Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 9 Гласова - 4.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
24-10-2017, 08:42 PM
Порука: #4831
RE: Квиз- Српска историја
Љуба Стојановић, најморалнији српски политичар свих времена.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2017, 08:48 PM
Порука: #4832
RE: Квиз- Српска историја
Његов имењак...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2017, 08:49 PM
Порука: #4833
RE: Квиз- Српска историја
А, то...
Љуба Давидовић.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2017, 08:50 PM
Порука: #4834
RE: Квиз- Српска историја
Тако је, терај даље...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2017, 09:09 PM
Порука: #4835
RE: Квиз- Српска историја
(24-10-2017 07:42 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Ајде једно да поставим. Имао сам пар тачних одговора а нисам постављао питања. Ако Вуле налети нека постави и он. Већ је почело колебање да ли је неко питање било или не. Smile

Није тешко.

Звао се као један форумаш Погледа, али је имао и део имена који је, како се сматра, означавао војну службу. Био је српски хајдук али и турски војник. По томе га историја и не памти пуно, већ по томе што је био "вампир".Ко је он, како се зове код нас а како га зову странци?
Арнаут Павле.
Лупио сам, али ајде...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2017, 10:21 PM
Порука: #4836
RE: Квиз- Српска историја
(24-10-2017 09:09 PM)Бенито Пише:  Арнаут Павле.
Лупио сам, али ајде...

Јесте. Код нас Арнаут Павле код странаца Arnold Paole.Јавља се негде кад и Петар Благојевић.

Терај даље поручниче.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 12:27 PM (Последња измена: 25-10-2017 12:29 PM од Бенито.)
Порука: #4837
RE: Квиз- Српска историја
Нисмо почели да понављамо питања, осим понеког инцидента, него сте много ојачали, па треба поставити и неко теже питање.
Рецимо:
Између два рата у Београду се ствара издавачко предузеће Нолит, Нова литература, која је протежирала ауторе левичарске провинијенције. Милош Црњански је написао један текст поводом овога и указао на опасност од ове врсте литературе, јасно је назвавши лошом литературом и указујући на уметање политичког памфлета у књижевност.
Павле Бихаљи, уредник Нолита и комуниста, поводом тог текста је написао заглавље једног отвореног писма у одбрану " слободне речи". Позвао је интелектуалце, писце пре свих, да потпишу ово писмо. Велики број писаца се одазвао, преко 50 њих, и потписао ово отворено писмо против става Милоша Црњанског. Писмо нису потписали само левичари попут Бихаљија, Марка Ристића, Душана Недељковића, него и " грађански" писци , попут Исидоре Секулић. Грађански писци су заправо били већина потписника овог отвореног писма.
То је изазвало реакцију Милоша Црњанског, који је одговорио на писмо једним текстом. У њему је указао на изједначавање грађанског и левичарског, односно да грађанско друштво прихвата да га левичари искоришћавају у себичне сврхе. Указао је на опасност од овог ангажмана, јасно показујући да оно произилази из конформизма и лажних идеала грађанског друштва, које не преузима своје националне обавезе. Завршава текст реченицом коју је ретко ко смео да напише у нашој историји, а поготово да она буде тачна:" Ја ћу и даље остати САМ на бранику одбране српске културе."
Међутим, на једном месту у том тексту, Црњански упозорава директно неке од грађанских интелектуалаца :" Стојим запрепашћен над чињеницом да су господа ( па следе два презимена потписника) слепа пред...."
Дакле, 1932. године Црњански директно упозорава двојицу потписника да ће им се догодити нешто страшно управо од оних који су њихови сапотписници тог писма. Тринаест година касније тројицу потписника овог писма убили су комунисти.
Имена двојице од њих Црњански је непогрешиво проценио као страдалнике управо од клике којој су дали подршку.
Питање:
Како су се звала ова два српска писца које су комунисти убили 1945. године, а они су потписали отворено писмо 1932. године у коме се тражи право на " слободу говора и књижевности" управо за те пропагандисте комунизма?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 02:22 PM
Порука: #4838
RE: Квиз- Српска историја
Један треба да је Стефановић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 02:28 PM
Порука: #4839
RE: Квиз- Српска историја
Ако мислиш на Светислава Стефановића, за време ДСР уредника Српске књижевне задруге, у праву си да је стрељан и да је био један од потписника писма.
Али, није Црњански његово име нагласио међу оном двојицом. Друга два писца су у питању.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 03:46 PM
Порука: #4840
RE: Квиз- Српска историја
Да није један од те двојице Григорије Божовић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 03:48 PM
Порука: #4841
RE: Квиз- Српска историја
Јесте, други је Србин католик.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 03:56 PM
Порука: #4842
RE: Квиз- Српска историја
Нико Бартуловић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 04:06 PM (Последња измена: 25-10-2017 04:23 PM од Бенито.)
Порука: #4843
RE: Квиз- Српска историја
Тако је.
Нико Бартуловић, по некима Хрват, а по некима Србин, у сваком случају римокатолик, убеђени југословенски националиста, робијао је под окупатором и за време Првог светског рата и за време Другог светског рата.
Након што се није евакуисао за иностранство са Капиног поља код Никшића, априла 41, јер се његов авион запалио, Нико одлази у Сплит, у италијанску окупациону зону. Ту је блиско сарађивао са војводом Илијом Трифуновићем Бирчанином. Спасио је небројено много Срба избеглих од усташког ножа и удомио их у Сплиту или их проследио даље. Немци су ово одлично знали и хапсе га у Сплиту, након капитулације Италије. У затворима у Сплиту и Задру је био од септембра 43 до октобра 44. Када су партизани "ослободили" Сплит, Бартуловић није ослобођен, него је почела истрага над њим. То није кратко трајало, пребациван је у Книн, па у Задар, па поново у Сплит, па поново у Книн...
Након неколико месеци стигао је налог да буде пребачен у Загреб, ради " суђења". На путу, не зна се тачно где, између Оточца и Топуског, озна је убила Ника Бартуловића, предратног уредника београдских Видика и члана уређивачког одбора Српског књижевног гласника.

Григорије Божовић, највећи српски писац Косова и Метохије, и један од највећих српских писаца 20 века, убијен је у Београду у јануару 1945. године. Егзекуцију је извршила озна, као и у случају Бартуловића.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2017, 04:19 PM
Порука: #4844
RE: Квиз- Српска историја
Добро је што су њих двојица а не Стефановић. Smile
Дас ли је и Црњански био уредник Видика?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 3 Гост(а)