже и обавезу министара да дођу на скупштинска заседања на актуелне теме на захтев народних посланика.

„Александар Вучић је дошао на власт зато што је обећао да ће завршити са Косовом својим западним менторима који су га и довели на власт 2012. Ако то није тако – зашто се не закаже посебна седница Народне скупштине на тему КиМ, па да највиши државни орган Републике Србије размотри најважније и најактуелније државно и национално питање данас?“ – рекао је Обрадовић.

Саша Радуловић је истакао да је очигледно велики притисак на Србију и да се све више говори о моделу две Немачке који подразумева да Косово добије столицу у УН, али без међусобног признавања. Он истиче да је јасно да је за тако нешто потребна промена Устава и избацивање преамбуле чему се „Доста је било оштро противи“. По њему то је један од разлога што нису били позвани на састанак са немачким званичницима, јер и они знају да на ставове ЂБ по овом питању не могу утицати.

Како је рекао, председница скупштине очигледно крши закон и пословник и игнорише захтеве за сазивање седнице те стога једини метод притиска треба да буду медији и зато ово треба да буде на насловним странама свих новина.

Подсећамо да су 4 народна посланика ПГ НС-Покрет за спас Србије подржала иницијативе за смену председника Републике и изгласавање неповерења Владе, док се остали народни посланици опозиционих ПГ још увек нису огласили у вези са овим иницијативама. ПГ Двери и ЂБ и даље очекују њихове коментаре.

https://www.youtube.com/watch?v=KAjrsWiuzPg

ПУТИН: Правим ВЕЛИКУ СРБИЈУ, ако НАТО припоји Косово Албанији

Како сазнаје Српски телеграф, руски председник Владимир Путин дипломатским каналима је пренео озбиљно упозорење да се не играју ватром Америци, НАТО и Едију Рами, који је у недељу запалио Балкан изјавом која практично предвиђа уједињење његове државе и Косова. У том случају, Русија би Србији припојила Републику Српску и север Косова и омогућила нашој земљи савез са Евроазијском унијом.

Могућност оваквог расплета најавила је за Глас Америке и Јелена Милић, НАТО лобисткиња и одличан познавалац свега што се дешава унутар Алијансе, која је дословно рекла да Путин нуди Србији Републику Српску, север Косова и царинску и трговинску унију са Евроазијом. На њене речи надовезао се генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавом да НАТО и ЕУ морају више да се фокусирају на Балкан, пошто се тамо „ствари развијају у лошем правцу“.

НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО

Нимало случајно, само три дана пре доласка руског министра Сергеја Лаврова у Београд (стиже сутра), огласио се главни амерички играч у региону Еди Рама:

– Албанија и Косово ће имати заједничку спољну политику, а не само заједничке амбасаде и дипломатске мисије. Зашто да немамо чак и једног председника, као симбол националног јединства – рекао је Рама на свечаној седници косовске скупштине.

Александров: Русија може да изгради савез са Србијом и да заједно освоје Косово
Ова идеја изазвала је мноштво реакција, а према сазнањима нашег листа, Москва је одмах дипломатским каналима најавила жестоку реакцију уколико би Албанци и њихови западни ментори покушали да реализују један овакав, сулуди план. То је и директна порука коју сутра доноси Лавров и пренеће је српским званичницима са којима ће разговарати, пре свих председнику Вучићу, а биће пренета и председнику РС Милораду Додику.

Аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је подршка Русије Србији извесна и да, ако буде настављено инсистирање на „великој Албанији“, Србија не треба да оклева да отвори питање поделе Косова и припајања РС.

– У случају да Албанци желе да реализују такав план, Русија и друге велике силе попут Кине морају стати уз Србију. Ако је легитимно питање Албанаца да створе „велику Албанију“, онда је сасвим легитимна и жеља Срба да припоје део Косова и РС – истиче Анђелковић.

Медојевић: Крајње је време да се формира коалиција православних држава

Са њим је сагласан и аналитичар из БиХ Џевад Галијашевић.

– То би било сасвим легитимно питање. Једина је разлика што Додик то не би чинио насилним путем, већ референдумом, гласањем, док НАТО границе прекраја насиљем. Разлика између НАТО и Путина је та да он не крши међународно право, није он тај који прекраја границе, његова идеја је очување међународног поретка онаквог какав је био, а чињеница је да је Косово одувек било део Србије. Он само подсећа Европу на значај неповредивости граница – подвлачи Галијашевић.

нђелковић: Ако је легитимна „велика Албанија“, онда је легитимна и жеља Срба да припоје део Косова и РС

АЖЕЊА

Да Русија има могућност да уради оно што науми, констатовао је и Михаил Александров, водећи експерт Центра за војно-политичка истраживања Московског института за међународне односе, блиског Кремљу.

– Уколико би НАТО физички напао руске интересе, Русија може да избије на Балкан, прегазивши Бугарску и Румунију, изгради савез са Србијом и да заједно освоје Косово – суштина је упозорења које је изнео Александров.

Галијашевић: Путинова идеја је очување међународног поретка какав је био, а Косово је одувек било део Србије
С друге стране, реагујући на Рамину изјаву, један од лидера опозиције у Црној Гори Небојша Медојевић предложио је коалицију православних држава, наглашавајући да је крајње време да се она формира.

Овако би изгледао Балкан

1. Републику Српску

2. Север Косова

3. Царинску и трговинску унију са Евроазијом

Реакције на Рамину изјаву Ивица Дачић

шеф дипломатије

ЕУ и западне земље забијају главу у песак пред великоалбанском политиком, која је највећа претња миру и стабилности у региону

Милован Дрецун

скупштински Одбор за КиМ

Ово још једном показује њихово дугорочно стратешко опредељење. Они од тога не одустају и узрок свих догађаја и страдања на КиМ је намера да нам узму део територије

Александар Вулин

министар одбране

„Велика Албанија“ је највећа претња за мир на Балкану и она мора коначно, након векова, да буде заустављена у својој експанзији, а КиМ је прави простор за то

Ненад Поповић

министар

Рамина изјава уперена је против мира у региону и представља непријатељски чин према Србији и српском народу

Марко Ђурић

директор Канцеларије за КиМ

Није добро када се показује претензија ка територији других држава. За нас је КиМ територија наше државе и, када неко испољи ту врсту претензија, то не може да буде прихваћено

Драматично: Албанци купили чак 12.000 станова у Нишу

Начелница Нишавског округа Драгана Сотировски упозорила је да Албанци масовно купују имања у унутрашњости Србије и шире своје територијалне претензије.

– То више није мит, него чињеница. Више не купују само имања у Куршумлији и дуж административне линије са Косовом већ и у унутрашњости и праве прстен. Постоје озбиљни подаци да је чак 12.000 станова у Нишу у власништву косовских Албанаца – упозорила је начелница Сотировски.

Извор: srpski telegraf

Ма ово је сугестирао Пади Ешдаун још за време НАТО бомбардовање, на једног ТВ политички програм.
Ако је он то мислио онда, он је вероватно имао више патирске дискуције око томе иза затворених врата. Да бих могао нешто тако изјавити уживо на ТВ.

Тако ова понуда је нешто некако веч имамо!

велика србија је тотално западни пројетк из концепције.......она је ПАРАДОКС тако кад гол га чујем, и кад се гол понавља у јавности, у физикалности СРБИ губе своје земљу и корене.....тај процес непрестаје........НИТИ СРПСКА ЖЕЉЕ ДА УСПРЕЋАВА.......што бих било прва така дешавање у 1300 година!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-02-2018, 09:48 PM
Порука: #353
RE: Косово и Метохија
Једног дана,даће бог...


[Слика: DWak_HYYX4_AARu_H6.jpg]

У славу предака, на понос потомака!!!

http://cojstvo.rs/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-02-2018, 02:26 AM (Последња измена: 22-02-2018 02:55 AM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #354
RE: Косово и Метохија
AUSTRIJA SE IZJASNILA: Kosovo JESTE nezavisna država!

Balkan je težište aktivnosti austrijske vojske, naglasio je Kunasek, dodajući da je austrijsko angažovanje u tom regionu tradicionalno visoko cenjeno

Ministar odbrane Austrije Mario Kunasek obišao je danas austrijski kontingent pri Kforu na Kosovu i rekao da je stav Austrije jasan, a to je da zvaničan Beč prihvata Kosovo kao nezavisnu državu.

Kunasek je u izjavi novinarima negirao da izjava austrijskog vicekancelara Hajnc-Kristijana Štrahea data "Politici" da je "Kosovo deo Srbije", ugrožava oko 440 pripadnika austrijske vojske u Kforu.

To što je Kosovo izabrao za prvu destinaciju za posetu austrijskim vojnicima, kako je istakao, nema nikakve veze sa debatom o izjavi Štrahea, već se radi o dugo planiranoj poseti.

Balkan je težište aktivnosti austrijske vojske, naglasio je Kunasek, dodajući da je austrijsko angažovanje u tom regionu tradicionalno visoko cenjeno.

Sa oko 440 vojnika iz svih austrijskih pokrajina, medju kojima je i sedam žena to je, kako je podsetio, najveći kontingent austrijske armije u inostranstvu.

Rekao je da njegova poseta nije politička misija, već upoznavanje sa medjunarodnom misijom.

Kunasek će sutra posetiti Bosnu i Hercegovinu gde oko 200 vojnika učestvuje u mirovnoj misiji EU EUFOR/Althea.

