Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 7 Гласова - 4.14 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Краљевина Југославија - СФРЈ
17-02-2014, 08:13 PM
Порука: #29
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(17-02-2014 07:36 PM)Николај Пише:  1938. године воз је стизао од Београда до Загреба за 4 сата, данас му треба 7,5 сати:

[Слика: 968848659786534036609993.jpg]
Толико је сада БГ-КГ, ако не и више. Лапово - Крагујевац је сат времена, јуче писало у новинама.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 12:50 AM (Последња измена: 18-02-2014 12:55 AM од Громовник.)
Порука: #30
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Али најјаче је ово Јок

1940.

Просечна плата 1176 динара / 1кг свињетине 15,62 дин = 75кг свињетине

2014.

Просечна плата 35 000 динара / 1кг свињетине 450 дин = 77кг свињетине

Наравно, види се по ценама да је онда свињетина била скупља од јагњетине и говедине Smile

(17-02-2014 08:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Хоћеш рећи да су за ових месец-два откад никог нисам питао, све ове трговине дигле плате са 22.000 на 35.000? Немој рачунати прековремено, то је друга прича. Јер не знамо колико се онда добијало за прековремени рад.

У јачим трговинским ланцима, тј. велетрговинама, који и запошљавају већи број радника (продавце, магационере, развоз) су плате око 35 хиљада, с тим што је онима у магацину нпр. то плата без прековременог рада, док је онима који раде у продавници често и са прековременим радом. Наравно, све зависи од послодавца.

Код Кинеза, или за рад у трафици, знам да се прима 15 000.

А видиш шта каже у овом раду за прековремени рад у КЈ:

(16-02-2014 12:26 PM)Громовник Пише:  "Мада је законским нормама предвиђено да радно време траје осам сати, ниска примања присиљавала су раднике да плате повећавају прековременим радом. У великим предузећима радило се са тенденцијом продужења радног времена на 10 сати. У занатским радионицама радно време је било два сата дуже него у фабрикама, али је из праксе односа послодавца и радника постепено ишчезла норма плаћања прековременог рада иако је по закону послодавац био дужан да за тај рад исплати запосленом суму за 50% већу од нормалне наднице."

Ако је тачно, онда је то ситуација иста као данас.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 02:03 AM
Порука: #31
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(18-02-2014 12:50 AM)Громовник Пише:  У јачим трговинским ланцима, тј. велетрговинама, који и запошљавају већи број радника (продавце, магационере, развоз) су плате око 35 хиљада, с тим што је онима у магацину нпр. то плата без прековременог рада, док је онима који раде у продавници често и са прековременим радом. Наравно, све зависи од послодавца.

Код Кинеза, или за рад у трафици, знам да се прима 15 000.
Ти што кажеш јачи, Макси итд, имали су до скоро 22.000 месчно.
У ком је 35.000?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 02:26 AM
Порука: #32
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(18-02-2014 12:50 AM)Громовник Пише:  Али најјаче је ово Јок

1940.

Просечна плата 1176 динара / 1кг свињетине 15,62 дин = 75кг свињетине

2014.

Просечна плата 35 000 динара / 1кг свињетине 450 дин = 77кг свињетине

Наравно, види се по ценама да је онда свињетина била скупља од јагњетине и говедине Smile

(17-02-2014 08:12 PM)Милослав Самарџић Пише:  Хоћеш рећи да су за ових месец-два откад никог нисам питао, све ове трговине дигле плате са 22.000 на 35.000? Немој рачунати прековремено, то је друга прича. Јер не знамо колико се онда добијало за прековремени рад.

У јачим трговинским ланцима, тј. велетрговинама, који и запошљавају већи број радника (продавце, магационере, развоз) су плате око 35 хиљада, с тим што је онима у магацину нпр. то плата без прековременог рада, док је онима који раде у продавници често и са прековременим радом. Наравно, све зависи од послодавца.

