Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 8 Гласова - 4.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Краљевина Југославија - СФРЈ
31-10-2019, 05:04 AM
Порука: #183
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
https://noviglas.info/2019/10/19/sofka-n...ic-pjevao/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-11-2019, 12:08 AM
Порука: #184
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
TURIZAM U BEOGRADU IZMEĐU DVA SVETSKA RATA kroz dokumenta Istorijskog arhiva Beograda

-Snežana Lazić, Istorijski arhiv Beograda

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...01037L.pdf
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-11-2019, 02:16 PM (Последња измена: 11-11-2019 02:17 PM од ХраброСрце.)
Порука: #185
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Мапа Југославије из 1931. по вјерској припадности.
Извор: Милош Поповић, преузето са чланка "Вечерњих Новости" :
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dru...iveli-MAPA

[Слика: sa65m42jq4x31.jpg]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-11-2019, 05:37 AM
Порука: #186
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

-Иван Т. Ристић

БУГАРСКА У ПОЛИТИЦИ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (1919-1929)

-Докторска дисертација

-Београд,2017.

http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handl...sAllowed=y
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-12-2019, 06:40 PM (Последња измена: 10-12-2019 07:05 PM од Бранке.)
Порука: #187
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Мало о животном стандарду у СФРЈ . . .

За почетак Просечна плата у СФРЈ 1963. године је износила 28000 динара илити 93 долара /782 долара по данашњем курсу(http://ojs.inz.si/pnz/article/view/140/174 ,пасус 17)

Из истог текста(Иначе просечна плата 1938. се кретала око 500 данашњих долара - обрачунато преко https://www.in2013dollars.com/us/inflati...?amount=28 који урачунава све инфлације и раст у датом периоду и тадашњег курса долара):
Цитат:Krajem 1955. i početkom 1956. godine, u skladu sa odlukama donetim na proširenoj sednici Izvršnog komiteta CK SKJ (septembar 1955) i IV plenumu Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (oktobar 1955), preduzete su mere u pravcu ograničavanja investicionih ulaganja, povećanja proizvodnje, uvoza potrošne robe i stabilizacije tržišta, kojima je, u skladu sa smernicama društvenog plana, trebalo uticati i na porast standard građana. Međutim, ove mere su morale ostati bez direktnih rezultata obzirom da nisu bile vezane niti su uslovljave povećanje plata, odnosno sniženje cena.10 Trend pada standarda se tako nastavio i u 1956. godini, pre svega usled povećanja cena poljoprivrednih proizvoda, komunalnih i zanatskih usluga.11 Procenjivano je da „realne plate radnika i službenika od 1954. godine pokazuju tendenciju opadanja“. Konstatovano je ipak, da je u poređenju sa predratnim periodom, prosečna realna plata u privredi „prilično“ porasla. Ipak, ovakav zaključak je donesen na osnovu manjkavih procena, budući da je kao osnov za upoređenje uzeta prosečna realna plata radnika odnosno službenika u sklopu četvoročlane porodice, odnosno da je nominalna plata uvećana za dva dečija dodatka. Prilike kod zaposlenih samaca su bile drastično drugačije, obzirom da su, prema zvaničnim podacima, njihove zarade i dalje bile znatno manje nego 1938. godine. Štaviše, prema zvaničnoj teoretskoj listi troškova života Saveznog zavoda za statistiku prosečna realna plata kvalifikovanog radnika (u sklopu četvoročlane porodice) u 1956 godini je pokrivala oko 71, 1 % ukupnih troškova života. Zarada nekvalifikovanog radnika – samca podmirivala je tek 57, 1 % izdataka.12 Rezultati nedovoljno reprezentativne, ali svakako indikativne ankete sprvedene u trinaest niških preduzeća bili su porazni. Ispostavilo se da i radnici I kategorije, odnosno oni sa najvećim platama, mogli sebi i članovima porodice da kupe po jedno odelo i 1 – 2 para cipela godišnje, da se voze tramvajem jednom u deset dana i odu, zajedno sa članovima porodice, dva puta mesečno u bioskop i jednom u pozorište.13 Selektivno povećavanje plata u pojedinim sektorima tokom 1955. godine dovelo je do apsurdnih situacija – rudarski inžinjeri su bili manje plaćeni od elektroinžinjera, a pravnici u Vrhovnom republičkom sudu su zarađivali manje od onih zaposlenih u unutrašnjim poslovima. U posebno teškim prilikama su živeli učitelji obzirom da je život sa 7 – 8 000 dinara bio „mučan“.14