Ministar odbrane Austrije je 1999. kao vojnik, na pola godine bio u mirovnoj misiji u Bosni.

Atentat na Olivera Ivanovića izvela su dvojica operativaca, pripadnika islamske države iz grupe Lavdrima Muhadžerija, poznatog kao Kapetan Lav iz Kačanika, utvrdili su ruski obaveštajci koji su izveštaj o tome dostavili srpskim službama, saznaje Srpski telegraf od izvora iz bezbednosnih struktura.
Muhadžerija su nedavno u Siriji ubili upravo Rusi, dok njegova grupa godinama deluje na Kosovu.

– Iako su oni povukli obarač, zločin su organizovali zajedno sa američkim obaveštajcima, za koje se u izveštaju navodi da imaju tajnu bazu u cementari u Kačaniku, a pomogla su i trojica Srba – podaci su koji su došli specijalci iz Moskve.

(Srpski telegraf)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-02-2018, 06:49 PM (Последња измена: 23-02-2018 06:55 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #355
RE: Косово и Метохија
Montgomerijeva četiri scenarija za Kosovo
Tanjug 23. februar 2018. 16:13
Bivši američki ambasador u Srbiji smatra da je prva prepreka to što kosovski Albanci imaju jaku podršku Amerikanaca da se drže stava o nezavisnosti Kosova u okviru postojećih granica.

Kompromis po pitanju Kosova moguć je samo u direktnom dogovoru Beograda i Prištine, kaže za Tanjug bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri, ali ističe da nije optimista po tom pitanju.

Pročitajte još: Albanski predsednik protiv podele Kosmeta

"Nisam optimista po pitanju Kosova i očekujem da će to pitanje nastaviti da opterećuje region", rekao je Montgomeri, na pitanje ima li, po njegovom mišljenju, prostora za komprimisno rešenje, s obzirom na to da Priština ne prihvata ništa osim nezavisnosti.

“Moje lično mišljenje je da, ako će biti kompromisnog rešenja, onda će ono biti rezultat direktnog dogovora između Beograda i Prištine", kaže Montgomeri, ali ukazuje da za jedan takav sporazum postoje dve velike prepreke.

Prva prepreka je, kaže, to što kosovski Albanci imaju jaku podršku Amerikanaca da se drže stava o nezavisnosti Kosova u okviru postojećih granica.

Pročitajte još: Albanija i Makedonija otkazale učešće na regionalnom skupu zbog Kosova

“Sve dok SAD budu imale taj stav, male su šanse da bi ijedan političar, kosovski Albanac, preuzeo politički rizik ''predaje'' bilo koje teritorije”, smatra on.

Ako ova prepreka uopšte može da se prebrodi, najveća šansa za to je upravo sada, u Trampovoj eri, jer najviše strukture američke vlade uopšte ne zanima ovaj region, dodaje Montgomeri.

Druga prepreka je to što bi dobar kompromis bilo ono što bi mnogi na obe strane u velikoj meri smatrali neprihvatljivim i čemu bi se jako protivili.

“Mislim da bi to bilo veoma teško I za Srbiju I za kosovske Albance, ali, posebno za ove druge”, kaže Montgomeri.

Prema njegovom mišljenju, postoje četiri moguća ishoda kada je reč o Kosovu.

Prvi, kako kaže, jeste produžetak aktuelne situacije, što bi na kraju bilo iskorišćeno kao razlog da se blokira prijem Srbije u EU.

Drugi je normalizacija odnosa bez direktnog priznanja nezavisnosti Kosova sa srpske strane.

“Očekujem da će EU tražiti od Srbije da utiče na Rusiju da prestane da blokira prijem Kosova u UN u zamenu za članstvo Srbije u EU”, kaže nekadašnji američki diplomata.

Kao treći mogući ishod on vidi to da će pred Srbiju, na kraju procesa pridruživanja, biti stavljen izbor po principu “uzmi ili ostavi” - "priznajte nezavisnost Kosova I ulazite u EU, odbijte I nećete biti član".

Četvrti mogući ishod jeste da srpsko rukovodstvo I rukovodstvo kosovskih Albanaca postignu bilateralni sporazum, u kojem će biti elemenata koji se međunarodnoj zajednici neće dopasti.

Kao primer takvih elemenata, Montgomeri navodi neki vid podele Kosova I uključenje manjeg dela teritorije u Srbiji koji je sada pretežno naseljen Albancima.

“Znaćete da je kompromis dobar kada mu se ključni akteri na obe strane oštro protive”, zaključuje Montgomeri.

Komentarišući nedavnu posetu senator Rona Džonsona Srbiji kaže da je on samo ponovio standardne američke stavove, te da njegovu posetu, imajući to u vidu, ne treba interpretirati kao nekakav vid pritiska.

Na pitanje o rusko-srpskim odnosima I zahtevima EU da Srbija harmonizuje svoju spoljnu politiku sa evropskom, pa I kada se radi o Rusiji, Montgomeri kaže da taj zahtev treba sagledavati u svetlu činjenice da mnogi u EU uopšte ne žele nove članice, a posebno ne one koje imaju ozbiljna pitanja sa susedima.

EU već ima ozbiljne probleme, ukaztuje, I dosta je onih koje brine prijem novih članica.

“Ali, umesto da to kažu direktno, ti skeptici pokreću razna pitanja I pokušavaju da izvrše pritisak na Srbiju da se tome prikloni. ''Rusko pitanje'' spada u tu kategoriju", uveren je Montgomeri. "Skeptici su na dobitku u svakom slučaju: ako se Srbija ne prikloni, oni mogu da kažu - ''nije spremna za EU''. Ili, Srbija se prikloni I to pitanje nestaje, a pojavljuje se novo I tako bez kraja I konca ”, zaključio je Vilijam Montgomeri.

ЗАХАРОВА СРБИМА: Запад ће вас газити ако попустите, отимање Косова је незаконито

Отимање Kосова је незаконито и понижавајуће! Зато треба мислити на своје националне интересе и стрпљиво их претварати у реалност, поручује Марија Захарова, директорка и портпаролка у руском министарству спољних послова, једна од најближих сарадница Владимира Путина и Сергеја Лаврова, са којим је дошла у посету Београду и присуствовала свим његовим састанцима са српским званичницима.

У интервјуу за Српски телеграф жена за коју кажу да пред њом дрхти Запад, позната по лепоти, али и бритком, оштром језику којим меље непријатеље Русије, између осталог поручује да су састанци са српским лидерима увек топли и срдачни, као и да је размена поклона са министром Ивицом Дачићем већ постала традиција.

Шта мислите о притиску САД на Србију? Шта ће на крају бити с Kосовом?

– Нажалост, притисци и методе силе су визиткарта Америке. Али постоји једна тајна, оне који подлегну њиховим притисцима Америка не жали и не опрашта им ништа. Зато треба водити ту политику која одговара интересима Србије и српског народа и ти интереси треба да буду дугорочни. Kосово је Србији отето незаконито. То је било понижење националних размера. Треба мислити на своје националне интересе и стрпљиво их претварати у реалност.

ВУЧИЋ: Србија за компромисно решење косовског проблема

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у Софији да Србија жели да косовски проблем реши компромисом и захвалио је председнику Бугарске Румену Радеву на подршци коју пружа Србији на европском путу и што се залаже да се о томе чује и став Србије.

Напомињући да је за Србију пријем у чланство ЕУ 2025. године амбициозан циљ, Вучић је рекао да ће Србија дати све од себе да испуни све критеријуме, истовремено подсећајући да за њу постоји додатни критеријум, који није постојао за друге земље ЕУ, а то је решавање проблема са КиМ.

„Ми желимо да постигнемо компромис — да ли ћемо у томе успети, не зависи само од једне стране, јер је за сваки компромис потребна сагласност и воља најмање двеју, а понекад и више страна“, указао је председник Србије након састанка са председником Бугарске.

Он је посебно захвалио бугарском колеги Радеву што је више пута рекао да је важно да се глас Србије чује.

„Ако неко мисли да је решење у томе да Србија све изгуби, а да сви други све добију, да буду задовољни, а да Србија буде незадовољна и понижена — ми сматрамо да ту решења неће бити, зато и јесмо за компромис и зато смо захвални председнику Радеву што жели да чује и идеје Србије и проблеме и изазове са којима се суочавамо“, нагласио је Вучић.

Хеј БУДАЛО од којом компромисном решење ти говорис.......?

Земља ти је ОТЕТО, НА СИЛОМ И ПРЕВАРОМ......А 70 ГОДИНА ВАША КОЛЕКТИВНИХ ХАРИ КИРИЈА НИЈЕ ОВСТЕ ПОМОГЛО..........ДОШТА ВИШЕ СА ПОЛИТИКА СРПСКИ ХАРИ КИРИЈА!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-02-2018, 02:01 AM
Порука: #356
RE: Косово и Метохија
Gambija preispituje odluku o priznanju Kosova

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković zahvalila je ministru inostranih poslova Gambije na najavi ponovnog razmatranja odluke o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković zahvalila je ministru inostranih poslova Gambije Usainu Darbou na najavi ponovnog razmatranja odluke o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.

Ona je istakla da se Srbija nada pozitivnim vestima, u skladu sa međunarodnim pravom i u interesu dijaloga, saopšteno je iz kabineta predsednice parlamenta.

