Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 8 Гласова - 4.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Краљевина Југославија - СФРЈ
01-01-2020, 05:06 PM (Последња измена: 30-04-2020 10:11 PM од Бранке.)
Порука: #196
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(31-12-2019 06:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  Читам тему од прве стране и видим да од почетка правимо једну грешку: поредимо просечну плату у СФРЈ са просечном РАДНИЧКОМ платом у Краљевини.

На неким примерима, то изгледа овако:

Просечна радничка плата 1940. била 1.176 динара, за шта се могло купити:
784 кг кромпира
196 кг пасуља
90 кг јунетине
75 кг свињетине
2.000 јаја
8,2 кубика дрва за огрев

1980. за просечну плату - узета у обзир сва занимања - се могло купити:
748 кг кромпира
198 кг пасуља
65 кг јунетине
64 кг свињетине
2.000 јаја
8 кубика дрва за огрев

Може се рећи да је просечна радничка плата имала за 10% већу куповну моћ од просечне плате за сва занимања у СФРЈ. (Као што знамо, највеће плате имали су комунисти на високим положајима, тако да су те плате дизале просек.)
Међутим, колика је била просечна плата за сва занимања у КЈ? Тај податак овде нико није навео. Има ли га негде?
Јер, радничке плате су биле ниже од осталих: учитељи су имали 2.500 динара, високи официри 5.500 динара. То смо овде сматрали као високу плату, на основу Дражине платне листе. Али, официри нису спадали у најбогатије грађане у КЈ. Богатији су били лекари, апотекари, адвокати, итд. У ствари најбогатији су били предузетници - било да су власници малих радњи, занатских, било фабрика, трговина, банака (наравно, ови други су имали много више).

Исто тако, на теми је као параметар узет сиромашан сељак. Али, на селима је било много богатих људи.

Све у свему, јасно је да је просечна плата у КЈ била више него дупло већа него у СФРЈ, али, колико?

Зато сам и планирао да направим мало обимнији пресек за 38./39. . . . 40. и 41. су већ године кризе и пада стандарда узрокованих ратом у европи . . .

Елем,што се тиче плата(Извор новине из 1938/39.)

Минимална радничка надница 24,66 динара
Чиновник - од 1200 динара(најнижа класа на почетку каријере) до 10+ хиљада динара(највиша класа зависно од положаја)
Зидар надница 66 динара
Лекар опште праксе 3000 динара
Касирка 1000 динара
Кућна помоћница 300 динара + стан и јело
КВ. механичари и електротехничари 60-120 динара(дневница)
Стаклорезац 100-120 динара(дневница)
Келнери 500 динара+бакшиш
Ветеринар 2000 динара
Грађевински инжењери 3000-5000 динара
Грађевински техничари 1500-2500 динара
Рудар у Трепчи мин 35 динара(надница)
Трговачки путник 550 - 4000 динара(зависно од робе)
Полицајац 1340 динара
Народни посланик - 6000 динара
Управник града Београда - 15000 динара
Приход четворочлане породице(2 запослена са мин. дневницом од 24,26) - 1439,02 динара
Потрошачка корпа те исте породице 1825,71 динар (извор: Време 1939. нисам датум запамтио)

Курс Динара:

1 Рајх Марка - 14,5 динара
1 Фунта - 258 динара
1 долар - око 50 динара

Цене намирница у Београду:

https://docdro.id/Ok3sWQx

https://docdro.id/pUmwjEu

Цитат:Treća strategija bila je pokušaj da se pomogne seljacima, najbrojnijem i krizom najteže pogođenom
sloju stanovništva. Prihodi zemljoradnika su počeli
da opadaju već sredinom dvadesetih godina. Tako
su 1924. godine prihodi jednog seoskog domaćinstva iznosili oko 400 dinara mesečno, 1928. godine
manje od 300, da bi 1934. godine pali na 121 dinar,
ili dinar po osobi. Poređenja radi, to su jedne dnevne
novine. Jugoslovenska država je već 1930. godine
ustanovila PRIZAD (Privilegovano akcionarsko društvo) koje je monopolom na otkup i cene žitarica
pokušalo da zagarantuje minimalne cene. Onda
je osnovala i Privilegovanu agrarnu banku, kao i
Bugarska, koja je preko direkcije za izvoz žitarica i
Agrarne kooperativne banke monopolisala izvoz
žitarica, ružinog ulja i duvana, kao i Mađarska, koja
je izvoz žitarica monopolisala preko državnih kooperativnih tela. Na kraju je jugoslovenska država preuzela polovinu dugova seljaka.[123]
Siromašno i prenaseljeno selo je glavni razvojni
problem jugoslovenske države i društva u ovom
periodu. Stopa rasta bila je skoro 2% u celom međuratnom periodu, a industrija je rasla po stopi od
3,4%, pa i više od 10% pred rat. Sav rast je pojeden
demografskim kretanjima. Porast stanovništva je
iznosio od 1,6, do 1,1% godišnje po čemu je Jugoslavija podsećala na današnje zemlje Trećeg sveta.
U međuratnom periodu broj stanovnika je uvećan
skoro za trećinu: po natalitetu, Jugoslavija je bila
treća u Evropi, odmah posle Sovjetskog Saveza i
Rumunije, a neki njeni delovi (Vrbaska banovina u
zapadnoj Bosni) su uz SSSR, Egipat i Palestinu bili
svetski rekorderi. Ta sve brojnija usta su se morala
hraniti na sve manje obradive zemlje, jer je većina
novih stanovnika ostajala da živi na selu. Dok se na
100 hektara obradive zemlje u Nemačkoj hranilo 52,
a u Francuskoj 84 ljudi, u Jugoslaviji je taj broj bio
114 (od 81 u Vojvodini do 302 u Dalmaciji i Hercegovini), pri čemu su prinosi u Jugoslaviji bili znatno
manji, na primer, dvostruko manji nego u Nemačkoj). Na drugoj strani, i većina gradskog stanovništva bila je siromašna.[124]

[123] M-Ž. Čalić, Socijalna istorija Srbije, 334–335;
Berend, Ekonomska istorija Evrope u XX veku,
82.
[124] M-Ž. Čalić, Socijalna istorija Srbije, 223, 415; H.
Sundhauzen, Istorija
Srbije od 19. do 21. veka,
295–296; Lj. Dimić, Kulturna politika Kraljevine
Jugoslavije 1, Beograd,
1996, 34; R. V. Popović,
Agrarna prenaseljenost
Jugoslavije, Beograd,
1940, 19–21, 32–35, 50;
M. Mirković, Ekonomska
struktura Jugoslavije
1918–1941, 37–41; P.
Marković, Beograd i
Evropa, 36–37.

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Поруке У Овој Теми
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Бранке - 01-01-2020 05:06 PM
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Љубо Рогља - 17-02-2014, 04:43 AM

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)