[Слика: RiDYsRd.jpg]

Плате "златних" 70-тих и курс динара према страним валутама . . .
Napomene:
1.1.1966. Denominacija dinara 1:100
1.1.1990. Denominacija dinara 1:10.000


[Слика: sfrj-3.png]

http://www.kunalipa.com/katalog/tecaj/yu...5-1965.php
http://www.kunalipa.com/katalog/tecaj/yu...6-1991.php

Број незапослених:
[Слика: sfrj-4.png]



Количине производа који се могу купити од просечне плате 80-тих.
[Слика: SFRJ-2.png]

Цене производа и просечне плате 80-тих.
[Слика: sfrj1.png]

Учешће у БДП по републикама и покрајинама( репер Словенија - Србија у константном паду)

[Слика: tab3.png]

БДП СФРЈ у односу на неке земље:
[Слика: 3-Medium.png]

Број плата потребних за куповину аутомобила 80-тих :
[Слика: 20190519180953768939.jpg]

Просечна месечна плата пред крај(у данашњим доларима):

1988:456 долара
1990:728 долара
Децембар 1990: 990 долара

Просечна месечна плата 1912 у данашњим доларима(неки оквирни просек заснован на просечној чиновничкој плати од 150 динара,пошто распон иде 60-так па до неколико стотина тадашњих динара - зависно од службе,а према тадашњим курсевима фунте и долара) : 769 долара

Просечна плата септембра 2019:
http://www.cekos.rs/prose%C4%8Dne-neto-z...019-godine
У доларима: 506 долара

БДП Краљевине Србије 1910. у 1970. доларима: 462$ / у 1990. доларима: 1556 $
БДП Краљевине Југославије 1938. у 1990. доларима: 1496$
БДП СФРЈ 1990(по различитим изворима) у 1990. доларима: 3549 - 5040$

БДП Норвешке(све исти параметри)
1938: 5731 $
1989:17000 -26648 $

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-12-2019, 08:16 PM
Порука: #188
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Где си, сило? Баја
Одлична ти је ова анализа, само мањкава, као свака анализа.
Мислим, да је ово Норвешка, било би релевантно. Овако, недостаје познавање историје српског народа. Колико је тада Срба живело на селу? Колико је Србина коштала исхрана? Колико Срба, рецимо, нису никад или скоро никад користили новац? Па, онда, сходно томе, колико су се повећавали трошкови живота уништавањем српског села и намерним, а неоправданим повећањима пореза, прореза, парафискалних намета, да би се комунистичка елита ширила? Итд, итд....
А не показује ни ниво задуживања која је у случају комунистичке Југославије достигли ниво епидемије. Хоћу да кажем да не може да се мери просечна зарада у нормалним државама, са Брозовом Југославијом која се више пута задуживала да би поделила плате.
Уосталом, Брозова Југославија је неколико пута банкротирала у својој историји, тако да је као држава пример за себе, и може се упоредити само са државама са сличном економском историјом.
Оно што је, свакако, добро у овој статистичкој анализи је приказ БДП Краљевине Југославије и Краљевине Норвешке из 30-их година, па опет упоредо из 1990. године. То ваљда најбоље одсликава колико су нас комунисти уназадили у економском смислу.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-12-2019, 09:18 PM (Последња измена: 10-12-2019 09:18 PM од Бранке.)
Порука: #189
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(10-12-2019 08:16 PM)Бенито Пише:  Где си, сило? Баја