Darbo je rekao da Gambija razmatra niz spoljnopolitičkih odluka donetih u periodu prethodne vlasti, posebno uključujući odluku o priznanju Kosova i Metohije i naveo da je želja Gambije da odnosi sa Srbijom budu unapređeni i na bilateralnom i multilateralnom planu, na temelju međusobnog poverenja i poštovanja.

PROČITAJTE JOŠ: Haradinaj pozvao BiH da prizna nezavisnost Kosova

On je istakao da je cilj njegove posete jačanje i konkretizacija odnosa između dve zemlje i dodao da će buduća saradnja dva parlamenta dati značajan doprinos jačanju veza Srbije i Gambije.

Gojković je zahvalila šefu diplomatije Gambije na poseti Srbiji i istakla da je u pitanju prva poseta nekog zvaničnika te afričke zemlje posle mnogo godina, koja otvara nova vrata i mogućnosti saradnje na svim nivoima između dve države.

PROČITAJTE JOŠ: Egipat povlači svoje priznavanje Kosova?

Predsednica Parlamenta je naglasila da postoji interes za razvoj međuparlamentarne saradnje na nivou radnih tela, parlamentarnih delegacija u međunarodnim parlamentarnim organizacijama, kao i na najvišem parlamentarnom nivou i navela da je Narodna skupština spremna da pruži doprinos ukupnoj saradnji kroz proces ratifikacije sporazuma koje budu inicirale dve vlade.

Gojković je ukazala da je značajan osnov za razvoj parlamentarne saradnje Memorandum o međuparlamentarnoj saradnji Narodne skupštine i Pan-afričkog parlamenta, potpisan 2017. godine, kao platforma za konkretno unapređenje odnosa.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-02-2018, 02:04 PM
Порука: #357
RE: Косово и Метохија
Александра Павић
https://www.youtube.com/watch?v=SsUypWgEriI
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-02-2018, 03:54 AM (Последња измена: 25-02-2018 04:25 AM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #358
RE: Косово и Метохија
СПРЕМА СЕ ИЗДАЈА ДРЖАВЕ: Шиптарима столица у УН, аутономија на чекању за Србе
23:03 24.02.2018.

Европска унија и њен најближи партнер САД захтевају од Србије и Албанаца на Косову да хитно потпишу правно - обавезујући споразум, а званичници српске и шиптарско-окупаторске стране грађане полако припремају на то. Простора за компромис има мало а, како сада ствари стоје, "у игри" су столица у УН за Косово и аутономија и посебан статус за Србе и Српску православну цркву на КиМ.

Чини се да ни српски, ни шиптарски званичници никад нису били толико помирљиви и спремни на компромис као што је то случај у последња два месеца. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је споразум о нормализацији односа са Приштином „поглед у будућност“, као и да постоје различити модалитети тог документа. Он је такође рекао да да ће Србија уколико жели у Европу морати да плати цену, као и да ће свој предлог изнети пред народ.

Од шиптарског председника Хашима Тачија недавно смо први пут чули да није реално у овом тренутку очекивати да Србија призна Косово, али верује да ће већ ове године бити постигнут историјски споразум са Србијом, који „не би морао да значи признање независности, али који би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама“.

Запад ће много да изгуби уколико званични Београд са Приштиномне направе политички споразум. Србија ће стајати на путу ка ЕУ, док су шиптарске власти незадовољне јер их и даље није признало више од 100 држава, међу којима је и пет земаља ЕУ. Уколико све остане како јесте, неће доћи ни до напретка у евроинтеграцијама.

Докле су спемни Београд и Приштина да иду у постизању компромиса? Које су „црвене линије“ за обе стране?

Јањић: Самоуправа за Србе, заштита за манстире СПЦ

Добар познавалац прилика на Косову Душан Јањић сматра да су све приче о аутономијама и поделама „отпале“ још 2001. године када је Србија прихватила да је КиМ статистичка јединица у Еуростату, затим када је прихваћено да се ССП не односи на Косово, и коначно првим Бриселским споразумом из 2013.

– Због свега тога, враћања на старо нема, али постоји оно што је интерес Србије, од којих су неке ствари већ дефинисане – наводи Јањић.

Како каже, интерес би могао да буде да Србија тражи мањинску самоуправу за Србе на Косову, као што је имају и Албанци у осталом делу Србије. Такође, по њему, интерес Србије би био заштита културног наслеђа што се, како каже, налази и у плану Мартија Ахтисарија, а који између осталог предвиђа да је СПЦ искључиви власник своје имовине на Космету, са искључивим дискреционим правом да управља својом имовином и има приступ својим објектима, као и да духовне вође имају право на додатну безбедност, имунитет и друге привилегије.

– То би требало да буде и део споразума између Београда и Приштине, који ће се усвајати Генерална скупштина УН, тако да ће то постати међународона обавеза – објашњава он.

Јањић наводи и да на Косову није урађена реституција, али да би Србија ту могла много да добије. Као интерес Србије, он наводи и „људску, али и тврду безбедност“, која би се односила на сарадњу и када је реч о, рецимо, временским непогодама попут поплава и пожара, али и размену обавештајних података када је, рецимо, реч о криминалу.

– Интерес би могле да буду и административне линије, у смислу да се стабилизује ситуација и да оне буду лаке за прелазак, али рекао бих да ће ово питање бити дуго решавано. Србија ће пре до Косова бити у ЕУ, а ако ово питање не реши, имаће огромне трошкове – прича он и додаје да је важна и сарадња на регионалном развоју, као и енергетска безбедност.

Сурлић: Шриока аутономија, власништво над предузећима

Да би Срби на КиМ могли да добију широку аутономију сматра и Стефан Сурлић, докторанд на ФПН. Он за „Блиц“ наводи да би на томе Србија требало да инсистира, али и на власништву над предузећима на Косову и заштити културне баштине.

– То би покрило и културни и политички и економски аспект живота Срба на КиМ – каже Сурлић.
Стефан СурлићКако наводи, ако би Србија добила Трепчу, Газиводе, Брезовицу, то би било добро за људе који живе на КиМ, јер су ова предузећа витална за њихову егзистенцију у јужној српској покрајини.

– Они би у Србији остали кроз здравствени и образовни систем, тако да би било као да живе у Србији, док би са друге стране Албанци остварили своју државност. Овакво решење чини ми се да би било одрживо – закључује Сурлић и додаје да је Заједница српских општина (ЗСО) уствари само модификација у односу на Ахтисаријев план, као и да и међународна заједница заправо “игра” у оквирима који су одавно постављени.

Албанци: Признање независности или сада или пред улазак у ЕУ

Шиптарски аналитичари са Косова међутим чини се не верују да би власти у Приштини могле толико да изађу у сусрет Београду, као што то мисле саговорници „Блица“ из Београда. Од Србије очекују признање независности јужне покрајине, ако не сад, онда пред сам улазак у УН.

Имер Мушколај, колумниста и активиста цивилног сектора на Косову, наводи за „Блиц“ да би Приштина могла Србима да понуди Заједницу српских општина са извршним овлашћењима, већим него што је то предвиђено Бриселским споразумом.

– То би била нека врста аутономија, која није предвиђена Уставом Косова. Ипак, процес преговора и потписивања споразума треба што пре да се заврши – каже Мушколај.

Он истиче да верује да ће Београд наставити „рат“ против шиптарске независности, али додаје да ће се прва фаза нормализације односа две стране завршити столицом Косова у УН-у.

– У другој фази, односно пред сам улазак Србије у ЕУ, очекујем признање независности – завршава Мушколај.

Извор: Блиц,
Незнам којих су тамо мајстрои у Србии-инфо......али кад понављаш вести, са друге сајтове, ако ти немаш супротне чланке, ти безплатно шириш ту намерну психозије.

ОД ТИТО
ДО МИЛОШЕВИЋ
ДО КОСТУНИЦА
ДО ТАДИЋ
ДО НИКОЛИЋ
ДО ВУЧИЋ

Српски референдум око Косово и Метохије, није никад било, нити широк мисљење Срба!

Што без прекидно овде имаш је један ДИКТАТ У МИСЉЕЊЕ......

Кад се говори од референдум.......ОН ЈЕ ВЕЋИ од гомила необразовани лилипутанаца у Отаџбини, он је заиста већи..... из чистог разлог зашто Срби у диаспори, баш припадају један од најобразованих део Српског света. И оних припадају један непонишљивих део Српство, којих преци нису се предали ЗЛО КОМУНИЗАМ и БЕЗБОЖНОСТИ!

Сва национални интерест Срба је било УКИНИТО, СА КОМУНИЗАМ.......ја овсте невидим да се то овсте изменило!......Стање је боље него је било

НАШ ГЛАС ТИ ЈЕ НАЈЧИСТИЈИ, НАШ ГЛАС ПРЕСТАВИ ЈЕДАН НЕКОБЉЕБЉИВИХ ДЕО СРПСТВА!

Кад Преседник ради супротно УСТАВ, и кад ради супротно национални интересе сопствене државе, онда реч IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ....СЕ АКТИВИРА?

СТВАР ШТО СЕ ТО НИЈЕ ДЕСИЛО У

УДБИ
У ВОЈЦИ
И МЕЂУ ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ И ГРУПЕ

ГОВОРИ ДА ВИ БУКВАЛНО НИСТЕ У СТАЊЕ ДА РАДИТИ БИЛО ШТА, ЗАШТО СТЕ СВИ ИЗДАЈНИЦИ КАО КОЛЕКТИВ!

А народ је превише глуп, да било што уради!

