[Громовник]

Прво, упоређујеш 2 раздобља "непондерисаним" параметрима. Оцењујеш степен економског развоја државе пре 100 година платежном моћи у данашње време, што је крајње поједностављено и непрецизно. Кажеш онда је могло да се купи нпр 112 кг сира, сада може 115 кг сира. Претвориш то у данашње износе добијеш 30.000 и процениш да 30.000 није довољно за живот данас, па онда ни Х сума која је била потребна за куповину исте количине сира није била довољна за живот ни у оно време.

Далеко од тога, види се да је у оно време било боље него данас, чак је и након плаћених основних потреба (хране, одећа, кирија и огрев) просечном раднику остајало 10% од плате (ако су подаци из рада који сам поставио тачни). Данас су храна, кирија, огрев и рачуни заједно 35 000 односно 100% плате, без одеће, а камоли других ствари.

Међутим не изгледа баш ни да је пре рата било сјајно.

Друго, а везано са првим: да ли знаш како се формира цена производа?
Како се обрађивала земља пре 100 година, а како данас?
Успут, која је цена комбајна била 29-те? Колико је коштала литра безоловног у КЈ? Која је била мера продуктивности у пољопривредном сектору? Које је било учешће административних такси и пореза у цени пољопривредног производа онда, а колики је сада?

Не, не знам.

Само ми нелогично да у аграрној земљи 45% плате одлази на храну. Да аграрна земља не може да произведе тенкове у великом броју, то ми је савршено јасно, али ово прво никако ми не иде у главу.

Дакле, када кажеш:
1. "70 % људи се бавило производњом хране (претпостављам да си мислио на углавном ситна пољопривредна газдинства, илити имања ситних земљопоседника који обрађују сопствену земљу) "
2. "сав добитак се преливао у џепове мањине"

... и кад прочиташ ово горе, схватићеш да ставке 1. и 2. не можеш логички да повежеш у једну целину јер између тога не постоји објективна веза.

Па и на селу је било велепоседника, код којих се кулучило за џак брашна. 90% домаћинстава је имало испод 10ха. Таква домаћинства нису могла да конкуришу на тржишту некима који су имали по више десетина, и када тих пар хектара које нека породица има постане недовољно за прехрану свих чланова, једини начин за преживљавање је кулучење код других.

Мислиш да је на селу важио било какав закон о раду?

[Милослав Самарџић]

У словеначкој фирми "Грах Аутомативе" која има погон у Баточини (производе електронику за аутомобиле) просечна плата је мислим око 26.000,00 динара. Не знам како је у корејској "Јури" у Рачи, мислим да је слично.

У Јури мислим 22.000.

[Милослав Самарџић]

Мислиш да је на селу важио било какав закон о раду?

Важила су два:
- обичајно право,
- црквено право, које је много важно, због црвених слова.

[Громовник]

Мислиш да је на селу важио било какав закон о раду?

Важила су два:
- обичајно право,
- црквено право, које је много важно, због црвених слова.

И батина по леђима, ако радник није добар

Зар није у Фијату 29.600 плата радника? Плус прековремени рад.

Плус разноразни бонуси, као што је рад у трећој смени, а то је 5 дана рада, некад и 10, па не изађу испод 40 000, некад и преко.

[Николај]

У словеначкој фирми "Грах Аутомативе" која има погон у Баточини (производе електронику за аутомобиле) просечна плата је мислим око 26.000,00 динара. Не знам како је у корејској "Јури" у Рачи, мислим да је слично.

У Јури мислим 22.000.

Слично је и у чешком "Кроношпану" у Лапову.

[Андреја Вражалић]

Браво за тему!

Морам да признам да ми је поређење цене сира сасвим прихватљиво. Наравно, морали би да видимо више параметара како би се стекла јаснија слика. Добра је и идеја за минималну цену рада.

Оно што никако не смемо да заборавимо да се ради о разлици од 70-80 година, током које је продуктивност енормно скочила.

Са друге стране, нису ни тада цветале руже - Стојадиновић је, колико знам, био изразито корумпиран, а стара Србија је имала значајне дефиците од тамо неких 1870тих. Нарочито од напредњака почетком 1880тих.

[Милослав Самарџић]

Мислиш да је на селу важио било какав закон о раду?

Важила су два:
- обичајно право,
- црквено право, које је много важно, због црвених слова.

И батина по леђима, ако радник није добар

Па то је спадало под обичајно право.

Зар није у Фијату 29.600 плата радника? Плус прековремени рад.

Плус разноразни бонуси, као што је рад у трећој смени, а то је 5 дана рада, некад и 10, па не изађу испод 40 000, некад и преко.

И опет ништа, све оде за комуналије и храну, и то слабу.
Где си нашао да је онда радницима остајало 10% после комуналија и хране? Како су ми причали старији људи, требало је да остаје много више.
Причао ми је скоро један професор да је његов деда као репер узимао кирију и три оброка у кафани. Па је питао унука професора универзитета кад се запослио 1980. и неке, колико би му трајала плата у том случају. Он је рекао нешто дал` 10 ил` 15 дана, а деда му је одговорио да је пре рата остајало много после месец дана, и то не од професорске плате.

[Громовник]

Где си нашао да је онда радницима остајало 10% после комуналија и хране?

Из горенаведеног рада:

"Радник самац у Београду 1931. године за себе је месечно трошио 745,26 динара. Четворочлана радничка породица да би преживела морала је да заради 1892,34 динара месечно. Минималан буџет самца у Југославији неколико година касније највише је оптерећивала храна на коју је трошио 45% зараде. На кирију је одлазило 19%, одећу 21,3%, а огрев и струју 5,7%. За друге животне потребе остајало му је око 9% примања.