Ево ме,мало свратио да видим да ли има живих . . . Јок

(10-12-2019 08:16 PM)Бенито Пише:  Одлична ти је ова анализа, само мањкава, као свака анализа.
Мислим, да је ово Норвешка, било би релевантно. Овако, недостаје познавање историје српског народа. Колико је тада Срба живело на селу? Колико је Србина коштала исхрана? Колико Срба, рецимо, нису никад или скоро никад користили новац? Па, онда, сходно томе, колико су се повећавали трошкови живота уништавањем српског села и намерним, а неоправданим повећањима пореза, прореза, парафискалних намета, да би се комунистичка елита ширила? Итд, итд....
А не показује ни ниво задуживања која је у случају комунистичке Југославије достигли ниво епидемије. Хоћу да кажем да не може да се мери просечна зарада у нормалним државама, са Брозовом Југославијом која се више пута задуживала да би поделила плате.
Уосталом, Брозова Југославија је неколико пута банкротирала у својој историји, тако да је као држава пример за себе, и може се упоредити само са државама са сличном економском историјом.
Оно што је, свакако, добро у овој статистичкој анализи је приказ БДП Краљевине Југославије и Краљевине Норвешке из 30-их година, па опет упоредо из 1990. године. То ваљда најбоље одсликава колико су нас комунисти уназадили у економском смислу.

Прихватам сваку сугестију и критику,али с обзиром да је утрошен један кишни дан и није лоше испало . . . Smile

Елем,ово је за сада нека лаичка прича . . . али пошто ми је често падала на памет у последње време,размишљам да је наставим па ћу ићи у том правцу који си ми препоруручио . . . Иначе,првобитна ми је идеја била да што више упоредим три временска периода(Србију пред Балканске ратове,КЈ 30-тих и СФРЈ,њихов развој и упоредне односе са другим земљама) тако да о том потом . . . нисам још ставио тачку . . . Smile

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-12-2019, 10:01 PM
Порука: #190
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(10-12-2019 08:16 PM)Бенито Пише:  То ваљда најбоље одсликава колико су нас комунисти уназадили у економском смислу.

Ипак су ови комунистички потомци најгори. Кез

Видиш да већи стандард био 1963. под комунистима него сад.

Не могу да купусарим по књигама тренутно,али у некој књизи имам податке о првим платама комунистичких директора у односу на раднике првих година после ДСР. Најбоље рећи у првих пет а у неким случајевима десет.Отприлике је директор имао 700 пута већу плату од радника. Они нису били нормални.Не знам ко је зауставио ту комуњарску симптоматичност па им ублажио зараде али ово је заиста податак из домена економске скарадности.


Кажи ти човече ту власт која толико испере мозак народу да им створи представу да је апсолутни хит живети у стану а некако шабански живети у кући.

Па солитерима дају имена к'о да су прекоокеански бродови.

Другови и другар'це.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-12-2019, 09:49 AM
Порука: #191
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
"Упоредо са посустајањем привреде, незапосленост је пред-
стављала све већи проблем. Створен је зачарани круг који је отежавао,
а на дуже стазе гледано, и онемогућавао суштинску модернизацију
производње. Једном покренутне миграције на релацији село–град
било је немогуће контролисати и успорити, а југословенска привреда
није могла да апсорбује све оне који су се у потрази за бољим животом
слили у градове. Према подацима из 1961. године, чак 87% незапос-
лених је тражило посао неквалификованих радника или помоћних
службеника.11

Штавише, нови неквалификовани радници су се и по-
четком 60-их регуртовали из редова младих, будући да услед неадек-
ватне мреже средњих школа део свршених основаца, нарочито из не-
развијених комуна, није био у прилици да настави школовање.12

.........

Међутим, велики
део Југословена је и даље тешко живео. На прехрамбене производе
и стан одлазило је, у просеку, 3/4 буџета породице, а породица сла-
бије плаћеног радника је, како би покрила ове издатке, трошила 85–
90% примања.17

Са порастом економских тешкоћа, расло је и незадо-
вољство. У Србији је више од 60% запослених примало испод 25.000
динара, што је била сума од које се једва дало преживети.18

И партијски функционери су признавали „да данас већина (...) квалифико-
ваних радника живи слабије него пре рата кад су били запослени“.
„Они живе сиротињски живот“, констатовано је у једном извештају.
„Њихова храна је углавном хлеб, сурогат супа (Подравка, Арго), са
мало кромпира, пасуља и слично. Ретко имају четири пута месечно
месо. Поједине фамилије имају само једном месечно, кад приме пла-
ту (...) Скоро сви су задужени. Деца подносе лошу храну у кући, али им
тешко пада кад су лоше обучени на улици и у школи, па врше прити-
сак на родитеље“.19