Борба без краја и конца: Да ли је Космет заиста последња препрека ка ЕУ?
у Политика 24. фебруара 2018. 2 Коментара

Београд – Да ли ће Брисел, ако Србија и потпише правно обавезујуци споразум са Приштином као услов за улазак у ЕУ, из рукава извући неки нови, питање је које је актуелизовао бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери, а овдашњу јавност, и то не само скептике, подсетио на бриселску политику „покретних циљева“.
Тај термин, иначе, појавио се у српској јавности када је постало јасно да, оног часа када наша земља савлада неку од „препрека“, из Брисела стиже упозорење да је на видику нова.
Тако је „хашки услов“ висио Србији над главом све док нису испоручени и последњи бегунци од хашке правде, Ратко Младић и Горан Хаџић, да би, готово сутрадан, искрснуло питање Косова и Метохије, до тада готово па непоменуто.
У међувремену се, додуше, појавила још једна „сметња“ пред Србијом у виду Русије, те захтева да Београд усклади своју спољну политику са ЕУ, пре свега по питању санкција Москви. Да ли је, дакле, извор захтева које Србији испоставља ЕУ практично непресушан?
Монтгомери верује да – јесте.
Он је, наиме, на питање Тањуга о томе да се од Србија пре уласка у ЕУ очекује да хармонизује спољну политику са европском, па и када се ради о Русији, указао да многи у ЕУ уопште не желе нове чланице.
„Ако се Србија не приклони, они могу да кажу: „Није спремна за ЕУ“. Или, Србија се приклони и то питање нестаје, а појављује се ново и тако без краја и конца“, каже Монтгомери.
„Услов свих услова“
Сада је „услов свих услова“ за европске интеграције – нормализација односа са Приштином.
Као да та нормализација зависи само Београда, како на то упорно подсећа и председник Александар Вучић, који указује и да се не може говорити о договору ако се при том мисли да једна страна треба да добије све, а друга – ништа.
На то је, бар засад, са Запада стигла равнодушна констатација: нађите креативно дипломатско решење.
Унапред је, међутим, сугерисано да није прихватљив „вишак креативности“, попут идеје о подели Косова, на пример, али је, истовремено, остављено и довољно слободног простора за могућа нова тумачења, условљавања и притиске…
Уосталом, 2025. година – као година која је коначно, на више пута поновљене захтеве председника Вучића да нам се стави у изглед некакав временски рок у којем се Србија види као део Уније – не обавезује превише ЕУ, али оставља доста простора и времена за могуће нове захтеве.
То се не може искључити, поготово на фону више пута последњих месеци поновљеног „објашњења“ да ЕУ у новом таласу проширења неће да понови раније грешке, односно да више „не жели да увози проблеме“.
Шта је следеће?
Неки од услова лако се поново могу извући из пакета билатералних тема, попут проблема разграничења Србије са суседима, што је и наведено у Стратегији за Западни Балкан…
Да ли је, дакле, борба Србије за улазак ЕУ „без краја и конца“?
Ако и јесте, не може се порећи да и сама та борба није усмерена на улазак кроз врата ЕУ, већ је и пут који нас, како каже и српски председник, приближава вредностима европских друштава, квалитетнијем животу и бољитку грађана.
Директор Центра за проучавање глобализације Дејан Милетић за Танјуг каже да Србија не може да одустане од националних интереса, али и да мора да размишља о економском јачању, а ту, како напомиње, ЕУ може да има озбиљну улогу и да нам помогне.
Милетић истовремено сматра да су условљавања Србије на том путу контрапродуктивна.
Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић мисли да није без значаја и тежине чињеница да је Србија заузела кључно место у Стратегији ЕУ.
Она верује да је остварење те Стратегије могуће, и да постоји „реална шанса“ да Србија „крупним корацима“ иде ка пуноправном чланству.
„Да ли ће то бити једноставан процес? Свакако не, али постоји довољан број партнера у ЕУ са којима делимо заједничке интересе и са којима видимо значај те заједничке будуће перспективе“, рекла је Јоксимовић.
Вести, Танјуг

IMPEACHMENT/ОПТУЖБА ЗА ВЕЛЕИЗДАЈУ
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-02-2018, 02:47 AM (Последња измена: 27-02-2018 03:23 AM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #359
RE: Косово и Метохија
https://srbin.info/2018/02/26/vucic-nema...pristinom/

ЧАНАК: Биће немира на северу Косова који ће ићи на руку Путину
22:55 26.02.2018.

"У наредном периоду биће доста немира на северу Косова који ће ићи на руку Путиновој администрацији, зато што ће то довести до јачања проруских екстремистичких снага у самој Србији. Избијање таквих нереда може се догодити и у Београду после мартовских избора", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције.

„Не можете бити министар у Србији, а радити за Русију“



Спреман је, додаје, да такве информације уступи надлежним органима Србије. За убиство Оливера Ивановића, истиче лидер ЛСВ-а, никада није оптуживао Русе, али ће увек рећи да су интереси Русије овог тренутка сувише блиски нестабилности какву доносе таква политичка убиства. Србија, међутим, има европску визију будућности и неће бити „непотопиви руски носач авиона и ракета на Балкану“.

– Србија је тренутно окружена, практично, чим се Македонија усагласи са Грчком око имена и она ће постати чланица НАТО – земљама ЕУ и НАТО и идеја да Србија буде непотопиви носач авиона у Русији је одавно присутна. Међутим, поента појачане активности руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова је у томе да се што више то спречава, одуговлачи и да се на неки начин Србија доведе пред свршен чин, да се то једноставно учини немогућим – тврди Чанак.

​- Србија треба да буде извор нестабилности на Балкану, да би се на основу тога трговало са деловима Украјине, Грузије или других земаља – али, превасходно Украјине. У питању је потреба да се што ближе срцу Европе има неко чврсто упориште – то су у овом случају Србија и Република Српска – каже Чанак.

Што се тиче ситуације на северу Косова, лидер ЛСВ каже да „оног момента када се склопи интерес једне црне рупе, што сада представља север Косова у некаквом фискалном монетарном смислу, раја за организовани криминал и разне подземне радње свих могућих служби на свету, потпуно је јасно да је у таквим условима само питање времена када ће да експлодира“.

На питање да ли је српски министар спољних послова експонент руске политике, Чанак каже да „нема податке да је Ивица Дачић руски шпијун, али да мора да постави питање – како је могуће да нисмо видели ниједном да се Дачић у било ком делу сукоби са мишљењем било ког руског званичника“.

– Не можете бити министар спољних послова Србије и радити за Русију. Свако ко је министар у Србији мора да ради за ову земљу. Ја разумем да се мора лавирати и на Исток и на Запад, али стално имати некакав тврд став према Западу,а прихватати све ставове Москве као најмудрије, то ми звучи мало чудновато. Управо ту сада настаје неспоразум – закључује Ненад Чанак


Извор: Radio Slobodna Evropa

Дачић: Американци су веома пажљиво саслушали наше иницијативе за решење проблема КиМ
14:22 26.02.2018. коментараШтампај
ПОРУЧИО БРИСЕЛУ И ПРИШТИНИ: НЕМА ЕВРОПСКЕ ШАРГАРЕПЕ ЗБОГ КОЈЕ ЋЕМО СЕ ОДРЕЋИ КОСОВА


„Српска страна не пристаје на било какве преправке већ договореног споразума о Заједници српских општина. Ако ЕУ пристане на тако нешто, а верујем да неће, онда пада цео процес дијалога и за нас ту више неће бити места“
„Питао бих све у ЕУ - како то да су промењиве само границе Србије, а све друге су као уклесане у камен. Прво су отцепили Косово од Србије, и сада нам говоре да нема више шта ту да се прича. Ма, како да не. Кад је то завршена прича, што нас зову на дијалог?“
МИНИСТАР спољних послова Ивица Дачић рекао је да нема те „европске шаргарепе“ из ЕУ, због које би Србија добровољно пристала да се одрекне Косова.

„Лицемерно је да поједини кругови у Бриселу од нас очекују историјски харикири, а ни они сами унутар ЕУ немају јединствен став о косовском питању“, рекао је Дачић.

Говорећи о данашњем наставку бриселског дијалога Београда и Приштине, Дачић је рекао за „Вечерње новости“ да српска страна не пристаје на било какве преправке већ договореног споразума о Заједници српских општина.

„Ако ЕУ пристане на тако нешто, а верујем да неће, онда пада цео процес дијалога и за нас ту више неће бити места“, навео је Дачић, напомињући да су у том споразуму јасно назначене обавезе обје стране, али да изгледа у Приштини пате од амнезије.

Дачић је оценио да у делу међународне заједнице и у Приштини постоји очигледна тежња да се Срби на северу Косова прогласе за дестабилизујући фактор.

„Мислим да се играју ватром, коју распирује и нечињење ЕУ када је реч о ЗСО, од које сигурно нећемо одустати по цену краха дијалога“, поручио је Дачић.

Он је рекао да је сада лакше разговарати са администрацијом у Вашингтону, што је велика шанса за Београд, јер Америка не жели нову нестабилност и показала је интересовање за српску иницијативу о трајном решењу за Космет.

Дачић је истакао да се до решења мора доћи искључиво компромисом, а не наметањем става Србији да мора да призна независност Косова.

