Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 8 Гласова - 4.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Краљевина Југославија - СФРЈ
11-12-2019, 09:49 AM
Порука: #191
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
"Упоредо са посустајањем привреде, незапосленост је пред-
стављала све већи проблем. Створен је зачарани круг који је отежавао,
а на дуже стазе гледано, и онемогућавао суштинску модернизацију
производње. Једном покренутне миграције на релацији село–град
било је немогуће контролисати и успорити, а југословенска привреда
није могла да апсорбује све оне који су се у потрази за бољим животом
слили у градове. Према подацима из 1961. године, чак 87% незапос-
лених је тражило посао неквалификованих радника или помоћних
службеника.11

Штавише, нови неквалификовани радници су се и по-
четком 60-их регуртовали из редова младих, будући да услед неадек-
ватне мреже средњих школа део свршених основаца, нарочито из не-
развијених комуна, није био у прилици да настави школовање.12

.........

Међутим, велики
део Југословена је и даље тешко живео. На прехрамбене производе
и стан одлазило је, у просеку, 3/4 буџета породице, а породица сла-
бије плаћеног радника је, како би покрила ове издатке, трошила 85–
90% примања.17

Са порастом економских тешкоћа, расло је и незадо-
вољство. У Србији је више од 60% запослених примало испод 25.000
динара, што је била сума од које се једва дало преживети.18

И партијски функционери су признавали „да данас већина (...) квалифико-
ваних радника живи слабије него пре рата кад су били запослени“.
„Они живе сиротињски живот“, констатовано је у једном извештају.
„Њихова храна је углавном хлеб, сурогат супа (Подравка, Арго), са
мало кромпира, пасуља и слично. Ретко имају четири пута месечно
месо. Поједине фамилије имају само једном месечно, кад приме пла-
ту (...) Скоро сви су задужени. Деца подносе лошу храну у кући, али им
тешко пада кад су лоше обучени на улици и у школи, па врше прити-
сак на родитеље“.19

Незадовољни су били готово сви – радници због ниских за-
рада и лоших стамбених прилика, учитељи, али и студенти због
смањења стипендија.21

У таквим околностима, све чешће су се чули
приговори „да се радницима само обећава, а положај им се није поправио“. Штрајкови су, нарочито 1962. и 1963. године, постајали све
чешћи.22

У руднику Трбовље - Храстник колектив је пребацивао ко-
мунистима „да су неспособни и само говоре да ће се ствар решити,
а ништа се не решава“. Слично расположење владало је и у суседном
руднику Загорје где су јамски вагонети били „пуни натписа са пози-
вима на штрајк“.23

И поред обећања о „стабилном порасту животног стандар-
да“ која су се чула на Осмом конгресу,24
раст цена је настављен и у 1965. години.
Опадање куповне моћи изазивало је све гласнија него-
довања, али и забринитуост. Грађани су правили залихе робе,25
отворено причали да је „динар изгубио сваку вредност“, „да је ситуација
скоро безизлазна“ и да је „социјализам донео само беду“.26

„Толико је неизвесност присутна да људи док чекају у реду за хлеб изража-
вају бојазан да неће поскупети док стигну на ред да га купе“, могло
се прочитати у једном извештају.27

Осећају несигурности и егзистенцијалне угрожености је додатно доприносила и чињеница да су мно-
га предузећа у Нишу, Сплиту, Зрењанину, Вараждину, Загребу и дру-
гим местима, услед недостатка репроматеријала, била приморана
да делимично обустављају производњу и отпуштају раднике.28

......

Активисти су се правдали да се не смеју
појавити пред људима који им кажу „једемо кромпир, пасуљ, купус,
свињске папке, кости“. „Ми лажемо народ – то је очигледно“, конста-
товао је синдикални функционер из Ниша. Статистички подаци нису
могли охрабрити нити умирити најсиромашније, па су се синдикал-
ни функционери питали како да објасне економске тешкоће човеку
који поставља питање „како да купи литар млека“.29

..........

2. Радница из Сарајева, између осталог, пише:

„Гладна сам кући. Гладна долазим на посао, гладна се враћам са по-
сла. Мрзим себе, мрзим своје дете. Није чудо ево Вам податак и увјерите се.
Кад ми се одбије на платној листи мјесни самодопринос и синдикат примам
24300 динара. Имам и дјечији додатак од 3450 динара. Од тога плаћам по-
трошачки кредит од 4900 динара, имам и стан који плаћам скоро 4000 ди-
нара, радио претплату, струју, остале чланарине, млијеко за дете старо 2 го-
дине, пашта ми остане. Мајка сам без икаквих животних прохтјева, а шта,
кад ми се и прохтјела шоља млека попијем воду. Посао је по учинку. Теглим
као говече у јарму, а са својим примањима нема ни до 15. датума у мејсецу
и то са најосновнијим залогајем. Кад кога свог опазим кроз прозор, закљу-
чам врата и не отварам...Мрзим сваког свог...Како да волим државу...Цијене артиклима повећавају се и у пола мјесеца, а оно одобрено повећање личног
дохотка кад се плата прима, не исплаћује се.45
Нема дјетету ни пресвлачај да купим. Очекује се са великом нестрпљивошћу Осми конгрес СКЈ, јер се
претпоставља да ће се тек тад стање измјенити...да ће се једном за увјек ста-
ти којечијој самовољи и одлуке које се донесу неће се примењивати као до
сада по мјесец или два дана, па све по старом и свак на свој начин. Наши су
се посланици и остале личности у скупштинским органима поставили као
обични комерцијалисти. Они горе причају, грубо речено мудрују и доносе
којекакве одлуке, а гледајући с моћи свога џепа, а кад би било да се погледа
у народ онда би ствар другачије текла...“


Извор: Ивана Добријевић, "Југословени о сиромаштву 1964. Трагом једног документа", Токови историје 2/2016, стр. 202, 203-205, 206, 211-212

http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/2...ojevic.pdf
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Поруке У Овој Теми
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Mitic - 11-12-2019 09:49 AM
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Љубо Рогља - 17-02-2014, 04:43 AM

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)