Незадовољни су били готово сви – радници због ниских за-
рада и лоших стамбених прилика, учитељи, али и студенти због
смањења стипендија.21

У таквим околностима, све чешће су се чули
приговори „да се радницима само обећава, а положај им се није поправио“. Штрајкови су, нарочито 1962. и 1963. године, постајали све
чешћи.22

У руднику Трбовље - Храстник колектив је пребацивао ко-
мунистима „да су неспособни и само говоре да ће се ствар решити,
а ништа се не решава“. Слично расположење владало је и у суседном
руднику Загорје где су јамски вагонети били „пуни натписа са пози-
вима на штрајк“.23

И поред обећања о „стабилном порасту животног стандар-
да“ која су се чула на Осмом конгресу,24
раст цена је настављен и у 1965. години.
Опадање куповне моћи изазивало је све гласнија него-
довања, али и забринитуост. Грађани су правили залихе робе,25
отворено причали да је „динар изгубио сваку вредност“, „да је ситуација
скоро безизлазна“ и да је „социјализам донео само беду“.26

„Толико је неизвесност присутна да људи док чекају у реду за хлеб изража-
вају бојазан да неће поскупети док стигну на ред да га купе“, могло
се прочитати у једном извештају.27

Осећају несигурности и егзистенцијалне угрожености је додатно доприносила и чињеница да су мно-
га предузећа у Нишу, Сплиту, Зрењанину, Вараждину, Загребу и дру-
гим местима, услед недостатка репроматеријала, била приморана
да делимично обустављају производњу и отпуштају раднике.28

......

Активисти су се правдали да се не смеју
појавити пред људима који им кажу „једемо кромпир, пасуљ, купус,
свињске папке, кости“. „Ми лажемо народ – то је очигледно“, конста-
товао је синдикални функционер из Ниша. Статистички подаци нису
могли охрабрити нити умирити најсиромашније, па су се синдикал-
ни функционери питали како да објасне економске тешкоће човеку
који поставља питање „како да купи литар млека“.29

..........

2. Радница из Сарајева, између осталог, пише:

„Гладна сам кући. Гладна долазим на посао, гладна се враћам са по-
сла. Мрзим себе, мрзим своје дете. Није чудо ево Вам податак и увјерите се.
Кад ми се одбије на платној листи мјесни самодопринос и синдикат примам
24300 динара. Имам и дјечији додатак од 3450 динара. Од тога плаћам по-
трошачки кредит од 4900 динара, имам и стан који плаћам скоро 4000 ди-
нара, радио претплату, струју, остале чланарине, млијеко за дете старо 2 го-
дине, пашта ми остане. Мајка сам без икаквих животних прохтјева, а шта,
кад ми се и прохтјела шоља млека попијем воду. Посао је по учинку. Теглим
као говече у јарму, а са својим примањима нема ни до 15. датума у мејсецу
и то са најосновнијим залогајем. Кад кога свог опазим кроз прозор, закљу-
чам врата и не отварам...Мрзим сваког свог...Како да волим државу...Цијене артиклима повећавају се и у пола мјесеца, а оно одобрено повећање личног
дохотка кад се плата прима, не исплаћује се.45
Нема дјетету ни пресвлачај да купим. Очекује се са великом нестрпљивошћу Осми конгрес СКЈ, јер се
претпоставља да ће се тек тад стање измјенити...да ће се једном за увјек ста-
ти којечијој самовољи и одлуке које се донесу неће се примењивати као до
сада по мјесец или два дана, па све по старом и свак на свој начин. Наши су
се посланици и остале личности у скупштинским органима поставили као
обични комерцијалисти. Они горе причају, грубо речено мудрују и доносе
којекакве одлуке, а гледајући с моћи свога џепа, а кад би било да се погледа
у народ онда би ствар другачије текла...“


Извор: Ивана Добријевић, "Југословени о сиромаштву 1964. Трагом једног документа", Токови историје 2/2016, стр. 202, 203-205, 206, 211-212

http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/2...ojevic.pdf
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-12-2019, 11:40 AM
Порука: #192
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(10-12-2019 08:16 PM)Бенито Пише:  Одлична ти је ова анализа, само мањкава, као свака анализа.
Мислим, да је ово Норвешка, било би релевантно. Овако, недостаје познавање историје српског народа. Колико је тада Срба живело на селу? Колико је Србина коштала исхрана? Колико Срба, рецимо, нису никад или скоро никад користили новац? Па, онда, сходно томе, колико су се повећавали трошкови живота уништавањем српског села и намерним, а неоправданим повећањима пореза, прореза, парафискалних намета, да би се комунистичка елита ширила? Итд, итд....