„Питао бих све у ЕУ - како то да су промењиве само границе Србије, а све друге су као уклесане у камен. Прво су отцепили Косово од Србије, и сада нам говоре да нема више шта ту да се прича. Ма, како да не. Кад је то завршена прича, што нас зову на дијалог?“, упитао је Дачић.

Он је додао да не очекује да ће земље чланице ЕУ које нису признале Косово, променити свој став.

Коментаришући изјаву албанског премијера Едија Раме о једном председнику за Албанију и Косово, Дачић је рекао да је то још једна потврда великоалбанске политике, која је веома жива и присутна код свих албанских политичара.

„Замислите само када би Србија дала неку сличну најаву, на пример, да ће са Републиком Српском да има једног председника и једну спољну или безбедносну политику?“, навео је Дачић.

„Нема преправки - Бриселски споразум смо потписали ја, Ештон и Тачи“
„Формулацију правно обавезујући споразум измислио Штефан Филе, у тренутку када је усвајан Бриселски споразум. Имао је задатак да припреми некакав документ. Није му полазило за руком да нађе нешто што би било опште прихватљиво, а тиче се Косова и Метохије. Онда је измислио тај правно обавезујући споразум и сви су били сагласни јер нико није знао о чему се ради. И сви су задовољни јер свако може да тумачи на свој начин”
„НИКАКВЕ преправке Бриселског споразума не долазе у обзир. Приштина заборавља да смо Бриселски споразум потписали тадашњи косовски премијер Хашим Тачи, висока представница Европске уније Кетрин Ештон и ја. У њему је јасно дефинисано шта треба да се уради и каква су овлашћења. Приштина јасно треба да каже хоће ли то или неће. Ако се то преправи, цео Бриселски споразум пада”, истакао је Дачић у емисији „Седмица” на Радио Београду.

Он је оценио да се Приштина „игра ватром” јер не схвата да је српски фактор у овом тренутку стабилизирајући фактор на Косову и Метохији.

„И поред свих проблема који постоје, ми учествујемо у косовској влади”, подсетио је Дачић и додао да је право питање да ли Приштина жели стабилност или не.

Он је напоменуо да је формулацију „правно обавезујући споразум” измислио Штефан Филе, у тренутку када је усвајан Бриселски споразум.

„Имао је задатак да припреми некакав документ. Није му полазило за руком да нађе нешто што би било опште прихватљиво, а тиче се Косова и Метохије. Онда је измислио тај правно обавезујући споразум и сви су били сагласни јер нико није знао о чему се ради. И сви су задовољни јер свако може да тумачи на свој начин”, истакао је министар спољних послова.

Шеф српске дипломатије каже да у Приштини не желе дијалог о трајном решењу јер сматрају да су прогласили своју државу „и да Београд само треба да призна ту државу”.

Он сматра да је сада лакше разговарати о КиМ са актуелном америчком администрацијом него са њеним претходницима, јер људи који су сада на челу САД нису били активни учесници догађаја у региону.

„Они желе вин-вин стратегију, а то значи да сви треба да имају корист. Американци не желе да дође до нових проблема, и веома пажљиво су саслушали наше иницијативе за трајно решење проблема Косова и Метохије”, навео је Дачић.

Меланшон: Американци и преко отимања Косова бришу Србију са карте политичког утицаја
23:08 26.02.2018. коментараШтампај
„УПРКОС РЕЗОЛУЦИЈИ 1244 - САД СУ ОДЛУЧИЛЕ ДА ЊИХОВ ПРОТЕКТОРАТ МОРА ДА СЕ ОДВОЈИ ОД СРБИЈЕ”


Суверенитет Косова је у суштини имагинаран. Деветнаест година касније, НАТО трупе су и даље масивно присутне на Косову које у потпуности зависи од овог присуства. Лишено свих ресурса, наставља да тоне у сиромаштво, проценат незапослености младих досеже 60 одсто. Косово не постоји. Том енклавом је немогуће владати. Неодржива је”
СЛУЧАЈ Косова је један од примера на које начине САД, својим агресивним акцијама, дестабилизују међународни поредак, поручио је вођа француске парламентарне левице и један од најзначајнијих европских левичара Жан-Лик Меланшон.

- Овај догађај је значајан у дестабилизовању међународног поретка, због чега данас трпимо последице - каже веома популарни француски политичар, коме је мало недостајало да уђе у други круг прошлогодишњих председничких избора.

Меланшон истиче да, после десет година, велики део међународне заједнице не признаје једнострано проглашену независност Косова, 80 земаља као што су Кина, Русија, Бразил, Индија, Шпанија или Грчка, али и ЕУ.

- Када су бомбардовале СРЈ, САД су се прокламовале браниоцима мањина и правде, само да би оправдале војну интервенцију, као што ће то касније радити у случају Ирака. И као што то раде свугде. Као што то иначе раде да би преузеле одређену зону. Овде је реч о брисању Србије са карте политичког утицаја. Наравно, ради се пре свега о ратној пропаганди. Да би се то схватило, довољно је погледати последице њиховог бомбардовања - каже Меланшон, истичући медијске манипулације да би се бомбардовање камуфлирало у хуманитарну операцију.

Лидер француске левице истиче да је рат на Косову школски пример бестидног медијског усаглашавања са говором америчке војске и да су “пуњење глава”, засићивање јавности манипулацијама и “испирање мозга” дали резултате.

Француске, с обзиром на то да се налази у НАТО, она не може да промовише поштовање међународног права и УН као оквир за дијалог између држава - закључио је Жан-Лик Меланшон.

- Трговина органима узетих од затвореника од стране херојских ослободилаца Косова је прошла непримећено, подизање огромне америчке базе у квазидржави није коментарисано. О одговорности албанске мафије коју у шверцу штите власт и неки други се не говори - каже Меланшон, наглашавајући да је Косово готово савршен пример успеха манипулативних капацитета савремене медијске “меке моћи”.

Он подсећа да резолуција УН потврђује територијални интегритет Србије на њеној јужној покрајини, али да је све то погажено, јер су САД одлучиле да њихов протекторат мора да се одвоји од Србије.

- Наравно, суверенитет Косова је у суштини имагинаран. Деветнаест година касније, НАТО трупе су и даље масивно присутне на Косову које у потпуности зависи од овог присуства. Лишено свих ресурса, наставља да тоне у сиромаштво, проценат незапослености младих досеже 60 одсто. Косово не постоји. Овом енклавом је немогуће владати. Неодржива је - упозорава француски политичар.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...%D0%B0%...

Вучић: Од Меркелове ћу тражити подршку за постизање компромиса Београда и Приштине
00:16 27.02.2018. коментараШтампај
КОМИСИЈЕ ЗА З. БАЛКАН НИЈЕ ОБЕЋАЊЕ ВЕЋ - ОХРАБРЕЊЕ


Жан Клод ЈУНКЕР - Одговарајући на изјаву Ивице Дачића да „Брисел тражи од Србије харикири” - рекао није дошао у Београд да би држао лекције и да Србији нису потребне лекције... Додао је: „Након данашњег разговора сам миран о путу којим Србија иде”
ВУЧИЋ: Најтежа препрека на путу ка ЕУ је проналажење правно ваљаног споразума с Приштином. О томе сам имао веома отворен разговор с Јункером и комесаром за проширење Јоханесом Ханом
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер сагласили су се данас у Београду да 2025. година из стратегије Европске комисије за Западни Балкан није обећање, већ охрабрење за земље кандидате.

Јункер је на конференцији за новинаре с председником Александром Вучићем рекао да датум приступања Србије ЕУ не зависи од Уније, већ превасходно од Србије и да 2025. није обећање, већ “перспектива и индикативни датум”.

Он је рекао да су главни изазови за Србију владавина права и правосуђе, као и да је потребан правно обавезујући споразум с Приштином.

“Србија је већ прешла импресивни део пута”, рекао је Јункер и додао да многи нису свесни у којој мери се Србија припремила за чланство.

Вучић је изјавио да за Србију Европска унија није само циљ већ и процес, и оценио да је 2025. година у којој би Србија могла да уђе у Унију ако заврши тежак посао.

Најтежа препрека на путу ка ЕУ је проналажење правно ваљаног споразума с Приштином, рекао је Вучић и додао да је о томе имао веома отворен разговор с Јункером и комесаром за проширење Јоханесом Ханом.

Председник Европске комисије рекао је да је одувек сматрао да Западни Балкан и Србија морају бити део ЕУ и да без њих ЕУ није комплетна, али да ЕУ не може да увози билатералне спорове.

“Не можемо прихватити у ЕУ земље које нису решиле своје проблеме, не можемо да увеземо билатералне спорове. Важно је да се ти спорови реше пре уласка”, рекао је Јункер и додао да ЕУ жели да земљама Балкана пружи стабилност, а не да увезе нестабилност.

Говорећи о односима Београда и Приштине, Вучић је оценио да је проналажење правно ваљаног споразума с Приштином најтежа препрека на путу ка ЕУ и додао да је о томе имао веома отворен разговор с Јункером и комесаром за проширење Јоханесом Ханом.

“То је за нас најтеже питање. То је питање за све наше грађане и питање за нашу будућност”, рекао је Вучић.

Он је рекао да је важно да се нађе компромис с Албанцима којим би и Београд и Приштина нешто изгубили, а не да једна страна добије све а друга да изгуби.

“Ако то не буде могуће живећемо у прошлости”, рекао је Вучић и додао да би волео да се то избегне.

Он је рекао да већина чланица очекује споразум који би водио ка томе да Приштина постане чланица УН и других међународних организација, али да пет земаља ЕУ и Србија то не желе.