Код Кинеза, или за рад у трафици, знам да се прима 15 000.

А видиш шта каже у овом раду за прековремени рад у КЈ:

(16-02-2014 12:26 PM)Громовник Пише:  "Мада је законским нормама предвиђено да радно време траје осам сати, ниска примања присиљавала су раднике да плате повећавају прековременим радом. У великим предузећима радило се са тенденцијом продужења радног времена на 10 сати. У занатским радионицама радно време је било два сата дуже него у фабрикама, али је из праксе односа послодавца и радника постепено ишчезла норма плаћања прековременог рада иако је по закону послодавац био дужан да за тај рад исплати запосленом суму за 50% већу од нормалне наднице."

Ако је тачно, онда је то ситуација иста као данас.

Даре, шта би ово требало да докаже?
Ја колико видим ово је много више за критику данашњег него ондашњег степена развоја. Скоро сто година после, нисмо се померили са мртве тачке.
С том разликом да је онда динар био неупоредиво стабилнији него данас.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 03:05 AM
Порука: #33
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Само докаже да постојала једна невероватна ПЛАЧКА.....и то сви времена!

Било то УНУСТРАШНА ПЛАЧКА....

Било то СТРАНА ПЛАЧКА....преко позајмице...ДУГОВЕ....итд.

Али ове статистике би већу слику окрилих ако се споређују са осталим делове Краљевине Југославије...и твз Републике СФРЈ. На тај начин бих се могло видити концентрације индустрије и где се развијао.....

Слика бих се још испунила ако се ради нека идентификације за последне време отоманци.....и напредак Србија према Први Светски Рат, финанциска пад 1923, 1929 и 1933 године. Само да се ослика те 500 година под турака!

Битно да се дода властништва...тако да се види колико су грађаних и привредници били сопствених властници своје имање......и колико су саде дужних неким страним банкама?

Кад је била та подела имање твз СФРЈ....међу нове државице....верујем да је постојала тај идентификације имање.....

Што још није нико званично утврдио је колико су КОМУНИСТИ и њихових "крвних" НАЛСЕДНИЦИ изгубилих од сва та идентификована имања!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 10:25 AM (Последња измена: 18-02-2014 02:49 PM од Громовник.)
Порука: #34
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(18-02-2014 02:03 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(18-02-2014 12:50 AM)Громовник Пише:  У јачим трговинским ланцима, тј. велетрговинама, који и запошљавају већи број радника (продавце, магационере, развоз) су плате око 35 хиљада, с тим што је онима у магацину нпр. то плата без прековременог рада, док је онима који раде у продавници често и са прековременим радом. Наравно, све зависи од послодавца.

Код Кинеза, или за рад у трафици, знам да се прима 15 000.
Ти што кажеш јачи, Макси итд, имали су до скоро 22.000 месчно.
У ком је 35.000?

То те неко лаже, исто к'о за ФИАТ Smile

У Трнави Промет касирке имају 30-35 хиљада, како кад, док радници у магацину имају толико без прековременог. У ИДЕА трговини такође. Не верујем да су Белгијанци из Максија толико глупи, па да им сви радници побегну у ове боље плаћене маркете. Е у Поповић маркету знам да је плата 18 000 и уз то ниси пријављен уопште, али по промету Поповић не може да се пореди са Трнавом нпр.

Измена поруке: Јесу у Максију заиста тако мале плате, сада сам проверио.

(18-02-2014 02:26 AM)Chicot Пише:  Даре, шта би ово требало да докаже?
Ја колико видим ово је много више за критику данашњег него ондашњег степена развоја. Скоро сто година после, нисмо се померили са мртве тачке.
С том разликом да је онда динар био неупоредиво стабилнији него данас.

Ништа, само да покаже да је цена хране у Србији и она када је 70% Србије производило храну, и данас када је производи мање од 10% - идентична.