Тако је.
На страну идеологије, режими, државни системи. У свим државама света постоји тренд преласка људи са села у град и стварања мегалополиса. Живот наших предака и нас је толико различит, да је свако поређење бесмислено. Ако упоредим свог покојног деду који је живео у краљевини и себе који живим у овим "модерним временима", долазим до следећег:

1. Деда је живео у селу на планини, ја у равници у граду.
2. Деда је излазио из свог села само када је морао - болест, суд, мобилизација; ја излазим из свог града због свакаквих глупости - летовање на мору или утакмица, на пример.
3. Деда је чувао овце и обрађивао земљу, ја радим у канцеларији.
4. Деда је јео здраву храну - слани влашки сири сушену рибу, ја купујем храну у Идеи и Максију.
5. Деда се грејао на дрва која је секао у шуми, ја плаћам централно парно грејање.
6. Деда није имао струју, а ја плаћам интернет и кабловску код СББ.
7. Деда је чувао храну у траповима, ја имам фрижидер.
8. Деда је ретко користио новац - имао је златне дукате, ја имам рачун у некој грчкој банци.
9. Деда није ишао у школу, ја изгубих силан новац да бих стекао диплому и запослио се у државној бирократији.
10. Деда је имао осморо деце, ја једва једно. Једно, али много троши, баш као и ја. Smile

Мислим да је довољно. Кад мало боље размислимо, мој покојни деда је имао скоро све и ништа му није требало. Ја немам скоро ништа и увек ми нешто треба. Како онда да поредимо приходе и расходе мог покојног деде и мене?

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2019, 10:24 PM
Порука: #193
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek...m=exchange
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
31-12-2019, 06:52 PM
Порука: #194
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Читам тему од прве стране и видим да од почетка правимо једну грешку: поредимо просечну плату у СФРЈ са просечном РАДНИЧКОМ платом у Краљевини.

На неким примерима, то изгледа овако:

Просечна радничка плата 1940. била 1.176 динара, за шта се могло купити:
784 кг кромпира
196 кг пасуља
90 кг јунетине
75 кг свињетине
2.000 јаја
8,2 кубика дрва за огрев

1980. за просечну плату - узета у обзир сва занимања - се могло купити:
748 кг кромпира
198 кг пасуља
65 кг јунетине
64 кг свињетине
2.000 јаја
8 кубика дрва за огрев

Може се рећи да је просечна радничка плата имала за 10% већу куповну моћ од просечне плате за сва занимања у СФРЈ. (Као што знамо, највеће плате имали су комунисти на високим положајима, тако да су те плате дизале просек.)
Међутим, колика је била просечна плата за сва занимања у КЈ? Тај податак овде нико није навео. Има ли га негде?
Јер, радничке плате су биле ниже од осталих: учитељи су имали 2.500 динара, високи официри 5.500 динара. То смо овде сматрали као високу плату, на основу Дражине платне листе. Али, официри нису спадали у најбогатије грађане у КЈ. Богатији су били лекари, апотекари, адвокати, итд. У ствари најбогатији су били предузетници - било да су власници малих радњи, занатских, било фабрика, трговина, банака (наравно, ови други су имали много више).

Исто тако, на теми је као параметар узет сиромашан сељак. Али, на селима је било много богатих људи.

Све у свему, јасно је да је просечна плата у КЈ била више него дупло већа него у СФРЈ, али, колико?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-01-2020, 12:20 PM
Порука: #195
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(31-12-2019 06:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  Читам тему од прве стране и видим да од почетка правимо једну грешку: поредимо просечну плату у СФРЈ са просечном РАДНИЧКОМ платом у Краљевини.