“У Бриселу су само посредници и хвала им на том јер тешко да бисмо икада сели да разговарамо о томе”, рекао је Вучић.

Председник Европске комисије рекао је да ЕУ жели нормализацију односа Београда и Приштине, али да две стране треба саме одлуче о карактеру правно обавезујућег споразума.

“Није на нама да кажемо какав ће бити карактер тог споразума, на Београду и Приштини је да то одреде”, рекао је Јункер.

Одговарајући на изјаву шефа српске дипломатије да “Брисел тражи од Србије харикири”, Јункер је рекао није дошао у Београд да би држао лекције.

“Србији нису потребне лекције... Након данашњег разговора сам миран о путу којим Србија иде”, навео је он.

Вучић је захвалио Јункеру на труду и ангажману и додао да он није увек поштовао бирократске процедуре већ је покушавао на нађе најбоље решења за проблеме на Западном Балкану.

Председник Србије је рекао да је од почетка примене прелазног споразума 2009. досад више него дупло увећана размена с ЕУ, при чему је извоз Србије повећан три пута.

Он је додао да се од тада значајно повећала покривеност увоза извозом у ЕУ, пошто је просечна годишња стопа раста извоза била 13 одсто, а увоза шест одсто.

Говорећи о предстојећој посети Берлину, током које ће се састати са немачком канцеларком Ангелом Меркел, Вучић је рекао да ће од Меркел тражити подршку за постизање компромиса Београда и Приштине.

(Бета)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-02-2018, 04:01 AM
Порука: #360
RE: Косово и Метохија
Тачка без повратка: Нова провокација Приштине убија Бриселски споразум
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
Мира Канкараш Тркља
20:54 26.02.2018

Инсистирање Приштине на промени споразума о формирању Заједнице српских општина значи блокирање бриселских преговора. Београд не треба да наседне на ту провокацију и не треба да дође у позицију да од Запада он буде оптужен за оно што управо ради Приштина.
Да ли је то нервоза Приштине, којој не иде како је очекивала са признањима такозваног независног Косова, изродила нову тактику за стару мантру — Београд је крив. И да ли је захтев за променом формата Заједнице српских општина покушај провоцирања реакције Београда, који би и даље био вечити кривац за све, иако прави кривац за неспровођење Бриселског споразума седи у Приштини.

Наставак бриселског дијалога није честито ни започео, а већ је у ћорсокаку.

После дуге паузе, технички преговори Београда и Приштине у Бриселу, чији би фокус током ова два дана требало да буде примена пре три године постигнутог споразума о Заједници српских општина (ЗСО), наишао је на нову блокаду. Нису биле довољне године опструирања формирања ЗСО. Приштина је у Брисeл дошла намерена да тражи измене у Бриселском споразуму који се тиче управо ЗСО.

Српски шеф дипломатије Ивица Дачић, који је пре пет година као председник Владе Србије, заједно са тадашњим косовским премијером Хашимом Тачијем и шефицом ЕУ дипломатије Кетрин Ештон, ставио потпис на Бриселски споразум, био је недвосмислен. Београд неће дозволити измене у споразуму, ако до тога дође, пашће цео Бриселски споразум којим је и предвиђено формирање ЗСО.


Србија не пристаје на измене споразума о ЗСО
На питање каква је правна природа Бриселског споразума и да ли је могуће да он буде стављен ад акта, шеф Катедре за међународно право и међународне односе на Правном факултету Београдског универзитета професор Бојан Милисављевић подсећа да је реч о специфичном тексту. Истоветан текст потписан је с једне стране од представника ЕУ и Србије, а са друге од ЕУ и представника власти такозваног Косова. Али садржина текста је иста.

„Нико не може унилатерално да мења било коју одредбу, зато што је реч о акту који је настао сагласношћу воље свих трију страна и не постоји могућност да било ко измени било коју тачку Бриселског споразума. То је правно немогуће“, каже Милисављевић за Спутњик.

Коментаришући чињеницу да се тај споразум ни после толико времена не испуњава, он објашњава да она управо говори о томе да је он већ стављен ван снаге.

„То што косовске власти нису извршиле ниједну одредбу из Бриселског споразума јесте стављање тог споразума ад акта. Неизвршење неког акта је уједно и његова смрт, тако да не мора да дође до неке формалне одлуке, поништења неког акта, да би он престао да постоји. Он се једноставно не извршава, чим се не извршава, он је мртво слово на папиру“, објашњава професор Правног факултета.

На питање шта у овој ситуацији, када договорени рокови нису испоштовани, Београд може да предузме, Милисављевић је подсетио на то да је ЕУ гарант Бриселског споразума.

„ЕУ је гарант извршења Бриселског споразума, она је једна од уговорних страна, тако да су то питања за представнике ЕУ — зашто се споразум не спроводи и не извршава. Поред власти у Приштини, прва адреса су органи ЕУ и представници ЕУ који у томе учествују непосредно. Нису они неки посредник који некога доводи за преговарачки сто. Они су непосредни потписници акта, значи, они такође имају одговорност због његовог неизвршења“, објаснио је Милисављевић правни угао Бриселског споразума, чији су саставни део и одредбе о формирању Заједнице српских општина.

Он најновије изјаве више види као поруке другој страни.

А да ли порука Приштине Београду и Бриселу у ствари значи — ми нећемо да формирамо ЗСО? На то питање Спутњика, политиколог Јелена Вукоичић каже:

„Када приштински званичници поруче Београду да ће они формирати ЗСО у неком потпуно другачијем формату од онога што је предвиђено споразумом, то је порука — ми нећемо преговарати. Ми хоћемо да нас признате и да пристанете на све наше услове. То је једна дрска изјава и заправо најава да они не желе да преговарају“, каже Вукоичић.

Дачић: Улажемо надљудске напоре у преговорима с Приштином, али...
Они немају потребу за преговорима, јер је Србија испунила све што је од ње захтевано Бриселским споразумом, а једино што је захтевано од Приштине, да формира ЗСО, остало је неиспуњено, објашњава доктор политичких наука.

На питање шта Србија у тој ситуацији може да учини, да ли стварно може да каже — не, за нас је Бриселски споразум мртав, Вукоичић напомиње да Србија није у једноставној позицији, али и да је приметна нервоза политичке елите у Приштини, која је настала због чињенице да је Косово већ дуже време у некој замрзнутој фази што се тиче међународних признања.

„Неке земље су га и повукле, а има индиција да ће доћи до још неких повлачења признања независности. Нема нових признања и они евидентно не могу да уђу у најважније међународне организације, као што су УН, што им је циљ, и то је главни разлог оваквих запаљивих изјава приштинских власти каква је најновија о промени формата ЗСО“, објашњава она.

Ситуација у међународним односима се ипак мења и то тако да не иде Приштини у корист. Због тога и та доза политичке дрскости у њеном реаговању. Иако Београд мора да балансира, јер нема други избор у овом тренутку, Србија не сме да дозволи да је Запад оптужи да опструира преговоре, истиче Вукоичић. Она изјаву Дачића види као поруку ЕУ, која је гарант за имплементацију Бриселског споразума.

Београд, по њеном мишљењу, мора да инсистира управо код званичника ЕУ да Приштина испоштује оно на шта се обавезала током преговора. Ако не жели то да испуни, значи да се повлачи из преговарачког процеса. Зато Вукоичић сматра да не треба да наседамо на провокације Приштине и не треба да дођемо у позицију да Запад оптужи Београд за опструирање преговора, оно што управо ради Приштина.

Аутобус са Србима - гласачима из Приштине у Грачаници

Заједница српских општина, па тек онда све остало
„Ако Приштина инсистира на промени нечега што је договорено, онда је то кривица и одговорност албанске стране, а не српске. Ово на чему сада Албанци инсистирају евидентно значи њихово блокирање преговора који треба да се наставе и опструкцију Приштине да се процес помакне с мртве тачке“, закључила је саговорница Спутњика.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-03-2018, 05:14 PM
Порука: #361
RE: Косово и Метохија
СРБИ СА КОСОВА Да би Вучићева деца живела у ЕУ, он српску децу са КиМ шаље Тачију
15:00 01.03.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Саопшетење за јавност Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина” поводом изјава председника Србије, Александра Вучића, током његовог боравка у Немачкој и сусрета са Ангелом Меркел, да ради уласка Србије у ЕУ потребно је да се спор са окупаторским-шиптарским властима на Космету, око статуса и међународног признања ове јужне српске покрајине, што пре реши.

Саопшетење за јавност Народног покрета Срба са КиМ „Отаџбина” поводом изјава председника Србије, Александра Вучића, током његовог боравка у Немачкој и сусрета са Ангелом Меркел, да ради уласка Србије у ЕУ потребно је да се спор са окупаторским-шиптарским властима на Космету, око статуса и међународног признања ове јужне српске покрајине, што пре реши.



„У свом настојању да се одрекне Косова и Метохије Александар Вучић на један доста ружан начин злоупотребљава познатог српског књижевника Борислава Пекића. Председник Републике је истргао из контекста размишљање српског писца да је важнији простор на коме Срби живе него онај на коме су некада живели. Некоректном манипулацијом он импутира Пекићу да Србија треба да се одрекне Косова и Метохије.

На састанку са Ангелом Меркел он маше са овом истргнутом формулацијом јер, забога, осим њега и други су за прихватање свеобухватног мировног споразума са Косовом и Метохијом.