Тачно, динар је био стабилнији, трговински суфицит је био већи, БДП је константно растао, али обичан човек од свега тога није ни видео ни имао ништа, него се сав добитак преливао у џепове мањине.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 10:52 AM
Порука: #35
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Ако је за ову тему, нпр. пумпе плаћају раднике увек мање од 20 000, осим НИС-а. Код њих има пријаве, фиксне платеитд. јер запошљавају преко агенција и радници добијају плату преко фирме а не менаџера. Код осталих менаџер пумпе из свог џепа исплаћује раднике и може да им закине колико хоће.
Радио сам 8 месеци на ЕКО пумпи и зарадио укупно око 95 000 динара.
Плата на руке, одбија се све и свашта(бегови, мањци итд.), а уколико се менаџеру објекта ћефне, може да измисли инспекцију и да узме радику од 50-150 евра(тј. да му узме плату).
Нема пријава радника, а инспекција рада је бескорисна, колега је звао исту када му је шеф узео плату и свело се на појео вук магарца...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 01:58 PM (Последња измена: 18-02-2014 02:13 PM од Felix.)
Порука: #36
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Ма каква су ово приче за Макси? Јел говоримо о Делезу у Белгији или о Делезу у Србији? "Прековремени рад" и основна плата касирке и магационера од "35000"? Одакле ово? То је нетачно. Магационери и касирке не прелазе 25 000 са урачунатом маркицом за превоз. А прековремено раде и то стално, нарочито магационери, али без накнаде.

И чему то релативизовање свега? Је ли економија Краљевине стајала боље од економије СФРЈ? Јесте. И од ове данашње? Јесте. Grosso modo. У сваком економском погледу била је здравија - у финансијском, банкарском и производном сектору. То се уопште не може поредити, јер је и генерално економија у свету била здравија него данас. Наравно, Краљевина није била никакав економски шампион али ми ту "здравост" ни данас дан нисмо достигли. Међутим, у погледу Титове политике прво енормне донације и ратне репарације до 1960. а онда енормно задуживање током две деценије па банкрот 1980. Чудна коинциденција смрт диктатора и банкрот?

Погледајте само јавни сектор (администрација, јавна/државна предузећа, постотак запослених у том сектору) Краљевине Југославије у поређењу са комунистичким и садашњим (неокомунистичким)? То се не може поредити. Краљевина је била у погледу јавног сектора једна мала и врло штедљива држава када се упореди са данашњим државама, и нарочито нашом. Краљевина се уопште не може поредити са овим данашњим чудовиштем у коме је јавни сектор прогутао приватни што је незамисливо чак за социјалистичке и социјалдемократске земље Запада попут Шведске и Немачке!

У данашњој држави (неокомунистичкој) скоро 800 000 људи ради у јавном сектору! То је скоро половина радног становништва! Не знам тачно податак за Краљевину, али не може да буде већи од 15%-20% од укупног радног становништва.

Када се праве паралеле овог типа треба гледати суштину а не замајавати се детаљима у циљу релативизације. Таква релативизација само доприноси миту о успешности социјалистичке привреде. Здравост економије не мери се само ценом векне хлеба већ и тиме колико је једна економија одржива на дуже стазе. Јасно је ко' дан да је економија Краљевине Југославије била право економско чудо за комунистичку и садашњу (неокомунистичку) економију Србије.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 02:15 PM (Последња измена: 18-02-2014 02:43 PM од Громовник.)
Порука: #37
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(18-02-2014 01:58 PM)Felix Пише:  Ма каква су ово приче за Макси? Јел говоримо о Делезу у Белгији или о Делезу у Србији? "Прековремени рад" и основна плата касирке и магационера од "35000"? Одакле ово? То је нетачно. Магационери и касирке не прелазе 25 000 са урачунатом маркицом за превоз. А прековремено раде, нарочито магационери, али без накнаде.