[Chicot]

Не, не знам.

Само ми нелогично да у аграрној земљи 45% плате одлази на храну. Да аграрна земља не може да произведе тенкове у великом броју, то ми је савршено јасно, али ово прво никако ми не иде у главу.

Па, није баш тако, судећи по ономе што си поставио сам:

Громовник Пише: "Радник самац у Београду 1931. године за себе је месечно трошио 745,26 динара. Четворочлана радничка породица да би преживела морала је да заради 1892,34 динара месечно. Минималан буџет самца у Југославији неколико година касније највише је оптерећивала храна на коју је трошио 45% зараде. На кирију је одлазило 19%, одећу 21,3%, а огрев и струју 5,7%. За друге животне потребе остајало му је око 9% примања.

Дакле, храна учествује у 45 % ондашњег минималца, а не просечне плате.
Данас је минималац, колико - 12, 15000? Сам израчунај колико износи учешће за храну у том минималцу?

Иначе, нормално је да је што је плата виша постотак за храну се смањује, тј ти (егзистенцијални) трошкови се не повећавају сразмерно са платом, већ су мање-више непроменљиви. Како се отварају могућности да се задовоље и друге потребе - "луксуз" - ти трошкови се повећавају и апсолутно и релативно у односу на буџет. Пре би то могао да буде показатељ економског развоја друштва (условно) - степен задовољења потреба из "луксузне" категорије и квалитет асортимана исте.

Са технолошким, индустријским развојем друштва, нормално је да се смањује учешће прехрамбених производа у националном дохотку, односно БДП. Ако ископаш релевантну литературу, видећеш како се учешће пољопривредних производа у БДП смањивао од 1910, па до другог светског рата. Интересантни су то показатељи брзине развоја економије младе капиталистичке државе.

А да у КЈ није било сјајно - па наравно да није. Двадесетих и тридесетих није било "боза" ни у економски много стабилнијим системима. Поента је потенцијал, улагања, и чињеница да се држава релативно брзо развијала и то уз врло подношљиве социјалне тешкоће у односу на пример Бразила који си негде горе поменуо.

[Милослав Самарџић]

Где си нашао да је онда радницима остајало 10% после комуналија и хране?

Из горенаведеног рада:

"Радник самац у Београду 1931. године за себе је месечно трошио 745,26 динара. Четворочлана радничка породица да би преживела морала је да заради 1892,34 динара месечно. Минималан буџет самца у Југославији неколико година касније највише је оптерећивала храна на коју је трошио 45% зараде. На кирију је одлазило 19%, одећу 21,3%, а огрев и струју 5,7%. За друге животне потребе остајало му је око 9% примања.

Период велике светске економске кризе 1929-1933. не би требало узимати у овакве анализе. Иначе код нас је била много мања криза него у Америци, али ипак се осетило.
Исто тако не треба узимати године после Првог светског рата.
Најбоље је узети последњу предратну годину - 1940.

[херцеговац]

Из шупљег у празно.

Смијешна онда држава, смијешна и ова.

Ни у лудилу није могуће поредити ово вријеме са оним. Кренути само од инфраструктуре до медицине, квалитета живота уопште.

А оно главно је да индустрија није била у домаћим рукама нити је то била индустријска земља, него држава у покушају како у погледу нације - интегрални југословенизам, плитичком систему - тековине француске револуције, тако и територијалном - спорови око граница.

Сељак је имао порез када је желио да извезе робу ван краљевине. Та држава је пљачкала сељака, горе и од ове данас.

[Громовник]

Деда ми прича да се пре рата на селу за 100 динара могао купити во. А кућу од 100кв у Ердоглији са 3,5 ара плаца је чукундеда 1946. купио за 100.000 динара и 120л ракије. Наравно, купљена је уз станаре

[Felix]

Из шупљег у празно.

Смијешна онда држава, смијешна и ова.

Ни у лудилу није могуће поредити ово вријеме са оним. Кренути само од инфраструктуре до медицине, квалитета живота уопште.

А оно главно је да индустрија није била у домаћим рукама нити је то била индустријска земља, него држава у покушају како у погледу нације - интегрални југословенизам, плитичком систему - тековине француске револуције, тако и територијалном - спорови око граница.

Сељак је имао порез када је желио да извезе робу ван краљевине. Та држава је пљачкала сељака, горе и од ове данас.

И данас се сељаци опорезују, итекако. Пробај да извезеш нешто без извозних дозвола. Јел мислиш да је то бесплатно? Плус што мораш да потплатиш да би добио дозволу.

Шта то значи рећи да индустрија није била у домаћим рукама? Била је и у "домаћим" и у "страним". Изгледа да ниси упознат са развојем индустријализма у модерној Србији. Иначе, то инсистирање на "домаћој" индустрији остатак је социјалистичког економског размишљања. Домаћа је свака привреда без обзира на власништво која послује по законима наше земље, у нашој земљи, плаћа све што треба да плаћа и има исти статус као и било која фирма ("домаћа" или "страна") у Србији.
(По овом питању јако греши и Милослав у оном свом тексту где помиње банке, али то је друго питање.)


Дакле, Југославија јесте била грешка. Прва, а нарочито друга. Најбоља је била Кнежевина Србији и Краљевина Србија, али да је тако остало питање је да ли би ти херцеговац писао данас на овом форуму

[херцеговац]

Па послије свега што је повучено политички, национално од стране Карађорђевића и краљевине Југославије, право је чудо да је физички опстало Срба преко Дрине!

Што би рекли надреалисти:

'Ма мирикл је што данас имамо и једног Србина преко Дрине!'