На неким примерима, то изгледа овако:

Просечна радничка плата 1940. била 1.176 динара, за шта се могло купити:
784 кг кромпира
196 кг пасуља
90 кг јунетине
75 кг свињетине
2.000 јаја
8,2 кубика дрва за огрев

1980. за просечну плату - узета у обзир сва занимања - се могло купити:
748 кг кромпира
198 кг пасуља
65 кг јунетине
64 кг свињетине
2.000 јаја
8 кубика дрва за огрев

Може се рећи да је просечна радничка плата имала за 10% већу куповну моћ од просечне плате за сва занимања у СФРЈ. (Као што знамо, највеће плате имали су комунисти на високим положајима, тако да су те плате дизале просек.)
Међутим, колика је била просечна плата за сва занимања у КЈ? Тај податак овде нико није навео. Има ли га негде?
Јер, радничке плате су биле ниже од осталих: учитељи су имали 2.500 динара, високи официри 5.500 динара. То смо овде сматрали као високу плату, на основу Дражине платне листе. Али, официри нису спадали у најбогатије грађане у КЈ. Богатији су били лекари, апотекари, адвокати, итд. У ствари најбогатији су били предузетници - било да су власници малих радњи, занатских, било фабрика, трговина, банака (наравно, ови други су имали много више).

Исто тако, на теми је као параметар узет сиромашан сељак. Али, на селима је било много богатих људи.

Све у свему, јасно је да је просечна плата у КЈ била више него дупло већа него у СФРЈ, али, колико?
Треба форсирати ову тему младима, јер наше младе већ 20 година бомбардују лажима како је "национализам уништио благостање у Југославији".Само да млади схвате да све недаће које имамо су последица титоизма.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-01-2020, 05:06 PM (Последња измена: 30-04-2020 10:11 PM од Бранке.)
Порука: #196
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(31-12-2019 06:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  Читам тему од прве стране и видим да од почетка правимо једну грешку: поредимо просечну плату у СФРЈ са просечном РАДНИЧКОМ платом у Краљевини.

На неким примерима, то изгледа овако:

Просечна радничка плата 1940. била 1.176 динара, за шта се могло купити:
784 кг кромпира
196 кг пасуља
90 кг јунетине
75 кг свињетине
2.000 јаја
8,2 кубика дрва за огрев

1980. за просечну плату - узета у обзир сва занимања - се могло купити:
748 кг кромпира
198 кг пасуља
65 кг јунетине
64 кг свињетине
2.000 јаја
8 кубика дрва за огрев

Може се рећи да је просечна радничка плата имала за 10% већу куповну моћ од просечне плате за сва занимања у СФРЈ. (Као што знамо, највеће плате имали су комунисти на високим положајима, тако да су те плате дизале просек.)
Међутим, колика је била просечна плата за сва занимања у КЈ? Тај податак овде нико није навео. Има ли га негде?
Јер, радничке плате су биле ниже од осталих: учитељи су имали 2.500 динара, високи официри 5.500 динара. То смо овде сматрали као високу плату, на основу Дражине платне листе. Али, официри нису спадали у најбогатије грађане у КЈ. Богатији су били лекари, апотекари, адвокати, итд. У ствари најбогатији су били предузетници - било да су власници малих радњи, занатских, било фабрика, трговина, банака (наравно, ови други су имали много више).

Исто тако, на теми је као параметар узет сиромашан сељак. Али, на селима је било много богатих људи.

Све у свему, јасно је да је просечна плата у КЈ била више него дупло већа него у СФРЈ, али, колико?

Зато сам и планирао да направим мало обимнији пресек за 38./39. . . . 40. и 41. су већ године кризе и пада стандарда узрокованих ратом у европи . . .

Елем,што се тиче плата(Извор новине из 1938/39.)