Ја причам о платама у већини велетрговина у Крагујевцу, не знам о чему ти причаш. Уосталом, за поређење смо узели плату радника у фабрици, јер пре рата и није било супермаркета, да би поредили, а плата у ФИАТ-у, или Икарбус-у рецимо није испод 35 000.

(18-02-2014 01:58 PM)Felix Пише:  Је ли економија Краљевине стајала боље од економије СФРЈ?

Колика је била просечна плата у СФРЈ, а пошто је било кило сира?

(18-02-2014 01:58 PM)Felix Пише:  Краљевина је била у погледу јавног сектора једна мала и врло штедљива држава када се упореди са данашњим држвама, и нарочито нашом. Не знам тачно податак за Краљевину, али не може да буде већи од 15% од укупног радног становништва.

У раду који сам поставио се наводи да је број државних чиновника током 1930/31. године био 139.518 радника, што је било за 10.639 особа више у поређењу са 1929/1930. годином. Немам податак колико је радног становништва имала КЈ, али ето, ко има може да израчуна.

(18-02-2014 01:58 PM)Felix Пише:  Када се праве паралеле овог типа треба гледати суштину а не замајавати се детаљима у циљу релативизације. Здравост економије не почива само на томе колико кошта векна хлеба већ и то колико је једна економија одржива на дуже стазе.

Ти си узео као параметар поређења економску здравост, што је далеко од суштине, јер признајеш да је генерално економија у свету била здравија него данас, а видимо и данас пример САД која је практично најзадуженија држава на свету, а опет опстаје на врху.

Ја сам са друге стране узео чист параметар куповне моћи становништва, и то већег дела истог, јер сматрам да је то далеко опипљивији параметар, и опстанку обичног човека важнији од здравља економије. Видимо данас да је Бразил једна од земаља са најперспективнијим растом економије, иако им у исто време добар део становништва цркава од глади, свако мало се суочавају са масовним протестима, а ако наставе са тренутном казненом политиком, статистички до 2100. ће им се 90% становништва налазити у затворима.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 02:54 PM (Последња измена: 18-02-2014 03:07 PM од Felix.)
Порука: #38
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Громовниче о чему ти говориш? Поредиш бабе и жабе, државне и квази државне фирме попут ФИАТА (две државе га субвенционишу) и Икарбуса (пропале државне фирме) са предратном приватном индустријом која није знала за појам државног субвенцинисања. Поредиш, дакле, државне и квази државне фирме у које се арбитрарно и по вољи политичких моћника сипа из заједничке касе колиго год се жели са приватним фримама које су прошле дугу фазу акумулације капитала и пажљивог инвестирања на немилосрдном тржишту на коме побеђује најбољи. Милослав је помињао фабрике авиона, то су листом приватне фабрике. И не само авио индустрија, практично све остале индустрије.

За плате у Максију само читам оно што си ти писао и оно што те је Милослав питао. Ја говорим о великим Макси ланцима у Београду. А зна се да су у Београду највише плате. Дакле, за магационере и касирке гарантујем (пријатељ ми тамо ради) тако да је ово што ти причаш чисто продавање магли.

Јесам узео "здравост" као параметар и то да је пре рата постојала другојачија економска политика у свету. Тек после рата креће ово лудило потрошње, задуживња и експанзије јавних сектора. Милослав ти је лепо скренуо пажњу да много тога није ушло у економску статистику Краљевине јер главна економска база (сељаци) није ни била обухваћена статистичким мерењима, а што је још важније а ти једноставно то не желиш да схватиш, параметар цене хлеба није релевантан, јер велика већина људи није ни морала да купује хлеб јер га је сама правила! (80% становништва). Бројке које ти износиш односе се на платежну моћ лумпенпролетера, нерадника и пропалих студената, истих оних који су дизали револуцију 41. Такође, Милослав ти је скренуо пажњу на мањкавости статистике која је прављена у социјализму, али слабе вајде, ти то прескачеш...