На овај начин председник Републике представља српској јавности да је и Борислав Пекић био за независно Косово што је тешка, гола и брутална лаж. Ствари управо стоје обрнуто. Борислав Пекић није био задовољан националном политиком Демократске странке чији је био члан па је са Војиславом Коштуницом формирао Демократску странку Србије. Зато у политичком програму Демократске странке Србије Косово и Метохија заузимају важно место као нетуђиви део Републике Србије. Борислав Пекић је снажно инсистирао на томе.

Његов главни постулат који је дуги низ година био основна идеја Демократске странке Србије гласи демократско и национално – да, демократско или национално – не.

Када је у питању Александар Вучић код њега нема ни демокртског ни националног. Демократског нема јер уводи диктатуру у Србију, а националног још мање јер потписујући Бриселски споразум он се одрекао Косова и Метохије.

Управо због тврдих националних ставова њему је комунистичка власт забранила повратак у Србију, због чега је дуги низ година провео у Енглеској. За разлику од нашег председника никада није прихватао протестантизам а још мање Вебера, већ се строго држао светосавља и косовске идеје које се Александар Вучић стиди.

Када је у питању Косово и Метохија подсећамо председника да на Косову и Метохији и даље живи више од 100 хиљада Срба тако да његова мисао да је то земља у којој су Срби некада живели није тачна. Народни покрет Срба са Косова и Метохије «Отаџбина» разуме потребу, како председник рече, да његова деца боље живе у Европској унији али да ли због његове деце 60 хиљада српске деце са Косова и Метохије треба да заврши у жутој кући Хашима Тачија?

Са Косова и Метохије пре не тако давног времена протерано је више од 220 хиљада Срба. Интересанто је да за време своје владавине од 6 година Александар Вучић ниједног – и словима ниједног – интерно расељеног Србина није вратио у јужну српску покрајину.

Али ако председник нема ни демократско ни национално поставља се питање шта је главна идеја водиља Александру Вучићу? То је новац и само новац.”




MEDIJI OVO PREĆUTKUJU- JEREMIĆ OTKRIO: Vučić mora brzo da Kosovu omogući stolicu u UN jer je to obećao strancima! Evo šta se dešava..
2 sata ago AKTUELNO Nema komentara

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je danas da predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić namerava da brzo preda Prištini stolicu u UN da bi mu Zapad dozvolio opstanak na vlasti, a beogradski izbori su najbolja prilika da on bude sprečen da svoje cehove plaća srpskim nacionalnim interesima i resursima.

„On mora brzo da Kosovu omogući stolicu u UN jer je to obećao strancima i jer je napravio more prestupa, pre svega kada je reč o organizovanom kriminalu, pranju novca i trgovini oružjem. On to mora da uradi da bi ostao na vlasti. Neko drugi to ne bi morao da uradi. Vučić je obećao stolicu Kosova u UN, ja nisam”, rekao je Jeremić TV Naša.


Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije, rekao je da je Vučić juče u Berlinu „zakucao obećanje“ da će potpisati sveobuhvatni sporazum koji će Kosovu omogućiti članstvo u UN.

„Vučića tamo nisu zvali kao partnera, nego na raport, jer je Srbija u petak stavljena na najcrnju moguću listu država osumnjičenih za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, a Nemačka ga je do sada podržavala. Morao je da objasni kako je Srbija došla na tu listu i šta namerava a uradi da bi bila skinuta sa liste. To je bio glavni razlog posete“, rekao je Jeremić.

Jeremić je dodao da su sagovornici u Berlinu „iskoristili to što je Vučić bio na kolenima i u potpunoj defanzivi“, i pitali ga: „A šta ćemo s Kosovom? Obećao si nam to davno i sad hoćemo da to uradiš pod hitno“.


Predsednik Narodne stranke je dodao da se Vučić zbog toga u poslednjih 24 sata „ne skida sa televizija“ i govori da su neophodni brzi i bolni kompromisi oko Kosova.

Jeremić je naveo da Angela Merkel nije rekla ništa novo i da se u Berlinu čula samo podrška evropskoj perspektivi Srbije, koju zapadni zvaničnici ponavljaju od 2000. godine, od kada je Vučić prethodni put pao s vlasti.

„Vučić kaže da je dobio garancije Nemačke da ćemo ući u EU 2025. godine. U to niko živ ne bi smeo da poveruje, jer je protivno zdravom razumu, pošto su nikakve šanse da u EU bude primljena država u kojoj vlada organizovani kriminal. Vučić misli da će 2025. godine biti na vlasti, ali će pasti s vlasti vrlo bolno i brže nego što mnogi misle“, rekao je Jeremić.


Jeremić je istakao da su beogradski izbori najveća šansa da se vlast Srpske napredne stranke ozbiljno uzdrma, jer bi posle gubitka vlasti u Beogradu u roku od godinu dana naprednjačka vlast pala i u celoj Srbiji.

„Ako hoćemo da SNS-u vidimo leđa, moramo da im zadamo nokaut prvo u Beogradu. Zato izađite i glasajte za listu ‘Dragan Đilas Beograd odlučuje. Ljudi pobeđuju’, jer naša lista ima najviše šansi da pređe cenzus i bude vodeća snaga u budućem gradskom parlamentu. Glasanje za liste koje neće preći cenzus je poklanjanje glasa SNS-u“, rekao je Jeremić.

(Beta)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-03-2018, 11:04 PM
Порука: #362
RE: Косово и Метохија
Вучићев брат Андреј на породичном слављу главног осумњиченог за убиство Оливера Ивановића!
1. марта 2018. Хроника Оставите коментар

Двадесетчетвртог фебруара у листу Данас изашла је моја изјава у којој сам навео да је Андреј Вучић био главни гост на породичном слављу Милана Радојичића.

Истог дана, не знам којим поводом, Драган Ј. Вучићевић, главни и одговорни уредник листа „Информер“, назвао ме је у више наврата лажовом гостујући на Пинк телевизији.

Драган Ј. Вучићевић је још изјавио да Андреј Вучић у задњих пет година никада није био на Косову и Метохији и да он то одговорно тврди јер је проверио.

Имајући у виду моје године и моју седу главу, узимајући у обзир и домаће васпитање старом човеку не приличи да лаже. Вучићева брат(и)ја је већ нешто друго.

На поменутом породичном слављу Милана Радојичића било је више од 300 званица. Међу тим званицама је био и један број мојих добрих познаника од којих сам ове информације и добио. На весељу је певао Ацо Пејовић, а осим поменутог Андреја Вучића, који је седео у врху стола, били су и ондашњи начелник МУП-а Београд Веселин Милић, као и кум Александра Вучића Никола Петровић. Претпостављам да је домаћину Радојичићу била част да му главни гост буде рођени брат најмоћнијег човека у Србији.

Такође није тачна изјава Драгана Ј. Вучићевића да Андреј Вучић задњих пет година није био на Косову и Метохији јер је био присутан и када се на главном градском тргу у Косовској Митровици откривао споменик српском кнезу Лазару. И ту је био велики број званица који могу да потврде присуство председниковог брата. Откривање споменика је било пре две и по године.

Лично ми није јасна позадина иступа Драгана Ј. Вучићевића изузев ако није наступио по директиви председника Српске напредне странке. Деловао је прилично нервозно, са понашањем до нивоа хистерије. Не знам шта је то толико узбудило и председника Републике и Драгана Ј. Вучићевића изузев ако није патолошка жеља да се председник дистанцира од Милана Радојичића.

Марко Јакшић, Данас.рс

Аутор је председник Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-03-2018, 05:04 PM
Порука: #363
RE: Косово и Метохија
ŠTA SE KRIJE IZA NOVOG PROJEKTA ZAPADA? VUČIĆ: Veliki značaj za Srbiju da se povežemo sa Albanijom- Evo koji radovi počinju..
2 dana ago AKTUELNO 2 komentara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je u Sofiji da je za Srbiju važno da do sredine maja, kada će u Bugarskoj biti održan Samit EU – “Zapadni Balkan”, ispuni 115 kriterijuma koje su dobile sve zemlje regiona.

Aleksandar Vučić je novinarima preneo da je na Samitu lidera “Zapadnog Balkana” i EU u Sofiji, pored napretka “zapadnobalkanske šestorke” ka Uniji, bilo i nekoliko drugih bitnih tema koje su drugačije od onoga što je uobičajeno.


Rekao je da je bilo reči o tome da region treba da radi na uspostavljanju regionalne ekonomske zone, kao i govora o ispunjavanju 115 kriterijuma koji su već dati zemljama i teritoriji “Zapadnog Balkana”.

Mnoge zemlje, kako je konstatovao, nisu ništa ili su vrlo malo uradile kada je to u pitanju.

– Za nas je važno da to uradimo pre polovine maja, kada se u Sofiji održava veliki Samit EU i “Zapadnog Balkana”, naglasio je Vučić.

Ukazao je da je premijer Bugarske, zemlje koja sada predsedava EU, Bojko Borisov postavio ambiciozne ciljeve u vezi sa povezanošću regiona.


– U nekoliko navrata govorio je o Beogradu i vezivanju Beograda za mnoge druge važne gradove u regionu, te da je potrebno da se obezbedi za to više evropskog novca. Govorio sam o tome da sam sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel pričao po ko zna koji put o auto-putu Niš–Priština i koliki značaj bi on imao za Toplički okrug, Niš, Merošinu, Nišavski okrug i druge krajeve Srbije. Mi ćemo sa njegovom izgradnjom krenuti krajem ove godine, najavio je Vučić.