Минимална радничка надница 24,66 динара
Чиновник - од 1200 динара(најнижа класа на почетку каријере) до 10+ хиљада динара(највиша класа зависно од положаја)
Зидар надница 66 динара
Лекар опште праксе 3000 динара
Касирка 1000 динара
Кућна помоћница 300 динара + стан и јело
КВ. механичари и електротехничари 60-120 динара(дневница)
Стаклорезац 100-120 динара(дневница)
Келнери 500 динара+бакшиш
Ветеринар 2000 динара
Грађевински инжењери 3000-5000 динара
Грађевински техничари 1500-2500 динара
Рудар у Трепчи мин 35 динара(надница)
Трговачки путник 550 - 4000 динара(зависно од робе)
Полицајац 1340 динара
Народни посланик - 6000 динара
Управник града Београда - 15000 динара
Приход четворочлане породице(2 запослена са мин. дневницом од 24,26) - 1439,02 динара
Потрошачка корпа те исте породице 1825,71 динар (извор: Време 1939. нисам датум запамтио)

Курс Динара:

1 Рајх Марка - 14,5 динара
1 Фунта - 258 динара
1 долар - око 50 динара

Цене намирница у Београду:

https://docdro.id/Ok3sWQx

https://docdro.id/pUmwjEu

Цитат:Treća strategija bila je pokušaj da se pomogne seljacima, najbrojnijem i krizom najteže pogođenom
sloju stanovništva. Prihodi zemljoradnika su počeli
da opadaju već sredinom dvadesetih godina. Tako
su 1924. godine prihodi jednog seoskog domaćinstva iznosili oko 400 dinara mesečno, 1928. godine
manje od 300, da bi 1934. godine pali na 121 dinar,
ili dinar po osobi. Poređenja radi, to su jedne dnevne
novine. Jugoslovenska država je već 1930. godine
ustanovila PRIZAD (Privilegovano akcionarsko društvo) koje je monopolom na otkup i cene žitarica
pokušalo da zagarantuje minimalne cene. Onda
je osnovala i Privilegovanu agrarnu banku, kao i
Bugarska, koja je preko direkcije za izvoz žitarica i
Agrarne kooperativne banke monopolisala izvoz
žitarica, ružinog ulja i duvana, kao i Mađarska, koja
je izvoz žitarica monopolisala preko državnih kooperativnih tela. Na kraju je jugoslovenska država preuzela polovinu dugova seljaka.[123]
Siromašno i prenaseljeno selo je glavni razvojni
problem jugoslovenske države i društva u ovom
periodu. Stopa rasta bila je skoro 2% u celom međuratnom periodu, a industrija je rasla po stopi od
3,4%, pa i više od 10% pred rat. Sav rast je pojeden
demografskim kretanjima. Porast stanovništva je
iznosio od 1,6, do 1,1% godišnje po čemu je Jugoslavija podsećala na današnje zemlje Trećeg sveta.
U međuratnom periodu broj stanovnika je uvećan
skoro za trećinu: po natalitetu, Jugoslavija je bila
treća u Evropi, odmah posle Sovjetskog Saveza i
Rumunije, a neki njeni delovi (Vrbaska banovina u
zapadnoj Bosni) su uz SSSR, Egipat i Palestinu bili
svetski rekorderi. Ta sve brojnija usta su se morala
hraniti na sve manje obradive zemlje, jer je većina
novih stanovnika ostajala da živi na selu. Dok se na
100 hektara obradive zemlje u Nemačkoj hranilo 52,
a u Francuskoj 84 ljudi, u Jugoslaviji je taj broj bio
114 (od 81 u Vojvodini do 302 u Dalmaciji i Hercegovini), pri čemu su prinosi u Jugoslaviji bili znatno
manji, na primer, dvostruko manji nego u Nemačkoj). Na drugoj strani, i većina gradskog stanovništva bila je siromašna.[124]

[123] M-Ž. Čalić, Socijalna istorija Srbije, 334–335;
Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku,
82.
[124] M-Ž. Čalić, Socijalna istorija Srbije, 223, 415; H.
Sundhauzen, Istorija
Srbije od 19. do 21. veka,
295–296; Lj. Dimić, Kulturna politika Kraljevine
Jugoslavije 1, Beograd,
1996, 34; R. V. Popović,
Agrarna prenaseljenost
Jugoslavije, Beograd,
1940, 19–21, 32–35, 50;
M. Mirković, Ekonomska
struktura Jugoslavije
1918–1941, 37–41; P.
Marković, Beograd i
Evropa, 36–37.

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)