Ја сам говорио о укупном радном становништву па да од тога 800 000 ради у државном (јавном) сектору. А ти кажеш 139 000 ради у државном сектору Краљевине. Упореди те две цифре и имај на уму да више од 140 000 и није могло радити у јавном сектору, јер ван класичне администрације јавни сектор каквог данас познајемо није ни постојао. Слажем се да цифра од 140 000 није мала. Али, то је за целу Југославију, а цифра од 800 000 стоји само за Србију!!

Мораш да схватиш ово, ако желиш, наравно. Доминантан сектор у Краљевини био је приватни. А то је крупна - крупна разлика. Зато је све ово што причаш, кажем, продавање магле. Чему? Не знам ни сам. На четничком форуму бранио си нека чудна мишљења која се граниче са фашизмом, па сам разумео да си љотићевац. Овде нападаш Југославију као појам - али како када цениш Миту?

Такође, Америка није иста она Америка која је била пре ДСР. Али је она и даље веома витална јер постоји веома јак приватни сектор који је одржава и који јој је помогао да полаго преброди ову кризу. То је одрживост и то је здравост (каква таква) на дуги рок.
Када приватни сектор пропадне у Америци онда ће и Америка пропасти. Можда ако неки нови Обамин социјалистички наследник погура још јаче у том правцу.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 03:40 PM (Последња измена: 18-02-2014 03:51 PM од Громовник.)
Порука: #39
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Још једном, говорим о куповној моћи фабричког радника, данас и онда.

Да ли је тај обичан фабрички радник имао избора у КЈ да ли ће да се запосли у државној, квази-државној или приватној фирми? Па није, зато што су постојале само приватне фирме. А да ли данас има такав избор? Па опет нема. Значи тај фактор је за обичног радника тотално небитан. А шта је битно за њега и његову породицу? Па колико се вреднује његов рад, и колика му је куповна моћ. А по тим чиниоцима видимо да се његов рад вреднује мање-више слично као данас. А данас видимо да се не вреднује уопште. Управо је тај обичан радник био мета комунистичке пропаганде у рату, и наравно да је та пропаганда имала ефекта, имајући у виду наведени однос вредновања рада и куповне моћи. А колико видим, ти поистовећујеш поштеног радника у фабрица са нерадницима и лумпенпролетерима, па није ни чудо што тако размишљаш. Баш ме интересује ко би ти правио авионе у КЈ да није било тих "нерадника и пропалих студената".

Исправљам се за Макси, плате заиста јесу онолике колике је Милослав навео, али зато је ту прегршт ланаца где су плате веће, као што је ИДЕА, па ко воли нек' изволи.

Та велика већина људи (сељака) која није морала да купује хлеб је имала мање од 10 хектара земље, па осим тог хлеба који је месила, није имала пуно тога, нити реалне могућности за развој и напредак. Њихов рад се опет сводио на кулучење онима који су имали више земље, и који су били у могућности да увећавају свој посед.

Кад се каже да је 46,39% становништва у Србији 1931. године остваривало зараду, јел то укључује сељаке или не? Ја мислим да укључује. А да је ситуација у КЈ била као у Русији почетком века, где сељаци нису користили новац, није. Наши сељаци су редовно ишли у град (наравно ко је материјално био у прилици) по потрепштине које нису могли сами произвести. А што се тиче Милослављевог скретања пажње могао сам да прочитам једино да су комунисти "много петљали око статистике" и ништа више. За озбиљну анализу треба много више података.

Што се тиче "здравости" економије, наведох ти пример Бразила, који има екстра здраву и просперитетну економију, али ће им 90% становништва бити у затворима до 2080. ако наставе са таквим "здрављем".