Vučić je rekao da će Srbija sama krenuti i u izgradnju auto-puta Niš–Dimitrovgrad.

– Očekujemo da ljudi mogu da vide opipljive rezultate naših razgovora, rekao je predsednik.

Preneo je da je razgovarano i o političkim razlikama i razlikama o granicama koje moraju da se reše, kao i na koji način to učiniti.

– Nije lako i jednostavno, ali moramo da guramo napred, istakao je Vučić.

(Tanjug)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-03-2018, 01:41 PM
Порука: #364
RE: Косово и Метохија
ЕУ тражи од Вучића да тражи од Русије да Руси Косово пусте у УН?!
5. марта 2018. Србија Оставите коментар

У ЕУ говоре о правно обавезујућем споразуму, а често се иза тога можете чути да је реч о некаквом споразуму где Србија не би формално признала Косово, али би дозволила да буде примљено у УН као држава. То значи да би Србија морала да тражи од Русије да повуче блокаду за чланство Косова.

Посета председника Европске комисије Жана Клода Јункера протекле недеље земљама које су кандидати за улазак у ЕУ, и поред великих очекивања, није баш много охрабрила грађане региона због изјаве бриселског званичника да му је важна суштина, а не датум уласка у Европску унију, каже за Спутњик професор доктор Слободан Зечевић са Института за европске студије.

Према његовом мишљењу, ЕУ без Србије и Црне Горе једноставно није заокружена.

Шта Србија треба да уради да би 2025. и ушла у ЕУ, а не да нам поново пролонгирају приступање за пет или десет година?

— Европска комисија нам је скренула пажњу на поглавља 23 и 24, а највећи проблем је избор судија. Код нас се судије бирају у Скупштини, што није по европским стандардима — сматра се да судије нису независне у односу на извршну власт. Траже да стручни органи бирају људе у правосуђу. ЕУ то захтева због европских предузећа које непристрасно судство треба да штити у споровима у Србији.

Шта ћемо са усклађивањем спољне политике Србије због Русије?

— То је велико и спорно питање. САД су са ЕУ направиле систем који за циљ има да ослаби власт у Русији, а Србија са својом спољном политиком поприлично искаче из њега. Не подржавамо их кад је реч о Русији, Кини и Ирану, гласамо у складу са нашим националним интересима, а то је супротности принципима ЕУ. Са Бриселом сарађујемо у области безбедности, рецимо кад је реч о мигрантима, о борби против организованог криминала, исламског тероризма. Ту где ми њима можемо да помогнемо, они нас буквално третирају као члана ЕУ. С друге стране, у области спољне политике, ми заиста то не радимо и постоји релативно висок степен толеранције кад је реч о нашим односима са Русијом.

Зашто нам то толеришу?

— Србија је земља која је бомбардована и економски девастирана, те постоји неки степен толеранције да ми сарађујемо, извозимо нашу робу у Русију, да покушавамо да подигнемо стандард. Постоји и јак политички разлог, а то су наступи Русије у СБ УН. Она отворено говори о проблемима Срба на Косову, док западни партнери представљају стање на Косову идиличним, да нема проблема и да би могла међународна заједница и да се повуче. Да ли пред улазак у унију може то да се толерише — то би била нека врста дерогације, одступања према Србији. То до сада није постојало.

После 14 месеци обновљени су разговори Београда и Приштине у Бриселу. ЗСО је била једна од тема, али никакво саопштење нисмо добили после тога.

— САД и ЕУ очигледно нису притисли Албанце, али то је део споразума који би морали да поштују. У Бриселу говоре о правно обавезујућем споразуму, а често иза свега тога можете чути да је реч о некаквом споразуму где Србија не би формално признала Косово, али би дозволила да буде примљено у УН као држава. То би значило да је Србија, без обзира што није признала Косово, суштински променила своју спољну политику, јер би морала да тражи од Русије да она повуче блокаду уласка Косова. Ако би то Србија тражила од Русије, а они су рекли да ће поштовати сваку нашу одлуку, онда се руши политика Београда — борба против независности Косова и подстицање држава да повуку одлуке о независности. Друго решење предвиђа да би западне земље због већине у Генералној скупштини УН могле да укључе Косово у ту организацију као посматрача, као што су и Палестину.

Председник Србије је рекао, када је реч о КиМ, да Београд игра партију шаха без даме и топа и да покушава да извуче пат-позицију….

— Он је потпуно у праву, зато што је Србија у крајње неповољном положају. Водила је десет година проблематичну политику, између деведесетих и двехиљадите. Запад је избацио са Косова наше државне органе, ми нисмо изгубили формално покрајину, али смо изгубили контролу на тим делом територије.

Шта би био компромис који Београд може да прихвати?

— Компромис није далеко од онога што стоји у Бриселском споразуму — да не признамо Косово и Метохију, да развијамо економске односе са Албанцима, да постоји слободан проток робе и људи и да се формира ЗСО. Албанци би поново да преговарају о споразуму о ЗСО, али Србија је јасно рекла да засад о томе нема говора.

Председник Србије је после састанка са немачком канцеларком рекао да уколико не буде правно обавезујућег споразума са Приштином, наићи ћемо на неки „природни зид“ за стране инвестиције. Да ли је то синоним за санкције?

— То је тачан назив за неповерење који се ствара на Западу према Србији, које доводи до негативних економских последица. Када неко каже да Швајцарска или Норвешка нису чланице ЕУ, не треба да изгубимо из вида да су они деведесет посто у њеном систему, само не учествују у институцијама. Ми бисмо била једна од ретких држава која није у систему ЕУ и то ствара неповерење страних инвеститора. Европа је напокон схватила да не може без Србије тек тако. Потребна јој је, јер је Балкан увек био извор нестабилности за целу Европу. Брисел овом политиком жели да спречи мешање држава са стране — Русије, Турске, Саудијске Арабије и наравно Кине.

Хрватска Владина комисија је закључила да је поклич „За дом спремни“ забрањен, „осим када то није…“, па наводе изузетке. Како то тумачите?

— То је катастрофа. Хрватска политичка и интелектуална елита још није схватила да је Независна Држава Хрватска највеће зло које се десило на овом простору. Као што је Хитлер за Европу, то је за Југославију и Западни Балкан НДХ. Хрвати никако да схвате да морају да се ограде од тог зла за сва времена и да кажу то нема везе са нама, исто као што се Немци ограђују од Хитлера, јер је то највеће зло које је погодило Немачку.

У светлу свих тих дешавања, да ли мислите да ће Хрватска да нам помогне на путу ка ЕУ?

— Неће да нам помогне, а да покуша да нам одмогне, није то до Хрватске. Одлучују велике државе као што су Немачка и Француска. Гранични спор са Хрватском ће вероватно морати да се решава на некој међународној арбитражи или при неким међународним инстанцама.

Можемо ли да будемо сигурни да ће Хрвати поштовати тај арбитражни суд с обзиром на пређашње искуство са Словенијом?

— То је питање. Оно што је по мени срамота за наш народ — јесте што смо ми оснивачи ЕУ. Ми смо својом крвљу платили данашњу Европу, а нисмо успели и нема нас тамо.

Спутник

МУТАВА штелује нови Устав за што ефикасније избацивање Косова и Метохије из Србије
5. марта 2018. Србија Оставите коментар

Премијерка Ана Брнабић поручила је да интерес грађана Србије мора бити на првом месту у процесу измена Устава и тражења баланса између независности и одговорности судства.

Подсетила је да је процес промене Устава у области правосуђа почео пре девет месеци, те истакла да се то ради због грађана Србије, али и реформи које су у току.

„Све реформе које смо урадили могу да падну у воду ако немамо судство које је ефикасно и које даје сигурност и стабилности грађанину Србије, али и привреди, инвеститорима, предузетницима, малим и средњим предузећима. Зато је ово важно за Србију”, рекла је Брнабић истакла је Брнабић на завршном округлом столу јавне расправе о уставним амандманима које је предложило Министарство правде у Палати Србија.

Независно судство је, како је навела, цивилизацијска норма коју ова Влада жели да поштује, истовремено истичући да је Србији неопходно „судство које је ефикасно – много ефикасније него данас и судство које је одговорно – много одговорније него што је данас”.

„Разумем када ОЕБС каже да је то уствари баланс између независности и одговорности. Зато када тражимо баланс између независности и одговорности треба да се заједно увек враћамо на оно што свима треба да буде на првом месту а то је интерес грађана Србије”, нагласила је премијерка.

Она је подсетила да у време доношења последњег, актуелног Устава 2006. године није било јавних расправа или дебата, нити је тај предлог слат Венецијанској комисији на мишљене.

„Само чињеница како тај процес данас изгледа говори о напретку Србије и колико је Србија данас другачија него што је била 2006. године”, напоменула је Брнабић.

Она је истакла да се Устав не мења због Европске уније, Поглавља 23 и зато што је, како је рекла, једна од најважнијих ствари за отварање нових поглавље.

„То је неопходно да би наставили реформе које смо започели и делом имплементирали, да би оне биле одрживе. Ово је у интересу грађана Србије и желим да замолим све учеснике у овом важном процесу да се на крају вратимо на то – са је свима нама интерес грађана РС мора бити на првом месту”, закључила је Брнабић.

Танјуг
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 2 Гост(а)