Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 8 Гласова - 4.25 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Краљевина Југославија - СФРЈ
03-01-2020, 09:35 AM
Порука: #218
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ
(01-01-2020 11:11 PM)Бранке Пише:  
(01-01-2020 10:39 PM)Константин Миловановић Пише:  Хвала, а да ли се зна који делови становништва нису могли да гласају?

Цитат:Shodno promenama državne organizacije u upotrebi su bila dva izborna zakona. Na prva četiri izbora u upotrebi je bio Izborni zakon iz 1920. dok je na kasnijim izborima u upotrebi bio Izborni zakon iz 1931. Iako su se po ustavu izbori trebali biti svake četiri godine u stvarnosti to nije bilo ostvarivo (samo u osmogodišnjem periodu Vidovdanskog ustava bilo je triput parlamentarnih izbora i 24 promene vlada). Biračko pravo su imali svi muškarci koji su u trenutku sastavljanja biračkih spiskova navršili 21 godinu i bili državljani Kraljevine SHS (odnosno Kraljevine Jugoslavije).

Izborni zakoni od 1918. do 1938. godine proklamovali su u načelu opšte pravo glasa, ali ga nikada prakticno nisu uveli. Zene nisu mogle da glasaju, to pravo su ostvarile tek od 1945. godine.
Izborno pravo u predratnoj Jugoslaviji bilo je uskraćeno i izvesnim profesijama, recimo vojnicima i aktivnim oficirima i podoficirima, što je navođeno kao garancija da se vojska neće mešati u politički život. Zakon o izborima je izborno pravo ograničio i pripadnicima pojedinih nacionalnih manjina koji su po međunarodnom ugovoru o zaštiti manjina imali pravo na državljanstvo svoje matične zemlje. To su bili Nemci, Mađari, Rumuni, Italijani i Jevreji. Ostale manjinske grupe imale su izborno pravo – Česi, Slovaci, Poljaci, Rusini, Bugari, Albanci i Turci. Ovaj stav je pravdan time da ne mogu odlučivati "građani na otkaz, koji će kasnije postati državljani druge zemlje".

Овај одговор је мањкав из неколико разлога.
Као прво, писан је на латиници. Smile
Затим, треба нагласити неколико битних чињеница.
Први избори у краљевини СХС одржани су поводом избора уставотворне скупштине. На тим првим изборима право гласа имали су само јужнословенски народи, осим Бугара. Бугари су искључени из разумљивих разлога - због њиховог нељудског понашања током Другог балканског и Првог светског рата. Дакле, право гласа су имали Срби, Хрвати и Словенци. Из данашње перспективе, у складу са цепањем српског националног корпуса, право гласа су имали Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Северномакедонци и Бошњаци (Срби мухамеданске вере).
Затим, у овом цитату се спомиње како су Јевреји имали своју матичну државу. Балфурова декларација јесте била 1917. године, али авај, Јевреји су добили матичну државу тек након Другог светског рата. То је широм света чувени Израел. Smile
Такође, остало ми је у сећању да право гласа нису имали ни активни припадници полиције, тзв. жандарми.
Што се тиче женског права гласа, највећи нонсенс у цитату је управо у вези са тим. Жене су у Србији добиле право гласа на изборима тек 1990. године. У периоду од 1945. до 1990. ни већина мушкараца није имала право гласа. Smile

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Поруке У Овој Теми
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Vlad Alekš - 03-01-2020 09:35 AM
RE: Краљевина Југославија - СФРЈ - Љубо Рогља - 17-02-2014, 04:43 AM

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)