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
https://youtu.be/TnX9n43wnO8 || https://youtu.be/lIi6rlVULaU || https://www.youtube.com/watch?v=hV0pEPDWn1o
Нису Срби као што су били / лошији су него пред Косовом / на зло су се свако измјенили
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 05:04 PM
Порука: #40
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(18-02-2014 10:25 AM)Громовник Пише:  
(18-02-2014 02:26 AM)Chicot Пише:  Даре, шта би ово требало да докаже?
Ја колико видим ово је много више за критику данашњег него ондашњег степена развоја. Скоро сто година после, нисмо се померили са мртве тачке.
С том разликом да је онда динар био неупоредиво стабилнији него данас.

Ништа, само да покаже да је цена хране у Србији и она када је 70% Србије производило храну, и данас када је производи мање од 10% - идентична.

Тачно, динар је био стабилнији, трговински суфицит је био већи, БДП је константно растао, али обичан човек од свега тога није ни видео ни имао ништа, него се сав добитак преливао у џепове мањине.

Правиш озбиљну грешку и то 2 пута:

Прво, упоређујеш 2 раздобља "непондерисаним" параметрима. Оцењујеш степен економског развоја државе пре 100 година платежном моћи у данашње време, што је крајње поједностављено и непрецизно. Кажеш онда је могло да се купи нпр 112 кг сира, сада може 115 кг сира. Претвориш то у данашње износе добијеш 30.000 и процениш да 30.000 није довољно за живот данас, па онда ни Х сума која је била потребна за куповину исте количине сира није била довољна за живот ни у оно време.
Испробај технику на неком још ранијем раздобљу - рецимо доба Цара Душана - и видећеш да ћеш доћи до закључка да је Србија тада морала да буде на нивоу Гватемале, у најбољем случају. Још горе би прошло римско царство из доба Октавијана у поређењу са Италијом. А ниси узео у обзир милион других фактора који одређују плату, платежну способност грађана и факторе који ту плату оптерећују данас, а који нису у тој мери - или нису уопште - оптерећивали у оно време (Паркинг, административне таксе, дажбине, дискотеке, разни порези.. ПДВ Smile ).

Друго, а везано са првим: да ли знаш како се формира цена производа?
Како се обрађивала земља пре 100 година, а како данас?
Успут, која је цена комбајна била 29-те? Колико је коштала литра безоловног у КЈ? Која је била мера продуктивности у пољопривредном сектору? Које је било учешће административних такси и пореза у цени пољопривредног производа онда, а колики је сада?

Дакле, када кажеш:
1. "70 % људи се бавило производњом хране (претпостављам да си мислио на углавном ситна пољопривредна газдинства, илити имања ситних земљопоседника који обрађују сопствену земљу) "
2. "сав добитак се преливао у џепове мањине"

... и кад прочиташ ово горе, схватићеш да ставке 1. и 2. не можеш логички да повежеш у једну целину јер између тога не постоји објективна веза.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 07:27 PM
Порука: #41
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
Дарко, баш за Идеју и Трнаву не знам, али Макси, Поповић, Метро, ове мале трговине около, трафике, продавнице, све ти је то на минималцу, дакле око 22.000. Макси и Идеја су једни поред других, јеси ли сигуран да је разлика 50%?
Зар није у Фијату 29.600 плата радника? Плус прековремени рад.
За ове друге производне фирме, рекао бих да је већина такође на минилацу.
Дакле запослено је 800.000 у јавном сектору - на територији данашње Србије пре рата можда 40-50.000 - и 1.000.000 у приватном. Први у просеку имају вероватно 60.000, али други сигурно око 30.000. Иначе званични просек у држави је 50.000.
Није пре рата све било приватно, највеће фирме биле су државне, као Војнотехнички завод у Кргаујевцу, са 12.000 радника. Цела војна индустрија треба да је била државна.
Понављам да би најреалније било поредити минималце онда и сада.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2014, 07:55 PM
Порука: #42
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
У словеначкој фирми "Грах Аутомативе" која има погон у Баточини (производе електронику за аутомобиле) просечна плата је мислим око 26.000,00 динара. Не знам како је у корејској "Јури" у Рачи, мислим да је слично.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)